POTPUNO SAM ZATECENA NOVOM TEMOM.AUTIZAM I SLIKOVNICE. Svetski dan borbe protiv autizma i svetski dan decije knjige. Jedna veoma teska tema kao i sve kada se radi o bolesnoj deci i jedna veoma lepa vest da deca kod nas jos uvek citaju knjige.Nekako sam navikla da pisem vise kao licno vidjenje neke teme jer realno nisam kvalifikovana da govorim o toj bolesti,pa cu i ovog puta preneti jedno licno iskustvo.Sticajem okolnosti jedini posao u tranziciji koji sam mogla da nadjem je cuvanje dece, Kako mi ne manjka iskustvo prihvatila sam jer obozavam decu(imam ih cetvoro).Curica je bila preslatka,ali njeno bezanje u cosak kad dodjem ozbiljno mi je poljuljalo veru da cu ostati tu da radim. Cudila sam se jer majci nije nista smetalo. I tako posle probnog perioda ostale smo same. Svaki dan vise od osam sati. Posle nekog vremena primetila sam da i u setnji bezi od dece i ljudi,a pribija se uz mene jer vec me je upoznala.Kad bih je uspavljivala citala bih joj slikovnice. Prvi put njena reakcija je bila da se okrenula i napravila da spava. I opet je trebalo vreme da prihvati slikovnice. U nekim momentima sam bila ubedjena i da je mozda gluva pa zato ne izvrsava ono sto joj kazem.Pred kraj njene druge godine njena majka mi je rekla da doktori smatraju da dete ima blazi oblik autizma i da sa velikim radom moze do skole da se uklopi u normalan program.I tako smo svaki dan citali sa njom i pricali iako je ona uporno vrtela svoju majicu obmotanu oko prsta, Jela je samo istu hranu, prala ruke uvek na isti nacin, redjala svjih pet lego kocki uvek isto i cutala,Pred kraj trece godine postavljalo se pitanje da li uopste moze da ide u kolektiv. I onda iznenadjenje. Vaspitacica (jedna od retkih zao mi je sto zbog devojcice ne smem da napisem njeno ime i gde radi)rekla je da ima pozitivna iskustva i da jos neko vreme podelimo cuvanje devojcice izmedju vrtica i mene.Polovinom cetvrte godine devojcica je rekla prve reci i to iz slikovnice koju sam joj kao bebi pokazivala. U saradnj sa logopedom dete je progovorilo, a u saradanji sa predivnom vaspitacicom potpuno se uklopilo u kolektiv. Sada zavrsava cetvrti razred osnovne skole sa najboljim ocenama. Vesela je , mada na zalost povremeno se vraca na ono sakrivanje u cosak i cutanje. Kad se zbog neceg uznemiri. Autizam je znaci neizleciva bolest, ali ako se vrlo rano dijagnosticira i pravilno radi sa detetom daje vrlo lepe rezultate. Da devojcica je prvu komunikaciju ucinila pomocu slikovnice jer tad jos nije govorila. Sto se tice knjiga za decu u nasoj kuci nikad nije postojao dan za citanje knjiga samo dan za kupovinu novih(onih dana u oktobru na sajmu knjiga) najvise, a usput je svako od nas donosio knjige koje je neko posedovao dok nisu bile u prodaji (Hari Potera od Dzoan Roling smo prvo citali na engleskom)
Ako u buducnosti deca potpuno prestanu da citaju knjige od papira izgubice nesto najlepse sto su imali. Idzabe najmoderniji kompjuteri i animacije.Nista ne moze da zameni nekadasnje a i sadasnje knjige od tvrdog kartona koje povlacenjem nekog dela izbacuju medu ili zeku na sredini knjige .Sem toga mozemo se mi ljudi praviti vazni da nam dete od tri godine zna da upotrebi 10 tak programa. Za dete od rodjenja pa do obdanista nista nije toliko korisno kao slikovnica.Bebama je nekad i obrok pa im treba davati knjige od materijala koje ne skode,Sad ima takvih.
U proslosti medicina autizam nije prepoznavala do skole maltene pa su jadnu autisticnu decu smatrali decom sa posebnim potrebama, nazalost fizickim. Ta deca koja su bila fizicki i spremnija od druge dece morala su ako majke nisu mogle da budu sa njima da budu u specijalizovanim ustanovamaTamo bi se njihov mentalni razvoj potpuno zaustavio. Tragedija.
Ako u vasoj okolini postoji dete koje ima autizam a vi imate i vremena i volje na lep nacin pokusajte da izborite svojih dva sata druzenja svaki dan I citajte mu slikovnice.MNOGO PUTA JEDNU ISTU I MNOGO CE VAS PUTA ODBITI I CAK I NALJUTI KAD POBEGNE OD VAS.ALI CE VAS VREMENOM PRIHVATITI JER JE NJIMA SLIKOVNICA JEDINO SREDSTVO KOMUNIKACIJE U RANOM DOBU ZIVOTA.
Ako u buducnosti deca potpuno prestanu da citaju knjige od papira izgubice nesto najlepse sto su imali. Idzabe najmoderniji kompjuteri i animacije.Nista ne moze da zameni nekadasnje a i sadasnje knjige od tvrdog kartona koje povlacenjem nekog dela izbacuju medu ili zeku na sredini knjige .Sem toga mozemo se mi ljudi praviti vazni da nam dete od tri godine zna da upotrebi 10 tak programa. Za dete od rodjenja pa do obdanista nista nije toliko korisno kao slikovnica.Bebama je nekad i obrok pa im treba davati knjige od materijala koje ne skode,Sad ima takvih.
U proslosti medicina autizam nije prepoznavala do skole maltene pa su jadnu autisticnu decu smatrali decom sa posebnim potrebama, nazalost fizickim. Ta deca koja su bila fizicki i spremnija od druge dece morala su ako majke nisu mogle da budu sa njima da budu u specijalizovanim ustanovamaTamo bi se njihov mentalni razvoj potpuno zaustavio. Tragedija.
Ako u vasoj okolini postoji dete koje ima autizam a vi imate i vremena i volje na lep nacin pokusajte da izborite svojih dva sata druzenja svaki dan I citajte mu slikovnice.MNOGO PUTA JEDNU ISTU I MNOGO CE VAS PUTA ODBITI I CAK I NALJUTI KAD POBEGNE OD VAS.ALI CE VAS VREMENOM PRIHVATITI JER JE NJIMA SLIKOVNICA JEDINO SREDSTVO KOMUNIKACIJE U RANOM DOBU ZIVOTA.
Нема коментара :
Постави коментар