MULTITASKING UTICE NA SMANJENJE INTELIGENCIJE! TEMA O KOJOJ SAM PISALA U PROSLOM BLOGU DOBIJA NASTAVAK! STA JOS UTICE NA PAD INTELIGENCIJE NOVIH GENERACIJA SEM OBRAZOVANJE I TEHNOLOGIJA! MANJAK SNA, PREVISE UNOSA SECERA I ZASICENIH MASTI ILI....
Zasicene masti se nalaze u mlečnim proizvodima i masnom mesu. Naučnici su zaključili da takva hrana negativno utiče na rad kardiovaskularnog sistema, jer povećava nivo "lošeg holesterola" u krvi, koji šteti krvnom sistemu. Kao rezultat toga, čovekova normalna cirkulacija krvi je poremećena, a to dovodi do nedostatka kiseonika u mozgu i usporavanja njegovog funkcionisanja.
Pored toga, poremećeni su mnogi drugi procesi centralnog nervnog sistema koji utiču na mentalno stanje i izazivaju pojavu negativnih emocija poput tuge.obar san jedna je od najboljih navika koje doprinose normalnom funkcionisanju mozga. Nakon toga, osoba se oseća odmorno, puno energije i spremnije za novi dan.
Studije pokazuju da se ljudi koji ne spavaju dovoljno brzo umaraju, prave više grešaka i karakteriše ih povećana emocionalna nestabilnost. Razdražljiviji su i imaju tendenciju da se uznemire pri najmanjoj nepogodnoj situaciji.
Ne potcenjujte moć dobrog sna. Istraživanja pokazuju da on znatno poboljšava memoriju.
Velike porcije šećera takođe ometaju normalno funkcionisanje mozga. Studije na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu pokazale su da ako osoba konzumira velike količine šećera 6 nedelja, ima poteškoće u obradi i skladištenju informacija. Činjenica da je demencija najčešća kod ljudi koji imaju dijabetes nije slučajnost.
A sada o multitaskingu. Erl Miler sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu sproveo je studiju fokusirajući se na efekte ljudskog mozga u režimu rada više zadataka.
Rezultati su sledeći, ljudski mozak ne može pravilno da funkcioniše u uslovima kada je opterećen sa više strana. Imajući u vidu stepen uticaja multitaskinga na nivo inteligencije, cena je vrlo visoka.
Kako su Napoleon, Tesla i mnogi genijalni ljudi uspevali da rade vise stvari odjednom? Da li je zaista izmedju genija i ludaka tako tanka linija?
Možda ste već čuli tu i tamo da nije pametno baviti se različitim poslovima u isto vreme, ali nove studije su još direktnije: multitasking vam direktno umanjuje radnu sposobnost, a može i da vam ošteti mozak.
Svaki put, dakle, kad pokušavate da radite više stvari istovremeno, ne samo da ćete biti neefikasni, već rizikujete i oštećenje zone mozga koja je od ključne važnosti za vaše buduće poslovne uspehe.
Rezultati istraživanja sprovedenog na Stenfordu pokazali su da je multitasking znatno manje produktivan od metoda koji podrazumeva da stvari prosto radite jednu po jednu. Ljudi koji su redovno "bombardovani" informacijama iz više različitih izvora, na primer, ne mogu uopšte da održe pažnju, niti da se prisete informacija u trenutku kada su im potrebne. Takođe im je i teže da se "prebace" sa obavljanja jednog zadatka na drugi, nego ljudima koji stvari rešavaju jednu po jednu.
A šta bi bilo kad bi neko bio baš naročito talentovan za multitasking? Tokom pomenutog istraživanja, naučnici su poredili dve grupe ljudi, formirane na osnovu toga da li je osoba sklona multitaskingu, i da li veruje da multitasking povećava produktivnost.
Ispostavilo se da "teški zavisnici" od multitaskinga, oni koji vrlo često pribegavaju takvom načinu rada, a uz to i veruju da im takav pristup pomaže zapravo imaju znatno lošije rezultate od ljudi koji stvari rešavaju redom, jednu po jednu.
Osobe koje često rade više stvari istovremeno imale su lošije rezultate jer im je bilo teže da se organizuju, da se fokusiraju na problem koji treba da reše i naprave selekciju informacija koje su im pružene. Osim toga, vrlo sporo im je išlo "prebacivanje" sa jednog zadatka na drugi.
Multitasking smanjuje efikasnost i radnu sposobnost jer ljudski mozak može da se fokusira na jednu stvar u jednom trenutku. Kad pokušate da radite dve ili (još gore) više stvari istovremeno, vaš mozak prosto ne može sve te zadatke da rešava istovremeno i da bude uspešan u tome.
Istraživanja takođe pokazuju da multitasking, osim što nas usporava, takođe i snižava naš koeficijent inteligencije (IQ). Studija sprovedena na Univerzitetu u Londonu pokazuje da osobe koje istovremeno rešavaju više kognitivnih testova trenutno "obore" svoj IQ u meri koja se može porediti sa privremenim padom koji se beleži pri konzumaciji marihuane, ili nakon neprospavane noći. Dakle, kad (pokušavate da) radite više stvari istovremeno, koeficijent inteligencije vam odlazi "u minus" i to za čitavih 15 poena.ovek modernog doba spava sve manje, govori sve brže i stalno nekuda juri. Jede usput ili za vreme posla, radi vikendom i tokom godišnjeg odmora. Stres i pregorevanje su bolesti novog doba. Čini se kao da živimo u društvu koje je stalno u pokretu. Kad bolje pogledamo oko sebe stičemo utisak da živimo u „eri smetanja“. Izgleda da je jako teško da nečemu potpuno koncentrisani posvetimo pažnju duže od 20 minuta. Bilo da radimo ili smo u kafiću, bilo da sa nekim razgovaramo privatno ili poslovno. Vrlo je teško posvetiti se nečemu određeno vreme, a da ne budete prekinuti zvonjavom telefona, obaveštenjem da je stigao e-mail ili da postoji nova objava na nekoj od društvenih mreža i sl. Dok je u nekim zemljama obavezno da se isključuje telefon za vreme poslovnog razgovora, u Srbiji je sasvim normalno da ljudi na sastanku vode telefonske razgovore sa odsutnima. Ne samo da je to izraz nepoštovanja, već ljudi zaboravljaju osnovnu lekciju iz bon tona mobilne telefonije, a to je da se prisutnim ljudima uvek daje prednost.va unutrašnja razmišljanja (interna smetanja) su oduvek postojala, ali ovi zahtevi sredine u kojoj živimo, da više stvari radimo u isto vreme, pojavila su se pre nekoliko godina, zajedno sa multimedijima. Verujemo da je multitasking normalan,da tako treba da se ponašamo i da je to poželjno. „Ja sam odličan u multitaskingu“, kažemo sebi sa samouverenim osmehom dok istovremeno čitamo e-mail, razgovaramo telefonom i dopisujemo se sa prijateljima. Ovo sve radimo u nadi da ćemo biti produktivniji, brže i više završiti, jer imamo tako malo vremena, a tako mnogo stvari da uradimo. Izraz multitasking je preuzet iz terminologije informatike i računarstva. Multitasking označava višeprogramski rad i predstavlja sposobnost računara da istovremeno radi na dva ili više programa. Ovaj termin se obično koristi za programe koji se odvijaju u pozadini, kao što su na primer štampanje ili sortiranje. Dok se neki program radi u pozadini, računar može da obavlja druge zadatke pomoću drugog softvera. Tako na primer Vi možete da surfujete na netu dok računar štampa neki dokument. Međutim, naša sposobnost multitaskinga je vrlo ograničena.
Multitasking zaglupljuje. Za vreme multitaskinga IQ opada za 15 jedinica.
Multitasking košta. Prema tekstu objavljenom u NewYork Times-u, samo u SAD-u se za godinu dana izgubi 650 milijardi dolara zbog multitaskinga
Takođe, zabluda je da se tako štedi vreme. Obavljanje više stvari istovremeno nas košta 25 minuta, jer toliko je potrebno da se neko vrati na svoj prethodni nivo koncentracije. Ovo se potvrdilo u istraživanju Edvarda Halovela To znači da vam svaki razgovor telefonom, koji vas je prekinuo za vreme rada, ne oduzima 5 minuta nego pola sata!
Mozak ljudi starijih od 65 godina koji rade samo jednu stvar u jednom trenutku funkcioniše bolje od mozga mlađe osobe koja obavlja više stvari istovremeno.
Multitasking može da uspori rad mozga za 40%.
U kompanijama, zbog multitaskinga, produktivnost je manja za 50%.
Jedina eventualna prednost multitaskinga bi mogla da bude mogućnost da neko ostavi utisak dinamične osobe, što bi moglo da mu poveća šansu za neki posao ili priznanje kod onih ljudi koji ne znaju da je multitasking kontraproduktivan.
Naučnici su odavno ustanovili da nije moguće obraditi više od određenog niza informacija u jednom trenutku, jer jednostavno mozak to nije u stanju da uradi.
straživači Nas Ofir i Vagner (Nass Ophir i Wagner) sa Univerziteta Stanford želeli su da otkriju koje to specijalne talente imaju osobe sposobne za multitasking, a koje ostali ljudi nemaju.
Kako bi objasnili ove rezultate, istraživači su najpre pošli od ideje da osobe sklone multitaskingu možda imaju problema da filtriraju relevantne informacije, ali da su zato bolji u skladištenju i organizovanju informacija. Ni to se nažalost nije pokazalo kao tačno: osobe sklone multitaskingu ne samo da su bile lošije u testovima pamćenja, nego su i imale sve više poteškoća da sortiraju informacije u svom mozgu. Istraživači su išli i korak dalje. Ako osobe sklone multitaskingu ne mogu dobro da filtriraju informacije koje dobijaju, niti da organizuju svoju memoriju, onda mora da su mnogo bolji u prebacivanju sa jednog na drugi zadatak. Nažalost, ispostavilo se da ni to nije istina.
Obrada više različitih informacija je napad na ljudski mozak. Ljudi koji su bili redovno izloženi višestrukim tokovima elektronskih informacija, nisu u stanju da selektivno opažaju, imaju lošu memoriju, i teško mogu da se prebacuju sa jednog zadatka na drugi. Dakle, morali bismo upozoriti osobe sklone multitaskingu da im je mozak u opasnosti.Na osnovu ovih istraživanja može da se zaključi da mozak zaista ne može da radi više stvari istovremeno. Ma koliko to privlačno i efikasno izgledalo, multitasking oduzima previše vremena jer nam sve odvlači pažnju, a ljudski mozak može da se koncentriše samo na jednu stvar u jednom trenutku. Ko radi više stvari istovremeno, ne posvećuje ni jednoj stvari dovoljno pažnje. Posledica toga je da za ono što treba da se uradi treba više vremena i šansa za pojavu grešaka raste.
“Mozak nije napravljen za multitasking. S vremenom, to preopterećenje će dovesti do povećanog nivoa stresa, depresije i nižeg intelektualnog kapaciteta,” tvrdi dr Čepmen. Ipak, uprkos sve većem broju dokaza da multitasking nije delotvoran, kombinacija uvreženog mišljenja i novih tehnologija prevladava u većini radnih sredina.Za to smo delom i sami krivi. “Kada radimo više stvari istovremeno, na primer, odgovaramo na mejlove, pišemo izveštaje i razgovoramo telefonom tokom sastanka, osećamo se zaposleno i produktivno.
MULTITASKING NEKAD ISAD NIJE ISTI! GENIJALCI ILI LJUDI SA RAZNIM POREMECAJIMA PSIHE RADILI SU VISE STVARI OD JEDNOM ZATO STO SU TAKO ZAISTA FUNKCIONISALI, DANAS SE MI 'BACAMO' NA OBAVLJANJE VISE STVARI OD JEDNOM JER MISLIMO DA MOZEMO TAKO DA FUNKCIONISEMO.
PA DA BI OSTALI NORMALNI ( ZNACI NI U JEDNOJ OD DVE NAVEDENE KATEGORIJE) MNOGO JE BOLJE DA SE FOKUSIRAMO SAMO NA JEDNU STVAR KOJU OBAVLJAMO ILI POSLOVICNO RECENO : POLAKO AL SIGURNO!
Zasicene masti se nalaze u mlečnim proizvodima i masnom mesu. Naučnici su zaključili da takva hrana negativno utiče na rad kardiovaskularnog sistema, jer povećava nivo "lošeg holesterola" u krvi, koji šteti krvnom sistemu. Kao rezultat toga, čovekova normalna cirkulacija krvi je poremećena, a to dovodi do nedostatka kiseonika u mozgu i usporavanja njegovog funkcionisanja.
Pored toga, poremećeni su mnogi drugi procesi centralnog nervnog sistema koji utiču na mentalno stanje i izazivaju pojavu negativnih emocija poput tuge.obar san jedna je od najboljih navika koje doprinose normalnom funkcionisanju mozga. Nakon toga, osoba se oseća odmorno, puno energije i spremnije za novi dan.
Studije pokazuju da se ljudi koji ne spavaju dovoljno brzo umaraju, prave više grešaka i karakteriše ih povećana emocionalna nestabilnost. Razdražljiviji su i imaju tendenciju da se uznemire pri najmanjoj nepogodnoj situaciji.
Ne potcenjujte moć dobrog sna. Istraživanja pokazuju da on znatno poboljšava memoriju.
Velike porcije šećera takođe ometaju normalno funkcionisanje mozga. Studije na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu pokazale su da ako osoba konzumira velike količine šećera 6 nedelja, ima poteškoće u obradi i skladištenju informacija. Činjenica da je demencija najčešća kod ljudi koji imaju dijabetes nije slučajnost.
A sada o multitaskingu. Erl Miler sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu sproveo je studiju fokusirajući se na efekte ljudskog mozga u režimu rada više zadataka.
Rezultati su sledeći, ljudski mozak ne može pravilno da funkcioniše u uslovima kada je opterećen sa više strana. Imajući u vidu stepen uticaja multitaskinga na nivo inteligencije, cena je vrlo visoka.
Kako su Napoleon, Tesla i mnogi genijalni ljudi uspevali da rade vise stvari odjednom? Da li je zaista izmedju genija i ludaka tako tanka linija?
Možda ste već čuli tu i tamo da nije pametno baviti se različitim poslovima u isto vreme, ali nove studije su još direktnije: multitasking vam direktno umanjuje radnu sposobnost, a može i da vam ošteti mozak.
Svaki put, dakle, kad pokušavate da radite više stvari istovremeno, ne samo da ćete biti neefikasni, već rizikujete i oštećenje zone mozga koja je od ključne važnosti za vaše buduće poslovne uspehe.
Rezultati istraživanja sprovedenog na Stenfordu pokazali su da je multitasking znatno manje produktivan od metoda koji podrazumeva da stvari prosto radite jednu po jednu. Ljudi koji su redovno "bombardovani" informacijama iz više različitih izvora, na primer, ne mogu uopšte da održe pažnju, niti da se prisete informacija u trenutku kada su im potrebne. Takođe im je i teže da se "prebace" sa obavljanja jednog zadatka na drugi, nego ljudima koji stvari rešavaju jednu po jednu.
A šta bi bilo kad bi neko bio baš naročito talentovan za multitasking? Tokom pomenutog istraživanja, naučnici su poredili dve grupe ljudi, formirane na osnovu toga da li je osoba sklona multitaskingu, i da li veruje da multitasking povećava produktivnost.
Ispostavilo se da "teški zavisnici" od multitaskinga, oni koji vrlo često pribegavaju takvom načinu rada, a uz to i veruju da im takav pristup pomaže zapravo imaju znatno lošije rezultate od ljudi koji stvari rešavaju redom, jednu po jednu.
Osobe koje često rade više stvari istovremeno imale su lošije rezultate jer im je bilo teže da se organizuju, da se fokusiraju na problem koji treba da reše i naprave selekciju informacija koje su im pružene. Osim toga, vrlo sporo im je išlo "prebacivanje" sa jednog zadatka na drugi.
Multitasking smanjuje efikasnost i radnu sposobnost jer ljudski mozak može da se fokusira na jednu stvar u jednom trenutku. Kad pokušate da radite dve ili (još gore) više stvari istovremeno, vaš mozak prosto ne može sve te zadatke da rešava istovremeno i da bude uspešan u tome.
Istraživanja takođe pokazuju da multitasking, osim što nas usporava, takođe i snižava naš koeficijent inteligencije (IQ). Studija sprovedena na Univerzitetu u Londonu pokazuje da osobe koje istovremeno rešavaju više kognitivnih testova trenutno "obore" svoj IQ u meri koja se može porediti sa privremenim padom koji se beleži pri konzumaciji marihuane, ili nakon neprospavane noći. Dakle, kad (pokušavate da) radite više stvari istovremeno, koeficijent inteligencije vam odlazi "u minus" i to za čitavih 15 poena.ovek modernog doba spava sve manje, govori sve brže i stalno nekuda juri. Jede usput ili za vreme posla, radi vikendom i tokom godišnjeg odmora. Stres i pregorevanje su bolesti novog doba. Čini se kao da živimo u društvu koje je stalno u pokretu. Kad bolje pogledamo oko sebe stičemo utisak da živimo u „eri smetanja“. Izgleda da je jako teško da nečemu potpuno koncentrisani posvetimo pažnju duže od 20 minuta. Bilo da radimo ili smo u kafiću, bilo da sa nekim razgovaramo privatno ili poslovno. Vrlo je teško posvetiti se nečemu određeno vreme, a da ne budete prekinuti zvonjavom telefona, obaveštenjem da je stigao e-mail ili da postoji nova objava na nekoj od društvenih mreža i sl. Dok je u nekim zemljama obavezno da se isključuje telefon za vreme poslovnog razgovora, u Srbiji je sasvim normalno da ljudi na sastanku vode telefonske razgovore sa odsutnima. Ne samo da je to izraz nepoštovanja, već ljudi zaboravljaju osnovnu lekciju iz bon tona mobilne telefonije, a to je da se prisutnim ljudima uvek daje prednost.va unutrašnja razmišljanja (interna smetanja) su oduvek postojala, ali ovi zahtevi sredine u kojoj živimo, da više stvari radimo u isto vreme, pojavila su se pre nekoliko godina, zajedno sa multimedijima. Verujemo da je multitasking normalan,da tako treba da se ponašamo i da je to poželjno. „Ja sam odličan u multitaskingu“, kažemo sebi sa samouverenim osmehom dok istovremeno čitamo e-mail, razgovaramo telefonom i dopisujemo se sa prijateljima. Ovo sve radimo u nadi da ćemo biti produktivniji, brže i više završiti, jer imamo tako malo vremena, a tako mnogo stvari da uradimo. Izraz multitasking je preuzet iz terminologije informatike i računarstva. Multitasking označava višeprogramski rad i predstavlja sposobnost računara da istovremeno radi na dva ili više programa. Ovaj termin se obično koristi za programe koji se odvijaju u pozadini, kao što su na primer štampanje ili sortiranje. Dok se neki program radi u pozadini, računar može da obavlja druge zadatke pomoću drugog softvera. Tako na primer Vi možete da surfujete na netu dok računar štampa neki dokument. Međutim, naša sposobnost multitaskinga je vrlo ograničena.
Multitasking zaglupljuje. Za vreme multitaskinga IQ opada za 15 jedinica.
Multitasking košta. Prema tekstu objavljenom u NewYork Times-u, samo u SAD-u se za godinu dana izgubi 650 milijardi dolara zbog multitaskinga
Takođe, zabluda je da se tako štedi vreme. Obavljanje više stvari istovremeno nas košta 25 minuta, jer toliko je potrebno da se neko vrati na svoj prethodni nivo koncentracije. Ovo se potvrdilo u istraživanju Edvarda Halovela To znači da vam svaki razgovor telefonom, koji vas je prekinuo za vreme rada, ne oduzima 5 minuta nego pola sata!
Mozak ljudi starijih od 65 godina koji rade samo jednu stvar u jednom trenutku funkcioniše bolje od mozga mlađe osobe koja obavlja više stvari istovremeno.
Multitasking može da uspori rad mozga za 40%.
U kompanijama, zbog multitaskinga, produktivnost je manja za 50%.
Jedina eventualna prednost multitaskinga bi mogla da bude mogućnost da neko ostavi utisak dinamične osobe, što bi moglo da mu poveća šansu za neki posao ili priznanje kod onih ljudi koji ne znaju da je multitasking kontraproduktivan.
Naučnici su odavno ustanovili da nije moguće obraditi više od određenog niza informacija u jednom trenutku, jer jednostavno mozak to nije u stanju da uradi.
straživači Nas Ofir i Vagner (Nass Ophir i Wagner) sa Univerziteta Stanford želeli su da otkriju koje to specijalne talente imaju osobe sposobne za multitasking, a koje ostali ljudi nemaju.
Kako bi objasnili ove rezultate, istraživači su najpre pošli od ideje da osobe sklone multitaskingu možda imaju problema da filtriraju relevantne informacije, ali da su zato bolji u skladištenju i organizovanju informacija. Ni to se nažalost nije pokazalo kao tačno: osobe sklone multitaskingu ne samo da su bile lošije u testovima pamćenja, nego su i imale sve više poteškoća da sortiraju informacije u svom mozgu. Istraživači su išli i korak dalje. Ako osobe sklone multitaskingu ne mogu dobro da filtriraju informacije koje dobijaju, niti da organizuju svoju memoriju, onda mora da su mnogo bolji u prebacivanju sa jednog na drugi zadatak. Nažalost, ispostavilo se da ni to nije istina.
Obrada više različitih informacija je napad na ljudski mozak. Ljudi koji su bili redovno izloženi višestrukim tokovima elektronskih informacija, nisu u stanju da selektivno opažaju, imaju lošu memoriju, i teško mogu da se prebacuju sa jednog zadatka na drugi. Dakle, morali bismo upozoriti osobe sklone multitaskingu da im je mozak u opasnosti.Na osnovu ovih istraživanja može da se zaključi da mozak zaista ne može da radi više stvari istovremeno. Ma koliko to privlačno i efikasno izgledalo, multitasking oduzima previše vremena jer nam sve odvlači pažnju, a ljudski mozak može da se koncentriše samo na jednu stvar u jednom trenutku. Ko radi više stvari istovremeno, ne posvećuje ni jednoj stvari dovoljno pažnje. Posledica toga je da za ono što treba da se uradi treba više vremena i šansa za pojavu grešaka raste.
“Mozak nije napravljen za multitasking. S vremenom, to preopterećenje će dovesti do povećanog nivoa stresa, depresije i nižeg intelektualnog kapaciteta,” tvrdi dr Čepmen. Ipak, uprkos sve većem broju dokaza da multitasking nije delotvoran, kombinacija uvreženog mišljenja i novih tehnologija prevladava u većini radnih sredina.Za to smo delom i sami krivi. “Kada radimo više stvari istovremeno, na primer, odgovaramo na mejlove, pišemo izveštaje i razgovoramo telefonom tokom sastanka, osećamo se zaposleno i produktivno.
MULTITASKING NEKAD ISAD NIJE ISTI! GENIJALCI ILI LJUDI SA RAZNIM POREMECAJIMA PSIHE RADILI SU VISE STVARI OD JEDNOM ZATO STO SU TAKO ZAISTA FUNKCIONISALI, DANAS SE MI 'BACAMO' NA OBAVLJANJE VISE STVARI OD JEDNOM JER MISLIMO DA MOZEMO TAKO DA FUNKCIONISEMO.
PA DA BI OSTALI NORMALNI ( ZNACI NI U JEDNOJ OD DVE NAVEDENE KATEGORIJE) MNOGO JE BOLJE DA SE FOKUSIRAMO SAMO NA JEDNU STVAR KOJU OBAVLJAMO ILI POSLOVICNO RECENO : POLAKO AL SIGURNO!
Нема коментара :
Постави коментар