SIROTINJA S NOVCEM NE BI ZNALA STA DA RADI! MARIJA ANTOANETA JE ZA SIROTINJU NAMENILA KOLACE! DA LI IZNENADNO BOGATSTVO MOZE DA PROMENI COVEKA I NJEGOVU OKOLINU?
U pitanju je stvaran projekat istraživača sa univerziteta Kalifornija, Berkli, Prinston i San Dijego. Oni su svetu predstavili rezultate prve takve studije koja bi trebalo da rasvetli neke od trajnih mitova o efektima direktnog davanja gotovine siromašnima u Africi.Desetine prethodnih studija otkrilo je kako davanje izrazito siromašnim ljudima novac koji za njih predstavlja znatnu svotu može trajno promeniti život. To i ne zvuči previše iznenađujuće, ali ova studija je postavila drugačije pitanje - a šta je sa susedima tih ljudi? Recimo da živite u dubokom siromaštvu ruralne Kenije, a ljudi iz kuće do vaše dobijaju velik novac sasvim slučajno - dok vi ne dobijate. Da li to i vama donosi nešto dobro, ili je sreća vašeg suseda vaša nesreća, ako, na primer, dođe do povećanja lokalnih cena? Ako ostavimo po strani direktne primaoce novca, šta takvi novčani transferi čine lokalnim ekonomijama? Radeći u okrugu Siaia, u ruralnoj zapadnoj Keniji, istraživači Denis Edžer, Johanes Haushofer, Edvard Migel, Pol Niehaus i Majkl Voker proveli su pet godina i potrošili više od 10 miliona dolara kako bi došli do odgovora na ta pitanja, a koje je ovih dana objavio "Washington Post". U saradnji s dobrotvornom organizacijom GiveDirerect, sproveli su ispitivanja na hiljade ljudi u selima koja su nasumično odabrana da primaju novac, kao i u selima koja nisu dobila novac. To im je omogućilo da učine nešto što nijedan istraživač nije pokušao pre - da koriste nasumično kontrolisano ispitivanje za prepoznavanje i merenje uticaja podele gotovine na čitavo područje. Njihova otkrića su značajna: novčani transferi koristili su celokupnoj lokalnoj ekonomiji, a ne samo direktnim primaocima. Kako je novac cirkulisao kroz celo područje, i one porodice koje nisu direktno dobile novac ipak su imale dobrobit. Jednako važno, negativnih efekata gotovo da nije ni bilo - nije bilo povećane potrošnje na luksuz poput cigareta, alkohola i kocke. Ljudi nisu radili manje, stope nasilja u porodici nisu se promenile, niti je više dece napustilo školu. Nivo nejednakosti u lokalnom dohotku nije se promenio. Suprotno uobičajenom strahu, program je imao minimalan učinak na cene: inflacija je porasla za manje od jedan odsto.
Ovaj tekst demantuje pocetak mog bloga, jer dokazuje da sirotinja i te kako ume da upravlja novcem. Medjutim, ovo je samo izuzetak koji potvrdjuje pravilo. Vecina ljudi koji dobije ( naglasavam dobije ) veliki novac krene odmah da se bahati, vodeci se time sto je novac "pao sa neba" ,i sta da ga nisu dobili?
Sirotinja se ismejava, sirotinja se stigmatizuje, sirotinja se tretira kao bolest , sirotinja "radja" sirotinju , sirotinja se ne moze sakriti...Sta sve moze da se kaze o sirotinji! Mnogo toga.
I prica o Bogu koji je kada je nastala glad na Zemlji rekao Svetom petru da dzakove sa zitom da bogatasima jer su oni navikli da imaju, a sirotinja je navikla da nema.
A sta zaista oseca siromasan covek kad dodje do novca? Razlika izmedju njega i bogatasa sigurno postoji. Bogatasu je normalno da uvek ima novac i njega sigurno pokrece motor pohlepe da taj novac koji vec ima jos vise uveca. Siromasan covek ceni novac i njime zadovoljava osnovne potrebe. I mnogi siromasni ljudi kazu da im i ne treba novac da ga preziru, sto ne znaci da ne bi voleli da ga imaju da zadovolje te osnovne potrebe i da mogu opusteno da zive. Da bi im veliki novac zadavao probleme i "glavoblju" , da bi im iskomplikovao zivot i slicno. Ovde nisam mislila kao sto sam malopre spomenula na veliki novac dobijen nasledstvom, lutrijom ili vec nekako bez truda. Nego na novac stecen postenim radom, ako se i tako moze zaista obogatiti. Mislim, da bi siromasan covek koji je uspeo da stekne novac trudom uspeo da odrzi svoj stav prema novcu to jest da je on nuzno "zlo". Mada , postajuci bogatas vremenom bi zaboravio siromastvo i svoje principe. Na lepo se covek brzo navikne. Suprotno je sa bogatasem koji osiromasi. Za njega je siromastvo kao sto rekoh jednako bolesti, ismejavanju pa cak i zelji za umiranjem.
U nekim zemljama stimulisu mlade dajuci im mesecnu naknadu uskladjenu sa troskovima zivota. U nekim zemljama daju ljudima novac takodje uskladjen sa troskovima zivotima ljudima koji ne rade.
Kod nas mnogo ljudi ne radi , i mnogo mladih, i svi smo sirotinja. Vrlo malo ljudi oko nas ima mnogo i to mnogo u kolicinama koje bikvalno "bodu oci". I zato je ovaj tekst napisan ogranicen mojim godinam i iskustvom sirotinje. I znam sigurno da bi mi tih 950 evra i te kako dobro dosle da zivimo solidno, skoro normalno kao i ostali ljudi na planeti.
RAZMISLJALA SAM ZASTO JE MARIJA ANTOANETA PONUDILA GLADNOM NARODU KOLACE ? PA MOZDA BAS ZATO DA PRESKOCI ' STEPENICU" JER HLEB JE IPAK SAMO HLEB ALI KOLACI SU KOLACI! PA TAKO I SIROMASNIMA NE TREBA DATI BAS SAMO DA IMAJU ZA HLEB, NEK I ONI MALO OKUSE KOLACE !
U pitanju je stvaran projekat istraživača sa univerziteta Kalifornija, Berkli, Prinston i San Dijego. Oni su svetu predstavili rezultate prve takve studije koja bi trebalo da rasvetli neke od trajnih mitova o efektima direktnog davanja gotovine siromašnima u Africi.Desetine prethodnih studija otkrilo je kako davanje izrazito siromašnim ljudima novac koji za njih predstavlja znatnu svotu može trajno promeniti život. To i ne zvuči previše iznenađujuće, ali ova studija je postavila drugačije pitanje - a šta je sa susedima tih ljudi? Recimo da živite u dubokom siromaštvu ruralne Kenije, a ljudi iz kuće do vaše dobijaju velik novac sasvim slučajno - dok vi ne dobijate. Da li to i vama donosi nešto dobro, ili je sreća vašeg suseda vaša nesreća, ako, na primer, dođe do povećanja lokalnih cena? Ako ostavimo po strani direktne primaoce novca, šta takvi novčani transferi čine lokalnim ekonomijama? Radeći u okrugu Siaia, u ruralnoj zapadnoj Keniji, istraživači Denis Edžer, Johanes Haushofer, Edvard Migel, Pol Niehaus i Majkl Voker proveli su pet godina i potrošili više od 10 miliona dolara kako bi došli do odgovora na ta pitanja, a koje je ovih dana objavio "Washington Post". U saradnji s dobrotvornom organizacijom GiveDirerect, sproveli su ispitivanja na hiljade ljudi u selima koja su nasumično odabrana da primaju novac, kao i u selima koja nisu dobila novac. To im je omogućilo da učine nešto što nijedan istraživač nije pokušao pre - da koriste nasumično kontrolisano ispitivanje za prepoznavanje i merenje uticaja podele gotovine na čitavo područje. Njihova otkrića su značajna: novčani transferi koristili su celokupnoj lokalnoj ekonomiji, a ne samo direktnim primaocima. Kako je novac cirkulisao kroz celo područje, i one porodice koje nisu direktno dobile novac ipak su imale dobrobit. Jednako važno, negativnih efekata gotovo da nije ni bilo - nije bilo povećane potrošnje na luksuz poput cigareta, alkohola i kocke. Ljudi nisu radili manje, stope nasilja u porodici nisu se promenile, niti je više dece napustilo školu. Nivo nejednakosti u lokalnom dohotku nije se promenio. Suprotno uobičajenom strahu, program je imao minimalan učinak na cene: inflacija je porasla za manje od jedan odsto.
Ovaj tekst demantuje pocetak mog bloga, jer dokazuje da sirotinja i te kako ume da upravlja novcem. Medjutim, ovo je samo izuzetak koji potvrdjuje pravilo. Vecina ljudi koji dobije ( naglasavam dobije ) veliki novac krene odmah da se bahati, vodeci se time sto je novac "pao sa neba" ,i sta da ga nisu dobili?
Sirotinja se ismejava, sirotinja se stigmatizuje, sirotinja se tretira kao bolest , sirotinja "radja" sirotinju , sirotinja se ne moze sakriti...Sta sve moze da se kaze o sirotinji! Mnogo toga.
I prica o Bogu koji je kada je nastala glad na Zemlji rekao Svetom petru da dzakove sa zitom da bogatasima jer su oni navikli da imaju, a sirotinja je navikla da nema.
A sta zaista oseca siromasan covek kad dodje do novca? Razlika izmedju njega i bogatasa sigurno postoji. Bogatasu je normalno da uvek ima novac i njega sigurno pokrece motor pohlepe da taj novac koji vec ima jos vise uveca. Siromasan covek ceni novac i njime zadovoljava osnovne potrebe. I mnogi siromasni ljudi kazu da im i ne treba novac da ga preziru, sto ne znaci da ne bi voleli da ga imaju da zadovolje te osnovne potrebe i da mogu opusteno da zive. Da bi im veliki novac zadavao probleme i "glavoblju" , da bi im iskomplikovao zivot i slicno. Ovde nisam mislila kao sto sam malopre spomenula na veliki novac dobijen nasledstvom, lutrijom ili vec nekako bez truda. Nego na novac stecen postenim radom, ako se i tako moze zaista obogatiti. Mislim, da bi siromasan covek koji je uspeo da stekne novac trudom uspeo da odrzi svoj stav prema novcu to jest da je on nuzno "zlo". Mada , postajuci bogatas vremenom bi zaboravio siromastvo i svoje principe. Na lepo se covek brzo navikne. Suprotno je sa bogatasem koji osiromasi. Za njega je siromastvo kao sto rekoh jednako bolesti, ismejavanju pa cak i zelji za umiranjem.
U nekim zemljama stimulisu mlade dajuci im mesecnu naknadu uskladjenu sa troskovima zivota. U nekim zemljama daju ljudima novac takodje uskladjen sa troskovima zivotima ljudima koji ne rade.
Kod nas mnogo ljudi ne radi , i mnogo mladih, i svi smo sirotinja. Vrlo malo ljudi oko nas ima mnogo i to mnogo u kolicinama koje bikvalno "bodu oci". I zato je ovaj tekst napisan ogranicen mojim godinam i iskustvom sirotinje. I znam sigurno da bi mi tih 950 evra i te kako dobro dosle da zivimo solidno, skoro normalno kao i ostali ljudi na planeti.
RAZMISLJALA SAM ZASTO JE MARIJA ANTOANETA PONUDILA GLADNOM NARODU KOLACE ? PA MOZDA BAS ZATO DA PRESKOCI ' STEPENICU" JER HLEB JE IPAK SAMO HLEB ALI KOLACI SU KOLACI! PA TAKO I SIROMASNIMA NE TREBA DATI BAS SAMO DA IMAJU ZA HLEB, NEK I ONI MALO OKUSE KOLACE !
Нема коментара :
Постави коментар