VISECI VRTOVI, CARICE I PRINCEZE

 ZNAMO IH KAO JEDNO OD SEDAM SVETSKIH CUDA STAROGA SVETA. I KINEZI SU OZIVELI CUDO. A KO BI DRUGO. JESU JOS PRAZNICI AL MENI NEKAKOU BAJKOVITOM MESECU IDE DA PRICAM O PRINCEZAMA PA I KAD SU TUZNE I NESRECNE, A UGLAVNOM SU TAKVE.

Jedno od čuvenig Sedam svetskih čuda starog sveta - Viseći vrtovi Vavilona, zaživelo je ponovo, ovoga puta u Šangaju u Kini.

Reč je o novom trgovačom kompleksu sa novim pristupom arhitekturi.

Početna faza projekta "Tian An 1.000 drveća“ obuhvata restorane, muzeje, umetničke galerije i mesta za zabavu, zajedno sa najranijim gradskim industrijskim nasleđem.

Stanovnici i turisti uveliko su zaintrigirani nekonvencionalnim izgledom ove građevine čija razvojna faza traje osam godina razvoja, a glavna karakteristika je drveće zasađeno na stubovima i balkonima.

Ima oko 1.000 stubova sa drvetom na vrhu svakog, što strukturi daje izgled nalik na brdo. Automatski sistem za zalivanje je zakopan u svaki od stubova kako bi se tokom cele godine održavalo više od 70 vrsta raskošnog drveća. Struktura - koju je dizajnirao Tomas Hedervik, britanski arhitekta iza paviljona Ujedinjenog Kraljevstva na Svetskoj izložbi u Šangaju 2010. - nalazi se duž puteva Moganšan i Čanghua u okrugu Putuo.Počela je izgradnja druge faze koja će biti viša građevina sa visećim baštama uz potok. Za dve godine otvoriće se kao hotel sa buticima i poslovnom zgradom. 

Draga moja Semiramida tebi je vrtove izgradio covek koji te je toliko voleo da je doneo tvoje planine ,drvece, cvece u pustinju i napravio najcudesniji vrt na svetu sa neverovatnim resenjem za navodnjavanje.Danas "cudesni vrt" sluzi kao i sve drugo na svetu: za trgovinske centre i skupljanje profita. Isekli su tolike sume, opusteli tolike planine zbog kupovine i prodaje. Jezivo! 

Bajke se zavrsavaju hepiendom. Medjutim, danasnje princeze zavrsavaju zivot tragicno kao da su proklete. I zive vrlo nesrecno. Zasto je to tako ne znam ali evo nekih primera.Sto nešto lepše počne, to se izgleda gore završi. Tako je, barem, bilo u slučaju prelepe, talentovane i beskrajno harizmatične Grejs Keli.

Pre nego što je 62 godine kasnije Megan Markl odlučila da završi svoju glumačku karijeru i posveti se princu Hariju, istu stvar je uradila i čuvena Grejs kada se u jeku popularnosti, slave i na vrhuncu uspeha u Holivodu, odlučila da u 26. godini, samo godinu kasnije nakon što je dobila "Oskara" za najbolju glumicu, povukla iz sveta filma zbog iznenadne ljubavi sa princom Rajnerom III.

Njihov susret i ljubav zaista mogu da se nazovu sudbinskim. Život je želeo da se u istom vozu na jugu Francuske tokom Kanskog festivala nađu princ, glumica i glavni urednik magazina "Paris Match" koji je tokom vožnje dobio ideju da ih fotografiše zajedno, te ih je upoznao.

Princ Rajner III i Grejs Keli su ubrzo uspostavili jako blizak odnos, razmenjivali pisma nakon njenog povratka u Ameriku, a 5. januara 1956. godine je objavljena njihova veridba, a samo tri meseca kasnije organizovano je i glamurozno venčanje koje je bilo upriličeno u dva dana - prvog dana održalo se građansko venčanje u palati u Monaku, a sutradan crkveno u katedrali.

Brzo po venčanju par je dobio troje dece - Princezu Karolinu, princa Alberta i najmlađu princezu Stefani.Da se "obična žena" nikada neće u potpunosti prilagoditi protokolarnom i obazrivom kraljevskom životu, posvedočila su do sada četiri primera, a nažalost dva su okončana tragično i prerano.

Grejs, Dajana, Šarlin i Megan - sva ova šetiri imena povezuje jedan zajednički sadržalac - "običnost". Iako je Grejs Keli bila filmska diva, a Vojvotkinja od Saseksa uspešna holivudska glumica, ipak su sve živele običnim životom po ličnom nahođenju, bez okova i stega.

Grejs Keli je ubrzo poželela da se vrati svom poslu, međutim usled kraljevskih dužnosti i dece nije uspevala da se postigne sve, pa su povratnički projekti uglavnom ostajali samo na planiranju, ne i realizaciji i to je dodatno doprinelo njneom nezadovoljstvu.

Kad od lošeg krene ka zlu, obično se završi tragično. Tako je i čuvena Grejs stradala u 53. godini dok se iz Francuske vraćala za Monako zajedno sa najmlađom ćerkom Stefani kada je izgubila kontrolu nad automobilom (sumnja se da je doživela moždani udar u toku vožnje) i survala niz strme litice Kneževine.

Ćerka je srećom preživela, ali se do nedavno borila sa traumama koje su joj ostale nakon tragedije, ali brojnih napada i predrasuda sa kojima se suočavala, a tiču se optužbi da je upravo ona kriva za majčinu smrt.

Sreća nije bila čest gost u života dece Grejs Keli. Tragedije i "ljubavni jadi" nizali su se jedan za drugim.

Princeza Karolina "sreću" u ljubavi pronašla je tek iz trećeg puta nakon neuspelog prvog braka i pogibije drugog muža koji je stradao u stravičnoj nesreći u trkama glisera.

Početkom novog milenijuma, princeza je ušla u vezu sa Ernstom Augustom od Hanovera, direktnim naslednikom kralja Džordža III, koji je tada još uvek bio oženjen bivšom suprugom sa kojom ima dvoje dece. Sve je potvrđeno 1997. godine kada se multimilioner razveo od supruge, sa kojom je bio u braku 16 godina, i pristao da bude princezin "stalni saputnik".

Najviše se, ipak, piše i priča o životu princa Alberta i njegovoj supruzi princezi Šarlin koju u narodu zovu "najtužnijom princezom", a njih dvoje su bili razdvojeni više od osam meseci.

Podsetimo, princeza Šarlin je otišla na poslovni put u okviru svoje humanitarne fondacije u svoju rodnu zemlju u januaru mesecu, kada joj je dijagnostikovana teška infekcija uha, grla i nosa. Doktori su joj zbog toga zabranili da leti iznad 3000m nadmorske visine kako ne bi došlo do komplikacija i sve dok se u oktobru ne izvrši lekarska intervencija, moraće da bude "prikovana" za afričko tlo.

Verovanjima da princeza nije "zarobljena" u Južnoj Africi isključivo iz zdravstvenih razloga dobrinelo je i to što Albert i Šarlin nisu proslavili desetogodišnjicu svog braka, pa su počele sumnje da je to samoinicijativno učinila jer ju je umorio promiskuitetni život njenog muža, princa Alberta II.

Njene smaragdne oči i izuzetna lepota lica, stasa i glasa proslavile su Soraju Esfandijari Bahtijari koja je celom svetu postala poznata kao "princeza s tužnim očima", nesrećna žena koju je sudbina proklela. Bila je ćerka iranskog plemića i veleposlanika u Nemačkoj Kalila, koji je njenu majku Evu Karl upoznao upravo u Nemačkoj. Odrastala je i školovala se po celoj Evropi - od Velike Britanije i Francuske do Švajcarske.

Nakon kraja svog prvog braka, misija šaha Reze bila je da pronađe novu ženu. Iste godine kad se razveo, 1948., njegova sestra princeza Šams ga je upoznala s predivnom tinejdžerkom, 16-godišnjom Sorajom koja joj je postala prijateljica. Soraja je upravo završila školovanje u Švajcarskoj, a kad je ugledala šaha - dogodila joj se ljubav na prvi pogled. Isto se dogodilo i Rezi. Već 24 sata nakon njihovog susreta - par je bio veren. Ono što je privuklo Soraju kod Reze bila je njegova mešavina tradicionalnih ali i modernih vrednosti, što je savršeno odgovaralo njenom mešovitom poreklu. Sem toga, Reza je bio pravi simbol suptilne ekstravagancije.

Iako je Iran bio poznat po najvećoj pojedinačnoj kolekciji kraljevskih dragulja na svetu, koje je Reza Pahlavi upotrebio pri svom krunisanju, ipak je on bio vladar prilično naklonjen Zapadu i često se družio s evropskim i američkim državnicima, obučen potpuno u zapadnjačkom stilu. I on se poput Soraje školovao u Švajcarskoj. Reza je bio vanserijski bogat zahvaljujući svom ocu koji je nagomilao bogatstvo, ali čini se da je Reza ipak imao istaknutu moralnu obavezu prema vlastitom narodu - vratio je posed od navodno čak 2.000 sela u Iranu koja je nasledio od oca.

Nedugo nakon veridbe, Soraja je obolela od tifusa i bila je vezana za krevet nekoliko sledećih nedelja. Za to vreme, šah zaljubljen do neba je svakog jutra dolazio u njenu sobi i na jastuk joj je stavio jedan dragulj kao simbol njegove ljubavi i odanosti. Par se na kraju venčao 2. februara 1951, a Soraja je bila toliko slaba da je ispod venčanice nosila vunenu haljinu i vunene čarape.

Morali su da odseku osam metara od njenog 30 kilograma teškog vela venčanice sa potpisom Kristijana Diora kako bi Soraja mogla da stoji tokom ceremonije. Među poklonima za venčanje, osim novca koji je Reza zamolio da se uplati u fond za iranske siromahe, bili su i Staljinova bunda od nerca za Soraju, kao i brojni dragulji kraljevskih porodica širom sveta koji su bili zainteresovani za iransku naftu.

Ceremonija je bila ukrašena sa oko 1,5 tona orhideja, lala i karanfila koji su bili poslati iz Holandije avionom, za zabavu su u goste pozvali cirkus iz Rima. Nakon venčanja, Reza i Soraja su živeli kao u bajci - ali njihov idiličan život je počela da ugrožava činjenica da Soraja ne ostaje trudna. U oktobru 1954., kad je Soraja imala 22 godine, lekar joj je rekao da bi mogle da prođu godine dok ne ostane trudna, ali i da postoji šansa da presto nikad ne dobije naslednika.

Dva dana nakon toga, šah je na svojoj rođendanskoj proslavi potpuno pobesneo kad je saznao da će njegov braz Ali Reza kasniti na zabavu jer se zabavlja negde u blizini Kaspijskog mora. Sledećeg dana je porodica saznala da je princ doživeo avionsku nesreću i poginuo, a iza njega je ostala ćerka koju je dobio s nepoznatom Francuskinjom. Pitanje naslednika je počelo da visi u vazduhu, s ogromnim pritiskom na bračni par. Uprkos pokušajima lečenja neplodnosti u Švajcarskoj, pomaka nije bilo, a šahu se sve češće sugerisalo da oženi još jednu ženu.

Reza je i sam počeo sve ozbiljnije da razmatra tu mogućnost, iako nije želeo. Prema šerijatu, šah je mogao da dovede novu ženu u porodicu - ako na to pristane prva žena. Sem toga, preduslovi su bili da ima dovoljno novca, što za bogatog Rezu nije bio problem, ali i fizičke kondicije da obe žene budu "zadovoljne". Sa Sorajom se pokušalo pregovarati da pristane na takav aranžman, ali ona je to apsolutno odbijala uz izjave da brak treba da bude svetinja, kao i njihova ljubav.

Ali, ubrzo je stiglo saopštenje za javnost iz roditeljske kuće šaha, kojem je kumovala njegova majka. U njemu je pisalo: "Njegovo Veličanstvo Muhamed Reza Šah Pahlavi smatra da naslednik prestola mora da bude direktnog porekla po muškoj liniji iz generacije u generaciju. S najdubljim žaljenjem, a u interesu budućnosti države i dobrobiti njenih ljudi u skladu s željom Njegovog Veličanstva, žrtvovaće svoju sreću i pristaće na odvajanje od Njegovog carskog veličanstva."

Iako ga je fatalno volela, Soraja nije mogla da podnese ideju da njen suprug posećuje nečiju tuđu spavaću sobu, koliko god joj šah tvrdio da bi to bio samo fizički čin. Odlučila je da se odrekne svog voljenog supruga i prestola ne zato što ga nije volela, već jer ga je previše volela da bi je delio. Uvređena je odlučila da odei iz zemlje uz poslednje reči upućene svom suprugu: "Da li bi ti, iz ljubavi prema meni, tako mene delio?"

Razvod je postao zvaničan 21. marta 1958. kada je to šah javno obznanio na državnoj televiziji. Soraja se vratila u Francusku, gde je nakon duge depresije pokušala da započne novi život. Utehu je pronašla u poslu, nakratko se okušavši u poslu glumice. Slomljeno srce joj je lečio italijanski režiser Franko Indovina. Ali, ni u toj ljubavi nije imala sreće - nakon pet godina veze on je umro u avionskoj nesreći. Sa šahom, kao ni njegovom trećom suprugom nije nikad više komunicirala, a ceo život je proživela u borbi s tugom i depresijom. Umrla je 2001. a sahranjena je u Nemačkoj, u grobnici svojih roditelja

EH NEKADASNJE PRINCEZE I CARICE NE MOGU DA SE POREDE SA OVIMA IZ XX I XXI VEKA. ALI NI OKOLNOSTI U KOJIMA SU ZIVELE, KLEOPATRA, SEMIRAMIDA, MARIJA TEREZIJA, PA I SULTANIJA HUREM NE MOGU DA SE POREDE SA OVIM DANASNJIM POTROSACKIM DRUSTVOM.  ONE JESU BILE PREBOGATE ,ALI SU BILE I IZUZETNO STRASTVENE STO IM JE PRUZALO OGROMNU MOC. SAD DA LI SU I ONE  BILE BAS  SRECNE NE ZNAM, ALI OVE DANASNJE SIGURNO NISU. ARHITEKTURA BI TREBALA VISE DA SE VRACA U PROSLOST.  MNOGO TOGA IMA DA SE NAUCI. A PRINCEZE DA SE ODLUCE HOCE LI OSTATI U PROSLOSTI ILI CE SE UKINUTI TA TITULA. DRUGE NEMA DA BI BILE SRECNE!