EFEKAT PROLASKA KROZ VRATA

POJMA NEMAM ZASTO PISEM OVAJ POST! ZATO STO SAM STARA I UPLASENA? MNOGO UPLASENA,A VEZE NEMA SA KOVIDOM KOJI NAS JE  RASPAMETIO TOTALNO BEZ VEZE. OSTALE LJUDSKE DRAME, DRAME NASE DECE NIKO NI  NE SPOMINJE. MOZAK JE I DALJE NEISPITAN. I ZASTO ZELIM DA GA ISKLJUCIM KAO BRACA SALVATORE ( VAMPIRSKI DNEVNICI) .DA SE BAR TO MOZE  

Ali hajdemo redom ,onako kako ja to volim da kazem. Jutros sam ušetala  u svoju spavaću sobu u nameri da uradim nešto, ali sam, u trenutku kada sam prelazila  prag shvatila  da nemam pojma šta sam zapravo krenula  da uradim. Da uzmem novac iz novčanika? Da uzmem nešto iz ormana? Postojalo je nekoliko opcija, ali sam sebe na kraju ubedila da to nije moglo biti ništa toliko važno, čim sam zaboravila  tako brzo o čemu se radi. Ispostavilo se, shvatila sam nešto kasnije, da sam zapravo bila krenula  po punjač za telefon, koji mi je bio pored kreveta. Toga sam se setila u trenutku kada mi se telefon isključio usred važnog poziva. Ovi iritantni bagovi u memoriji već nekoliko godina u nauci se nazivaju “Efekat prolaska kroz vrata/The Doorway Effect” ili “location updating effect”, što je naziv sa fenomen gde neki ljudi pri ulasku u drugu prostoriju zaboravljaju stvari. U pitanju je nešto što se dešava mnogo češće nego što biste pomislili. Ovaj izraz skovan je i prvi put upotrebljen u jednom istraživanju iz 2011. godine koje je sprovedeno na Univerzitetu Notr Dam, a koje je otkrilo da ljudi zaboravljaju stvari kada pređu prag jer se njihov mozak rifrešuje, zato što nije verovatno da će sećanja iz druge sobe biti relevantna u novoj sobi.

On veruje da, uprkos onome što navode prethodna istraživanja, nije sam prelazak praga to što čini ljude da zaboravljaju, već promena okruženja. “Dobar primer je kada idete iz jednog dela prodavnice u drugi”, kaže on. “Ili kada ulazite u lift kako biste otišli na drugi sprat u prodavnici - tada se češće dešava da zaboravite šta treba da kupite”.

On objašnjava da mozak raščlanjuje informacije iz različitih okruženja i pohranjuje ih u različite mreže informacija koje pripadaju različitim kontekstima. “Sve to nam daje veći kapacitet, nego što bi slučaj bio da imamo jedan ogroman radni prostor gde je sve povezano”, dodaje Bauman. “Ipak, to dolazi sa svojom cenom. Prelaskom u drugačije okruženje možemo izgubiti određene informacije”.

Ovaj interesantan fenomen naglog zaboravljanja je češći nego što možda mislite. Jedno skorašnje istraživanje Univerziteta u Edinburgu otkrilo je da muškarci i žene u svojim dvadesetim redovno zaboravljaju zašto su ušli u neku prostoriju ili gde su ostavili svoje ključeve. Polovina ispitanika u ovom istraživanju izjasnilo se da zaborave zašto su ušli u sobu minimum jednom nedeljno.Ipak, ukoliko želimo da pobegnemo od čari ovog efekta, najbolje je da pokušamo da ostanemo fokusiranog uma. Zato, nastavite da razmišlajte o tim sudovima za pranje sledeći put kada uđete u kuhinju, i nećete završiti sa još jednom užinom u rukama, uz još jednuo epizodu serije. 

Fascinantno zar ne? A to nas dovodi do starih osoba koje zaboravljaju  i vise od ovog efekta.Nakon VIŠE OD GODINU DANA zamalo da se otvara mogućnost korisnicima staračkih domova da izađu u šetnju i vide se sa svojima. Potrebno je da se ispune mnogi uslovi KOJI UOPŠTE NE ZAVISE OD NJIH. 1. Da u domu niko nema kovid i da nije pozitivan. 2. da su svi vakcinisani i revakcinisani. 3. da uopšte još neko želi da ih vidi... U KRŠ-u sede neki isto toliko stari ljudi, ali oni imaju sve slobode i sva prava! Zar nije humanije uvesti Zakon o dobrovoljnoj eutanaziji, nego držati ljude ZATVORENE, ni krive ni dužne? Njima je uskraćeno i pravo na život i pravo na smrt. PREDLAŽEM DA KRŠ OSTANE ISTO TAKO ZATVOREN GODINU DANA ILI BAREM DOK NE "SAVLADAJU EPIDEMIJU". Bez prava na izlazak i na viđanje sa svojima! Za njihovo dobro, naravno!

U kakvom to drustvu zivimo? U zemlji u kojoj ima vise starih nego mladih ne mogu da verujem da je neki virus pogorsao i ovako los kvalitet zivota nasih starih osoba. I mladih i svih! 

Ne znam ni koji  bi zakljucak na kraju izvela? Pa mozda Bas taj da nam mozak pomaze da ne "puknemo", mada ni svaciji mozak ne moze ovoliko strasnih stvari i informacija da obradi. Sve je vise psiholoskih problema upravo zbog price da nam neki virus "kroji sudbinu".Pritom pamcenje  je nesto sto nam je jako potrebno, a opet kolika je sreca kad mozak odluci da nesto ne upamti. Demencija je nesto drugo i ne pricam o njoj. Zelim samo da kazem da treba "trenirati" mozak koliko god mozemo da ga odrzimo yu stanju da ne "pregore licne".Mozak je najbitniji organ, bitniji od bilo kog ostalog organa u telu. Moramo o njemu da vodimo vise racuna nego o ostalim delovima tela. A on ce nam uzvratiti,mnogo vise i mnogo bolje za nas.

NE PLASITE SE AKO NESTO ZABORAVITE. VEZBAJTE MOZAK KOLIKO GOD MOZETE DA BI IZBEGLI DA ZABORAVITE VAZNE STVARI. DAKLE,MOZAK CE SE POBRINUTI ZA NEVAZNE STVARI. I TO TAKO FUNKCIONISE.