BEDNI LJUDI

NESRECA JE ZARAZNA. SIROMASNI  I NESRECNI SE MORAJU RAZDVOJITI DALEKO JEDAN OD DRUGOG  DA SE NE BI ZARAZILI - NAPISA DOSTOJEVSKI U "BEDNIM LJUDIMA."  IVO ANDRIC JE TAKODJE PISAO O SIROTINJI. SIROTINJE I NESRECE NIKAD VISE I DOSLO JE NAJZAD DO ZARAZAVANJA I SAD SMO SVI MI SAMO BEDNI LJUDI OSIM NJIH 'SACICA' KOJI MISLE DA TO NISU!

Sirotinja. Ne ona vesela, slikovita, puna života i pokreta, sirotinja Cigana čergara ili mladih ljudi koji svoju nemaštinu ulepšavaju pesmom i nestašnim podvizima, nego teška sirotinja koja rađa bedu kao trajno stanje i endemičnu bolest čitavih ljudskih grupa, naselja i zemalja. O toj bedi mislim ovih dana. O bedi koja savija kičmu, usporava korak, gasi glas, hvata se čoveku za oči kao nevidljiva, lepljiva paučina, nepovratno i nepopravljivo mesi čoveka i doteruje ga sve prema nekom svom nepoznatom modelu, steže oko njega svoje granice kao nevidljivu omču, odvaja ga zauvek od blagostanja i radosti, tako da mu docnije ništa ne može pomoći, ni novac ni najpovoljnija primena životnih uslova, jer nije više sposoban da ih primi.

Kad ljudi jednog kraja ili jedne klase ogreznu u toj bedi, životni sokovi prestaju da pritiču do njihovih tela, i tada i ono što je ostalo od snage i života u njima počinje da sahne i čili u neosetnom, sporom procesu od kojeg se ipak ne umire, nego traje iz naraštaja u naraštaj, u postojanju koje je naličje života. (Jer ono što je najbolnije u sudbini čoveka za koga se kaže da ga je beda ubila, to je činjenica da on takav, ubijen, dugo živi i jako se množi). Kad beda prodre u misli, u govor, u shvatanja i običaje, i svak se pomiri sa njom kao sa stalnim i pravim oblikom postojanja, i zavoli ga kao što se inače život voli, kad postane navika, ponos i neka vrsta jadne i naopake religije, kad rastoči i prožme čoveka do polslednje ćelije i tako osvoji i porobi ne samo njega nego i one koji se još nisu rodili.

Tada se može reći da je beda potpuno i zauvek osvojila jedan kraj, sa ljudstvom i svim živim stvorovima i mrtvim stvorovima na njemu, i pretvorila ga u svoje carstvo koje joj nikad više niko ne može oteti i koje ne živi ljudskim životom nego bedom i njenim mrtvim i dugim, dugim trajanjem.

"Iz tog kraja nema bežanja ni spasa. I kad pojedinac uspe da pobegne na drugi kraj sveta, u život koji za bedu ne zna, to mu ne pomaže mnogo, jer u sebi ponese celo to carstvo bede u malom."

Da li je ono što postavljamo na "fejs" zaista naš život? Da li su glamurozna putovanja, fensi klopa i zaljubljeno lice zaista stvarni? Ili je to samo dobro izrežirana predstava? Razumete sta hocu da kazem? Ne zna se dal je bednije sto smo toliko siromasni da ne mozemo da priustimo ni normalan obrok, a kamoli putovanje, ili sto se foliramo? 

Kada oholi ljudi izgrade nebodere, zavladaće jad i beda! Najgore tek sledi...

Prvu vezu između gradnje najviših zgrada i ekonomske krize ustanovio je 1999. ekonomista Andrew Lawrence, na osnovu podataka koje je sakupljao 13 godina. Istorija pokazuje još od doba "Kule vavilonske" taman kada se kule dovrše, sledi kazna u obliku velike ekonomske krize. Izgradnja visokih kula, kao odraz ljudske arogancije, potiče još iz biblijskih vremena i gradnje Kule vavilonske, "kojoj će vrh biti do neba". Za ovu oholost ljudi su kažnjeni ratovima, raseljavanjem na sve strane sveta, i međusobnim nerazumevanjem.

U čast te analogije, novinari su neobjašnjivu vezu između solitera i velikih ekonomskih kriza koje slede nakon izgradnje, nazvali "prokletstvo Kule vavilonske". Najupečatljiviji primer bila je zgrada od 102 sprata, visoka 381 metar, Empire State Building u New Yorku. Završetak tog zdanja poklapa se s vrhom "Velike depresije", prve globalne ekonomske krize , koja je izbila u Sjedinjenim Državama i ostavila teške posledice u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Kanadi... Uzgred, Empire State Building nije bio jedini neboder u New Yorku u to vreme. Preteče su mu Tramp Building (283 metra) i Chrysler Building (319 metara).

Do 1970. nijedna zemlja na svetu nije imala neboder viši od njujorškog. Tek je godine 1967. u Moskvi je izgrađen TV toranj Ostankino visok 540 metara, koji je do danas najviši objekt u Evropi. Nedugo kasnije pukao je SSSR, a Rusija je upala u decenijsku krizu iz koje ju je izvukao Vladimir Putin.

SAD, nesporna ekonomska sila, sagradila je 1972. Kule bliznakinje. Severni toranj bio je drugi najviši neboder u svetu, nakon Empire State Buildinga. Tih su godina Sjedinjene Države stagnirale zbog visokih cena nafte, a ekonomska kriza se osećala u čitavoj Evropi, napose u istočnoj. Primer koji ukazuje na vezu između jakih ekonomskih rezultata i želje da se sagradi što viši neboder je Petronas Towers u Kuala Lumpuru. Završetak gradnje dva, 452 metra visoka, tornja poklopio se sa vrhuncem krize na azijskim tržištima 1998., koja je izazvala šok na tržištima širom sveta.

Na vrhuncu globalne ekonomske krize iz 2008., u Dubaiju je 2010. završen najviši toranj na svetu, Burj Khalifa, visok 828 metara. Iako Dubai nije izvor ekonomske krize u svetu, ne treba zaboraviti da se svet promijenio u protekle dve i po decenije. Globalizacija je dozvolila da investitori iz celog sveta ulože milione dolara svog kapitala u ovaj mega projekt.

U novije vreme najviše zgrade se grade na Istoku. Najveća zgrada, skoro kilometar u nebo, biće u Saudijskoj Arabiji. (Krajem oktobra MMF je upozorio da bi Saudijska Arabija do 2020. mogla bankrotirati). Druga najveća gradi se u Kini, Sky City, visok 838 metara, a Indija planira graditi najvišu rezidencijalnu kulu u svetu, visoku 442 metra. Ekonomisti veruju da izgradnja skupih, visokih zgrada nije ništa drugo nego oholo, neracionalno trošenje državnog novca u vreme kada privreda cveta. To dovodi do ekonomskih balona koji mogu pući u svakom trenutku. Kao po pravilu, izgradnja visokih nebodera poklapa se s preteranim ulaganjem u infrastrukturne projekte. To opet znači da se budžet države ne troši racionalno, a posledica toga je recesija. 

Njegovu teoriju, koja je najpre bila predmet šala, posle su potvrdili i drugi ekonomisti, i sada je usvojena kao koncept "skyscraper index".Ljudska pohlepa na delu! Kao  i ljudska glupost!

„Da li je gora materijalna ili duhovna beda?

Kad kažem beda, onda stvarno mislim na BEDU. Nemojte da  mi  pričate o međunijansama, ovde je samo crno i belo.

Znači, materijalna beda – bukvalno borba za goli život, ne kupujete stvari zato što vam se sviđaju, pa je dilema da li kod Kineza ili brend originale, nego kupujete zato što se pocepalo i više ne može nigde da se zakrpi. Hrana – onaj minimum minimuma – uvek više gladni nego siti, čak i kad jedete samo hleb i razvodnjeno mleko. Isto se odnosi na sve segmente života…

Ili je gora duhovna beda – imate za više nego pristojan život, a u duši – pustinja.

I na kraju  ako  bas ne znate sta je beda evo objasnjenje -

beda se u sociologiji i društvenoj teoriji objašnjava kao najteži oblik siromaštva. Beda je višedimenzionalna društvena pojava koja može biti uzrokovana oskudicom u prirodi ili društveno-ekonomskim odnosima. Ona se dakle u društvu proizvodi, čak i kada postoje sve materijalne i prirodne pretpostavke da bude iskorenjena. Beda je u tom smislu izraz nehumanih, nepravednih, izrabljujućih, društveno – klasnih, uslova i pravila života u jednom društvu. Siromaštvo je termin koji se upotrebljava da označi nejednakost i relativni udeo društevenih grupa u akumuliranom i postojećem društvenom bogatstvu.

Beda je socijalno – patološki proces, to je teško stanje oskudice koja ugrožava podjednako i psihičke i fizičke ljudske sposobnosti.

Ona je generator delikvencije, alkoholizma, prostitucije, različitih oblika nasilja, samoubistava, ubistava, socijalne izolovanosti, beskućništva, invaliditeta, kriminaliteta, manjka socijalne participacije ...

U uredjenim državama posebnim postupkom utvrdjuje se „linija bede“ koja se odredjuje kao neophodan iznos u novcu za održavanje elementarne egzistencije. Pojedinci, odnosno porodice koji se nalaze (prema propisanim pravilima) ispod pomenute „linije“ priznaje se status siromaha o kojem se stara država.

Ima i drugih metoda za odredjivanje bede koje ovde nemožemo izlagati, evo samo nekoliko parametara koji se koriste:

- nepismenost i bedno obrazovanje,

- mladost odnosno starost (nedoraslost i iznemoglost) pojedinaca koji su neprihvatljivi kao radna snaga,

- pol,

- rasa,

- hendikepiranost.

Parametri se zbirno posmatraju i na osnovu indeksa odredjuje nivo nadprosečnog negativnog rizika za bedu.

Kada govorimo o bedi treba posebno naglasiti da je beda poseban stil života, sociolozi ga nazivaju „Kultura bede“ koja sublimira: poseban sistem vrednosti, ponašanja, verovanja...

Ne radi se samo o nestašici novca, već o totalnoj pojavi koja obuhvata:

- Loše stanovanje,

- Lošu ishranu,

- Slabo ili nikakvo obrazovanje,

- Loše zdravstveno stanje,

- Bedan tržišni položaj,

- Bedno odevanje,

- Osobene porodične odnose, ...

Sve pomenute bede: prehrambena, stambena, zdravstvena, obrazovna i kultura bede, JE DRUŠTVENO USLOVLJENA PATNJA, STRADANJE, rečju VRSTA ROPSTVA. To je čoveka nedostojan i neslobodan način života.

Da se ne zaboravi: Religije su kroz istoriju čovečanstva veličale i mistifikovale bedu opravdavajući i prikrivajući njenu društveno – državnu genezu, ukorenjenu u eksploataciji, nehumanosti i društvenim protivrečnostima.

Broj siromašnih u svetu se ne smanjuje, naprotiv povećava se i pored snažnog tehničko-tehnološkog napretka. ...

... To nam sugeriše zaključak da država (osim deklarativno) nikada nije posvetila dovoljno pažnje za iskorenjivanje svih oblika bede.

Možemo ad hoc konstatovati da su se iz začaranog kruga bede „izvlačili“ samo oni pojedinci ili porodice koji su sopstvenom snalažljivošću i sticajem okolnosti „snašli“. Sistemski i sistematski pristup, pomoć i uvažavanje nikada nije bio ozbiljan.

Šta je posebno važno napomenuti kada je u pitanju beda?

„Sociolozi smatraju da izlaz iz siromaštva na teorijskom planu valja tražiti u okvirima teorije društvene slojevitosti i promene, a ne teorije kulture siromaštva. Od shvatanja o kulturi siromaštva i bede do ideologije okrivljavanja žrtve, nije dalek put. ... Najkraće rečeno, ideologija okrivljavanja žrtve i akcija koja iz nje proističe svodi se na to da ne treba menjati društvo nego žrtvu tog društva.“

BEDA KAO POSLEDICA SIROMASTVA I NESRECE BILO DUHOVNA BILO MATERIJALNA RAZVILA JE KRILA U OVOM XXI VEKU NAJVISE STO JE MOGLA. UVERENA SAM DA JE OVO MAKSIMUM I DA DALJE NEMA KUD. ILI IMA?