NAIVNI SLIKARI I OSTALI

 SAD U REDU JE BITI NAIVNI SLIKAR CAK JE VEOMA DOBRO I POZITIVNO. DRUGE NAIVCINE NE BI TREBALE UOPSTE DA POSTOJE U OVOM VEKU, A CINI MI SE DA IH JE VISE NEGO IKAD.

Naivno slikarstvo predstavlja umetnost prostodušnih, samoukih i primitivnih slikara koji rade bez poznavanja školskih pravila i akademskih načela, koji su vođeni nagonom i osećanjem, ali predstavlja još jedan metod klasifikacije umetničkih dela koga karakterišu takozvani naivni oblici, bliski dečijem crtačkom izrazu u glavnom uz seoske, odnosno folklorne motive ili pak motive prirode. Iako na prvi pogled deluje kao da za jednu „naivu“ nije potrebna naročita slikarska veština, to uopšte nije tako kakvim se čini.Naive, posebno one srpskih autora, često odlikuju (mada i ne moraju) mnoštvom nerealnih elemenata. Džinovske tikve, opanci, nebeske kočije koje vuku patke, biljke u najrazličitijim bojama, doprinose umetničkom izrazu i tome da svaka slika priča time neku svoju priču kroz najrazličitije situacije u glavnom u duhu podneblja iz kojeg umetnik potiče.

Prvi i najčuveniji slikar naivnog ili primitivnog smera bio je francuski carinik Anri Ruso (Henri Rousseau, 1844.-1910.), kome su se za vreme života rugali, a tek kasnije je prepoznat kao samouki genije čiji je rad visoke umetničke vrednosti imao uticaja i inspirisao nekoliko generacija avangardnih slikara, čak i velikog Pabla Pikasa. Njegove najpoznatije slike (Tigar na tropskoj oluji (iznenađen), Gladni lav baca se na antilopu, Krotitelj zmija, San, …) prikazuju scene iz džungle, i pored toga što u istu nikada nije kročio.Ocem naivnog slikarstva u Srbiji mnogi smatraju Janka Brašića (1906.–1994.), poreklom iz Oparića, kod Jagodine, koji se pojavio sa svojim prvim delima četrdesetih godina prošlog veka. Kao interpretator tradicionalnog života kolektiva ruralnih sredina, sjajan crtač i portretista smatra se jednim od značajnijih Srpskih slikara. Njegov umetnički izraz podrazumeva nepredvidivost i neposrednost kao fundament današnjeg naivnog slikarstva, a opus broji na stotine slika, crteža, fresaka i ikona. Kao takav, Brašić je poslužio kao model i uzor novonastajalim umetnicima iz ove oblasti. banatskom selu Kovačica, u Vojvodini, gde pretežno žive etnički Slovaci, nastaje nova škola koja je pretežno orijentisana na folklorne detalje i život na selu, apsolutno stavljajući čoveka u prvi plan kao centar sveta. Najznačajniji predstavnici ove škole su: Jan Sokol, Martin Paluška, Mihail Bireš i svakako najpoznatiji među njima Martin Jonaš

Zuzana Halupova Kovačica, 5. februar 1925 — Beograd, 1. avgust 2001) je bila poznata slikarka naive iz Kovačice, Srbija.Halupova je bila jedna od najznačajnijih protagonista kovačičke naive skupa sa Martin Jonašem, i njene slike se nalaze u mnogim muzejima, galerijama i privatnim zbirkama svugde po svetu. Izlagala je samostalno i grupno u zemlji i inostranstvu (Pariz, Njujork, Rim, Beč, Bon, Cirih, Kopenhagen, Stokholm, Ženeva, Diseldorf i u drugim gradovima sveta), Bila je prva žena u Kovačici koja je svoje slike relativno kasno započela da slika, zamenila spretnost najbolje vezilje u selu i koja je svoj vez sama smišljala, sa kistom- ostvarivši svoje snove da sama slika i stvara i u likovnoj umetnosti izgradi vlastiti svet. 

Toliko o slikarima i koliko je njihova percepcija sveta drugacija od nase. Sad cija je bolja ne znam, ali mi se cini da su oni mnogo srecniji od nas ostalih. Naivnost  deteta ocigledno nije izasla iz njih te oni svet dozivljavaju potpuno drugacije od nas. Njima naivnost donosi srecu i lepsi zivot.  Nama naprotiv nikako. Nas maivnost unistava jer verujemo u potpuno neistinite stvari i stvorili smo cudnu percepciju sveta i drustva koji nikako nije onakav kakvim ga mi vidimo!„Samo su glupaci lukavi, a samo inteligentni ljudi mogu biti naivni. Lukavstvo nije izvor nikakve ideje o životu, a naivnost sama po sebi uvek predstavlja izvesnu ideju o stvarnosti, makar obično idealizovanu. Naivni su oni ljudi koji o životu imaju bar svoju iluziju, a lukavi su, naprotiv, osuđeni da uvek izobličavaju i degradiraju istinu. 

Naivnost, to je mladost srca,

pa čak i u poznim godinama.

Naivnost znači ulepšavati sve oko sebe.

To je napraviti unutrašnji kriterijum većim i od spoljnih dokaza.

Naivnost je dakle osobina lepih duša.“ – Jovan Dučić

 Često se za dobrog čoveka kaže da je glup i previše naivan. Da li je? Da li je glup čovek koji se trudi da u svakome nađe neku dobru osobinu, i za svaku grešku koju neko napravi potraži opravdanje, jer svako od nas ima loših trenutaka kada ne može racionalno da razmišlja. Da li je glup čovek koji svakoj osobi pristupa otvoreno i iskreno misleći da je pošten? Nadajući se da na ovom svetu ima više poštenih i divnih duša nego zlih. Da li je naivna osoba koji ne voli zavlačenja, koja daje svoje srce na dlanu, nadajući se da će joj dobrota i iskrenost biti uzvaćeni i da joj srce neće biti slomljeno.

Ipak mislim da je takva osoba hrabra. Jer potrebna je velika hrabrost da se nekome otvorite iako znate da možete biti povređeni. Iako znate da neko može da vas prevari, vi ipak verujete da se to neće dogoditi, i da dobrota i iskrenost preovlađuju u ljudima.

Često sam iz prevelike želje da verujem da su ljudi plemeniti grešila i verovala pogrešnima. Nije strašno ako nakon jednog ili nekoliko susreta shvatim da osoba nije vredna moje pažnje, tj. da u njoj preovlađuju loše osobine preko kojih se ne može preći. Ono što te najviše povredi je kada se neka osoba prema tebi predivno ponaša i izgleda tako da u njoj ni trunka zlobe ne postoji. I ti se usudiš da joj poveruješ i otvoriš se pred njom najiskrenije i sa najboljim namerama. A onda igrom slučaja ili Božijom voljom saznaš istinu. Saznaš da ti je radila iza leđa, da je o tebi govorila ružno a pred tobom se pretvarala. Sa tobom je izlazila, navodno ti se poveravala. Da, ta jedna divna devojka za koju svi misle da je jako fina i dobra. Prava duša. Iskreno i sama sam bila zatečena. Rekoh, nije strašno ako se na kilometar vidi to da neko nije pošten, ali ako se to tako vešto skriva iza najnevinijeg lica, ume da zaboli jako. I to ne zato što ste prevareni, već zato što niste na vreme nanjušili manipulatora. Ali nakon prvobitnog šoka dobra osoba će opet pomoći ovoj pokvarenoj. Zašto? Zato što ne želi da se spusti na njen nivo i bude lukava. Zato što neće dozvoliti da jedna loša osoba, ili iskustvo ukalja njenu dobrotu. Takvi su retki, da je to lako, svi bismo bili dobri.

Znate li zašto naivne devojke verujući muškarcima ispadaju glupe? Zato što ŽELE da veruju. Zato što žele da veruju da na ovom svetu postoje ljudi koji su zaista iskreni, koji ne igraju nikakve igre, i koji kada nešto tvrde ili obećaju to zaista i misle. Veruju zato što polaze od sebe, jer su i same takve. I zato se tako često razočaraju. Ali opet, uprkos svemu, ne prestaju da veruju. U tome se ogleda lepota njihove duše. Ako upoznate neku ovakvu devojku, koja je kao igla u plastu sena, potrudite se da je ne izgubite i razočarate. A ako mislite da to niste u stanju, odmah idite, nemojte ranjavati njeno krhko srce slomljeno toliko puta. I ko je na kraju pobednik? Onaj ko je pokvarene duše i ko će reći: „Ha, pa znao sam nasela je, sirota. Jadna ona kad tako veruje u sve što joj kažeš.“ Ili pak ona koja pristupa svakom čoveku čistog srca, i koja će kad tad naći osobe isto toliko dobre kao ona, i umeće da ih čuva. Dok će gospoda manipulatori nastaviti da pobeđuju igrajući igrice sve dok ih neko spretniji ne spusti toliko nisko da će im trebati meseci da se osveste i ponovo ustanu. Možda će se tada promeniti, a možda i neće. Kažu da vuk dlaku menja, ali ne i ćud. Verujem da ipak ima izuzetaka.

Na kraju jasno je da smo mi naivni kao i devojke koje toliko veruju u ljubav . A mi verujemo u sve ostalo jer zelimo da verujemo. Sad potpuno je drugo pitanje u sta sad verovati kad jedni kazu ovo drugi ono, a treci ko zna sta?

GLEDAJUCI OVE SLIKE NAIVNIH SLIKARA PROSTO POZELIM DA JE SVET TAKAV KAKVIM GA ONI PREDSTAVLJAJU. JER OVAJ CRNO BELI SVET NIJE DOBAR. I ZAO MI JE STO DETE IZ NAS TAKO BRZO POBEGNE JER NEUMEMO DA SACUVAMO NASU NAIVNOST. A OPET SMO NAIVNI I VERUJEMO SVEMU OVOME STO NAM PRICAJU , STO ZNACI DA TE DVE NAIVNOSTI NIKAKO NISU ISTE. JEDNA JE DOBRA I KORISNA ( DECIJA I OVA PERCEPCIJA NAIVNIH SLIKARA), A DRUGA JE LOSA I SAMO NAS UNESRECUJE I IZLUDJUJE JER NA SVE TO AKO I MALO IMAS MOZGA I POKUSAVAS DA NE BUDES NAIVAN MOZES ILI DA POLUDIS ILI DA BUDES IZOPSTEN I UNISTEN OD DRUGIH LJUDI.

SVIMA ZELIM AKO NIJE KASNO DA NADJU SVOJU DECIJU NAIVNOST JER NISMO MI SLIKARI, A KLONITE SE OVE NAIVNOSTI  DA GUTATE INFORMACIJE NESAZVAKANE!

Često se za dobrog čoveka kaže da je glup i previše naivan. D