KSENOBOTI

 KSENOBOTI SU ZIVI ROBOTI I PRICACEMO O TOME. MEDJUTIM, PONOVO KATASROFALNA PREDVIDJANJA NAUCNIKA O NESTANKU MNOGO VRSTA BILJAKA  I ZIVOTINJA POD UTICAJEM COVEKA NARAVNO. VRLO CUDNA RABOTA. TEHNOLOGIJA TOLIKO NAPREDNA, A NE MOZEMO DA UCINIMO NISTA DA SPASEMO SVET OKO SEBE. STA CE NAM ROBOTI AKO NEMAMO PCELE?

Smatramo da je Šesto masovno izumiranje verovatno počelo i navodimo argumente kako bismo se suprotstavili onima koji bi ovu tvrdnju porekli“, rekao je tim, koji uključuje i biologe Filipa Bušea i Benou Fontena iz Muséum National d'Histoire Naturelle u Parizu, Francuskoj, u navedenom članku.

„Poricanje je jednostavno nalik pokušaju borbe protiv planine podataka koji se brzo gomilaju. Više nema mesta za skepsu, ili za postavljanje pitanja da li se ovo zaista dešava“, dodali su autori.

Kaui i njegove kolege upućuju na mnoštvo studija sa katalogizacijom izumiranja vrsta u različitim kladama, ali su članak prvenstveno izgradili oko sopstvenih istraživanja mekušaca, porodice beskičmenjaka koja uključuje puževe, školjke i puževe golaće. Ovakav fokus studije stoji nasuprot nesrazmernoj pažnji koju kičmenjaci, kao što su ptice i sisari, dobijaju na Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode (MUZP), između ostalih napora za očuvanje.

„Informacije MUZP-a o izumiranju ptica i sisara su verovatno prilično tačne“, rekao je Kaui na pozivu. „Međutim, nisu procenili ništa osim malenog, sićušnog dela populacije beskičmenjaka poput insekata i puževa, pauka i ljuskara, koji čine 95 odsto životinjskog diverziteta“.

Kao rezultat toga, beskičmenjaci daju „više nasumični uzorak biodiverziteta“, primetio je.

Prethodne studije su koristile podatke MUZP-a da opovrgnu mišljenje da ulazimo u Šesto masovno izumiranje. Kaui i njegove kolege su izrazili neslaganje sa ovom pretpostavkom tako što su sakupili stope izumiranja kopnenih puževa i golaća. Na osnovu proračuna tih podataka, tim je zaključio da je od 1500. godine možda izumrlo od 7,5 do 13 procenata vrsta, što je cifra koja se slaže sa mnogim drugim procenama koje ukazuju na katastrofalne gubitke biodiverziteta usled ljudskih pritisak.

"Suština je u tome da sve ove procene ukazuju na mnogo veću stopu izumiranja sada nego u prošlosti", rekao je Kaui.

Ovo masovno izumiranje daleko je primetnije na kopnu nego u okeanima, navodi se u članku, iako su mnoge morske i okeanske vrste takođe ugrožene kao rezultat ljudskih aktivnosti. Izumiranja se takođe opšte uzev dešavaju mnogo brže u ostrvskim ekosistemima, kao što su Havaji, u poređenju sa kontinentalnim biomima.

Pored podizanja svesti o mogućem masovnom izumiranju, Kaui i njegove kolege se bave osporavanjem niza kontraargumenata za koje kažu da umanjuju ozbiljnost pritiska koji ljudska bića vrše na svetske vrste, ili čak predlažu da bi ljudi trebalo da iskoriste ove ekološke promene u sopstvenu korist.

Tim tvrdi da je ovakav „laissez-faire stav prema trenutnoj krizi izumiranja moralno pogrešan“, prema članku, i zalaže se za hitnije mere rešavanja gubitka vrsta usled ljudske aktivnosti.

„Osećam se obaveznim da izrazim mišljenja o tome šta smatramo da treba da se uradi s obzirom na ovu kriznu situaciju“, rekao je Kaui. „Neću samo da iznesem podatke i kažem da smo završili. Reći ću šta treba da uradimo kako bismo rešili ovo pitanje, jer je pitanje važno”.

Na kraju, tim priznaje da napori za očuvanje mogu delovati uzaludno pred ovim ogromnim problemom, i predlaže da bi trebalo potrošiti više energije na napore da prikupimo primerke vrsta koje nestaju pre nego što se zauvek izgube.

„Mislimo da nema pozitivnog ishoda ovde; mislimo da se radi o nekoj vrsti katastrofe“, zaključio je Kaui. „Smatramo da je nešto najvažnije što možemo da uradimo za budućnost da očuvamo što više ovih vrsta u muzejima, kako bi 200, 300 ili 500 godina u budućnosti ljudi i dalje mogli da kažu da je Zemlja ovo nekada imala. Čvrsto verujem u to”.

Američki naučnici koji su stvorili prve žive robote, objavili su da su ovi oblici života, nazvani ksenoboti, počeli da se razmnožavaju i to na način nepoznat kod biljaka i životinja. Napravljeni od matičnih ćelija afričke vrste žabe (Xenopus laevis) po kojoj su dobili ime, ksenoboti su manji od milimetra.

Ovi neobični robotski živi organizmi predstavljeni su prvi put 2020. godine pošto su eksperimenti pokazali da se kreću, formiraju grupe i samoregenerišu. Sada su naučnici sa Univerziteta Vermont, Taft i Instituta Vajs za biološko inženjerstvo Univerziteta Harvard, objavili su da su otkrili potpuno nov oblik biološke reprodukcije koji se razlikuje od bilo kog poznatog u nauci, prenosi Si-En-En.

„Bio sam zapanjen“, priznaje Majkl Levin profesor biologije i direktor istraživačkog centra Univerziteta Taft, koji je bio jedan od rukovodilaca projekta.

„Žabe imaju svoj način razmnožavanja, ali kada odvojite ćelije od ostatka embriona i date im priliku da nauče kako da opstanu u novom okruženju, ne samo da su pronašle novi način kretanja, već i novi način razmnožavanja“, kaže profesor.

Matične ćelije su nespecijalizovane ćelije koje mogu da se razviju u bilo koju drugu ćeliju. Kako bi napravili ksenobote, istraživači su izdvojili žive matične ćelije sa embriona žabe i ostavili ih da se razviju. Znači, nisu manipulisali genima.

„Ljudi misle da se roboti proizvode od metala i drugih veštačkih materijala, ali nije od suštinske važnosti od čega je robot napravljen, već šta radi, odnosno donosi li neku korist ljudima. U tom smislu, ksenoboti jesu roboti, ali su očigledno i živi organizmi napravljeni od genetski nemodifikovane ćelije žabe“, objašnjava Džoš Bongard, profesor informatike i robotike na Univerzitetu u Vermontu i glavni autor studije.

Bongard navodi i da su otkrili kako se ksenoboti, koji su prvo imali okrugao oblik i bili sačinjeni od oko 3.000 ćelija, mogu da se umnožavaju. To se dešavalo retko i samo pod određenim okolnostima. Ksenoboti su koristili „kinetičku replikaciju“, proces za koji je poznato da se odvija na molekularnom nivou, ali nikada do sada nije primećen na nivou celih ćelija ili organizama.

Uz pomoć veštačke inteligencije, istraživači su zatim testirali milijarde oblika tela kako bi ksenoboti bili efikasniji u ovoj vrsti replikacije. Superkompjuter je smislio Ce-oblik koji je ličio na video-igru iz osamdesetih, Pak-men. Otkrili su da su ksenoboti u stanju da pronađu sićušne matične ćelije u petrijevoj posudi, sakupe ih na stotine u svojim ustima, a nekoliko dana kasnije snop ćelija bi postao novi ksenobot.

„Veštačka inteligencija nije programirala ove jedinke na način kako obično zamišljamo, kodiranjem. Oblikovala je i osmislila ovaj Pek-men oblik. Taj oblik je u suštini program. Oblik utiče na to kako se ksenoboti ponašaju da bi pojačali ovaj neverovatan proces koji nas je sve iznenadio“, dodaje Bongard u izjavi za Si-En.

Ksenoboti su tehnologija koja je u samom začetku, nešto slično prvim računarima iz prve polovine 20. veka i nemaju nikakvu praktičnu primenu.

Međutim, ova kombinacija molekularne biologije i veštačke inteligencije bi potencijalno mogla da se koristi za niz drugih zadataka u telu ili prirodnoj sredini, tvrde naučnici. To može biti i način za sakupljanje mikroplastike u okeanima, istaživanje korenskog sistema biljaka i regenerativnu medicinu.

Uprkos tome što bi mogućnost biotehnologije koja se samoumnožava mogla da izazove zabrinutost u javnosti, istraživači naglašavaju da su ovakvi živi organizmi u potpunosti laboratorijski eksperimenti i da se lako uništavaju, budući da su biorazgradivi, a i proizvode se u skladu sa etičkim kodeksima.

Ovo istraživanje je delimično finansirala i Agencija za napredne odbrambene istraživačke projekte, američke Agencije za nadzor razvoja tehnologije za vojne svrhe.

„Postoji više načina i oblasti na koje je moguće primenitu ovu vrstu plastičnosti i sposobnosti ćelija da rešavaju probleme“, zaključuje profesor Bongar.

 

Procenjuje se da je za poslednjih 100 godina nestalo oko 75 odsto starih biljnih, voćnih i životinjskih vrsta, sorti i rasa, kao i da svake godine prestane da postoji oko dva odsto starih autohtonih biljnih, voćnih i životinjskih vrsta.

Danas u svetu postoji preko 1.700 banki semena starih biljnih i životinjskih vrsta u preko 100 država. U očuvanju starih semena biljaka i životinja, sada imamo lokalne, nacionalne, regionalne i svetske banke semena. Prošle godine je Ekološki pokret „Okvir života“, u selu Paštrić kod Mionice, osnovao prvu banku starih semena voća i povrća u Srbiji pod imenom „Zrno“, za Кolubarski okrug.

Početkom 2020. godine Ekološko društvo „Dragačevo“ iz Guče osnovalo je Banku semena starih biljnih, voćnih i životinjskih vrsta u Dragačevu za Moravički okrug, sa ciljem pronalaženja, popisivanja, očuvanja i umnožavanja starih biljnih, voćnih i životinjskih vrsta, sorti i rasa, koje su gajene na ovim prostorima.

Na osnovu saradnje sa navedenim organizacijama, Centar za razvoj poljoprivrede Organsko selo iz Gorjana kod Užica je početkom aprila 2020. godine, osnovao Banku semena starih biljnih, voćnih i životinjskih vrsta Zlatiborskog okruga, sa istim ciljem.

Značaj starih sorti u borbi protiv klimatskih promena

Predsednik tog centra Borko Pavić kaže da su Banke semena starih biljnih, voćnih i životinjskih vrsta, doživele značajan razvoj u poslednjih 40 godina, prvenstveno zbog prepoznavanja značaja starih sorti u borbi protiv klimatskih promena, ali i nemogućnosti poljoprivrednika da obezbede kvalitetan sadni materijal za organsku, biodinamičku i permakulturnu proizvodnju hrane.“Stare povrtarske, ratarske, voćarske i životinjske vrste, sorte i rase nestaju velikom brzinom iz više razloga: ratovi i sukobi, klimatske promene, ekološke katastrofe, razne bolesti i štetočine, nestanak malih proizvođača hrane, loše upravljanje poljoprivredom, prelazak sa domaćinske na industrijsku proizvodnju – umesto da svi imaju svoje lokalno seme i seju ga, čime bi bila očuvana raznovrsnost, ljudi su počeli da kupuju i seju jedno isto seme, proizvedeno od semenskih firmi“, kaže Pavić i dodaje da se procenjuje da je za poslednjih 100 godina nestalo oko 75 odsto starih biljnih, voćnih i životinjskih vrsta, sorti i rasa, kao i da svake godine prestane da postoji oko dva odsto starih autohtonih biljnih, voćnih i životinjskih vrsta.

Očuvanje starih sorti obaveza svakog naroda

Sagovornik Agrokluba smatra da očuvanje starih biljnih, voćnih i životinjskih vrsta, predstavlja obavezu i odgovornost svakog naroda, države, lokalne zajednice, porodice i pojedinca, te su stoga mnoge zemlje prepoznale značaj svog biljnog i životinjskog prirodnog i kulturnog nasleđa i razvile strategije njihovog očuvanja i razvoja.

„U Zlatiborskom okrugu, ljudi su od davnina gajili starinske sorte povrtarskih i ratarskih biljaka: krompir mesečar, kukuruz osmak, pšenicu, speltu, stare sorte ječma, zobi i raži, heljdu, tikve, razne sorte pasulja, boranije i pasuljica, bob, crni i beli luk, vlašac i praza luk, paradajz (jabučar, volovsko srce i šljivar), zatim stare sorte krastavaca, kupusa golubara i drugih biljnih vrsta i sorti.“ Кod starinskih sorti voća, dodaje da se sećamo šljiva; ranke, berosavke, dragačevke, crnošljive, madžarke, belošljive, dženarike, trnošljive. Od jabuka; budimke, dunjovače, šećerlije, kolačare, lepocvetke, petrovače, ilinjače, kožare, od krušaka: lubeničarke, mednik, kaluđerke, takiše, karamanke, ali poznate su i druge vrste voća: dunja, trešanja, višanja, mušmula, oskoruša, crni i beli dud, orasi.

Među starinskim životinjskim vrstama mnogima su još poznate rase goveda buša, bivolica i podolsko goveče; domaći brdski konj, pramenka i sjenička ovca, balkanska koza, svinje mangulice, moravke i resavke, domaće kokoške, ćurke i druge vrste i rase domaćih životinja.

„Banke i Biblioteke starih semena osnivaju se baš zbog toga, da se očuvaju semana različitih vrsta biljaka, voća i životinja, kako bi se sačuvale od nestanka iz brojnih razloga. Кada jednom stara sorta biljke ili rasa životinje nestane, ne možemo je vratiti!“, upozorava Pavić.

Aktivnosti na radu Banke semena starih biljnih, voćnih i životinjskih vrsta Zlatiborskog okruga, podeljene su u dve grupe poslova.

„Prva grupa poslova, realizovala se u perodu april – maj – jun ove godine i obuhvatala je aktivnosti na pronalaženju, sadnji i gajenju starih povrtarskih i ratarskih biljaka na više poljoprivrednih gazdinstava u dragačevskim selima, kako bi sačuvali i umnožili ova semena, jer povrće i ratarske biljke, nestaju mnogo brže nego voće, pošto se radi o jednogodišnjim biljkama. Ako se jedne godine ne sačuva i umnoži seme, praktično se ta vrsta ili sorta gubi. Druga grupa poslova realizuje se u perodu april – decembar 2020. godine i odnosi se na pronalaženje, popisivanje i sakupljanje podataka o postojanju starih voćnih i životinjskih vrsta, sorti i rasa, kako bi znali šta je sačuvano, sa čim se raspolaže i kako bi se mogao planirati dalji rad Banke satrih semena“, rekao je Pavić. Sagovornik za Agroklub dodaje da je na razvoju Banke semena starih biljnih, voćnih i životinjskih vrsta Zlatiborskog okruga, dogovorena saradnja sa Nacionalnom Bankom biljnih gena Srbije, Nacionalnom Bankom biljnih gena Slovenije i Nacionalnom Mrežom za biodiverzitet, ekologiju i poljoprivredu Grčke, kao i drugim brojnim pojedincima i organizacijama iz Srbije i inostranstva.

Pavić je pozvao poljoprivrednike, zainteresovane pojedince i organizacije na saradnju kroz sejanje i razmenu starih povrtarskih i ratarskih biljaka, i sakupljanje informacija o postojanju starih voćnih i životinjskih vrsta, sorti i rasa na području Zlatiborskog okruga.

Velika je ovo prica. I vrlo vazna. Moramo da ucinimo sve da zastitimo svet oko nas. Super su svi ti roboti i vestacka inteligencija. I super je ako ce to pomoci ljudima da poboljsaju svoje zivote. Medjutim, skepticna sam vrlo kad vidim kako sve manje "prirode' ostaje, a sve vise tehnologije nastaje.

ZAISTA TEKST O ZELANDIJI OD JUCE I OVAJ O KSENOBOTIMA OD DANAS IMAJU MNOGO TOGA ZAJEDNICKOG. SVET NIJE SAMO ONO STO VIDIMO I STO POKUSAVAMO DA UNISTIMO SVOJIM NACINOM ZIVOTA. SVET JE U MORIMA, OKEANIMA, SVET SU PCELE I INSEKTI I SITNA BICA BEZ KOJIH KRUPNA NE BI MOGLA. VODECI RAZUNA O SITNICAMA I SITNIM  ZIVIM ORGANIZMIMA VODIMO RACUNA I OSLONOVIMA KOJI TAKODJE POLAKO NESTAJU. RAZMISLJAJMO MALO O  OVOJ TEMI.  MOZDA IPAK JOS NIJE  TOLIKO KASNO DA SACUVAMO NASU PLANETU DA NE BI MORALI DA TRAZIMO DRUGU NA KOJU CE LJUDSKA VRSTA MORATI DA POBEGNE!