CASOVNIK SUDNJEG DANA

 NAUCNICI SE TRUDE DA NAS UPOZORE NA NADOLAZECU APOKALIPSU, ALI NE I DA RESE TU KATASTROFU. UMESTO RESENJA ONI NAS PLASE. SVAKI DAN. I MI SMO JEDNOSTAVNO OGUGLALI. PA I OVAJ SAT.

Naučnici koji predviđaju budućnost kraja sveta danas su se okupili da bi nam još jednom ponovili da smo još uvek dosta blizu. Časovnik sudnjeg dana ostaće na 100 sekundi od ponoći, na istom mestu na kom stoji od 2020. godine.

Svake godine, Bilten atomskih naučnika—grupa naučnika i stručnjaka za bezbednost koji izučavaju koliko je čovečanstvo blizu izumiranja—skupi se da proceni koliko smo nadrljali. Godine 2020, Bilten je podesio Časovnik sudnjeg dana na 100 sekundi do ponoći. Tramp je još uvek bio na vlasti, nuklearne tenzije su rasle, i sajber pretnje su bujale. Kovid se još uvek nije proširio planetom kao šumski požar.

Sat je 2021. godine ostao na 100 sekundi do ponoći, dok je rasla stopa smrtnosti od kovida, malo toga se preuzelo po pitanju klimatskih promena, i dok su tenzije sa nuklearnim tenzijama Kine i Rusije eskalirale. Prema Biltenu, svet nije na boljem mestu 2022. godine. „Danas, članovi Odbora za nauku i bezbednost nalaze da svet u ovom trenutku nije ništa bezbedniji nego što je bio i stoga su odlučili da podese Časovnik sudnjeg dana na 100 sekundi do ponoći“, rekla je Rejčel Bronson, generalna direktorka Biltena atomskih naučnika tokom konferencije za štampu.

Časovnik sudnjeg dana koji se ne pomera može da deluje kao znak stabilnosti. Naučnici su rekli da to nije slučaj. „Časovnik sudnjeg dana stoji nepomično na 100 sekundi do ponoći“, rekla je Šeron Skvason, profesorka istraživačica na Univerzitetu Džordž Vašington i članica kopredsedavajućeg Odbora za nauku i bezbednost Biltena, tokom konferencije za novinare. „Ali to nije dobra vest, i zapravo odražava procenu Odbora da smo se zaglavili u opasnom trenutku. U trenutku koji ne donosi ni stabilnost ni sigurnost.”

Istovremeno sa otkrivanjem položaja sata, Bilten objavljuje izveštaj u kome navodi šta vidi kao glavne pretnje čovečanstvu. Najznačajnije teme izveštaja ove godine su klimatske promene, nuklearno uništenje, biološke pretnje i razorna tehnologija. „Sajber kriminalci su postali smeliji“, navodi se u izveštaju. „Hakerski napad na  SolarWinds, napad na Microsoft Exchange koji je uticao na milione širom sveta i ransomver napad na Colonial Pipeline (rešen tek nakon plaćanja 4,4 miliona dolara da bi se sistem ponovo pokrenuo), pokazuju dalekosežne posledice ranjivosti na sajber napade”.

U svetu nuklearnog oružja, stvari izgledaju mračnije nego na kraju hladnog rata. Bajdenova administracija i Rusija su se složile da obnove  New START, sporazum iz vremena kada je Obama bio na vlasti, koji ima za cilj smanjenje količine nuklearnog oružja. Ali Rusija nastavlja da razvija nove vrste nuklearnog naoružanja i čini se da je na korak od napada na Ukrajinu. Kina, nekada globalna supersila sa šokantno malom količinom nuklearnog oružja, gradi nove raketne silose ukazujući na proširenje nuklearnog arsenala. Iran i SAD razgovaraju o oživljavanju obustavljenog Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana, ali Iran takođe nastavlja sa izgradnjom zalihe obogaćenog uranijuma. Severna Koreja neometano nastavlja sa testiranjem raketa.

Zajedno sa vestima o našoj predstojećoj propasti, Bilten je takođe naveo da se 2022. godine obeležava 75. godišnjica Časovnika sudnjeg dana. Osnovan 1947. godine, Bilten atomskih naučnika je počeo tako što je skupina naučnika koji su radili na Projektu Menhetn objavila bilten o stvarima koje su ih brinule. Martil Langsdorf, umetnica i supruga saradnika u istraživanju Menhetn projekta, projektovala je sat koji je postao simbol Biltena. Pojavio se na naslovnoj strani prvog časopisa koji je Bilten objavio, 1947. godine.

Upečatljiv minimalistički stil, kao i mračni predznak propasti duboko je uticao na javnost. Od osnivanja, Časovnik sudnjeg dana se često pojavljivao po pop kulturi. U najpoznatijem slučaju, časovnik otkucava u stripu “Nadzirači” Alana Mura dok ne otkuca ponoć u poslednjem broju. Pojavio se i u pesmama bendova Iron Maiden i Linkin Park, u epizodi Doktora Hua, i u televizijskim serijama kao što su Zločinački umovi i Gospođa Sekretarka.

Kako bi proslavio mračnu godišnjicu stvaranja časovnika, Bilten je pozvao jutjubera Henka Grina da govori o važnosti prenošenja nauke javnosti. Takođe su pokrenuli izazov #TurnBackTheClock, zatraživši od ljudi da podele na društvenim mrežama šta se može učiniti da bi se izbeglo uništenje naše vrste.

„Ove godine obeležavamo 75 godina od Časovnika sudnjeg dana, jednog od najmoćnijih grafičkih prikaza, jednog od najefektnijih primera naučne komunikacije i jednog od najboljih pokazatelja toga kakvu moć umetnost i nauka mogu imati kada se udruže na način koji ukazuje na upućenost i saradnju“, rekao je Bronson. „Dok Časovnik sudnjeg dana služi kao metafora, izazovi koje predstavlja su veoma stvarni”.profitna organizacija BAS svake godine od 1947. godine ažurira svoju simboličnu prognozu kraja sveta, kao upozorenje koliko je ljudska civilizacija blizu toga da sopstvenim opasnim tehnologijama uništi sebe i planetu Zemlju.

Sat je 2020. godine bio zaustavljen na 100 sekundi do simbolične "ponoći", što je bilo do tada najbliže smaku sveta i "istorijski poziv na buđenje", a njegove kazaljke se od tada nisu pomerile, naveli su 27. januara u saopštenju naučnici okupljeni oko publikacije BAS.

Članovi BAS upozorili su da najveće opasnosti nose planovi velikih sila da modernizuju svoje nuklearne arsenale, klimatske promene izazvane upotrebom fosilnih goriva, ali i sve učestalije širenje dezinformacija i teorija zavere, koje multipliciraju opasnost nuklearnog sukoba i klimatskih poremećaja.

Oni su istakli da je prošla, 2020. godina, "razotkrila koliko su države i međunarodni poredak nepripremljeni i nespremni da se pravilno uhvate ukoštac sa globalnim vanrednim stanjem".

"To je plastična ilustracija da su nacionalne vlade i međunarodne organizacije nepripremljene da upravljaju pretnjama koje stvarno mogu da unište civilizaciju, a to su nuklearno oružje i klimatske promene", ocenila je Rejčel Bronson.

Časovnik sudnjeg dana prvi su napravili američki naučnici koji su radili na stvaranja atomske bombe u Drugom svetskom ratu, takozvanom projektu Menheten, kako bi upozorili čovečanstvo na opasnosti nuklearnog rata. U odbor BAS trenutno sedi 13 dobitnika Nobelove nagrade.

Kazaljke su od ponoći najudaljenije bile 1991. godine, nedugo posle završetka hladnog rata, kada su pokazivale 17 minuta do ponoći.

U saopštenju, naučnici su upozorili da, uprkos ključnom dogovoru Vašingtona i Moskve o produžetku sporazuma Novi START o kontroli nuklearnog naoružanja, najave modernizije nuklearnih arsenala povećavaju rizik da nuklearni sukob izbije zbog pogrešne kalkulacije.

Oni su precizirali da se rizik da dođe do takve fatalne greške povećava sa razvojem ruskih hipersoničnih raketa Avangard, sistema odbrane od balističkih projektila, i projektila koji mogu da nose kako konvencionalne, tako i nuklearne bojeve glave.

Stručnjaci iz BAS uputili su novom američkom predsedniku Džozefu Bajdenu i pismo, u kojem su upozorili na mogućnost da dođe do "apsolutno katastrofalne američko-ruske nuklearne greške".

"Rusija za SAD predstavlja najozbiljniju pretnju koju mogu da zamisle. Ona je u stanju da, možda zbog greške ili pogrešne procene, lansira na stotine nuklearnih projektila sa katastrofalnim posledicama. Mi, naravno, predstavljamo sličnu pretnju za Ruse", napisali su naučnici.

"Nuklearno oružje i platforme sposobne da nose i nuklearne i konvencionalne bojeve glave i dalje se šire, uz istovremeni nastavak destabilišućeg 'napredovanja' u svemiru i u sajberprostoru, i sa hipersoničnim projektilima i raketnom odbranom", napisali su naučnici iz BAS.   

Oni su u saoštenju upozorili i da se nad čovečanstvo nadvila pretnja klimatskih promena.

"SAD, Kina i druge velike države moraju ozbiljno da pristupe smanjenju smrtonosnih emisija CO2", izjavio je izvršni direktor BAS Džeri Braun.

Naučnici su ocenili da "izbor američkog predsednika koji priznaje da su klimatske promene ozbiljna pretnja, koji podržava međunarodnu saradnju i politiku zasnovanu na nauci, stavlja svet u bolju poziciju u rešavanju globalnih problema".

Konstatovali su i da je "usporavanje privrede zbog pandemije privremeno reduciralo emisiju CO2 koja izaziva globalno otopljenje", ali da je u narednoj deceniji mora drastično smanjiti upotreba fosilnog goriva "ako se žele izbeći najgori efekti klimatskih promena".

"Umesto toga, projekcije ukazuju na porast razvoja i proizvodnje fosilnih goriva. Gasovi sa efektom staklene bašte dostigli su 2020. u atmosferi rekordnu koncentraciju, u godini koja je bila jedna od dve najtoplije od kako se vrše merenja", naveli su eksperti u biltenu BAS.

Upozorili su da su ogromni šumski požari i katastrofalni uragani 2020. godine samo ilustracija velikog razaranja koje će samo postajati još gore ako vlade značajno ne pojačaju napore da emisiju štetnih gasova svedu na nulu.Naučnici okupljeni oko BAS istovremeno su upozorili i da sve intenzivnije širenje dezinformacija i teorija zavere višestruko pogoršava postojeće nuklearne i klimatske pretnje.

"Tokom 2020. godine laži širene onlajn su bukvalno ubijale ljude", poručili su naučnici, koji su, navodeći i nasilni upad u američki Kongres na podstrek bivšeg predsednika Donalda Trampa, ocenili da je to obnovilo "opravdanu zabrinutost zbog nacionalnih lidera koji ekskluzivno kontrolišu upotrebu nuklearnog oružja".

Oni su ocenili i da je odgovor pojedinih država, uključujući i SAD, na pandemiju jasno demonstrirao da zabrinutost zbog dezinformacija nije samo teoretske prirode, pošto su one i lidere i građane navodile da, sa tragičnim posledicama, odbace savete nauke.

"Društvene mreže, tražilice, uvek aktivne mobilne kopjuterske tehnologije, i druge tehnološke aplikacije zloupotrebile su kognitivnu sklonost ljudi da budu zavedeni, razjareni i da impulsivno reaguju, čime su produbile političke i ideološke razlike. Etablirane institucije koje su tradicionalno nudile centar poverenja koji podupire društvenu stabilnost, vladine ustanove, posebno one povezane sa javnim zdravstvom i klimatskim promenama, novinarstvo, pravosuđe, prosveta, našli su se na udaru upravo zato što su nudili stabilnost", ocenili su stručnjaci BAS.

"Potreba za dubokim promišljanjem i pažljivom, efikasnom akcijom protiv dezinformacija koje omoućava internet, nikada nije bila izraženija", navedeno je u saopštenju.

0 tome stalno pricam. Naucnici se utrkuju kolicinom informacija koje nas zastrasuju, a politicari na svoj nacin dodaju "ulje na vatru" i sve sto je preostalo sirotom coveku je da se plasi i da ceka vise taj kraj. Izmedju dve krize jer smo nekako uvek u nekoj krizi malo pridignemo glavu i junacimo se jer ipak mi smo kao najinteligentnija bica na planeti do sledece krize koja nas bukvalno sravni sa zemljom.

PA DAJTE VISE NEK SE DESI APOKALIPSA. KAD JE VEC NEMOZEMO SPRECITI NI LECITI NEK SE DESI. OVAKO JE STVARNO STRASNO ZIVETI POD NEPRESTANOM PRETNJOM. A MOGLO BI MNOGO TOGA DA SE RESI NEGO IZ NEKOG RAZLOGA ODLUCENO JE DA SVET SRLJA U SVOJU PROPAST. PA HAJDE ONDA IDEMOOOOOO!