NAMCOR

NAMCORI SE RADJAJU  VISE NEGO STO TO TOKOM ZIVOTA POSTAJU. MADA HOCE S GODINAMA DA SE PONAMCORI. NEMA OPRAVDANJA ZA NAMCORE. MOZDA JEDINO AKO IM SE TO POJAVI KAD SU STARI I BOLESNI I BESPOMOCNI PA IM JE TO NEKA ODBRANA.

Namćori obično od rane mladosti na čelu imaju boru baksuzluka, koja oslikava njihov karakter.

To je ona bora, vertikalna, iznad nosa, u predelu između očiju koja se javlja zbog stalne namrštenosti, onda kada se i lice pridruži negodovanju njegovog uma. Namćor je sklon zapovedanju, stalno nešto kritikuje, pridikuje, zvoca.  Onaj koji kaže berberu da nije zadovoljan frizurom kad mu ovaj stavi ogledalo izaviše potiljka i ponosito pita "je l' valja". Onaj koji kaže ciganinu koji prodaje lubenice da mu načne drugu, pošto ova nije dovoljno slatka. Onaj koji devojci za prvi ručak koji mu je napravila kaže da je mogao biti malo slanji. Onaj koji se razočarao kad je Andy Dufresne pobegao, kad je William Wallace zavapio "FREEDOM", onaj kom je život Forrest Gump-a bio prazan. Onaj kom je tudja sreća dosadna, a tudja nesreća još dosadnija. Onaj kom je život težak, jer ne želi da bude lakši!

Riječ namćor koristimo kada želimo da opišemo osobu koja je loše volje. U našem je govoru još od turskih vremena jer smo je upravo iz turskog jezika usvojili. Nastala je iz riječi nankör, i odnosi se na osobu koja ne zna da cijeni so i hljeb i koja je neblagodarna.

Po našem, označava svađalicu, zakeralo, zadrtog i mrzovoljnog čovjeka kojem nikada ništa nije dobro, i u svemu i svakom traži manu. Namćori obično od rane mladosti na čelu imaju boru baksuzluka, koja oslikava njihov karakter.

Namćor je sklon svađi, stalno nešto kritikuje, pridikuje, “zvoca”. Po pravilu nema prijatelja, jer ko bi volio da se druži sa takvom osobom? Ništa mu ne može izmamiti osmijeh i milinu srca i lica: ni malo dijete, ni ptičica, ni muzika. To su osobe koje do pode mrze cio svijet, a od podne i sebe.Kruševačko "Društvo ugursuza, baksuza i namćora" postoji skoro ceo vek. Kafedžije, trgovci i zanatlije udružili su se kako bi novčano pomagali siromašnu decu. I ove godine, uoči praznika darivali su najmlađe.
Pre 90 godina imućniji Kruševljani osnovali su "Društvo ugursuza, baksuza i namćora".

Imali su specifična pravila ponašanja, shodno svojim karakternim osobinama, ali su u suštini bili dobrotvori čiju su misiju nastavili njihovi potomci i drugi humani ljudi.
Sve je počelo u najstarijoj kruševačkoj kafani "Takovo" u periodu između dva rata.
Udružili su se se boemi, kafedžije, trgovci, zanatlije i rešili da svojim prilozima pomažu siromašnu čaršijsku decu.
Okupljali su se često, sedeli okrenuti leđima jedan drugome i malo pričali.
Njihova pravila ponašanja današnji članovi i prijatelji društva, prilikom druženja na najbaksuzniji dan – 9. utorak posle Božića, često prekrše, ali zadatak – da prikupe što više novca za najmlađe sugrađane uvek ispune.
I ove godine uoči praznika, od dobrovoljnih priloga kupljeni su i podeljeni pokloni.
Pored mališana koji su dobili poklone, baksuzi, ugursuzi i namćori od prikupljenih sredstava kupiće i maturantsku garderobu za dvoje srednjoškolaca, đaka generacije, a krajem godine obradovaće i decu u hraniteljskim porodicama.

Svakako, život će Vam biti ljepši i mirniji ako namćore izbjegavate u širokom luku i ako se okružite vedrim, nasmijanim i duhovitim ljudima.

Čangrizavi ljudi su mnogo bolji u donošenju odluka i retko su lakoverni, utvrdili su australijski naučnici. Napadi mrzovolje podstiču na jasnije razmišljanje, objašnjavaju istraživači.

Jedno nedavno istraživanje pokazalo je da mrzovolja, suprotno uvreženom mišljenju, povoljno utiče na zdravlje i da čangrizavi ljudi jasnije razmišljaju od večitih veseljaka.Loše raspoloženje pomaže ljudima da budu konkretniji i prilagodljiviji u ophođenju sa svetom, a time i uspešniji, zaključak je grupe australijskih istraživača sa Univerziteta Novog Južnog Velsa.

Napad mrzovolje nas zapravo podstiče da jasnije razmišljamo, istakao je vođa tima profesor Džo Frogas za Australijski naučni magazin.

Čangrizavi ljudi su mnogo bolji u donošenju odluka i retko su lakoverni.

Dok vedro raspoloženje podstiče kreativnost, fleksibilnost, saradnju i brzo povezivanje misli, depresivno pak izoštrava koncentraciju i pomaže nam da pažljivije posmatramo svet oko sebe, objasnio je Forgas, prenosi Bi-Bi-Si.

Istraživači su, takođe, ustanovili da se mrzovoljni ljudi lakše suočavaju sa više zahtevnih situacija zbog načina na koji mozak „prevodi informacije stvarajući strategije".

Profesor Forgas je od volontera tražio da pogledaju nekoliko filmova i povežu ih sa pozitivnim i negativnim događajima u njihovom životu kako bi ih doveo u različita raspoloženja. Zatim je od njih tražio da reše seriju psiholoških zadataka. Oni koji su bili loše raspoloženi napravili su manje grešaka i bolje su se sporazumevali od onih koji su bili vedro raspoloženi.

„Pokazalo se da srednje loše raspoloženje pomaže ljudima da budu konkretniji i prilagodljiviji u komunikaciji, a time i uspešniji", naveo je profesor Forgas.

Prethodna istraživanja pokazala su i da vremenske prilike slično deluju na ljude, pa tako sumorno, kišno vreme izoštrava pamćenje, dok vedri sunčani dan ljude čini zaboravnim.Kao mali, bežao sam od onih strašnih deda i baba, komšinica-usedelica, koji su mrzeli sve oko sebe. Oni su se budili sa kiselim osmehom, koji je jasno govorio… mrzim sve!
Bio sam mali, nisam to mogao da shvatim i razumem. Mislio sam da ih neko stalno nervira, da imaju svakodnevne probleme, da su možda bolesni…
Sećam se, imao sam jednog komšiju, advokata, koji nije imao dece. Njemu je sve smetalo. Decu nije podnosio, jurcao nas je vazda, gde god bi stigao. Sa komšijama nije govorio, uvek je imao neki razlog za svađu…
I dalje, kako sam odrastao i postajao punopravan član zajednice, sve se nastavilo po starom. Neke nove babe i dede, koji su iz redova za penzije, mrzeli sve ono što nije kao oni, što ne stoji u istom redu, ne čeka na jeftiniji hleb i mleko…
Ni tada, mada sam već bio dovoljno odrastao, nisam shvatao. Kako neko može samo da mrzi, sve i svakoga…
I tako, godine su prolazile, ništa se nije menjalo. Kao da su neki novi dolazili, sa još vežom energijom koja je, čini mi se, bila toliko negativna, da je i cveće pored njih prestajalo da cveta.
A danas… Dobili su svoj zvaničan naziv: HEJTERI. Mnogi iz te populacije se ponose time. Nekima je postalo i zanimanjePa aman ljudi, naši stari su oduvek za takve likove govorili NAMĆOR. Samo ovo sad HEJTER zvuči kao savremeno ovo ono…
Hejtovanje. Na engleskom jeziku reč „hate“ znači mržnja. Ipak, ovde je reč o jednoj drugoj pojavi koja ne označava golu mržnju, već način života, imidž, sredstvo za postizanje različitih ciljeva. Skoro da je postalo čudno ukoliko u svakodnevnoj konverzaciji ne čujete komentar nekog hejtera ili njegovog sagovornika koji pokušava da ga nadmaši još zlobnijim komentarom. Ispoljavanje hejta postalo uobičajeno ponašanje pa se zbog toga i pitam kako mu odoleti i kako izbeći slast dok naše razgovore „kitimo“ ovakvim komentarima? Sve je verovatno počelo od sarkazma, koji je vremenom začinjen savremenim oblicima ponašanja, slengovima i nekom novom mimikom. Pojedini hejteri napravili su imidž od toga pa njihove komentare u društvu uvek očekujemo kao nešto što će nas do suza nasmejati orginalnošću ili pak ostaviti bez teksta.

Predmet hejtovanja mogu biti različite stvari ili ljudi: političari, ponedeljak na poslu, dosadni šef, devojka bivšeg frajera, Paris Hilton, nova jakna ili novi dečko, nečije noge, televizija…
I, šta dodati na kraju?
Nemojte se obazirati na postojanje istih, setite se baba i deda koji su bili mrgudi. Najveća kazna im je bila kada im se lepo javiš i produžiš dalje…

SVI POZNAJEMO NEKOG NAMCORA. JA ZIVIM S NJIM CEO ZIVOT, A ZADNJIH MESECI JE JOS GORE NEGO INACE. TESKO JE ZIVETI S NAMCOROM. HAJDE  OD DRUGIH POBEGNES OD OVOG NE MOZES JER ZIVIS S NJIM. PA LJUDI PAZITE SE NAMCORA. MA KAKO PONEKAD UME DA BUDE I 'SLATKO' NAMCORISANJE KAD TAD PRESTAJE TO DA BUDE I ONDA POSTAJE NOCNA MORA. 

.