KNJIGA ZIVOTA

KNJIGU ZIVOTA SAMI PISEMO. A ONDA DODJE I TA STAROST I DUGO OCEKIVANA PENZIJA.  I NE ZNAM DA LI DA SE RADUJEM JER MISLIM DA SAM URADILA VELIKI POSAO I DA JE SAD SVAKA ISPISANA STRANICA ( CITAJ SVAKI DAN ) DAR SA NEBA ILI IPAK DA SE PRISECAM PROSLOSTI I RAZMISLJAM DA LI SAM IMALA I DRUGACIJE IZBORE?  MOZDA JE VELIKA SRECA STO NE ZNAMO KRAJ I STO JE JOS BOLJE STO NE ZNAMO KADA CE DOCI KRAJ. NEMOJTE DA PRESTANETE DA CITATE. NISAM OTISLA U PATETIKU, MADA NIJE SVEJEDNO VIDETI OVOLIKO ISPISANIH STRANICA ZIVOTA.

SRBIJA JE ZEMLJA KOJA SE GRANIČI SAMA SA SOBOM. GDE ŽIVE NAJLEPŠE ŽENE A NATALITET OPADA.GDE NEZAPOSLENI NAJVIŠE RADE. GDE NA NAJPLODNIJOJ ZEMLJI ŽIVE  LJUDI KOJI GLADUJU. GDE VOZOVI KASNE PO REDU VOŽNJE. GDE SVI  IGRAJU FUDBAL A POBEĐUJU U ODBOJCI. SVI ŽURE NA POSAO A NIKO NE STIŽE NA VREME. GDE OSMOČASOVNO RADNO VREME TRAJE DVANAEST SATI. GDE JE ZDRAVSTVO BESPLATNO A LEČENJE  SKUPO. GDE SU NOVINARI SLOBODNI DA NAPIŠU ŠTA GOD IM SE NAREDI. GDE JE SVETSKA KRIZA DOBILA DRŽAVLJANSTVO. GDE SU JAVNE NABAVKE TAJNE A DRŽAVNE TAJNE  JAVNE. GDE SE RATOVI NIKAD NE ZAVRŠAVAJU. GDE SE ISTORIJA PONAVLJA SVAKI DAN.

DODAO BIH: GDE SU NAJBOGATIJI ONI KOJI NIKAD NISU RADILI. GDE JE STRANA VALUTA UZETA ZA DOMAĆU. GDE  LJUDI SLAVE SLAVU A PSUJU BOGA. GDE PAMETNE ZBOG NERAZUMEVANJA PROGLAŠAVAJU LUDACIMA A LUDAKE SPOSOBNIMA. GDE NEPISMENI PIŠU ISTORIJU. GDE SU ZAKONI NEZAKONITI A ANARHIJA NORMALNO STANJE.GDE VLAST PREZIRE GRAĐANE KAO NEŽELJENE SVEDOKE.

GDE SE ŽIVI OD BUDUĆNOSTI JER NA SADAŠNJOST NEMAMO PRAVO. GDE SE SVAKO SVAKOME SMEŠKA A NIKO NIKOME NE ŽELI DOBRO. GDE SUDSKI POSTUPCI TRAJU DUŽE OD ŽIVOTA. GDE SU SAMO POPLAVE NAČIN NAVODNJAVANJA ZEMLJIŠTA . GDE PRIZIVAJU DIKTATORA A DEMOKRATIJU SMATRAJU POREZOM NA BUDALE.GDE SMATRAJU DA ĆE ZEMLJA DUŽE NAPREDOVATI AKO ŠTO VIŠE NAZADUJE.

PA TI PREŽIVI AKO SI NORMALAN.SREĆA ZA DRŽAVU DA JE TAKVIH SVE MANJE. NORMALNI SVAKAKO NIKOM NISU POTREBNI.A I SAM ŽIVOT  JE NAJVEĆI PARADOKS; ŽIVIŠ SAMO DA BI UMRO, REĆI ĆE NAM ONI KOJI  MISLE  DA JE VREME BESKONAČNO A ONI NA VLASTI  BESMRTNI .

Ovaj tekst je preuzet iz novina objavljenih u Cikagu sad vec daleke 2012-te. Nista se naravno od tad nije promenilo, cak naprotiv sve je mnogo gore. I u Srbiji ,a i na planeti uopsteno. Sada treba naci snage i prihvatiti sve zdravo za gotovo. Kao i na licnom planu gde me  izbori moje dece ( njihovih partnera)  ozbiljno zabrinjavaju. Jedino resenje kao sto rekoh, da bi povratila makar  malo dusevni mir  jeste da sam resila sam da sve prihvatim bez daljeg razmislanja ( SBBKBB). VRACAM SE PISANJU STRANICA KNJIGE SVOG ZIVOTA. DECA NEK SAMA PISU SVOJE ( SVIH CETVORO). TAKO JE JEDINO PRAVEDNO.

Koncept zivota po meni je patispanj, otud i ime mojih blogova ,a i profila na Fejsu gde sam dodala i  malo misterije. Dakle proslost, sadasnjost i buducnost, secer, jaja, brasno. Nije mi proslost bila bas savrsena. Bilo je mnogo patnje od  detinjstva pa  sve do sad. Deca su mi donela neverovatnu srecu i radost ali su mi odnela mir zamenivsi ga stalnim nemirom ( brigom). Toliko o seceru koji predstavlja proslost jer se podrazumeva da su secanja slatka. Pa opet bez obzira na sve mogu da kazem da nista ne bih promenila ( mislim sto se izbora tice) mozda samo da sam u momentu kad sam ih birala bila dovoljno srela za njih. Mozda bas zbog toga nisam imala preterano mnogo srece. I nemojte mi ono svako je kovac svoje srece. Nije. Milion stvari uticu na nas i urusavaju nam srecne momente. Istinski je srecan samo onaj koji je spojio vise momenata u neki duzi period.

Sadasnjost - jaja -zivot. Mnogo bolje od proslosti. Znam na cemu sam. Zavrsila sam zivot sa covekom za koga sam se udala iz neverovatno velike ljubavi. Ostarili smo zajedno. A brak kao i svaki i lep i dobar  i los i ruzan.  Ipak zajedno smo i tu smo jedno za drugo. Deca starija ( sin i cerka zive sa svojim partnerima) dvoje mladje dece ( sin i cerka) jos uvek traze svoje srodne duse. Od sestoclane sad smo cetvoroclana prosecna  porodica. Mislim na gomilu statistika i potrosacku korpu gde je uvek 4 clana domacinstva. Neobicno narocito sto je stariji sin skoro otisao pa se jos navikavam. Imam unucicu - bice ih jos nadam se. Dakle sve  usvemu vrlo cudno za Vodolije, al meni odgovara ovo kad znam sta je realnost ( sto je svojstvenije jarcevima). Tako je kako je i neka je sto bi rekli - samo da je zdravlja i ponesto zdrave pameti.

Buducnost - brasno. Pa nece me bas prekriti brasno nego zemlja, a ako je zaista srece da zemni ostaci ostanu  u noj  a duse odu  u paralelni univerzum onda znam sve i o buducnosti. Svu srecu ovog sveta zelim svojoj deci, a ja da se malko jos ogrejem na njihovoj ljubavi. Moju bezrezervnu i beskrajnu ljubav imaju jos od stomaka. 

Paradoksi i teorije zavere obelezile su moj zivot. I sada "pod stare dane" ne odustajem od njih pisuci blogove. Jednoga dana posluzice nekome kao vremenska kapsula jer su  u njima skupljene najinteresantnije i najvaznije informacije jos od 2014-te godine.

Penziju ne smatram kaznom ili krajem zivota. Naprotiv, meni se sad  stvarno otvara jedan potpuno novi zivot. I volela bih da potraje.

PENZIJA JE VREME ZA ZAVRSNE RADOVE NA KNJIZI ZIVOTA. NE TREBA SE OPRASTATI PRE VREMENA ALI NE TREBA NI OTICI A DA NE DOVRSIS ONE NAJVAZNIJE LJUDSKE POSLOVE. DA DO KRAJA ZIVOTA OBASIPAS LJUBAVLJU I PAZNJOM SVOJE NAJMILIJE KOJI CE VEROVATNO UZVRATITI ISTOM MEROM. UZIVATI U SVAKOM  POKLONJENOM MOMENTU ZIVOTA I HVALA BOGU DA VISE NEMA NIKAKVOG BIRANJA. SVE JE ODAVNO ZAVRSENO. ( IZABRATI SKOLU, MUZA, STAN, POSAO, KOLIKO DECE I TAKO). KONACNI IZBOR NIJE NA MENI. PA UZIVAJTE DRAGI PENZIONERI, I NE OSVRCITE SE MNOGO NA PROSLOST, A NI BUDUCNOST. ZIVITE SVAKI DAN KAO DA JE POSLEDNJI JER....