SAKACENJE

 DAKLE, COVEK NIJE  STVOREN DA ZIVI  I RADI SAM. KAD SI SAM KAO DA SI OSAKACEN FIZICKI, MADA JE DUSEVNA BOL JOS I VECA. AL KAD SI OSAKACEN FIZICKI MISLIM DA JE NEMOGUCE OPISATI DUSEVNU BOL. DVE SITUACIJE KOJE ZNAM NE UKAZUJU DA SU POVEZANE IPAK JESU. NADJEM JA UVEK  NEKU POVEZNICU. JAPAN I STRASAN OSECAJ USAMLJENOSTI I FIZICKO KASAPLJENJE ZENSKE SEKSUALNOSTI. ZNATE VEC SAM PISALA DA JAPANCI SVE MANJE UPRAZNJAVAJU SEKS. DEVOJKE KOJE SU OSAKACENE NAPROTIV JAKO ZELE SEKS. APSURDNOST NASEG DRUSTVA UVEK JE PRISUTNA. LUDA PLANETA!

Šođi Morimoto (37) živi u Tokiju i nudi se „u najam“ od 2018. godine da ne radi ništa. Da, baš ništa.

Zahteve od ljudi prima preko svog Tviter naloga, koji u ovom trenutku ima preko 260.000 pratilaca. „Iznajmiću vam osobu (sebe) koja ništa ne radi“, navodi se u biografiji na Tviteru.

Svaka sesija košta 10.000 japanskih jena (oko sto dolara), plus troškovi prevoza i hrane. Morimoto procenjuje da je od pokretanja posla dobio oko 3.000 zahteva, obično se sastajući sa dva do tri klijenta u jednom danu. Obično provodi oko dva do tri sata sa svakom osobom, ali Morimoto je rekao da ne postoji vremensko ograničenje. Ali, šta u stvari znači „ništa“?

„Tokom usluge pratim svoje mušterije u svemu za šta sam im potreban. Odgovaram na njihova pitanja, slušam ih, klimam glavom kada je potrebno “. „Bilo je pomalo blam u početku, ali vremenom sam se navikao.“

Ne postoji tipičan radni dan za Morimotoa. Jednog dana gleda film u bioskopu, a sledećeg je hiljadu metara u vazduhu u vožnji helikopterom. Bio je u Diznilendu sa klijentom i slušao tipa kako priznaje da vara ženu tokom obroka. Ponekad je tu za moralnu podršku - na primer kada je nekoga pratio u predaji papira za razvod ili je posetio bolnicu kako bi ostao sa pacijentom koji je upravo pokušao samoubistvo.„Mislim da razlog zbog kojeg ljudi zahtevaju moje usluge zavisi od okolnosti kupca“, rekao je. „Mislim da se to svodi na potrebu da datoj situaciji prisustvuje još jedan čovek”.

Morimoto je dobio ideju da započne sa uslugom samoiznajmljivnja nakon što je napustio prethodni posao pisca i urednika za nastavne materijale.

„Ranije sam vukao taj kompleks, da moram nešto da uradim, ali nisam ni u čemu dobar. Isprobao sam gomilu stvari za koje sam mislio da će mi leći, ali ništa nije krenula. Pa sam pomislio: ‘Nisam dobar ni za šta, možda mi više odgovara da ne radim ništa’.“

Morimotov posao je privukao toliko pažnje u Japanu da su više puta emitovani prilozi o njemu na lokalnim televizijama. Njegova priča je čak inspirisala i televizijsku dramu Rental Nan mo Shinai Hito, u prevodu “Iznajmi osobu koja ne radi ništa”. 

Morimoto kaže da mu je ovo prvi put u životu da je zadovoljan poslom.

“Moj posao se razvija na toliko interesantnih načina da mi nikada ne dosadi. A i imam priliku da radim stvari kakve nikada nisam zamislio, što je takođe interesantno”.U Japanu, zemlji poznatoj po niskom natalitetu, mladi takođe sve kasnije imaju prvo seksualno iskustvo. Prema rezultatima istraživanja iz 2015. godine, u demografskoj grupi od 18 do 34 godine čak 43% ispitanika u Japanu nikada nisu imali seks.

Od kada su onlajn dejting aplikacije postale sve popularnije, mnogi su na različite načine kritikovali njihov uticaj na emotivne odnose među mladima. Iako ih veliki broj korisnika redovno koristi, ređe su interakcije među njima (čak i kada postoji obostrana zainteresovanost), a ukoliko se čak i ugovori sastanak, upitno je da li će doći i do seksualnog odnosa. Važno pitanje je i bezbednost na aplikacijama poput Tindera, naročito ukoliko ste žena.

Ono što se često navodi kao mana Tindera jeste mogućnost da korisnik doživi paralizu izbora – previše mogućih izbora i informacija utiču na gubitak motivacije. Takođe, usled velike ponude potencijalnih partnera, korišćenje dejting aplikacija može otežati i odluku ulaska u veza sa jednim partnerom. Aplikacije poput Tindera mogu imati i negativan efekat na mentalno zdravlje, naročito na samopouzdanje povodom fizičkog izgleda. Sve ovo može dovesti do toga da korisnici ovih aplikacija osete zamor i odustanu od potrage za partnerom i seksualnim odnosima, makar na neko vreme.

Cak 30 zemalja u svetu, od kojih je 28 na afričkom kontinentu, i dalje primenjuje zakonom zabranjene rituale sakaćenja ženskih genitalija i skoro 3 miliona devojčica je svake godine u strahu da će biti odvedene na ovaj brutalni ritual, koji se radi u nehigijenskim uslovima, često bez anestezije.Jedna od afričkih država koje se bore sa ovim problemom je i Sijera Leone, ali iako aktivisti žele da im pomognu, država ostaje pri primenjivanju drevnih obreda.Priča šesnaestogodišnje Marijatu samo je jedna od mnogo priča o tragičnim životima mladih devojaka i žena u Sijera Leoneu, koje retko čujemo. Razlog zašto ne govore o tome je strah od moćne sekte. Kada Marijatu odlazi na spavanje, ona to čini uplašena. Boji se da će članovi moćnog tajnog ženskog društva provaliti u njenu sobu i oteti je, uz saglasnost roditelja.Marijatu ima razloga za strah, ona je već pobegla iz svog sela u Sijera Leoneu kako bi izbegla genitalno sakaćenje i od tada je u stalnom bekstvu.

“Nisam sigurna ni u jednoj kući, nisam sigurna ni u jednoj zajednici. Bojim se da legnem da spavam, čekam dan kada će me pronaći i odvesti do tog mesta”, rekla je Marijatu misleći na bondo buš, osamljene šume u kojima ova sekta obavlja inicijaciju i ‘edukaciju’.Priča ove hrabre devojke zalazi u srce borbe protiv grupe aktivista koji se zalažu sa odstranjivanje ženskih genitalija, ali i razotkriva tajne veze moćnih društava unutar države, koji su u saradnji sa tamošnjom vlasti neprestano govore o kulturnom i političkom značaju očuvanja drevnih običaja u zemlji.

Društvo u ovoj zemlji je nezadovoljno spoljnim pritiscima onih koji pokušavaju da prekinu sa zastarelim zakonima i obredima i to smatraju napadom na svoju kulturu i tradiciju. Ovakva kasapljenja ustanovljena su u drevnim vremenima radi rasterivanja zlih duhova i ‘raskrčivanja’ puta devojkama od detinjstva do odrasle žene. Obavlja se na osobama ženskog pola u dobi od rođenja do 15. godine, a najčešće do 5. godine.

Ovakva društva postoje u svakom selu i gradu širom Sijera Leonea i predstavljaju vezu vitalne komunikacije između političara i ruralnih zajednica. Ova društva imaju veliku moć u zemlji. Ukidanje ovakvih organizacija veoma je mučan i težak posao, pogotovo što je takav poduhvat još tabu za političku elitu.“Ovo je deo naše tradicije, kada žena sazri, mora da prođe kroz Bondo da bi bila poštovana”, rekao je Baromie Kamara, načelnik jednog od sela u Sijera Leoneu.

Nakon kasapljenja genitalija devojke se tradicionalno čuvaju u bondo kući, skrivenoj u šumi, danima, nedeljama, ponekad i mesecima, dok se ne oporave i ne ‘nauče lekciju’ o odraslom dobu.“Mi učimo te devojke kako da operu veš, kako da se udaju, kako da kuvaju. Kako da se lepo slože sa svekrvom i svekrom, mlađom braćom. Zato ih ostavljamo u bondu dok god to ne nauče”, rekao je Kamara. Ukoliko neka od devojaka ne savlada sve ovo, ona je loša za selo i donosi staru kletvu svima.

‘Sreća u nesreći’ za ove devojke bila je kriza koju je donela ebola u Sijera Leone, te su sakaćenja za neko vreme bila obustavljena. Pre izbijanja epidemije ebole, oko 88 posto mladih žena su osakaćene, a ova zemlja je samo sedma od 28 zemalja u Africi u kojima se ovaj ritual praktikuje. Procenjuje se da danas zivi 130 do 140 miliona zena i devojaka (devojcica) koje su osakacene u genitalnom delu.

Svetska zdravstvena organizacija definiše ovo društvo kao “organizovane procedure u koje se uključuje delimično ili potpuno kasapljenje ženskih genitalija u nemedicinske svrhe”.

Mnogo veće oružje promene jeste obrazovanje. Postoje ljudi koji žive u ruralnim oblastima zemlje i koji su spremni da bondo zamene školom. Marijatu je propustila dve godine škole, što joj je bila kazna zbog toga što joj genitalije nisu osakaćene.

“Usamljena sam, moja familija misli da sam sramota za porodicu. Svako ko se ne pridruži društvu je ‘prljav’, teraju me da se stidim svojih postupaka. Starije žene me optužuju da želim da im otmem muževe, ljudi pevaju sramotne pesme kada se mimoilazimo, žele da me isprovociraju i osramote”, rekla je šesnaestogodišnja Marijatu.

Dok budete pročitali ovaj tekst do kraja, širom sveta biće obrezane bar 24 devojčice. To će im uraditi neko bez lekarske diplome, usred šatora ili kuće, kuhinjskim nožem, parčetom stakla ili naoštrenim kamenom i tim potezom će ih osuditi na patnje za ceo život. One koje budu imale više sreće suočiće se sa dugotrajnim krvarenjem, infekcijom ili (kasnije) menstrualnim bolovima. Ostale će patiti sa hroničnim infekcijama, bolovima tokom seksualnog odnosa, imaće veće šanse za infekciju HIV-om i za neplodnost. Ili će umreti.

Uprkos svim nuspojavama, za zajednice u kojima žive ostaće "čiste", a tim krugovima je to očigledno bitnije od njihovog zdravlja.

Teško je reći koliko je žena do sada prošlo kroz te muke. Podatke je teško sakupiti iz jasnih razloga. Ipak, podaci kojima raspolaže Svetska zdravstvena organizacija kažu da danas sa posledicama obrezivanja genitalnih organa u svetu živi između 100 i 140 miliona žena.

SEČENJE, TURPIJANJE, SPALJIVANJE: Za razliku od obrezivanja dečaka i muškaraca, obrezivanje žena je daleko agresivniji proces i otud ga SZO s pravom i definiše kao žensko genitalno sakaćenje (Female Genital Mutilation, skraćeno FGM). Varijacije na temu su razne. Najčešći oblici su suna (koja podrazumeva odstranjivanje kožice klitorisa ili/i vrha klitorisa) i klitoridektomija, odnosno izrezivanje i uklanjanje celog klitorisa, kao i odstranjivanje malih stidnih usana. Daleko ekstremniji oblik je "faraonsko obrezivanje" (infibulacija), koje podrazumeva rezanje klitorisa i velikih i malih stidnih usana, a potom zašivanje oštećene strane vulve. Na taj način rana zarasta tako da za sobom ostavi samo maleni otvor za oticanje mokraće i menstrualne krvi. Kada dođe vreme za prvu bračnu noć, muž ima tu čast da je razreže nožem, kako bi praktično demonstrirao svoje neprikosnoveno pravo, zbog čega je nesrećnica i prošla kroz tolike patnje. Četvrti, i najekstremniji oblik predstavlja sakaćenje klitorisa spaljivanjem, turpijanjem vagine i sličnim zahvatima.

Da li je gore proći kroz ovo iživljavanje sa četiri, četrnaest ili 24 godine, nevažno je. Suština je ista: žensko telo se fizički zloupotrebljava i unakažava u ime tradicije i kulturnih običaja.

U zajednicama u kojima se obavlja klitoridektomija, obično se obavlja i obrezivanje muškaraca. Oba rituala su deo religiozne i etničke tradicije i znače obaveznu stepenicu ka prelasku u svet odraslih. Tradicionalna praksa obrezivanja žena obavljala se zbog zaštite njihove nevinosti i smanjenja njihove seksualne želje, u cilju zaštite časti porodice, klana ili plemena. Osim predavanja o časti, neke zajednice se služe i bapskim pričama da klitoris koji se ne iseče može toliko da poraste da povredi bebu prilikom porođaja. Sve u svemu, ritual obrezivanja devojčica i žena je uslov za udaju, a u tim zajednicama muške dominacije, bez udaje je gotovo nemoguće zamisliti život.

KUKAVIČLUK I "POLITIČKA KOREKTNOST": Zanimljivo je da većina stanovnika Zapada na sakaćenje ženskih genitalija gleda pomirljivo, vezujući ga za tradiciju i kulturu određenih zajednica. To je najbolje pokazalo mini-istraživanje tridesetdvogodišnje Lejle Husein, koja je i sama žrtva genitalnog sakaćenja. Lejla je u oktobru prošle godine napravila anketu među stanovnicima Northemptona u Velikoj Britaniji. Nije ih pitala šta mislite o genitalnom sakaćenju, već im se predstavljala kao neko ko skuplja potpise za peticiju podrške ovom ritualu. Svoj potpis je odbila da stavi samo jedna osoba.

Kampanja nije bila stvarna, ali potpisi svakako jesu. Kao glavnog krivca za ovakve rezultate Lejla je proglasila političku korektnost kao deo globalne kulture, odnosno strah kod ljudi da će ako se usprotive biti ocenjeni kao rasisti.

Po njenom mišljenju, upravo "politički ispravni" stavovi ometaju borbu protiv genitalnog obrezivanja devojčica u Africi. "To nije kultura, to je nasilje. Prestanite da koristite reč ‘kultura’. To se dešava deci. Mi smo ljudska bića, ne mogu da gledam kako se deca seku, ne zanima me kojoj kulturi pripadate", poručila je Lejla, čiju sudbinu prema podacima UNICEF-a u narednoj deceniji može da doživi 30 miliona devojčica, od toga 24.000 njih u Velikoj Britaniji.

Upravo je London bio mesto dešavanja prvog Girl Summita, održanog prošlog utorka sa ciljem da mobiliše međunarodne i napore svake zemlje ponaosob da se za života ove generacije devojčica zaustavi genitalno sakaćenje i primoravanje devojčica na brakove.

Samitu su prisustvovale 52 zemlje, uključujući i Bangladeš koji može da se "pohvali" najvećom stopom brakova u kojima su neveste devojčice koje su tek na pragu puberteta (vidi okvir).

Na skupu su razmatrani budući koraci, ali bile su saopštene i ohrabrujuće vesti. Jedna od njih je da stopa genitalnog sakaćenja i brakova sa devojčicama polako ali sigurno opada. Zasluga za ovakav pomak se pre svega mora priznati brojnim nevladinim organizacijama koje rade na terenu. Do pre deceniju svako ko bi iz te sredine digao glas protiv bio bi optužen za izdaju, a danas se o ovim temama može govoriti, pogotovo u urbanim područjima. Zahvaljujući obrazovanju, zabrani obrezivanja žena zakonom i delovanju grupa za zdravstvenu politiku i ljudska prava, danas se glasnije priča o nuspojavama obrezivanja, a radi se i na tome da se zajednice ohrabre za druge, neinvazivne metode za inicijaciju devojčica u svet odraslih. Uprkos svemu, SZO procenjuje da je svake godine čak dva miliona devojčica u opasnosti da budu podvrgnute ovoj metodi.

Prošle godine UNICEF je objavio kompilaciju podataka o afričkim i zemljama Bliskog istoka, koristeći rezultate više od 70 nacionalnih istraživanja, urađenih u periodu od 20 godina u 29 država gde je ta praksa uobičajena. Prema tim podacima, u osam zemalja skoro sve devojčice su obrezane. U Somaliji je učestalost ove prakse čak 98 odsto, Gvineji 96, u Džibutiju 93, a u Egiptu, uprkos delimično izgrađenom zapadnjačkom imidžu, 91 procenat. U Eritreji i Maliju je 89, a u Sudanu i Sijera Leoneu 88 odsto obrezanih. U nekim zemljama ovaj zahvat je ušao u zdravstveni sistem. Tako u Egiptu najviše procedura obave profesionalci koji redukuju verovatnoću infekcije, bola i krvarenja, ali istovremeno čine ovu proceduru legitimnom uprkos odlukama UN. Utešno je ipak da se broj devojčica koje su obrezane smanjuje postepeno. UN I UNICEF tvrde da je čak 8000 zajednica u Africi pristalo da se pozdravi od te prakse.

ZAKON PROTIV TRADICIJE: No, devojčice (i žene) se ne obrezuju samo na afričkom kontinentu. Mnogo ovakvih zahvata obavi se i u Evropskoj uniji. Razlog je jasan – EU ima veliki priliv imigranata upravo iz afričkih zemalja koji sa sobom donose i svoje običaje. Države članice sa najvećim brojem ženskih azilanata-žrtava obrezivanja su Švedska, Francuska, Italija, Velika Britanija, Belgija, Holandija i Nemačka. Britanski zakonodavci izjavili su početkom meseca da je prevalenca FGM u toj zemlji "nacionalni skandal", upozoravajući da je 170.000 žena prošlo tu proceduru a da je 65.000 devojčica pod velikim rizikom da im se to dogodi. Britanija je, inače, jedna od evropskih zemalja koja je obrezivanje ženskih genitalija prepoznala posebnim zakonskim aktima 2003. i 2005. godine. Pre samo nekoliko dana na aerodromu Hitrou uhapšeni su čovek i žena pod sumnjom da su planirali FGM nad 11-godišnjom devojčicom sa kojom su doleteli iz Ugande. Ovaj slučaj samo pokazuje da je britanski premijer Dejvid Kameron bio ozbiljan kada je na Girl Summitu izjavio da će svi roditelji bez razlike biti procesuirani ukoliko ne preveniraju genitalno sakaćenje svojih ćerki. Premijer je poručio i lekarima i nastavnicima da će od sada imati obavezu da prijave svaki slučaj za koji budu imali osnovane sumnje da bi devojčica mogla da bude podvrgnuta obrezivanju ili poslata na put u inostranstvo kako bi se maloletna udala. U suprotnom će snositi posledice.

Oštru politiku prema onima koji praktikuju obrezivanje devojčica ima i Francuska. U toj zemlji roditelji koji dozvole da se njihovom detetu izvrši takva operacija mogu da budu osuđeni na kaznu zatvora između 10 i 30 godina, a mogu biti i prognani iz zemlje.

Koliko god, međutim, zakoni bili valjano pisani, u ovom slučaju reč jeste o tradiciji i devojčice mogu spasiti samo emancipacija i promene u kulturi. Na konferenciji u Londonu prošlog utorka govorila je i najpoznatija Pakistanka Malala Jusafrai, aktivistkinja za pravo devojčica na školovanje kojoj su pre dve godine talibani pucali u glavu zato što je prkosila njihovoj zabrani školovanja ženske dece. "Devojčica zaslužuje da je poštuju jednako kao i dečaka", rekla je Malala. "Dečak ima pravo da živi svoj život onako kako on želi. To bi trebalo da važi i za devojčice. Trebalo bi da imamo pravo da menjamo tradiciju i mi bi trebalo da budemo te koje će inicirati promene. Zato tražimo da više ne bude FGM i dečijih brakova. Ne treba da sledimo tradiciju koja ide protiv ljudskih prava. Mi smo ljudska bića i mi gradimo tradiciju", rekla je Malala. U tom poduhvatu menjanja tradicije svakako bi im značile pomoć i podrška majki i baka. Ironično ili ne, tek najveći procenat genitalnog sakaćenja devojčica obavljaju upravo – žene.vake godine taj broj se poveća za oko dva miliona. Što znači da se u toku jednog dana obrezuje oko 6000 devojčica. Obrezivanje devojčica se ne može uporediti sa obrezivanjem dečaka, obzirom da se kod obrezivanja devojčica odstranjuje jedan dio seksualnog organa, što kasnije u nemalom broju slučajeva ima dugoročne posledice na zdravlje. Stoga, oni koji nisu pripadnici plemena koja vrše obrezivanje, ovaj običaj ne nazivaju obrezivanjem, već osakaćivanjem genitalija. Postoje različite forme obrezivanja:blaga Sunna (sunna = arapski "Tradicija"): ubadanje, rezanje ili potpuno uklanjanje kožice klitorisa;modikovana Sunna: delomično ili potpuno uklanjanje klitorisa;Klitoridektomija / obrezivanje: Uklanjanje jednog dela ili celokupnog klitorisa, kao i jednog dela unutrašnjih stidnih usana. Ova operacija u pravilu ima za posledicu ožiljak koji je toliko velik da pokriva vaginalni otvor;Infibulacija / faraonsko obrezivanje: Uklanjanje klitorisa, unutrašnjih stidnih usana, te unutrašnjeg dela vanjskih stidnih usana. Preostali deo vanjskih stidnih usana biva pričvršćen trnjem. Ovaj ostatak kože srasta zajedno, a u ranu se stavi mala cevčica koja omogućava oticanje urina i mesečnog menstrualnog krvarenja. 

DA LI STE SHVATILI KOLIKO SU OVE DVE PRICE STRASNE I TESKE I NESHVATLJIVE, AL TO POSTOJE! I NE PRICAMO  O NJIMA (NAROCITO  OOVOJ DRUGOJ TEMI) ,A SEKS  JE JEDNIM DELOM  IRESAVANJE USAMLJENOSTI ZAR NE. UZITAK U SEKSU NAM SVAKAKO SMANJUJE STRES I ISPUNJAVA NAS ZADOVOLJSTVOM. A DRUSTVO BILO SAVREMENO KOJE SEKS I USAMLJENOST RESAVA VIRTUALNO BILO ZAOSTALO KOJE ZBOG UVRNUTE TRADICIJE KASAPI ZENSKI DEO POPULACIJE  CINI SAKACENJE DUSE NA OVAJ ILI ONAJ NACIN STO JE POTPUNO MONSTROUZNO!