SVETLOSNA FORMULA

 SPASOJE VLAJIC NIJE POZNAT KAO TESLA, A OPET IMAJU TOLIKO TOGA ZAJEDNICKOG. KO NE ZNA NISTA O SVETLOSNOJ FORMULI NEK PROCITA OVAJ TEKST. VRLO JE ZANIMLJIVO.

Spasoje Vlajić (Beograd, 4. april 1946 — 27. decembar 2020 .bio je srpski publicista, kristalograf i pronalazač svetlosne formule. Istraživao je psihofizičku vezu mehaničke energije glasova sa elektromagnetnom energijom nervnih impulsa i moždanih talasa. Pet godina je radio u SR Nemačkoj, od 1988. do 1993. godine, gde je obavljao svoja istraživanja. Od 1976. godine se bavi istraživanjem fizike i tehnologije svesti. Njegov rad podržalo je više doktora nauka u svetu.Spasoje Vlajić je jedan od osnivača „Centra za istraživanje nasleđa Nikole Tesle“. Centar je otvoren 7. januara 2013. godine, na 70 godišnjicu od smrti Nikole Tesle. Kada se jednog dana u budućnosti bude pisala neka nova istorija, Spasoje Vlajić biće sigurno jedna od bitnih figura o kojoj će čitav svet učiti. Nesvakidašnji naučnik koji probija dimenzije sa glasom mekim poput pliša, otkrio je zakone i formule koji će u Novom Svetu koji dolazi biti isto toliko važni koliko je sada Njutnov zakon gravitacije. Njegova bezvremenost i proročki duh ne pokazuju se na prvi pogled, jer su maskirani skromnošću i mirom koji stoje kao optička varka koja štiti od neželjenih pogleda. Zaista, ta optička varka mora da deluje, jer čovek koji je napisao skoro trideset knjiga i otkrio formule i zakonitosti buduće nauke, živi kao sasvim običan građanin Srbije za koga znaju samo posvećeni tragaoci, ljubitelji mistike i alternativnih znanja.Priča o Spasoju Vlajiću puna je anegdota i avantura, kao u nekom špijunskom romanu ili u seriji “Brojevi“. Kada je uz pomoć Svetlosne formule koju je kreirao potvrđeno da je delo "Smrt Smail age Čengića" napisao Njegoš, a ne Ivan Mažuranić, sve jugoslovenske novine su ga optužile za nacionalizam, i malo je falilo da bude uhapšen. Uz pomoć kompjuterskog programa koji je baziran na Vlajićevoj formuli, prognoziran je i izbor Slobodana Miloševića za predsednika Srbije još 1984. godine, dok je on bio samo bankar za koga se malo znalo. Ovim smo već u domenu teorije zavere, no verovatno je tada rad Spasoja Vlajića zapazila jugoslovenska vojska, te je dobio priliku da svoja istraživanja nastavi u Sibiru, zajedno sa ruskim naučnicima, a potom i u Nemačkoj, gde je kao direktor Jugoslovenskog obrazovnog centra proveo pet godina.

Zakoni i formule koje je otkrio nose veoma specifična imena, poput Svetlosna formula ili Svestna formula i ukazuju na oblast koju zvanična nauka teško razume i bojažljivo prihvata. Prema mišljenju stručnjaka, otkrića Spasoja Vlajića mogla bi da imaju epohalni značaj u razvoju nove tehnologije, zasnovane na korišćenju energije misli ispoljene preko zračenja moždanih ćelija. Ovaj gospodin aristokratskog držanja rođen je, prema sopstvenim rečima, kao četvrti Spasoje u Žarkovu, 4. aprila 1946. godine. Iako je porodica insistirala na tome da kum odredi neko drugo ime, ovaj je ostao nepokolebljiv u svojoj nameri da se dete nazove Spasoje. Samo ime, kao i prezime Vlajić formiraju inicijale S.V. a njihov značaj on će otkriti tek mnogo godina kasnije, u snu koji mu je odredio životnu misiju.

„Sanjao sam građevinu u Staroj Grčkoj, neki hram u kojem me je čekala sveštenica u belom. Ona mi je tada rekla da ću postati Vrhovni projektor i pokazala mi je jedan zid. Na zidu su se ispisivala razna slova i poruke, i u tom trenutku sam prepoznao drevnu mudrost koja je obuhvatala i sadašnje vreme. Međutim, osetio sam da san prestaje, da se polako budim i pokušao sam da što bolje upamtim poruke koje sam gledao na zidu. Ipak, umesto svih onih poruka, ostala su samo dva slova koja sam upamtio i to su bila slova S i V. Prvo što mi je palo na um je da su S i V, na neki način, osnova koja spaja svetove uz pomoć reči kao što su: SVE, SVETLOST, SVEST, SVET... Dakle, označavala su neku ukupnost i to je bio prvi podsticaj ka otkrivanju odnosa zvukova prema značenju. Daljim razmišljanjem jednostavno se otvorio put i posle toga je usledila matematička obrada svih podataka koje sam dobio istraživanjem. Na taj način je nastala Svetlosna, a potom i Svestna formula.“, prepričava svoj mistični san Spasoje Vlajić.

Njegova porodica ima šesnaest članova i svi oni žive u dve porodične kuće u istom dvorištu. „Imam tri snajke, tri sina, osmoro unučadi i ženu čije ime znači mudrost.“ Sa suprugom Sokom (Sofijom) je 45 godina u srećnom braku.
Svakog dana u određeno vreme Spasoje je kod svoje kuće pored telefona u slučaju da neko zainteresovan za njegov rad poželi da ga pozove ili poseti.

„Kada sam ja rođen, Žarkovo je bilo predivno selo na šumadijskom pobrđu. Beograd je bio prilično daleko, štaviše, uticaj Beograda je bio mali, barem za nas decu. Sećam se kada su nam dolazili rođaci iz grada u selo, da smo ih smatrali malo priglupim. Nisu znali da se popnu na drvo, a kada bi ih pojurio ovan trčali bi pravolinijski, dok svako seosko dete zna da treba trčati oko drveta ili se podvući negde. Kada mi neko kaže da je iz Beograda ja odmah pomislim "Lako ću sa tobom", to mi je ostalo iz detinjstva.

Bilo je to lepo i bezbrižno detinjstvo. Zahvaljujući tome, skoro svakog jutra kada se probudim u svojoj kući u Žarkovu osećam radost i neki neobjašnjiv osećaj koji me nosi. Te 1946. godine žene su se porađale po kućama i sećam se da mi je majka pričala kako sam baš na mestu na koje sada spuštam svoju nogu kada ustajem iz kreveta, prvi put okupan po rođenju. Zamislite sada, posle svih mojih putovanja, života u Sibiru i pet i po godina u Nemačkoj u raznim gradovima, na kraju, taj životni krug se zatvorio, odnosno otvorio na mestu gde sam rođen.“

„Na PMF-u sam diplomirao fiziku čvrstog stanja, to je kristalografija. Takođe sam završio i za nastavnika informatike. Međutim, skoro četrdeset godina ja istražujem fiziku i tehnologiju svesti. Između ostalog, fizika i tehnologija svesti postaju novi ogranak oduhovljene nauke koju je utemeljio, to mogu odgovorno da kažem, naš Nikola Tesla.
Posle završetka studija počeo sam da radim na Fakultetu kao asistent i na neki način akademski put bio mi je otvoren. Međutim, desilo se nešto neočekivano. Dobio sam zadatak da radim neku katjonsku izmenljivost i da bih izbegao mukotrpne hemijske analize, meni je palo na pamet da radim takozvane molekularne filtre.

To je bio izuzetan način da se postupak olakša. Posao je išao odlično i ja nikome nisam rekao na koji način sve radim. A onda, jednog dana, dok sam se baškario na četvrtom spratu Fakulteta dogodila se eksplozija i izbio je požar. Nakon što smo ugasili požar, objasnio sam profesorima način na koji se sve izvodilo i zatim je trebalo naći grešku. Greška nije bila u mom postupku, već u neodgovarajućim crevima koja su povezivala sprave, a koja mi je greškom dao magacioner. Ja sam očekivao da će me na Fakultetu pohvaliti zbog postupka koji je inovativan, međutim oni su me izbacili. Tada mi se činilo da je došao smak sveta, ali na neki način je dobro što se to desilo, jer da sam ostao na Fakultetu moj put bi bio ograničen. Čitavog života bih verovatno istraživao minerale serpentinske grupe.

U tom periodu sam izvodio i oglede u kojima sam istraživao uticaj zvuka na kristalizaciju dva istovetna rastvora kuhinjske soli. Gledao sam preko rendgena i mikroskopa kako zvuk utiče na kristale. U moje prostorije dolazio je i čuveni japanski naučnik Masaru Emoto, koji je kasnije otkrio kako kristali vode reaguju na razne spoljašnje uticaje.
Da me nisu izbacili sa Fakulteta, verovatno bi sledeći korak u istraživanju bio uticaj svetlosti na kristalizaciju.“

„Svetlosna formula je matematičko-fizička formula koja pokazuje koji je odnos zvučne energije glasa, živčanih struja i moždanih talasa. Sa Svetlosnom formulom ulazi se u unutrašnju dugu uma, ponire se u one oblasti koje su vekovima bile zabranjene za nauku. Sa tom formulom počeo sam prevoditi metafizičko u fizičko i parapsihološko u psihološko. To je postalo interesantno određenim ljudima iz vojske i oni su me poslali u Sibir da razvijam ta znanja. Tamo sam upoznao jednog čudesnog čoveka koga u svojim knjigama nazivam Dr Ulanov.

Čudesan je bio po tome što je u svojoj mladosti bio šaman, a kasnije je završio fiziku, i to kvantnu mehaniku. Rad u takvom okruženju bio je prilika da se upoznam sa sponom između dubokih, tajnovitih znanja i odnosa tih znanja prema savremenoj nauci. Kasnije sam saznao da sam tog čoveka upoznao jer je on već bio upoznat sa Svetlosnom formulom. Na neki način, tu je počeo moj put na kom sam iz čistog uzročno-posledičnog ugla posmatranja polako shvatao i smisaone odnose, što me je dovelo do shvatanja da ovaj svet nije samo svet fizičkih zakona, fizičkih dimenzija i uzročno-posledičnih odnosa, nego da je sve to proizvod jedne više stvarnosti. Recimo da je to peta dimenzija svesti gde vladaju naduzročni odnosi i gde smisao i smisaone podudarnosti imaju značajan udeo u našem životu.

U Sibiru smo proučavali sinhronicitete, istovremenu podudarnost misli i događaja koje je Jung prvi objasnio. Ja sam sinhronicitete posmatrao onako kako su ih sovjetski naučnici posmatrali, a oni su pokušavali da otkriju kako ih voljno izazvati.
To je bio podsticaj čoveku da shvati svoju veličanstvenost, jer smo, kao kruna stvaranja, mi iz mnogih razloga zaista veličanstveni. Jedna od tih veličanstvenosti je da jedino u nama skladno trepere sve stvarnosti: i duh, i duša, i um, i telo. I delom svoga bića mi smo u svim tim stvarnostima.“

Šta je onda suština Vašeg najvećeg otkrića – Svetlosne formule?

„Kada čovek iskaže reč, to je određeno treperenje mehaničke energije, zapravo prenos zvuka kroz vazduh, tj. talasanje vazduha. To talasanje vazduha vrši ritmički pritisak na bubnu opnu i izaziva biohemijski proces posle koga slede živčane struje. Kada su u svom začetku, živčane struje su teraherci. Dakle, zvuk se prevodi u svoje svetlosno stanje. Svaka reč ima svoju boju. Preko učestalosti frekvencije zvučne, tj. mehaničke energije računa se elektromagnetni talas, odnosno ta živčana struja. U živčanim strujama i moždanim talasima upisan je sadržaj misli. Govor je dokaz za to – čovek pomisli, misao pokrene moždane ćelije, poteku živčane struje koje dolaze do grla i čovek izgovara svoju misao.
 
Svetlosnom formulom ne samo da se jednostavno ponire u unutrašnju dugu uma, nego preko moždanih talasa ulazimo u elektromagnetno polje uma, u taj stojeći talas koji je zapravo Zapis akaše ili Knjiga života. Elektromagnetno polje uma je zapravo noseća podloga za nešto još tananije, nešto za čim traga savremena nauka, a to su čestice svesti.“

Gde je sve Svetlosna formula našla svoju primenu?

„Njena primena je praktično neograničena. Navešću vam samo neke primere da bi vam bilo jasnije. Recimo, u računarstvu i informatici. Na FON-u je odbranjen rad čija je svrha bila da se kompjuterski algoritmi pojednostave uz pomoć Svetlosne formule i tako postigne ušteda. Taj rad je uspeo i odobren je od strane stručnjaka.
Isto tako, Svetlosna formula našla je izuzetno mesto u psihologiji i medicini.

Dugo godina sarađujem sa prim. dr sci Tihomirom Jovanovićem, dugogodišnjim upravnikom bolnice 'Laza Lazarević' i tu smo postigli izuzetne rezultate, pogotovo u oblasti koja se naziva autogeni trening. Svetlosna formula može da pronađe pravu reč koja potom deluje kao odgovarajuća misaona pilula. Dakle, mi možemo da pronađemo odgovarajuće reči koje su potrebne da bi se pobudili određeni hormonalni procesi, recimo da stvaramo dopamin kod onih koji ne mogu da zaspe.

Radili smo i ogled u Zemunu, Žarkovu i Novom Sadu o tome kako korišćenjem Svetlosne formule možemo da pokrenemo hipotalamus da proizvodi dopamin koji nazivaju prenosilac ljubavi, a da on potom deluje na hipofizu, da sputa prolaktin i da dame koje su zdrave i sposobne postignu blagosloveno stanje bez problema. Znate šta se desilo nakon toga? Oglede smo sprovodili u 2008. godini, a prema izveštaju "Republičkog zavoda za statistiku" iz 2009. godine u Novom Sadu, Zemunu i opštini Čukarica, bio je veći prirodni priraštaj nego mortalitet.

Preko Svetlosne formule je naučno dokazano da Jungove duhovne praslike i kolektivno nesvesno imaju svoju energetsku podlogu i to je veliki doprinos istraživanjima psihologije, neurologije i endokrinologije. Ova formula je našla primenu čak i u umetnosti i estetici. Nedavno me je posetio jedan gospodin iz Holandije koji mi je rekao da koriste Svetlosnu formulu u dizajnu skulptura i grnčarije. Tako nastaju predmeti koji imaju živi odnos sa posmatračem i koji, recimo, mogu delovati umirujuće ili podsticati na rad. Postoje nepresušne mogućnosti korišćenja Svetlosne formule.“

Mada nekima rad Spasoja Vlajića može delovati apstraktno i na granici sa fantazijom, iza njega stoje brojni eksperimenti i proverljivi matematički proračuni i fizičke formule. O ugledu koji Spasoje uživa kod domaće naučne zajednice govore brojni tekstovi podrške i recenzije knjiga pisane od strane priznatih naučnika iz raznih oblasti.
Pored nauke, Spasoje Vlajić ostavio je trag i u umetnosti kao jedan od trojice osnivača signalističkog književnog pokreta.

Mnogo će tekstova i knjiga biti napisano o ovom čoveku u vremenu koje dolazi, a za sada je možda najlepše reči o njemu ispisao prof. dr Velimir Abramović kada je rekao:
„U Vlajićevom delu vidim svedočenje o najdubljem savremenom potresu sveta, kome smo mi epicentar, a o čemu, nažalost, taj isti svet nema još jasnog saznanja. Ne zna se u nauci još ni ono što je naš autor već dobro proučio i doveo do operacionalne tehnike, do inženjeringa budućnosti, ne zna se da 'svaka misao potresa zemlju' i da je čarolija imenovanja put do razumevanja kosmičkih tajni...“Abramovic je inace i veliki poznavalac Teslinog dela pa ne cudi i njegovo zanimanje za Spasoja Vlajica.Primiče se srećan čas u kome će vam se otkriti zanosne tajne, odlučujuće za odbranu dimenzije uma i svetinje života. Ma koliko izgledalo daleko, i vi manje-više učestvujete u toj odbrani!
Stručnjaci Grupe 69 teže da unaprede naduzročnu odbranu, sačuvaju dimenziju uma, ojačaju štit od napada elektromagnetnim oružjem i poboljšaju zdravlje ljudi. U tu svrhu se vrše posebni ogledi sa živčanim strujama, moždanim talasima i drugim niskoučestalim poljima sa upisanim sadržajem misli. Ta zračenja su fizička podloga dimenzije uma.
Ispituju se učestalost (frekvencija), jačina (amplituda), fazna stanja, satreperavanje (frekvencija), obrazovanje stojećih talasa i drugi odnosi između dva ili više zračenja sa upisanim sadržajem misli. Za to se koriste razne sprave poput onih koje uočavaju moždane talase na daljinu (Radijan 97), kao i sprave koje pojačavaju, podešavaju i na razne načine utiču na stanja elektromagnetnih polja.
Navešću ogled koji je dao neočekivane a izuzetne učinke – nepojmljive dok se ne dožive. Francuski matematičar Furije razvio je sistem jednačina preko kojih se složene slike prevode u jednostavne talasne oblike i vraćaju u prvobitne slike. Furijeove jednačine omogućile su otkriće holograma čije je suštinsko svojstvo „celina u svakom delu“. Oba ova otkrića, Furijeovi redovi i hologrami, uspešno objašnjavaju važne procese u radu mozga.
Stručnjaci Grupe 69 pronašli su način da Furijeove jednačine prilagode misaonim odnosima koji u dimenziji uma zamenjuju uzročno-posledične veze.
Naši stručnjaci su energiju složenih misaonih slika prevodili u niz jednostavnih simbola upisanih u živčane struje i moždane talase. Posle pojačanja, ti talasi su usmeravani prema sklopu antena u obliku beskonačne Mebijusove površine. U srazmeri Zlatnog preseka, antene su oblikovale hologramsku „celinu u svakom delu“.
Posle „hvatanja“ u beskonačno-holografske antene, stekao se utisak da se moždani talasi sa Furijeovim zapisom misaonih slika prostiru „brže od svetlosti“. Na kraju su ta zračenja zapravo misaone slike prevedene u „talase unutar moždanih talasa“ i usmerevana prema određenim tačkama. Učinci su bili neočekivani, čudesni. Dešavalo se kao da smo izašli iz poznatog sveta i našli se u naduzročnoj stvarnosti gde je namera i delo, a želje se odmah ostvaruju.
Tehnički detalji ovih ogleda, sa rešenjima koja su dali stručnjaci Grupe 69, biće objavljeni posle 2012. godine. Uslov je da svest ljudi bude pomerena na stranu svečoveka koji neće zloupotrebiti moćne sile iz dimenzije uma nego će ih koristiti za dobro celog čovečanstva. Veličanstveno je učestvovati u tom poduhvatu.

BIOENERGIJA
Opisaću neka otkrića naših stručnjaka iz fizike uma i svesti. Ona pomeraju granice nauke osvetljavajući i „zabranjene“ oblasti skrivenih znanja i tajne nauke.
Svaki pripadnik neke biološke vrste ima svoj elektromagnetizam koji je uklopljen u elektromagnetizam čitave vrste. Kod ljudi se on najznačajnim delom ispoljava kao temperatura od oko 36 stepeni Celzijusovih. U tom elektromagnetizmu upisana su pojedinačna i zajednička svojstva.
Prostiranjem izvan tela, pojedinačni biološki elektromagnetizam delom stupa u satreperavanje (rezonancu) i stapa se sa elektromagnetizmom drugih ljudi i ostalim zračenjima u okruženju. Tako nastaju biološka elektromagnetna polja ispunjena bioenergijom.
Osnovni bioelektromagnetizam (BIEM) kod čoveka je u opsegu toplotnih, infracrvenih zračenja od oko 1013 herca i ona prenose energiju od oko 6,62 x 10-21 džula. Poseban oblik bioelektromagnetizma je moždani elektromagnetizam (MEM). Mereno prema moždanim talasima smirenog čoveka, koji je u alfa stanju (oko 10 herca), moždani elektromagnetizam je bilion puta (1012) tananiji od prosečnog bioelektromagnetizma u infracrvenim oblastima (toplota) i preko deset biliona puta tananiji od vidljive svetlosti. Ta tananost daje moždanom elektromagnetizmu posebna svojstva. On je svojevrsno gradivo samih osnova sveta i u njih prenosi sadržaje misli, svesti, uma.
U stanju dubokog sna, kad je učestalost moždanih talasa od jednog herca, preneta energija ima fizičku vrednost od 6,62 x 10-34 džula, koja brojno odgovara Plankovoj konstanti.
Ogledi naših stručnjaka, povezani s pitagorejskom „naukom o brojevima“, pokazuju da se ovde dešava značajna simetrijska promena. Radi se o ovome: kad je učestalost veća od jednog herca, prenosi se energija koja je veća od Plankove konstante, a kad je učestalost manja od jednog herca, ta vrednost je manja. U tim stanjima svesti čovek tone u duboke snove prelazeći iz „jednog sveta u drugi“. Po stručnjacima Grupe 69, to su takozvana potkvantna polja.

FIZIKA UMA
Stručnjaci Grupe 69 dosta su postigli u istraživanjima elektromagnetnih polja nastalih međusobnim satreperavanjem moždanih talasa različitih ljudi i „stapanjem“ tih zračenja sa elektromagnetizmom u okruženju. Opisaću suštinu tih istraživanja.
Misli pokreću moždane ćelije. Zbog te pobude, iz njih istovremeno zrače živčane struje i moždani talasi. Oni su iste fizičke prirode. Kad živčane struje stignu do grla, čovek izgovara svoju misao što pokazuje da su u živčanim strujama, a i u moždanim talasima, upisani (kodirani) sadržaji misli. Kad se povoljnim slaganjima talasa (rezonanca, interferencija) moždana zračenja stope sa odgovarajućim elektromagnetizmom u okruženju, nastaju novi oblici elektromagnetnih polja sa upisanim sadržajem misli, a i mnogo više od toga.
Da bi čovek objasnio neku pojavu, u trenu treba da „pretraži“ svoje znanje, zatim da se seti pogodnih primera i iz celokupne jezičke riznice nađe prave reči. I svi ti sadržaji svesti i uma zapisani su u moždanim elektromagnetnim talasima i poljima koje on prenosi u elektromagnetizam svog okruženja. Iz tog razloga smo elektromagnetne talase i polja su upisanim sadržajem misli nazvali elektromagnetizmom uma (EMU).
Posebnu pažnju naših stručnjaka privukla su stojeća elektromagnetna polja uma. Ona su pokazala osobine koje prevazilaze i najsmelija očekivanja. Stojeća elektromagnetna polja uma (SEPUM) nastaju satreperavanjem (rezonancom) moždanih i ostalih zračenja dveju ili više osoba kad ta zračenja imaju iste učestalosti, podudarne faze, iste pravce prostiranja, a suprotne smerove. Kao proizvod međusobnog odnosa moždanih zračenja svih ljudi i odnosa tih zračenja sa elektromagnetizmom u okruženju, ona čine zajedničku mrežu za čitavo čovečanstvo.
Stojeća elektromagnetna polja uma i slične pojave nazivaju se različitim imenima kao što su: peta dimenzija, dimenzija uma, psihosfera, neosfera, zajedničko nesvesno, egregor, astral, aura, akaša, posmrtna (bardo) ravan, nebo, knjiga života, hologramsko ogledalo, morfogenetsko polje...
U knjizi „Reči o svečoveku“, sveti vladika Nikolaj na svoj način opisuje taj večiti vasionski zapis:
„Vasiona čuva reči duže no ljudi knjige. Šta god, sine, kažeš ljudima, ili životinjama, ili ognju, ili cveću, znaj da je čula Vasiona, da je čula i unela u svoj nezaborav. Vazduh je „večiti“ kalendar Vasione; šta god glas upiše u vazduhu, Vasiona čita i ceni. Neka ti je, sine, svaki glas koji pustiš na jezik, lep i harmoničan, da se ne bi stideo, kad ga čuješ ponovo u prisustvu anđela i arhanđela...“
U obličju svetlosno-trodimenzionalnih pojava (hologramskih slika), elektromagnetna polja uma čuvaju zapise svih ličnih i zajedničkih doživljaja, sva iskustva, znanja, umeća, svojstva, misli... Tu su zapisana sva maštanja, zamisli, izumi, misaone slike, simboli, duhovne praslike, a to je i svet snova, mitova... u još tananijim oblastima, u kojima se pretapaju elektromagnetna polja ljudskog uma, verovatno i svet duša, anđela i drugih bestelesnih stanovnika susedne stvarnosti.
U tom svetu čudesnih putovanja namera je i delo, a želja se odmah ostvaruju. Recimo, tokom jednog od letova kroz dimenziju uma poželeo sam odgovor na pitanje: šta je ključ tajne smrti? U umu mi je odmah blesnuo sveobuhvatni odgovor tog stanja svesti: ključ rešenja tajne smrti je – život!
I kad čovek premine, energetski otisak njegovog bića ostaje upisan u zajednička elektromagnetna polja uma koja neprekidno održavaju pogodna zračenja živih ljudi, kao i talasi iz okruženja. Ta skladno stopljena polja, satkana od tanane svetlosti koja čuva sve što je bilo i jeste, trajnija su od grube materijalne stvarnosti. Ona su i svojevrstan dom naše hologramske večnosti.
Kad su u posebnim stanjima svesti, ljudi uranjaju u elektromagnetna polja uma, ili se priključuju na njih. Pored sna, to su nesvakidašnja iskustva kad u trenu iskrsnu „žive“ slike iz naše prošlosti (recimo, kod davljenika), ili uronimo među slike iz nečijeg života (kao u hipnotičkoj regresiji).

PETA DIMENZIJA
Kad je čovek čiste savesti, pomiren sa bližnjima i voljom Božjom, učestalost talasa njegovog elektromagnetnog prenosa je bliska mirnom snu i energetskim poljima anđela čija su staništa viša nebesa i rajske krasote.
Navedene predstave o „iskustvima posmrtnih prenosa“, nastavak su onoga što se čoveku dešava tokom telesnog života. Tada se u elektromagnetna polja uma, neprekidno po slojevima upisuju svi sadržaji misli, svesti, celog bića.
Kad je čovek smiren, ozaren radošću, svetao, učestalost njegovih moždanih talasa je od 8 do oko 16 herca. Ona se tada povezuje sa odgovarajućim poljima uma. Pošto je to svet radosti, on samim stanjem svesti utiče da se, sa povećanom verovatnoćom, razlozi za radost preslikaju i u zemaljske događaje: kako je gore, tako je i dole i kakve su ti misli, takav ti je život.
Koristeći kao osnovu Furijeove promenljive, stručnjaci Grupe 69 lako se „uključuju“ u zajednička polja uma. U tom hologramskom ogledalu upisuju želje i povoljne sadržaje misli sa namerom da se ono što je korisno i dobro preslika u fizički svet. Najveća ometanja dolaze od osoba kojima su nametnuta nepovoljna stanja svesti izazvana strahom, nemirom, brigom, gnevom, beznađem...
Saznanja o elektromagnetnim poljima uma vode do skrivene moći preko koje se poznate sile i energije naduzročno povinuju mislima, željama, namerama i planovima ljudi. Ta sila nad silama i energijama nad energijama, ustvari su, elektromagnetna sila uma i elektromagnetna energija uma.
Elektromagnetna sila uma (EMSUM) je peta poznata sila koja nastaje satreperavanjem i stapanjem moždanih talasa sa elektromagnetizmom u okruženju. Sa njom se upravlja mislima, a ona upravlja ostalim silama dovodeći do istovremene naduzročne podudarnosti misli i događaja (sinhroniciteti). Ovu silu nazivamo i sila značenja, ili informaciona sila. Preko nje se u fizičku stvarnost preslikava i dašak sile Duha Svetoga stvarajući naduzročne, nadvremene, čudesne pojave.
U međudejstvu prirode i čoveka zapazili smo uticaj sile koja uvodi red između energije i značenja. Značenje smo posmatrali kao poseban oblik „žive informacije“. Ta sila stvara polje slabog međudejstva preko kojeg se prenosi energija značenja, energija misli. Po ispoljenim svojstvima nazvali smo je sila značenja ili informaciona sila. Ona se ispoljava preko smisaonog privlačenja samosličnih sadržaja, pri čemu dolazi do sinhronicističkih pojava. Sila značenja bila bi do sad nepoznata, peta prirodna sila. Sila značenja povezana je sa niskoučestalim moždanim zračenjima preko kojih se ispituju duhovna (značenja) i fizička (energija) svojstva te sile, kao što su: veza sa fotonima, elektronima, magnetima i spinskim kvantnim brojevima...
Uticaj sile značenja vidljivo se ispoljava preko sinhronicističkih pojava. Pri tom, sila značenja deluje tako što jedno smisaono stanje privlači jedno fizičko stanje ostvarujući smisaonu podudarnost ta dva stanja - znači, misli smisaono privlače (preslikavaju) odgovarajuće fizičke sadržaje.
Za sinhronicističke pojave sam smisao je činilac sličan onome što su u fizičkom svetu razne sile privlačenja (električna, magnetna, gravitaciona, atomska...) Zbog toga silu značenja možemo ispravno nazvati i sila smisaonog privlačenja i preslikavanja. Da podsetim, sila značenja je elektromagnetna sila uma.
Praktični ogledi pokazuju da se sila značenja ispoljava preko sinhronicističkih pojava u vremenu i prostoru. U vremenu su to ritmička, istovremena poklapanja, a u prostoru odgovarajući simetrijski rasporedi.
Elektromagnetna energija uma (EMEUM) je energija elektromagnetne sile uma, ili sile značenja koju prenose elektromagnetni talasi i polja uma.
Različiti nazivi elektromagnetne energije uma i srodnih pojaveasu: energija sile značenja, energija uma, psihička energija, ektoplazma, orgonska energija, a u širem smislu i ki energija, prana, životna energija, duhovna energija...

PUT SVETOG SAVE
Božanska energija, ili energija Duha Svetog, snishodi prema ljudima i njen učinak se prikazuje kao naduzročni uticaj elektromagnetne energije uma u fizičkoj stvarnosti. Na primer, kao duhovna energija ona se ispoljava i kao:
- duhovna energija koja se pobuđuje pravoverjem, pravoživljenjem i molitvom i tad deluje u korist molioca, a bez njegovog fizičkog učešća. Pomoću nje se pred Mojsijem otvorilo Crveno more da bi sa svojim narodom prešao na drugu obalu i spasio se od misirske vojske.
- duhovna energija koja uvećava telesna mogućnosti. Primer njenog delovanja je pobeda Davida nad Golijatom.
- duhovna energija koja uliva samopouzdanje i nepokolebljivu odlučnost. Imali su je mnogi sveti ratnici, vitezovi i junaci.
Opisaću jedan od primera u kojima je duhovna energija uticala na zemaljske pojave.
Sveti Sava je došao kod nemilosrdnog velikaša Streza da ga odvrati od nasilja, rata. Osorni odmetnik sa podsmehom je odbio sve razumne razloge i molbe svetitelja da se smiri. Odlazeći sa svojom pratnjom, Sveti Sava se zaustavio na brdu iznad Strezovog zamka. Okrenut prema leglu zla usrdno je molio Boga za pomoć. Predanje veli da su ljudi videli Arhanđela kako leti prema zamku. Potom se odatle čulo kukanje. Strez je naprasno preminuo.
Iza vidljive površine bukti prikriveni boj za prevlast nad višim dimenzijama i skrivenim silama. Ko ovlada elektromagnetnim poljem uma, elektromagnetnom silom uma i elektromagnetnom energijom uma - vladaće svetom i životom!
Zalog je veliki. Od njega zavisi budućnost čovečanstva. Pohlepni „natčovek“ je ubeđen da će usiljenim uticajem na misli, volju, svest i razum ljudi nametnuti svoju vlast. Ohrabruju ga početni uspesi. Omamljeno čovečanstvo sve više tone u novi robovski poredak koji je podliji od svega što se može zamisliti o društvenim odnosima.
Stručnjaci Grupe 69 na strani su onog što je svečovečno u nama i čuva prirodu, svetu tajnu života, duševnost. Namera je i da se od zloupotrebe sačuvaju polja, sila i energija. Pobedom svečoveka u nama i oko nas, ta moćna snaga će dragovoljno služiti ljudima uvodeći nas u zlatno doba sigurnosti i blagostanja. Srbima i svim ljudima dobre volje to je poziv da se obože, uslože i umnože.
Opisani elektromagnetizam uma pripada fizici i tehnologiji svesti u čijim okvirima, od 2005. godine pokazujemo vežbe sa ciljem poboljšanja zdravlja i raznovrsni napredak. U mnogim mestima širom Srbije (Zemun, Žarkovo, Novi Sad, Kragujevac, Zrenjanin, Pančevo, Niš, Vršac, Subotica, Bačka Topola, Kraljevo...) hiljade ljudi se uverilo u čudesnu,a delotvornu moć uma, svesti, misli... 

  U pokušaju da objasne načelne metode svog delovanja, budući da je operativna realizacija krupna tajna, vojna lica iz ekipe su obrazlagala da Grupa 69 može sledeće: da obara avione koncentracijom patološke zlovolje, da snagom volje ruši pojedine objekte od vitalnog interesa za neprijatelja, da na veliku daljinu likvidira ličnosti koje su kreatori dušmanske politike prema nama. I još mnogo toga, što će primeniti kad bude kucnuo čas definitivnog obračuna.

Pukovnik Stojmenović tvrdio je da je svoju prvu uspešnu akciju obaranja aviona "Grupa 69" izvela 13. aprila 1994. godine, kada je sa nosača aviona "Saratoga" jedan F-16 prilikom pokušaja da poleti, pao u more. Da li je to učinak Grupe, ili greška pilota, teško je reći. Ali, misaona, paranormalna PVO grupacija Generalštaba navodi još neke podatke koji, navodno, potvrđuju tezu da je taj tim bio uspešan, pre svega nad nebom Republike Srpske, gde je, kako kaže inž. Vlajić, palo preko 40 dušmanskih letelica. Na ostalim prostorima bivše SFRJ, pre agresije NATO, prema istom izvoru, poginulo je preko 60, što viših što nižih američkih vojnih funkcionera.

Postojanje Grupe 69 među prvima je javnosti obelodanio novinar Milomir Marić, ali su i drugi brojni predstavnici medija pisali o njima.

Grupa je navodno prestala da postoji nakon ratova u Hrvatskoj i BiH, ali je uoči bombardovanja ponovo aktivirana, a neki izvori tvrde da je to učinjeno lično po nalogu Slobodana Miloševića.

Možda Grupa 69 prima nove članove, možda priprema nešto novo. Spasoje Vlajić je u nedavnim medijskim istupima tvrdio da je grupa još uvek aktivna, kao i da još uvek, nije završila svoj zadatak. 

Nije nemoguće da su i NATO strukture uz ostale pripadnike mračnih sila Novog svetskog poretka formirali svoju grupu koja parapsihološkim, ezoterijskim, ili telepatskim sredstvima nemilice ometa ovu našu. Nadahnuti Teslinim istraživanjima, naučnici traže odgovore na ova pitanja: može li čovek da privoli neiscrpne energije prirode da mu dragovoljno pomažu i, više od toga, može li čovek toliko da usavrši svoj način življenja tako da one stupaju u dejstvo jednostavno - snagom njegove volje?
Pod šifrovanim nazivom Grupa 69, timovi vojnih stručnjaka, naučnika i posebno obdarenih osoba, tragali su za načinom da svoja otkrića i saznanja naduzročno upotrebe za prestanak rata, odbranu od elektromagnetnog oružja, koje predstavljaju moždani talasi, a takođe i za dugoročno ostvarenje pravednih težnji srpskog naroda.
Nije ni neobicno sto se zove bas 69 grupa -  6 i 9 su andjeo i djavo sto naravno predstavlja vecnu borbu dobra i zla.

DUGACAK TEKST ZNAM. AL SUSTINA JE VRLO BITNA. SPASOJE VLAJIC JE ZNAO TAJNU KAO I TESLA. I  SVI ONI LJUDI KOJI ZNAJU TAJNU NASEG UNIVERZUMA SU ILI PUTNICI KROZ VREME ILI SAMI VANZEMALJCI. I KOLIKO GOD VAM SVE OVO ZVUCALO BESMISLENO KAO I MOJI TEKSTOVI O ADAMU  (VANZEMALJCU) I OSTALIM LIKOVIMA IZ SVEMIRA  VERUJTE TESLI IVLAJICU JER ONI SU ZNALI!