FRANSIN HJUZ

 PRICA O NASILJU NIKAD NE PRESTAJE. NAJPRE ZATO STO NEMA ADEKVATNE KAZNE ZA NASILJE KOJE DOZIVLJAVAJU ZENE I DECA. JEDNA SE ZENA SUPROSTAVILA. I DANAS SE DESAVA DA SE ZENA SUPROSTAVI TAKO STO I SAMA POCINI ZLOCIN. EVO PRICE O JEDNOJ HRABROJ ZENI. 

Njena tragična priča počela je trinaest godina ranije, kada se udala za Džejmsa Majkija Hjuza. Nakon više od decenije fizičkog, verbalnog i emocionalnog zlostavljanja, brak je okončan - ali zlostavljanje nije. U noći ubistva, 1977. godine, Majki je pred decom pretukao Fransinu, iscepao udžbenike za kurs za sekretarice na koji je krenula, a zatim je prisilio na seks uz pretnju da će je ubiti.

U američkoj popularnoj kulturi Fransin se danas smatra inspiracijom za nastanak Ženskog pokreta koji je kasnije radio na skretanju pažnje na žene zlostavljane od strane muževa - a koje pravosudni sistem nije prepoznavao.

Fransinin slučaj skrenuo je pažnju i na mnoge druge, slične, tragične slučajeve i pokrenuo pitanje zaštite tih žena. Ženski pokret tada napravio sistem skloništa - neke vrste prvih sigurnih kuća - tako budeći kolektivnu svest o nasilju u porodici.

Potresna životna priča Fransine Hjuz inspirisala je američku autorku Fejt Maknatli, da napiše knjigu "The Burning Bed". Ova knjiga praktično je horor priča, ali ono što je važnije, to je bila jedna od prvih reportaži o zločinu nad ženom.

Kao dete, Fransin je posmatrala kako joj otac alkoholičar zlostavlja majku. Napustila je srednju školu da bi se udala, a onda je i sama postala žrtva zlostavljanja.

Majki je počeo da je zlostavlja ubrzo nakon što su stupili u brak. "Kada bih kupila novu odeću, on bi je pocepao sa mene", prisećala se Fransin za intervju za People magazin. "Ne znam da li sam izgledala previše lepo ili je nešto drugo bio problem, ali on nije želeo da izgledam tako". Majki je u početku pokazivao kajanje nakon zlostavljanja, a vrlo ubrzo, to je postao šablon. Nasilnički ispad, pa kajanje.

Ubrzo, Fransin je imala četvoro dece i muža koji je veći deo novca trošio na alkohol. Iako je 1971. godine uspela da se razvede, on odluku suda nije poštovao. Dolazio je kada god je želeo i tukao je. Kada je Majki iste godine doživeo tešku saobraćajnu nesreću, Fransin ga je primila nazad u kuću kako bi ga negovala. Tada se zlostavljanje pogoršalo.

Uz pomoć svoje majke, Fransin je pokušala da se upiše u školu za sekretarice. Majki je 9. marta 1977. godine, zapalio knjige koje je kupila za kurs, tražio joj je da se ispiše iz škole i pretio joj da će joj uništiti život. Fransin je pozvala policiju, ali su oni odbili da uhapse Majkija jer nisu bili svedoci zlostavljanja iako je pretio i njima. Kada je policija otišla, Majki je nastavio da tuče Fransin, silovao ju je i zaspao.Stajala sam mirno i prisećala se svakog trenutka kada me je povredio... kada je povredio decu", ispričala je Fransin. "Neko vreme sam oklevala, ali neki glas kao da mi je šaputao ‘uradi to!’, ’uradi to!’". Spakovala je decu u auto, prosula je benzin oko Majkijevog kreveta i zapalila šibicu. Zatim se odvezla do zatvora Ingham i predala se. Kada su vatrogasci stigli do kuće, Majki je već bio mrtav.

Iako sa najgorim ishodom, slučaj Fransine Hjuz pomogao je u skretanju pažnje javnosti na problem. Usledile su godine borbi Ženskog pokreta kako bi pravni sistem prepoznao ovaj problem. Žene su vekovima bile stigmatizovane. Smatralo se da muževi, kao glave porodice, imaju pravo da ih tuku. Čak i kada je zakon donet, početkom sedamdesetih godina, sudovi su zatvarali oči pred nasiljem i prikrivale nasilje supružnika. Sve do slučaja Fransine Hjuz.

Nakon što je oslobođena optužbi zbog privremenog ludila takozvanog "sindroma kreveta u plamenu" koji je kasnije izučavan u akademskim krugovima, i korišćen u odbranama drugih žena koje su ubile svoje zlostavljače.

Ogromna pažnja ponovo je usmerena na ovaj problem 1984. godine, kada je po knizi "The Burning Bed" snimljen i istoimeni film sa Farom Fosit u glavnoj ulozi. Film je osvojio brojne nagrade, a problem nasilja nad ženama je ponovo bio u centru pažnje.Frensina Hjuz umrla je 2017. godine. Do godine njene smrti nasilje je prepoznato kao važno pitanje, ali i dalje nije rešeno.

Najstarija među njima je Stana Dovedan (79)  koja je 2010. muža koji je zlostavljao svakog dana za 45 godina braka, ubila sekirom na spavanju.pak, posle šest godina provedenih u zatvoru Stana kaže da joj je žao, da se kaje. Svesna je da je počinila zločin. Ostalo joj je još devet godina, ali ako dočeka tu 2025. neće imati gde da ode.

Stariji sin, koji je sa njom nastavio kontakt posle zločina je umro pre dve godine. Mlađi ne želi da je vidi, a nije je čak obavestio da mu je brat umro. Na poziv socijalnog radnika rekao je da nema sredstava da izdržava majku.Vesna Stanojević, koordinarka Sigurne kuće tokom svoje karijere susrela se sa desetak žena, koje su posle dugogodišnjeg nasilja, ubile svoje muževe. Kako kaže, sve se one kaju, svesne su šta su učinile, ali po izlasku iz zatvora nemaju gde da odu.Većina tih žena su jako dugo, godinama trpele nasilje. I većina je počinila ono što se pravnim rečnikom naziva ubistvo na mah, što podrazumeva znatno manju zatvorsku kaznu. Mi smo u zatvoru razgovarali sa tim ženama. Žao im je što su ubile drugo ljudsko biće, ali nijedna od njih prosto nije imala drugi izbor. One nisu imale izlaz. Trpele su stalno psihičko i fizičko nasilje. Beznađe ih je dovelo u situaciju da počine zločin. To je bio jedini način da prežive.  Jedan od najupečatljivijih slučajeva bio je kada je žena, starija od 50 godina iz Pančeva ubila svog muža nožem kojim je krenula da iseče lubenicu. Sve vreme braka je trpela nasilje. Kobnog dana je uzela lubenicu. Držala je nož u ruci. Muž je išao za njom. Pretio joj. Ona se okrenula i zabola nož u njega - kaže Stanojevićeva.

Advokat Miro Bojić branio je nekoliko žena koje su ubile muževe i većini se sudilo za ubistvo na mah.

- Kada žena izvrši ubistvo u trenutku napada muža, znači u nužnoj odbrani jer je njen život ugrožen, sudska praksa je takva da žena bude oslobođena. Ukoliko se utvrdi da je prekoračila nužnu odbranu, sudovi uglavnom izriču kaznu od šest meseci do pet godina zatvora. Ista sudska praksa primenjuje su i kada žena počini ubistvo posle napada muža, kada je ona, bez svoje krivice, dovedena u stranje posebne razdražljivosti. Tada se sudi za ubistvo na mah, i to je privilegovani oblik ubistva, za koji se u sudskoj praksi izriče kazna znatno ispod minimuma - kaže advokat Bojić.

Vesna Stanojević za "Blic" kaže da većina žena koje služe zatvorske kazne zbog ubistva muža, nemaju gde da odu, po izlasku na slobodu, niti mogućnost da ostvare zakonska prava koja imaju ostali građani.

- Žena je u zatvoru provela 12 godina jer je podstrekla na prebijanje njenog muža, koje su otelo kontroli, pa je ubijen. Muž je bio nasilnik, koji je ženi pretio da će ubiti i nju i dete, koje je tada imalo tri godine.  Po izlasku iz zatvora, ona se našla na ulici, bez ikakvih prava. Njeno dete je po odlasku u zatvor uzeo njen dever i odveo ga u Crnu Goru, i ona nije imala nikakvo pravo ni da vidi dete. I to je ono što najviše boli žene koje zbog ubistva muža završe u zatvoru. Što prosto gube pravo na svoju decu, što na njihove probleme niko ne obraća pažnju. U ženski zatvor dolaze razne organizacije, nude i obećavaju pomoć zatvorenicama, ali se to nikada ne desi. Prepušene su same sebi - kaže Stanojevićeva.

U evidencijama srpske "crne hronike" zabeleženo je nekoliko slučajeva kada su žene, nakon što su ubile muža pokušale da se ubiju, čak iako su imale decu. Jedna od njih je Sabin Marić, državljanka Obale Slonovače koja je 2014. u Beogradu, posle svađe sa mužem, uzela bušilicu i ubila ga sa dva udarca. Zatim je pomešala tablete i alkohol i popila ih u nameri da se ubije. Zločin je otkrila bebisiterka, koja je čuvala njihovo dvoje dece. Sabin je osuđena na 15 godina zatvora jer je ubistvo počinila na "podmukao način i to u situaciji kad Branko nije mogao da se brani".

Najsvežiji primer je Snežana Pahla (53) iz Starog Kostolca, koja je u Višem sudu u Požarevcu osuđena na dve i po godine zatvora zbog ubistva supruga Božidara (58).

Kako je ona u pritvoru provela godinu dana, odnosno dve trećine kazne, uputila je molbu da bude uslovno puštena na slobodu jer ispunjava uslove. Ukoliko njena molba bude odbijena Snežana će biti upućena u Kazneno popravni zavod za žene u Požarevcu na izdržavanje preostalog dela kazne. Ubistvo se desilo sredinom 2014. godine, oko ponoći, u kući u Starom Kostolcu kada je njen suprug došavši pijan počeo da je tuče i maltretira.

Podsetimo, Rada S. J. je uhapšena krajem oktobra zbog sumnje da je ubila nepokretnog supruga Đorđa u stanu na Banovom brdu i to tako što ga je ubadala i klala staklenom flašom. U nedelju je u Surčinu Miroslav B. ubijen nožem, a uhapšena je njegovažena Jasmina.

Teško maltretiranje

Penzionisani inspektor i nekadašnji načelnik Trećeg odeljenja MUP, Žarko Popović kaže da je u svojoj dugogodišnjoj praksi sretao samo žene žrtve nasilja, koje su kasnije presudile partnerima.- Iz mog iskustva, ubijaju samo žene koje su bile podvrgnute teškom psiho-fizičkom maltretiranju, drugih pobuda nije bilo. To su žene mučenice, žrtve pijanih, bahatih muškaraca koji misle da su njihovi vlasnici. One nikada nemaju umišljaj, uvek ubijaju u afektu, te zbog toga muža ubadaju sa 30 uboda, ili u njega isprazne ceo šaržer pištolja, ako umeju da pucaju - objašnjava Popović: - Sve te žene posle zločina pokazivale su kajanje, jer u njihovoj prirodi nije da ubiju čoveka kog vole. Ubijaju samo jer su strašno povređene.

DALEKO OD TOGA DA TREBA ODUZETI ZIVOT DRUGOM LJUDSKOM BICU. ZNAM KAKAV PAKAO PROLAZE ZENE I ZASTO NE MOGU DA IZADJU IZ TOG PAKLA. A OPET NI UBISTVO NIKAKO NIJE RESENJE, ZENE SMOGNITE SNAGE I BEZITE DOK VAS NE SAVLADA ZELJA DA NAPLATITE SVE GODINE MALTRETIRANJA I ZLOSTAVLJANJA.

Stanu je suprug godinama tukao, ponižavao, terao da radi za dnevnicu, uzimao pare za sebe. Jednom je toliko jako istukao kukuruzom po glavi da su moraju da joj ušivaju usnu. Nije mogla kod lekara zbog nedostatka novca, a nije imala čak ni za hranu.

- Jednom me je naterao da idem da berem kukuruz, ali sam se vratila bez para jer nisam mogla da pronađem njivu. Onda je počeo da me bije. Udarao me je dok nisam pala na pod. Možda bi me i ubio da trogodišnji sin nije ustao i počeo njega da šutira - ispričala je prošle godine Stana u razgovoru za list "Alo".

Kobnog dana, njen suprug je izašao iz kuće po penziju. Vratio se sa novcem u džepu. Stana ga je pitala šta će tog dana da kuva. Rekao joj je:" Idi iz kuće, ne zanimaš me..." Onda je zaspao. Stana je uzela sekiru i udarila ga. Po glavi. Sudilo joj se za ubistvo i osuđena je na 15 godina zatvora.

Tri žene, koje su zbog dugododišnjeg nasilja u porodici, ubile svoje muževe trenutno su na izdržavanju kazne u ženskom zatvoru u Požarevcu.