DVOJNICI

 

DVOJNIK MOZE BITI  SLICAN PO IZGLEDU KAO DA TI JE BLIZANAC ILI BAR PRIBLIZNO SLICAN, DVOJNIK MOZE DA TI  BUDE SLICAN PO NACINU RAZMISLJANJA I PO  EMOCIJAMA . DANAS BIH IPAK GOVORILA O TOME IMAMO LI MI SVI DVOJNIKE ILI NE. AKO IMAMO  ZASTO IH NE SRECMO?  KLON NIJE DVOJNIK!

Ideja o tome da negde daleko postoji osoba s kojom ne delimo genetski materijal i koja uprkos tome izgleda identično kao mi nije novina usađena u svest modernog čoveka pod uticajem holivudskih filmova ― ona je intrigirala brojne generacije naših predaka.Ovaj fascinantan koncept seže i do egipatske mitologije, u kojoj se pojavljuje ka, opipljivi "duh dvojnik" koji nosi ista sećanja i osećanja kao osoba kojoj pripada. Ka je, zapravo, deo čovečije duše ― jer su drevni Egipćani verovali da je ona sastavljena od devet delova, i to njen vitalni deo.

Nije jasno gde ka obitava tokom života, ali nakon smrti može da jede, pije i "uživa u mirisu tamjana", a ožalošćenima pruža utehu, po svemu sudeći, jer simbol u hijeroglifskom pisanju ka izgleda kao dve ruke ispružene kao u zagrljaju. U čuvenom mitu "Grčka princeza", staroegipatskom viđenju Trojanskog rata, ka lepe Jelene obmanjuje Parisa, čime pomaže da se rat okonča. Ovaj motiv pojavljuje se i u Euripidovoj "Jeleni", nordijskoj mitologiji (kao vardøger), finskoj (etiäinen), a u većini mitologija u pitanju je sablasni dvojnik koji unapred izvodi radnje osobe kojoj pripada. Najčešće, ipak, čujemo nemačku reč doppelgänger ("dvostruki hodač").

U istoriji su ostale zabeležene tvrdnje velikih umova da su sreli svog dvojnika: Gete je zapisao da je dvaput video svog dvojnika kako jaše konja, Meri Šeli je u pismu prijateljici otkrila da je njen pokojni suprug i pesnik Persi Šeli video čoveka koji mu je bio identičan. Bilo sve to istina ili plod fikcije, svedoci smo da od pojave društvenih mreža s vremena na vreme saznajemo za ljude iz različitih krajeva sveta koji izgledaju gotovo kao preslikane ličnosti iz svetskog šou-biznisa ili da se dvoje identičnih ljudi s različitih kontinenata pronađe zahvaljujući naprednim softverima zasnovanim na tehnologiji prepoznavanja lica. Najčešće pominjani primer su američki komičar Vil Ferel i bubnjar grupe Red Hot Chilli Pepers Čed Smit, za koje bi svako na prvi pogled pomislio da su blizanci. Kako je to moguće?Verovatnoća za to bila je svakako manja u Geteovo vreme, ali sa sedam milijardi ljudi na planeti nije nemoguće da ćemo sresti nekoga ko nam je fizički zapanjujuće sličan, smatraju naučnici. Biološkinja Tegan Lukas s Univerziteta u Adelejdu analizirala je lica četiri hiljade ljudi, upoređivala ih i merila osam određenih karakteristika (mada nije otkrila koje su), nakon čega je sa svojim timom objavila studiju u kojoj tvrdi da verovatnoća da će dve osobe izgledati identično po svih tih osam karakteristika iznosi jedan prema bilion. Drugim rečima, postoji matematička verovatnoća da se rode dvojnici iako je vrlo, vrlo niska.
― Ljudsko lice je izvanredno jedinstveno. Razmislite o tome ― verovatnoća mora biti prilično niska jer biste se u suprotnom stalno sudarali s ljudima koji izgledaju kao svi, a ne sudarate se ― kaže ser Volter Bodmer, profesor humane genetike Univerziteta u Oksfordu.

Ovaj zanimljiv rezultat može se objasniti čuvenom teoremom beskonačnog majmuna: stavite beskonačno mnogo majmuna pored beskonačno mnogo pisaćih mašina, neka tu sede beskonačno dugo i u nekom trenutku će nasumičnim udaranjem i skakanjem po mašini neki od njih napisati Šekspirova sabrana dela. U skladu s tim, što je više ljudi na Zemlji, veća je verovatnoća da će se gotovo identična kombinacija gena ponoviti i da će dve osobe koje nisu rodbinski povezane imati identično lice.

Majkl Šijan, profesor neurobiologije na Univerzitetu Kornel, sproveo je pre nekoliko godina istraživanje čiji su rezultati pokazali da su naša lica evoluirala zbog važnosti individualnosti za ljudsku vrstu. "Ljudi su izuzetno različiti, ali to ne vidite kod drugih vrsta", kaže Šijan., zaista, ako dok hodate ulicom obratite pažnju na lica prolaznika, mogućnost da ćete videti više njih koji poprilično liče, a kamoli da izgledaju isto gotovo da ne postoji, dok će skoro svaka krava, mačka ili veverica koje pogledate biti identične. Kako ističe Šijan, većina vrsta koristi miris i sluh da identifikuje druga živa bića, dok se ljudi oslanjaju pre svega na vid. Štaviše, imamo poveći deo mozga koji služi baš za to ― fusiformno područje lica, koje se nalazi u temporalnom režnju, a mi ga, kao društvene životinje, i te kako koristimo.

Forenzičar i stručnjak za prepoznavanje lica Univerziteta u Vašingtonu Danijele Podini ne veruje u dvojnike, ali priznaje da je takva slučajnost statistički moguća. On napominje da čak i u tom slučaju na naše verovanje da dvoje ljudi izgleda identično utiču naša iskustva. Šta se zapravo događa u trenutku kad prepoznajemo lice?

Svaki deo nečijeg lica mozak registruje kao šifru, a na to kako vidimo ostatak lica utiču veličina i položaj očiju. Zato će jedna osoba tumačiti šifru redosledom oči-usta-nos, a druga nos-usta-oči, odnosno primarno se fokusiramo na različite delove lica, zbog čega svi jedni druge vidimo različito. Sam koncept dvojnika ova činjenica čini manje verodostojnim.

Ipak, događa se da većini određeno dvoje ljudi izgleda kao da su, ako ne dvojnici, makar blizanci.

"Statističko objašnjenje bi glasilo da ako promešate karte dovoljno puta, u nekom momentu ćete dvaput podeliti iste", napominje Šijan.

Iako su ovakvi slučajevi retki, jedan uporan čovek uspeo je da pronađe čak 100 primera! Kanadski fotograf Fransoa Brunel tragao je 12 godina za parovima dvojnika i pronašao čak dve stotine ljudi, koji su mu potom pozirali za umetnički projekat koji je nazvao I’m Not a Look-Alike. Parovi različitih životnih razdoblja, porekla, čak i etničke pripadnosti i pola stali su ispred njegovog objektiva zagrljeni, kao snimaju porodične portrete, kao da nisu potpuni neznanci. I sam Brunel pronašao je svog dvojnika ― tvrdi da je nešto najbliže tome britanski glumac Rovan Atkinson, odnosno Mister Bin.

Mene licno ova prica  o dvojnicima asocira na dipfejk!

Pre nekoliko meseci, milioni televizijskih gledalaca širom Južne Koreje gledali su kanal MBN kako bi videli najnovije vesti.

Tačno na pun sat, redovna voditeljka vesti Kim Džu Ha započela je da čita dnevne naslove vesti.

Bila je to relativno normalna lista priča za kraj 2020. godine - prepuna Kovida-19 i najnovijih dešavanja u vezi sa reakcijama na pandemiju.

A opet su ove vesti bile daleko od normalnih, budući da Kim Džu Ha zapravo nije bila na ekranu.

Umesto toga zamenila ju je „dipfejk" verzija nje same - kompjuterski generisana kopija koja savršeno oponaša njen glas, pokrete i izraze lica.

Gledaoci su bili unapred upozoreni da će se to desiti, a južnokorejski mediji su izvestili o oprečnim reakcijama pošto su je ljudi videli.

I dok su neki bili zapanjeni koliko je realistično izgledala, drugi su rekli da se brinu da bi prava Kim Džu Ha mogla da izgubi posao.

MBN je saopštio da će nastaviti da koristi dipfejk za neke vanredne vesti, dok je firma iza ove tehnologije veštačke inteligencije - južnokorejska kompanija Manibrejn - izjavila da neće tražiti druge medijske kupce u Kini i SAD.

Kad većina ljudi pomisli na dipfejk, oni zamisle lažne video snimke sa slavnim ličnostima.

Zapravo je nedavno jedan takav lažni - ali veoma ubedljivi - snimak Toma Kruza dospeo u vesti širom sveta pošto se pojavio na Tiktoku.

Uprkos negativnim konotacijama koji okružuju kolokvijalni izraz „dipfejk" (ljudi obično ne žele ni na koji način da budu povezani sa rečju „fejk"), ova tehnologija se sve više koristi u komercijalne svrhe.

Pristojnije nazvani „video snimci generisani veštačkom inteligencijom", ili „sintetički mediji", oni se sve više koriste u sektorima kao što je informativni program, zabava i obrazovanje, a tehnologija ubrzano postaje sve sofisticiranija.

Jedan od ranih komercijalnih korisnika bila je Sintezija, londonska firma koja pravi ideo snimke za korporativnu obuku zasnovane na veštačkoj inteligenciji za takve kao što je globalna advertajzing firma VPP i poslovna konsultantska firma Aksenčer.

„Ovo je budućnost stvaranja sadržaja", kaže izvršni direktor Sintezije i suosnivač Viktor Riparbeli.

Da biste napravili video generisan veštačkom inteligencijom uz pomoć Sintezijinog sistema, prosto odaberete avatar među brojnim koji se nalaze u ponudi, ukucate reč koju želite da on izgovori i to vam je otprilike to.

Riparbeli kaže da to znači da globalne firme mogu vrlo lako da prave video snimke na različitim jezicima, kao što su oni namenjeni za kurseve obuke u okviru kuće.

„Recimo da imate 3.000 magacionera u Severnoj Americi", kaže on.

„Neki govore engleski, ali nekima ja možda bliži španski."

„Ukoliko morate da im prenesete složene informacije, PDF na četiri strane možda nije najbolji način.

„Bilo bi mnogo bolje da napravite dvominutni ili trominutni video, na engleskom i na spanskom."

„Kad biste morali da snimite svaki od tih videa, to bi bila ogromna količina posla.

„Mi sada to možemo da uradimo za nisku cenu produkcije i za vreme koliko je nekom potrebno da napiše scenario.

„To je možda najbolji primer kako se ova tehnologija koristi danas."

Majk Prajs, glavni službenik za tehnologiju pri Zirofokusu, američkoj kompaniji za sajber bezbednost koja prati dipfejkove, kaže da je njihova komercijalna upotreba „u značajnom porastu svake godine, ali da je teško utvrditi tačne brojke".

Međutim, Čad Stilberg, izvršni direktor Veritona, američkog provajdera tehnologije veštačke inteligencije, kaže da sve veća zabrinutost oko zlonamernih dipfejkova koči ulaganje u legitimnu, komercijalnu upotrebu ove tehnologije.

„Izraz dipfejk definitivno je imao negativnu reakciju u pogledu investicije kapitala u ovaj sektor", kaže on. Mediji i konzumenti uviđaju rizike, i to s pravom."

„To je definitivno omelo korporacije kao i investitore da masovnije počnu da ulažu u ovu tehnologiju.

„Ali mislim da počinje da se viđa kako se to prevazilazi."

Majk Papas, izvršni direktor Modjulejta, firme za veštačku inteligenciju koja mogućuje korisnicima da stvaraju glasove različitih likova ili osoba, kaže da je firmama u širem komercijalnom sektoru sintetičkih medija „zaista stalo do etike".

„Neverovatno je kad vidite koliko duboko ovi ljudi to promišljaju", kaže on.

„To je dovelo do toga da je onda i investitorima stalo do toga.

„Raspituju se za etičku politiku i kako je vi doživljavate."ilijan Edvards, profesorka prava, inovacije i društva pri Pravnom fakultetu u Njukaslu, stručnjakinja je za dipfejkove.

Ona kaže da jedno pitanje oko komercijalne upotrebe ove tehnologije koje nije do kraja pokrenuto jeste ko poseduje prava na te snimke.

„Na primer, ako se koristi neka mrtva osoba, kao što je glumac Stiv Mekvin ili reper Tupak, u toku je stalna debata da li njihova porodica treba da bude vlasnik prava i zaradi na tome", kaže ona.

„Trenutno se to razlikuje od zemlje do zemlje."ebora Džonson, profesorka primenjene etike na Univerzitetu u Virdžiniji, nedavno je bila koautorka članka „Šta uraditi povodom dipfejkova?".

Ona kaže: „Dipfejkovi su deo šireg problema dezinformacija koje podrivaju poverenje u institucije i vizuelno iskustvo - više ne možemo da verujemo u ono što vidimo i čujemo na internetu."

„Etiketiranje je verovatno najprostiji i najvažniji protivotrov dipfejkovima - ako su gledaoci svesni da je ono što gledaju fabrikovano, manje je verovatno da će biti obmanuti."

Profesorka Sandra Vahter, viša naučna saradnica za veštačku inteligenciju na Oksfordskom univerzitetu, kaže da tehnolgija dipfejkova „zahuktalo juri napred".Ako ste gledali video sa Tomom Kruzom, videli ste koliko dobra ova tehnologija postaje", kaže ona.

„Realističnija je od one sa bivšim američkim predsednikom Barakom Obamom od pre četiri godine".

„Ne treba previše da se plašimo ove tehnologije a pristup njoj trebalo bi da je višeslojan.

„Jeste, treba da postoje zakoni kako bi se zaustavile loše i opasne stvari kao što su govor mržnje i osvetnička pornografija. Pojedinci i društvo treba da budu zaštićeni od toga."

Stilberg kaže da će u budućnosti takva tehnologija omogućiti unucima da vode razgovore sa pokojnom starijom rodbinom u verziji veštačke inteligencije.

„Tako nešto potpuno menja igru, u načinu na koji ćemo doživljavatati naše drustvo.

I sada se sa pravom pitam kakvo ce to drustvo biti? Da li ce na ulicama setati klonovi, dvojnici ili kiborzi ili Marsovci, a na ekranima carovati dipfejkovi? Pa bice vrlo zanimljivo ali svakako i vrlo opasno! Sto stalno i tvrdim doci ce momenat kada ce se granica izmedju virtualnog i realnog sveta izgubiti i nikako neces moci da stvoris pravu percepciju sveta oko sebe! PAKAO!

PA STA RECI NA KRAJU? SPREMAJTE SE LJUDI ZA NOVI MAGICAN SVET! KO ZNA NA KRAJU KRAJEVA MOZDA SVE ISPADNE I ZANIMLJIVO A AKO STE GLEDALI "MUCKE "  MOZDA PRONADJETE ZAHVALJUCI MODERNOJ TEHNOLOGIJOM CELO SELO DVOJNIKA ( DOBRO TU IMA I GENETIKE I SKORO KLONIRANJA), MADA STA AKO JE DVOJNIK IPAK VAS RODJAK?

 

.