MIGRANTI I MURALI

 NA IZGLED NEMAJU NIKAKVE VEZE ,AL DOK JEDNI NESTAJU (MIGRANTI) MURALI OSTAJU KAO TRAJNA USPOMENA. SLICNOST KOJU SAM PRONASLA I POVEZANOST KOJU  UVEK TRAZIM  U TEMAMA O KOJIMA PISEM JESTE NOVI SVETSKI POREDAK NARAVNO. MIGRACIJE STANOVNISTVA KOJE SU PO MENI NAJVECE DO SADA I ULICNA UMETNOAT KOJA JE DOBILA I  NEKU VRSTU PRIZNANJA I PRIZNAVANJA UOPSTE.

Ljudi se najčešće odlučuju na migracije zbog ekonomskih, porodičnih i obrazovnih razloga. Značajan broj ljudi je primoran na migriranje zbog ratova, oružanih sukoba, nasilja ili prirodnih katastrofa. Njihov migracijski put je uglavnom prožet izuzetno teškim i često tragičnim uslovima i iskustvima.

Migranti čine 3,5 posto svetske populacije, a 61 posto migranata ili 166 miliona živi u Evropi (82 miliona) i Aziji (84 miliona). Nešto više od petine globalne migrantske populacije naseljava Severnu Ameriku, a desetina naseljava Afriku. U Latinskoj Americi i na Karibima živi četiri, odnosno tri posto od ukupnog broja migranata na svetu.

Indija je zemlja iz koje dolazi rekordnih 17,5 miliona migranata, a slede Meksiko iz kojeg se iselilo 11,8 miliona građana te Kina i Rusija iz kojih dolazi 10,7, odnosno 10,5 miliona migranata. Sirija je peta zemlja u svetu po broju iseljenih ljudi, a najveći broj od ukupno 8,4 miliona sirijskih migranata tu zemlju je napustio od početka rata koji je izbio 2011.

 Skoro tri četvrtine svetske migrantske populacije su radno sposobni ljudi.

Prema poslednjim izveštajima IOM, broj migranata koji su došli u razvijene zemlje da bi radili se počeo smanjivati, ali raste njihov broj u drugim zemljama.

Tako je od 2013. do 2017. godine broj migranata-radnika u razvijenim zemljama smanjen sa 112,3 na 111,2 miliona, a njihov broj u gornjem razredu srednje razvijenih zemalja je povećan sa 17,5 na 30,5 miliona.

Tokom 2019. godine 272 miliona migranata u svetu je u matične domovine poslalo blizu 689 milijardi dolara.

Dijaspore su u matične zemlje najviše novca poslale iz SAD (68 milijardi dolara), Ujedinjenih Arapskih Emirata (44,4 milijarde) i Saudijske Arabije (36,1 milijardu dolara).

Indija je 2018. godine od svoje dijaspore inkasirala rekordnih 78,6 milijardi dolara. Slede migranti iz Kine koji su u matičnu zemlju poslali 67,4 milijarde dolara, dok su dijaspore Meksika i Filipina u domovinu poslale 35,7 milijardi, odnosno 34 milijarde dolara.

Modeli migracija, odnosno način na koji ljudi migriraju iz matičnih država variraju zavisno od regiona iz kojih dolaze, kao i od razloga koji su ih podstakli ili primorali da život nastave u nekim drugim državama.Migracije su odavno globalna stvarnost i jedan od većih izazova u svetu. Uređivanje pitanja migracija moguće je samo u kontekstu najšire moguće međunarodne saradnje.

Naravmo najveci problem su bas ti modeli ( nacini putovanja) migranata. I sami znate koliko je to opasan i neizvestan put cesto sa smrtnim ishodom.

 U poslednje tri godine nestalo je više od osamnaest hiljada izbegličke dece koja su se domogla Evrope, pokazuje novo istraživanje. Državne institucije nemaju pojma gde su deca, ali su verovatno u velikoj opasnosti.

Policijska kontrola na granici Nemačke i Poljske. Zaustavljen je automobil – vozač je Poljak, četvoro putnika su Vijetnamci bez isprava. Među njima je i devojčica od petnaest godina. Kako je maloletna, a niko od saputnika joj nije rod, devojčica završava u jednom državnom smeštaju za decu u nemačkoj pokrajini Brandenburg.

Za taj slučaj su reporteri javnog servisa rbb doznali iz dokumentacije berlinskog Državnog tužilaštva. Jer devojčica je nestala nedugo pošto je smeštena u dom. Jedan od zaposlenih u domu prijavio je nestanak, i to je bilo to. Vijetnamska devojčica je postala broj u statistici, piše Dojče vele.

Koliko ima dece sa sličnom sudbinom? To sada otkriva analiza novinarske grupe „Lost in Europe“ („Izgubljeni u Evropi“) u kojoj sarađuju reporteri londonskog Gardijana, holandskog servisa VPRO, nemačkog rbb i drugi.

Prema istraživanju, od 2018. do 2020. je u Evropi nestalo 18.292 dece koja su stigla kao „maloletne izbeglice bez pratnje“ i za koju su bile nadležne institucije evropskih država.

Ali, moguće je da je i više dece nestalo jer pojedine države vode manjkavu statistiku. Recimo, Francuska, Danska i Rumunija ne prikupljaju ove podatke. Bugarska ne pravi razliku između maloletnika koji dođu sa starateljima i onih koji dođu sami.

Evropska komisija zna za ove probleme. Ilva Johanson, komesarka za unutrašnje poslove, kaže da je Brisel već pozivao članice EU da „moraju da preduzmu više protiv nestanaka izbegle dece, između ostalog boljim prikupljanjem podataka“.

Verena Kek iz međunarodne organizacije za dečija prava ECPAT veruje da je pravi broj dece kojima se u Evropi gubi trag zapravo mnogo viši. Kritikuje što se EU ne bavi ovim problemom zajednički, niti postoji centralni registar nestalih.

„Za decu i omladinu ovo može da ima fatalne posledice jer mogu dopasti u situaciju u kojoj su izrabljivani. A ako niko ne zna da su nestali, niko ih i ne traži“, kaže.

Vijetnamska devojčica sa početka priče nađena je posle nekoliko meseci – slučajno. Policija je pronašla u tokom racije u jednom stanu u Berlinu. Dete je živelo sa vijetnamskim parom koji je ilegalno prodavao drogu i cigarete. Ispostavilo se da je devojčica bila primorana da radi u studiju za manikir za trista evra mesečno, da prodaje cigarete i isporučuje narkotike.

U Nemačkoj je u poslednje tri godine prijavljeno 7.806 ovakvih nestanaka, ali se deca uglavnom ponovo pronađu. Međutim, 724 njih nikada nije otkriveno. Najčešće nestaju deca poreklom iz Avganistana, zatim iz Maroka i Alžira.

Pa i ovde je statistika upitna. Savezni ured za kriminalistiku (BKA) koji je zadužen za registar nestalih priznaje da je to kod izbegličke dece veoma teško jer nemaju papire. Neki bivaju registrovani više puta kao nestali, neki budu sasvim izostavljeni.

To je skandal, grmi Holger Hofman iz organizacije Nemačka pomoć deci. „Koliko znamo, nema pouzdanih podataka, čak ni približno. Takve rupe u znanju širom otvaraju vrata kriminalnim mrežama.“

Europol je još 2016. upozoravao na kriminalne mreže koje iskorišćavaju decu koja sama izbegnu u Evropu. U januaru ove godine je i BKA saopštio da se zna za vijetnamske bande koje trguju ljudima.

Koliko je problem evropski, tragično je dokazao primer iz oktobra 2019. godine. Tada je u kamionu-hladnjači nadomak Londona nađeno 39 mrtvih Vijetnamaca. Kamion je doputovao iz Belgije. Među žrtvama su bila dva dečaka koji su desetak dana ranije pobegli iz jednog doma u Holandiji.

Tamo ih je prethodno dovela holandska policija koja ih je pronašla u jednom drugom kamionu – koji je krenuo iz Kelna. 

Sve ovo sam napisala samo da shvatimo da su u pitanju decam povedena od tek rodjenih beba , do tinejdjera na put pun opasnosti i  neizvesnosti. Kako su nestajala usput potpuno je monstrouzno i misteriozno. takav je novi svetski poredak  - potpuno bez empatije prema ljudima od strane ljudi ,ali kad su u pitanju deca pokazalo se koliko smo postali bezosecajni.

BEOGRAD se nedavno našao na besplatnoj aplikaciji "Strit art gradovi" (Street Art Cities), najvećoj zajednici ulične umetnosti na svetu, sa obeleženih 136 murala.

U pitanju je platforma na kojoj je moguće naći obeležene murale i grafite širom sveta. NJome je obuhvaćeno 90 država, 716 gradova i oko 30.000 primera uličnog slikarstva.

Samo u regionu, odnosno zemljama bivše Jugoslavije, pobrojano je 459 radova, od čega najviše u Sloveniji - 218. U Srbiji ih zvanično ima 166.Tako impozantni ulični umetnici kao što su Artez, Pijanista, Vuper i mnogi drugi talentovani muralisti, zaslužuju da svet zna za njihove radove. Na beogradskim zidovima svoj pečat su ostavili i poznati međunarodni umetnici, kao što su Bosoleti, Blu, Neverkru. Zbog toga verujemo da je Beograd mesto u kom vredi "loviti" uličnu umetnost. Mape nisu namenjene samo turistima, već i ljudima iz određene zemlje koji ne znaju za "strit art" lokacije na domaćem terenu. I sami turisti, kaže, žele "autentičnije" načine putovanja i da nauče o gradovima u koje idu mnogo više od onoga što mogu da vide u vodičima "Lonli pleneta". A murali su nešto što im turistički vodiči obično neće pokazati u standardnom obilasku.Zato, da bi podržali ovu vrstu savremene umetnosti, ljudi iz "Strit art gradova" su počeli su na aplikaciju da dodaju galerije, muzeje, festivale, strit art ture, kao i da prave liste događaja. Sledeći korak je razvijanje pojedinačnih stranica umetnika na društvenim mrežama. 

Na ulicama nema dakle samo nasilja, nesrece, bede ,zla i u opste svakakvih losih stvari kad se pomene zivot na ulici. Na ulici postoji i umetnost u vidu murala. Mada murali cesto slavu pojedinih ljudi prikazu tek posle njihove smrti. Uz grafite koji su nesto najbolje u danasnje vreme jer mladi sem grafita  slabo sta drugo citaju i pisu. A  u grafitima oslikano citavo nase stanje drustva. Pa se  imigranti pominju u vrlo losem kontekstu. Steta "ulica" bi trebala da ima vece srce koje je otvoreno za sve one koji zive na njoj.

STRASNA JE PRICA O DECI MIGRANTIMA KOJI NESTAJU SA ULICE U TAKOZVANOJ BLAGODARNOJ EVROPI U KOJU HRLE KAO I  U AMERIKU  U NADI DA CE OSTVARITI NEKI BAS LEP I DOBAR ZIVOT. NA ULICAMA SAMO SU JOS MURALI I GRAFITI SLIKE NEKOG ZIVOTA KOJI JE MOGAO BITI LEP,PA I NA ULICI AKO SI DETE I PREPUSTEN SEBI SAMOM ZBOG BAHATOSTI ODRASLIH!