QANON PLUS SAMAN JEDNAKO QANON SAMAN

 NEKAKO ZADNJIH MESECI  ILI VEC GODINA REALNO PRICA SE MNOGO O QANONU. ZNATE VEC DOSTA O TOME ZATO CEMO SADA POKUSATI DA SPOJIMO QANONA SA SAMANIZMOM. SAMO DA VAS PODSETIM  DA JE Q INACE DEO IQ (KOEFICIJENTA INTELIGENCIJE). I KAD SPOJITE IQ I QANON ( PRISTALICE  DONALDA TRAMPA) PA NA SVE TO SE UMESA SAMAN -SLIKA JE VRLO IMPRESIVNA.

 Pojam šamanizam se odnosi na verovanja da svetom vladaju nepoznate sile i duše umrlih , sa kojima može opštiti samo posebno obdareno lice, odnosno šaman, i na niz postupaka kojima leči bolesti, upućuje zajednicu na podnošenje žrtava i ispraća duše preminulih na drugi svet. Veruje se da se to postiže prelaskom preko ose sveta i stvaranjem posebnih odnosa sa duhovima, ili zadobijanjem kontrole nad istima. Šamanima su pripisivani sposobnost upravljanja vremenskim prilikama, gatanja, tumačenja snova, astralne projekcije, putovanja „višim“ i „nižim“ svetovima. Šamanističke tradicije postoje širom sveta još od praistorijskih vremena.Saman označava čovjeka, koji stoji u središtu vjerskog i kulturnog fenomena šamanizma. Sljedbenici šamanizma šamana smatraju vračom ili čudotvorcem koji ima mogućnost tijekom svojih putovanjima u stanju transa stupiti u kontakt sa "svijetom duhova". rema mišljenju mnogih šamanskih tradicija šaman može biti muškarac ili žena. Mogućnost postati šaman se temelji na sposobnosti, u snovima i vizijama spoznati poruke duhovnog svijeta. Budućeg šamana (najčešće kao dijete) nazivaju duhovi u snovima, vizijama ili u stanju trance i čak daju i naloge. Svaki šaman ima najmanje jednog "učitelja-duha". U obiteljima u kojima je predak bio šaman, mogućnost kontaktiranja svijeta duhova se nasljeđuje. Mladi šamani uče od fizičkih učitelja (starijih iskusnih šamana) ispravnu provedbu rituala i interpretacije poruka iz duhovnog svijeta. rema mišljenju mnogih šamanskih tradicija šaman može biti muškarac ili žena. Mogućnost postati šaman se temelji na sposobnosti, u snovima i vizijama spoznati poruke duhovnog svijeta. Budućeg šamana (najčešće kao dijete) nazivaju duhovi u snovima, vizijama ili u stanju trance i čak daju i naloge. Svaki šaman ima najmanje jednog "učitelja-duha". U obiteljima u kojima je predak bio šaman, mogućnost kontaktiranja svijeta duhova se nasljeđuje. Mladi šamani uče od fizičkih učitelja (starijih iskusnih šamana) ispravnu provedbu rituala i interpretacije poruka iz duhovnog svijeta. 

 Lice nedavnog upada demonstranata u američki Kongres bila je slika i neprilika izvesnog QAnon Šamana.

Svi smo videli tog tetoviranog i kostimiranog tipusa kako urla golih prsa, u krznu i sa vikinškim rogovima na glavi, patriotskim bojama na faci, te improvizovanim kopljem na američkoj zastavi.ris Dežulović je u pravu kad kritički upoređuje ovu kreaturu sa nekadašnjim pravim revolucionarima poput Ernesta Če Gevare.

Tim doktorom medicine i kvintesencijom kuloće u gerilskoj uniformi, sa tompusom i beretkom sa petokrakom, na najpoznatijoj mu fotografiji.

A isti takav beše i uživo, npr. na Brionima u društvu sa Titom, lep kao slika ili kao sišao sa postera po sobama nekadašnjih studenata.

Onih koji su stvarno sanjali pravedniji svet.ok je baš sve lažno u vezi sa pojavom, ponašanjem i verovanjima QAnon Šamana, kao što su fejk i njegovo krzno i plastični mu rogovi.

Ipak, lako je sprdati se sa ubogim Šamanom/Čenslijem, koji smrtno ozbiljno veruje u (tzv. QAnon) kabalističku zaveru dubokodržavnih pedofila što po podrumima picerija i Bele kuće siluju decu ili im piju krv da bi večno bili mladi.

Međutim, ništa tu nije smešno.

Osnova ove teorije zavere je duboko antisemitska (Kabala je škola mišljenja u judaizmu) i sa jasnim nacističkim korenima.

Jer, vodeća teorija zavere u nacističkoj Nemačkoj bila je baš ona o Jevrejima koji duboko vladaju državom, te potajno kradu, ubijaju i piju krv nemačkoj deci.da su i lik i zlodelo samozvanog QAnon Šamana krajnje ilustrativni za ceo globalni trampoidni pokret i njegovu zaverašku i rasističku (sup)kulturu.

Dakle, za jedan amalgam Nju Ejdža, ezoterije, zdrave ishrane, teorija zavere i – čistog nacizma.

I zato, slika jeste zgodna, ali evo tačno 1.389 reči koje nastoje da objasne ovaj društveni fenomen.

Krenimo od rogova.

Šlemovi sa rogovima popularno se vezuju za Vikinge – iako stvarni Vikinzi uopšte nisu imali ovakve nepraktične šapke.ronađeni su arheološki ostaci ukupno šest vikinških šlemova, od Jorkšira sve do Kijeva, i – nijedan nije imao rogove.

Ali, umesto da ovu popularnu zabludu pripišemo preterano bukvalnom shvatanju Hogara Strašnog, njena (pseudo)istorija je mnogo zlokobnija.

Ona vuče korene iz romantizma u 19. veku, a prvi put se pojavljuje u operama Riharda Vagnera (ciklus Prsten Nibelunga), gde su muški horovi nosili upravo rogate šlemove.

Vagner je bio i antisemita inspirisan tzv. arijevskom mitologijom, dok je on sam bio inspiracija i omiljeni kompozitor Adolfa Hitlera.

Rogovi, krzno i nordijski simboli zato i danas predstavljaju (post)modernu odeždu za savremene rasiste i neonaciste.

Ovo naizgled infantilno preoblačenje u (lažne) Vikinge nije modna stvar nekoliko kretena koji žele da privuku pažnju ili se rogato istaknu u masi crvenih kačketa.

U pitanju je uniforma za neonaciste koji prihvataju predhrišćanski (pošto je i Isus bio Jevrejin) neopaganizam (otuda i nadimak Šaman).

I koji nordijski folklor kvarno interpretiraju u priču o nadmoći bele i arijevske rase.

Što sa stvarnom istorijom Vikinga, inače upadljivo (multi)kulturnih naroda, nema nikakve veze.

Nemački romantičarski nacionalizam je u 19. veku izdašno prepravljao ili izmišljao istoriju na osnovu rasističkih teorija, srednjovekovnih epova, pa i bajki braće Grim, i stvorio mit o Vikinzima kao belim varvarima i etnički homogenim osvajačima.

Ovo je zauzvrat uticalo i na naciste, njihove simbole, obrede inicijacije, pa i na formiranje SS.

A nordijski simboli, rune i tome slično, i danas su znaci raspoznavanja za neonaciste širom sveta.

Zatim, taj Šaman ili Džejkob Čensli istovremeno je i narajcani – antivakcinaš.

I to još od pre nego što je to (nažalost) postalo kul.

On je od 2005. radio u američkoj vojsci kao činovnik u magacinu, ali je izbačen već 2007. pošto je odbio da se vakciniše protiv – antraksa.

Ali ni ovo ne treba da iznenađuje. Militantni antivakseri (i antimaskeri) tipično pripadaju ekstremnoj desnici na političkom spektru.

Međutim, Čensli jeste relativno neobičan zato što paralelno prihvata i niz njuejdžerskih, nadrilekarskih i šarlatanskih verovanja.

A ona se već karakteristično vezuju za levoliberalne hipike iz mitološkog San Franciska, a ne Valhale.

Na primer, on se na Fejsbuku predstavlja i kao Energetski iscelitelj i Saosećajni vidar koji provodi vreme u meditaciji i dubokom transu.

U jednom razgovoru, sebe je opisao kao „osobu sa brojnim paranormalnim i vanzemaljskim iskustvima“, koji „pobeđuje mračne demonske sile, održava svete ceremonije, čisti ekosisteme i oslobađa umove“.

Doktor Nestorović bio bi ponosan.

S tim u vezi, internete je posebno razonodila vest da je Šamanova majka zakukala pošto joj sin u zatvoru ne dobija – organsku hranu.

Dakle, uhapšeni desničar, konspirolog i rasista Čensli zahtevao je ljudsko mu pravo da u želudac trpa jedino klopu ili živež stvoren bez veštačkog đubriva.

U tom smislu, ovaj čova vaistinu ne deluje kao uobičajeni neonacista ili skinhed u cokulama.

Već pre kao hipik sa dredovima, iscelitelj kristalima, srebrnom vodom i šamanskim halucinogenima, a koji se hrani organski, ekološki, lokalno i bez glutena.

Ali, iznova samo na prvi pogled.

Zato što i ove lajfstajl i šatro zelene prakse imaju svoju mračniju istoriju, poput spomenutih pseudovikinških rogova.

Naime, vodeći ideolog nacističke doktrine krvi i tla bio je agronom, eugeničar i Hitlerov ministar poljoprivrede Rihard Dare.

Poput Musolinija, i on je insistirao da se hrana nipošto ne uvozi, već uzgaja lokalno i organski.

Zbog čega su, uostalom, nacisti i pokrenuli kampanju osvajanja Ukrajine kao žitnice Trećeg rajha.

Zatim, prvu organsku poljoprivredu (tada se nazivala biodinamičkom), 1924. pokreće austrijski antisemita, vatreni rasista i ezoteričar Rudolf Štajner.

Njegov najveći fan bio je Rudolf Hes, a prvi organski zasadi pojavljuju se baš u okolini zloglasnog nacističkog logora Dahau.

Najzad, tzv. ekofašizam je i savremena, neoromantičarska i tehnofobna politička ideologija koja insistira na mističnoj vezi između etnički čiste nacije/rase i zdravog života koji je u nekakvom skladu sa prirodom.

Ekofašisti su bili i teroristi poput Unabombera (Teda Kačinskog), ali i Brentona Taranta koji je 2019. ubio 51 osobu po džamijama u Krajstčerču na Novom Zelandu.

I sad, naravno da mnogi savremeni ekološki pokreti, zaštitari životinja, zagovornici organske ili lokalno uzgojene hrane i njima slični, nemaju nikakve veze sa otrovnim političkim ideologijama.

Međutim, mnogi i imaju.

Ljubav prema lokalnoj hrani, nacionalnoj kuhinji, kao i posebna državna briga za američkog, nemačkog ili pak srpskog seljaka, zaista mogu da budu divne stvari.

Ali, mogu da budu i šatro prihvatljivo lice zatucanog nacionalizma, izolacionizma, ako ne i samog ekofašizma.

Nacistički ideal bio je upravo nemački seljak koji živi i uzgaja hranu potpuno prirodno, lokalno i nacionalno, i koji ima da predstavlja samu osnovu nemačke ekonomije.

Zvuči romantično i seksi?

I nekako poznato, bar ako pročačkamo stranačke programe većine partija u Srbiji, koje bi takođe da oslanjaju nacionalnu privredu jedino o domaćinsku i lokalnu poljoprivredu?

Od lažnih teorija zavere o vaskolikoj (jevrejskoj) kabali zlostavljača dece, sve do lažne vikinške i arijevske istorije; od nadrilekarskog antivakcinašenja i energetskog isceljivanja, sve do lažno zdrave hrane i šatro zdravog života – taj QAnon Šaman jeste popkulturna ikona svega što je opasno i lažno u savremenom društvu.

Dok ispod te infantilne, ezoterične, nezaposlene i nejebičarske površine, progovara onaj mnogo zlokobniji i poznatiji – nacizam.

Istorijski, kulturno, vrednosno, psihološki i sociološki.

Ceo taj njuejdž misticizam, ezoterično šarlatanstvo, antisemitsko zaverašenje, pa čak i krv i tlo organske hrane, jesu blisko povezani sa najmračnijom ideologijom u ljudskoj istoriji.

Uostalom, i Rudolf Hes i Hajnrih Himler bili su opseduti astrologijom, Jozef Gebels Nostradamusom, a cela nacistička Nemačka se bila valjala u zaveraškom misticizmu i ezoteriji poput prasadi u svinjcu.

Pa i sam Adolf Hitler je voleo životinje i bio nepušač i vegetarijanac.

Agresivni etnonacionalizam ili čak nacizam u savremenom dobu postali su nekako – hipi.

Ili su to oduvek bili?

Nije to nikakva alternativna, već ona već viđena ekstremna desnica.

Od Levijatana koji štiti životinje kad ne progoni Rome, preko antivakcinaša koji Žive za Srbiju, sve do nekakvih Nju Ejdž Četnika koji organizovano deluju na internetu.

Kad ne prave mimove sa tzv. Pepe Žapcima, američki, evropski i srpski nacisti danas se hrane organski, prirodno i zdravo, furaju na velnes i zdrave stilove života, narajcano brinu i za životinje i za lokalnog seljaka, kao i za rasno i etnički čistu zemlju i vodu.

Poput najnovijih naci-šamana u američkom Kongresu, oni su duhovni i spiritualni, bave se jinom i jangom, pa i jogom u helankama umesto u martinkama, protive i glutenu i vakcinama, dok priželjkuju apokaliptičnu, nacionalnu i rasnu borbu između Nas i Njih.

A na nama je da to prepoznamo, razumemo, i da upozorimo.edan od vinovnika nereda na Kapitol Hilu, Džejkob Čensli, tvrdi da je organska hrana važna za njegova šamanistička verovanja

Anon Šaman odbijao je bilo koju hranu koja nije organska od kako su ga prebacili u zatvor u Vašingtonu. Zbog toga je izgubio 10 kilograma, pošto nije jeo više od nedelju dana, napisao je njegov advokat u dopisu sudu.

Džejkob Čensli (33), poznat i kao Džejk Andželi, kome će se suditi pred federalnim sudom po optužbama za njegovu ulogu u upadu u zgradu američkog Kapitola, tražio je od zatvorskih nadležnih da mu serviraju hranu koja se poklapa sa njegovom samoproglašenom šamanističkom verom - za koju tvrdi da mora biti isključivo organska.Ponizno zahtevam nekoliko konzerva organskog povrća - tunjevinu u konzervi (divlje ulovljenu) - ili organske supe u konzervi“, napisao je Čensli službenicima zatvora u pismu 27. januara. „Od ovakve ishrane sam odstupio svega nekoliko puta tokom poslednjih 8 godina, sa štetnim efektima po zdravlje”, nastavlja u pismu.

udija je pitao da li je to iskreno versko uverenje. Čenslijev advokat je rekao da jeste.

Čensli je jedan od najznačajnijih optuženih u vezi sa upad na Kapitol, zahvaljujući svojoj čuvenoj šubari s rogovima. Njegov pravni tim optužio je bivšeg predsednika Trampa za podsticanje gomile na juriš na zgradu i rekao da Čensli želi da svedoči protiv Trampa na njegovom suđenju o opozivu, koje treba da počne 9. februara.

Savezni tužioci su procenili da u Čenslijevom slučaju postoji rizik od bekstva i insistirali na tome da on predstavlja opasnost za javnost.

„On je odvojen od stvarnosti, dok njegovi postupci na Kapitolu pokazuju spremnost da se postupa po tim pogrešnim uverenjima“, napisali su tužioci u januarskom dopisu tražeći od sudije da mu odbije kauciju. „On predstavlja rizik za bekstvo zbog ove kombinacije.“

OVAJ TEKST JE NARAVNO POTPUNA KONTRADIKTORNOST MOM DOSADASNJEM PISANJU. ZNAM JA TO. KLELA SAM SE U QANON I TAKO TO. VERUJEM JA I U SAMANE STVARNO. A IQ HOMERA SIMPSONA JE DOKAZ DA SE MOZE BITI GENIJE I SA IQ 58 ( KO PRATI MOJE BLOGOVE ZNA O CEMU PRICAM). I TAKO VERUJEM JA U MNOGO TOGA. CAK I U OVOG MODERNOG CE GEVARU  JER GENIJE I LUDAK U ISTOJ SU RAVNI ,GRANICA JE SKORO NEVIDLJIVA, KAO IZMEDJU LAZI I STINE. TAKO DA OVAJ TEKST PROCITATE SIROKO OTVORENOG UMA KAKO JA UMEM DA POSAVETUJEM. JER AKO GLEDATE NA QANON SAMANA KAO NA 'OTKACENOG ' LIKA ILI SPRDNJU ONDA GRESITE. UVEK POKUSAJTE DA VIDITE SIRU SLIKU. I ZNAJTE SVE JE NA OVOM SVETU POVEZANO JEDNO S DRUGIM.

MOC RECI

 DA LI STE NEKADA RAZMISLJALI KOLIKU MOC IMAJU RECI? RECI KOJE MOGU I 'GVOZDENA VRATA" DA OTVORE. LEPE RECI, RUZNE RECI... ZNATE I SAMI DA POSTOJE TAKOZVANI SLATKORECIVI LJUDI KOJI SVOJIM RECIMA MOGU DA VAS UBEDE U STA GOD ZELE. ZNATE IDA POSTOJE LJUDI KOJI SU 'OSTRI' NA JEZIKU I MOGU VAS 'ISECI' ZA CAS. A POSTOJE KAO STO ISTO ZNATE I LJUDI KOJI SU BRZOPLETI PA SU ZBOG 'STO NA UM TO NA DRUM' U STANJU RECI MNOGO TOGA PRE NEGO STO UOPSTE RAZMISLE DA LI TO TREBAJU RECI.

Kakvi god su ljudi u pitanju, i kakve god su reci u pitanju moramo samo jednu stvar da shvatimo i prihvatimo ;REC KOJU IZGOVORIMO NE MOZEMO  NIKAKO VRATITI - IZBRISATI. Pa zatao moramo mnogo dobro da pazimo sta govorimo da ne bismo povredili ljude oko sebe.Bajka nazvana 1001 noc i li Arapske noci najbolje docarava moc reci.

U davnim vremenima je u Samarkandu živeo silni kralj Šahrijar koga prevari žena sa crnim robom. On ubi i nju i roba i zapovedi da mu svaku noć dovedu jednu ženu koju bi drugi dan sasekli po njegovoj zapovesti. Jedne noći dođe i red na prelepu i bistru Šeherzadu, kćer kraljevog vezira. A ta Šeherzada nije bila obična žena, nego je znala hiljadu i jednu prelepu priču, kojim je ubijala vreme kralju Šahrijaru. Prve noći pripovedala je kralju Bajku o trgovcu i duhu što je kralja vrlo zainteresovalo. Šeherzada koja je bila mudra te slatkorečiva, uvek bi priču prekidala pre kraja, kako bi bila sigurna da će je nastaviti sutradan i početi novu i tako bi svake noći dolazila kralju ispričati po jednu priču.

Šeherzada svoju priču počinje pričanjem o Sindbadu nosaču, mladom čoveku, koji je bio razočaran svojim životom. Jednom prilikom zapevao je pesmu o svojoj nesreći, te o tome kako ga je „zahvatila gorka i tamna sudba”, kako mu je život bedan i da to Bog vidi, ali ništa ne preduzima. Sindbad nosač upoznaje starijeg čoveka Sindbada moreplovca, koji priča priču o svojim putovanjima. Još kao mlad, živeo je lagodnim životom, ali kada mu je sve to dosadilo krenuo je na svoje  prvo putovanje. Nakon svake ispričane priče Sindbad moreplovac daje po sto zlatnika sindbadu nosaču i šalje ga kući uz napomenu da i sutra dođe da čuje još zanimljiviju priču, toliko zanimljiviju da će prethodnu priču i zaboraviti. Sedam priča Sidnbada moreplovca, sedam njegovih putovanja, imaju svoje sličnosti, ali je svaka na svoj način i drugačija.

Još nekoliko priča Šeherezada priča Šahrijahu, a sve su priče neverovatne i u njima je sve moguće: iz najveće sreće dospeti u bedu, ali i obrnuto – iz strašne pogibije uspeti se na vrhunac vlasti. Igrom slepog slučaja sve i svakad može da se preokrene. Nikad se ništa ne dovršava, odlaže se kao u nekoj beskrajnoj igri, odlaganje treba da zavara protivnika, a takva igra odlaganja postaje stvarnija i od stvarnosti.

Putem Hiljadu i jedne noći Šeherezada je odlagala svoju smrt, a kroz njenu priču saznaje se mnogo toga i o njoj: bila je to osećajna žena, znala je lepo da pripovedati, što ju je i ostavilo na životu, a nadasve, Šeherzada je bila mudra i lukava. Na kraju, car Šahrijah se divi Šeherzadi, učevnoj i rečitoj, te želi da je načini svojom ženom. Šahrijahov brat Šahzaman je za svoju suprugu uzeo Šeherezadinu sestru Dariazadu, a njihov otac postaje car.

Što se tiče cara Šahrijaha, on naredi da se dovedu bez odlaganja pisari najveštiji iz svih zemalja muslimanskih, te taj niz čudesa i iznenađenja zapišu u knjizi priča o "hiljadu i jednoj noći". 

Sokrat bi rekao “Govori, da mogu da te vidim”. Ljudi se često nemarno odnose prema rečima koje izgovaraju sebi ili drugima, kao da reči nisu toliko važne, da samo dela treba shvatiti ozbiljno. Međutim, i reči su dela. Način na koji govorimo, naravno, utiče na kvalitet našeg odnosa sa drugima, ali i sa samim sobom.ozitivne i lepe reči sa sobom nose veliku moć. Kada ih iskreno izgovarate, imate moć da menjate svoj i tuđ život, jer njima hranite sebe i druge, i motivišete svet oko sebe da bude bolji, baš kao što i reči koje potiču iz mržnje i prezira uništavaju sve pred sobom.

Ako reagujete a potom odgovarate na situaciju destruktivnim rečima, to može da ostavi dubok i uništavajući trag na duši vašeg sagovornika. Lako je izreći par psovki i uvreda i produžiti dalje, ali je teže ali bolje prvo udahnuti pa onda bistre glave reći ono što imate, i to biranim rečima.

I sami znate moć reči, jer se i vama mnogo puta desilo da vas lepa reč ohrabri, a ružna učini depresivnim, čak i kada sagovorniku to nije bila namera. Vi imate moć da birate svoje reči. Zato uvek imajte na umu da se one ne mogu povući i poništiti. Kada ih izgovorite, u etru su zauvek.

Uvek birajte one pozitivne, isceljujuće i inspirativne. Time menjate život svoje okoline, i stvarate pozitivnu energiju oko sebe.

Da li biste se družili sa osobom koja vam od ranog jutra svakog dana zvoca da imate podočnjake, da ste se ugojili, da vam je kosa katastrofa, i da nemate pojma o svom poslu? Zašto se onda vi sami ponašate tako prema sebi? Kada opisujete sebe, kao i druge, birajte samo pozitivne reči. Kada krenete da kritikujete sebe pogrdnim rečima, uvek se zapitajte da li biste tako nešto rekli roditeljima ili najboljem prijatelju. Ako je odgovor negativan, zašto biste onda to rekli sebi?

P rvih nekoliko godina života, dok smo učili prve reči, donekle smo shvatali njihovu važnost, ali vremenom taj značaj je bledeo. Uz svo bogatstvo reči koje nam nudi jedan književni jezik mi koristimo jedva nekoliko stotina njih kroz ceo naš život.

Potpuno zaboravljamo činjenicu da su reči veoma moćan način komunikacije i veoma uticajan na našu psihu. Psiholozi su svesni ove činjenice i znaju kako da najbolje upotrebe moć reči za rešavanje najtežih problema. Rečima možemo uticati na nečije raspoloženje, tako što ćemo ga popraviti ili pogoršati, možemo širiti razne ideje koje će imati značajan uticaj u svetu oko nas, ili stavljati reči na papir i stvarati neprocenjiva umetnička dela.

Ljudi su jedina živa stvorenja na planeti koja imaju tu moć da komuniciraju jedni sa drugima pomoću reči, pa ipak, tu moć slabo koristimo. Imamo snagu da kontrolišemo raspoloženje ljudi u našem okruženju, da ih činimo srećnim ili tužnim.

Uzmimo jedan primer: ako sretnemo rano ujutro neku osobu i kažemo joj da izgleda sjajno, ona će u to stvarno poverovati i ceo dan će se osećati neverovatno lepo i širiće taj osećaj na druge ljude. Sa druge strane reči imaju i negativan efekat, dokazano je da kada nekom poznaniku kada ga sretnemo kažemo da ima boju lica kao osobe koje boluju od neke neizlečive bolesti, ako poveruje u te reči, postoji velika mogućnost da za godinu dana oboli od nečeg sličnog.

One imaju uticaj na naš svakodnevni život, samo što mi na to ne obraćamo preteranu pažnju. Koliki uticaj one imaju videćete na primeru svakodnevnog vida komunikacije među ljudima - a to je ogovaranje.

Skoro svaki razgovor između dvoje i više ljudi svodi se na ogovaranje, to je postalo i jedini vid razgovora. A ono ima veliki uticaj na naše ponašanje. Ako odlučite da upišete neki kurs iz poslovnih veština i krenete na prvi čas puni entuzijazma i poleta, baš tada sretnete kolegu koji je pohađao isti taj kurs i on vam kaže kako je profesor loš i nestručan, vi sa tim ubeđenjem idete na predavanje i naravno ništa ne naučite samo zbog te jedne pretpostavke.

Da je neko upotrebio druge reči pre kurs efekat je mogao da bude mnogo povoljniji. Tako je u svakodnevnom životu, ako želimo da nekome učinimo nešto nažao mi njemu uputimo loše reči i on se uvredi, ali ono što smo postigli je to da nas neko zamrzi.

Kada roditelji sasvim nesvesno kažu deci koja su nemirna i koja stvaraju buku svirajući neke instrumente, da prestanu to da rade jer mnogo grozno zvuči , deca stvarno u to poveruju i tokom odrastanja stvaraju odbojnost prema bilo kakvoj vrsti muzike i nikada ne požele da sviraju na nekom muzičkom instrumentu, i to sve samo zato što roditelji nisu obratili pažnju na reči koje su im uputili.

Osoba koja ogovara nekoga širi emocionalni otrov među ljudima. Kada nas nervira neka osoba mi počnemo da širimo takozvane glasine o njoj među kolegama i poznancima, a oni ni ne pokušavaju da provere te informacije i tako se mit o nekom čoveku širi sa snažnim posledicama. Najgori su oni ljudi koji namerno šire takve emocionalne otrove, njih možemo porediti sa kompjuterskim hakerima koji namerno šire viruse da bi zarazili nečije kompjutere.

U privatnom kao i u poslovnom načinu ophođenja sa ljudima moramo obraćati pažnju na reči koje koristimo jer one imanju uticaj sa nepreglednim posledicama.

Dokaz o uticaju reči na organizam možemo pronaći u tome da kada neko priča o hrani mi osetimo glad i naš organizam počinje da luči sokove potrebne za varenje. Tako isto i stvaramo mišljenje o nekoj osobi na osnovu reči koje smo čuli.

Lepim rečima otvaramo mnoga vrata. Pri potpisivanju poslovnih ugovora iskusni menadžeri koriste moć reči kada na kraju sastanka ispričaju zanimljivu priču ili anegdotu svom klijentu, a za priče je zadužena desna strana našeg mozga koja ujedno i donosi odluke, tako pomažemo klijentu da se brže odluči da potpiše ugovor.

Pokušajte da reči koje svakodnevno čujete, onako „u prolazu“, ne shvatate suviše lično, jer će imati veoma negativan uticaj na vaš život.

Treba biti oprezan i sa lepim i sa ružnim rečima, nikada ne možemo biti potpuno sigurni da nam je neko iskreno uputio reči. Koristite priliku da svakodnevno popunjavate vaš rečnik novim rečima, čitajte, stalno zapisujte nove reči i posle potražite njihovo značenje.

Mi kao ljudi imamo neverovatan dar poznavanja i upotrebe reci koji ne koristimo na pravi način. Kada bismo shvatili tu moć mnogo ozbiljnije bi pristupali svakom razgovoru. Još jedna stvar je veoma bitna, a to je da na osnovu reći koje nam je uputila neka osoba ne smemo stvarati pretpostavke. One su najgora stvar koju možemo da stvorimo na osnovu reči.

Obično stvaramo pogrešne slike o ljudima , o firmama, o nekim događajima, a u nekim slučajevima i o sebi. Pojedini ljudi izgrade svoju ličnost na osnovu obrazaca ponašanja koje su im rekli drugi. To ima veoma loš uticaj na naš život. Morate graditi svoju ličnost na osnovu vaših osećanja i sistema vrednosti, a ne uzimati nešto što vam je neko drugi nametnuo, nikada ne možete znati da li je to iskreno rečeno ili ne.

Učite se na primerima koje nam daju deca, kada se žena sprema za izlazak i pita prijateljicu kako joj stoji haljina, ona će joj odgovoriti da joj lepo stoji bez obzira da li je to istina ili ne, samo da joj se ne bi zamerila, ali ako pitate neko dete ono će vam odgovoriti iskreno, to je zato što na dečje rasuđivanje nemaju uticaja drugi ljudi i ono samo govori ono što vidi i ne povodi se za drugim mišljenjem, dečji mozak je potpuno otvoren i ono u tom uzrastu bira samo prave reči koje će uputiti nekom.

Pokušajte u ophođenju sa drugima da ne šaljete otrovne strelice iako će to u početku biti veoma teško jer smo navikli da tako komuniciramo. Odredite jedan dan kada nećete nasesti na provokacije i nećete nikoga ogovarati. Ovo će pasti teško ženskom delu čitalaca a li ni muškarci nimalo ne zaostaju za ženama po tom pitanju.

Ceo jedan dan bez ogovaranja i bez pričanja o ljudima koji nisu u vašem prisustvu. Naterajte sebe da to uradite. Zvuči jednostavno, ali u praksi je jako teško to ostvariti, jer ćete stalno biti izloženi uticaju osoba koje će vam slati otrovne emocionalne strelice.

Na kraju, nemojte zaboraviti najbitniju stvar - reči morate kombinovati sa delima. 

ISKORISTITE MOC RECI NA NAJBOLJI MOGUCI NACIN. ISKORISTITE JE ZA DOBROBIT NE SAMO SVOJU VEC  IVASIH BLISKIH OSOBA. ISKORISTITE JE I ZA BOLJU KOMUNIKACIJU SA SVIM LJUDIMA KOJE POZNAJETE ILI SAMO SRECETE! ISKORISTITE JE I DA SEBI POKAZETE  IDOKAZETE KO STE I KAKVI STE. NE ZLOUPOTREBLJAVAJTE JE,ALI SE I CUVAJTE SLATKORECIVIH LJUDI.

RECI KOMBINOVANE SA DELIMA UCINICE VAS ZIVOT MNOGO SRECNIJIM I LEPSIM. SVAKI DAN RADITE NA RECIMA I NJIHOVOJ MOCI. CUVAJTE SVOJ JEZIK, ALI UPOZNAJTE I DRUGE JEZIKE DA NA VISE JEZIKA MOZETE UPOTREBLJAVATI POZITIVNE RECI I KORISTITI NJIHOVU MOC!

SAMOCA

 DA LI ZAISTA SAMOCA TREBA  I MOZE DA BUDE STVAR IZBORA? NESTO NISAM SIGURNA U VEZI SA TIM! SVE CESCE VIDJAM STATUSE NA DRUSTVENIM MREZAMA KOJI ME NAVODE DA MISLIM DA SU LJUDI IZABRALI SAMOCU! CUDNO SVAKAKO JER COVEK JE SOCIJALNO BICE ,ZIVI U COPORU ( IZVINJAVAM SE PO NOVOM JE U KRDU) I KAKO ONDA BIRA DA ZIVI SAM/ ILI STO JE JOS TEZE ZA ODGOVORITI- ZASTO ZELI DA ZIVI SAM?

Pored onih koji vole samoću, postoje i ljudi koji od nje imaju strah. Strah od samoće je sam po sebi neprijatan i najčešće osobu dovodi u situaciju da stalno traži društvo drugih ljudi i tako je ostavlja bez mogućnosti izbora, budući da stalna glad za drugima može isključiti odabir onih koji osobi zaista odgovaraju i dovesti je u društva koja joj uopšte i ne prijaju. Ono što se nalazi u korenu straha od samoće je to da mnogi samoću doživljavaju kao strašnu, sumornu i tešku. Medjutim, to uopšte ne mora biti i nije tako. Mnogi ljudi dosta vremena u toku svog dana provode sami jer to baš tako žele.To nikako ne znači da ljudi koji vreme provode sami su veoma usamljeni. Samoća ne mora imati apsolutno nikakve veze sa osećanjem usamljenosti jer usamljenost ljudi osećaju onda kada im nedostaje društvo njima bliskih osoba.

U samoći pojedinac ne mora imati  potrebu da je sa drugima i samoća je tada najčešće slobodan izbor. Vreme koje se na taj način provodi može biti veoma kvalitetno provedeno jer ono ostavlja prostor za bavljenje sobom i aktivnostima ukojima osoba uživa.Dok provode vreme sami, ljudi se najčešće bave svojim unutrašnjim svetom.Tada imaju vremena da na miru razmisle o svim prethodnim dešavanjima u toku dana i možda donesu neke važne odluke.

Sa druge strane, provodjenje vremena „sam sa sobom“ može biti i u funkciji odmaranja i opuštanja. Ima onih koji upravo vreme u samoći smatraju najboljim mogućim odmorom. Za njih samoća ne mora predstavljati bukvalno fizičko udaljavanje od drugih. Njima je neka vrsta psihološkog povlačenja od drugih dovoljna  jer baš tih par trenutaka kada se „isključe“, čak i u prisustvu drugih, je za njih značajno jer im pomaže da saberu misli ili mozda pronadju rešenje problema koji imaju.Vreme u samoći je vreme za sebe i pravo je i potreba svakog čoveka da ga ima. Ono može biti znak koliko pažnje osoba  posvećuje sebi i koliko joj  je bitno da oslušne svoje unutrašnje biće. U vremenu kada je vremena za sebe sve manje, ponekad je potrebno zastati i osamiti se na neko vreme jer  kroz to vreme osoba se  ponovo može povezati sa sobom i ponovo spoznati one iskonske potrebe svog unutrašnjeg bića.

To vreme najčešće ne mora biti dugo jer provoditi dane i sate u samoći, koliko god da ste možda introvertni, dugoročno nije dobro kako za fizičko, tako i za mentalno zdravlje.Govorim o pomoći, jer samoća je uvek bolna. Bilo da je uzrok, posledica, bilo da je stigla kao izbor ili nesmotrenost, uvek je bolna na kraju. Uvek se nerado govori o njoj, i uvek se zapetljamo u zavrzlamu - kako ne misliti o onome o čemu ne bi trebalo. Uvek se pati zbog nekoga ko to ne zavredjuje.Mozda se zbog udaraca zivota sve vise povlacimo u sebi, postajemo sebicni ne dajuci nikom vise da pristupi, da nas ne bi povredili. Onda jednog dana shvatimo da nemamo roditelja na kome se mozemo osloniti, nemamo bracnog partnera koji bi sa nama jednako delio lepote i nedace zivota, nemamo decu koja nas slusaju ili su oni vec dovoljno odraslipa su krenuli svojim putem i vise nismo broj 1 u njihivim zivotima.

Uopsteno gledajuci razlozi za samocu mogu biti razliciti:

- neslaganje s drustvom, porodicom
- nerazumevanje na poslu, skoli
- siroce pa nema nikog na svetu
- stav samo sam ja u pravu i niko drugi, a vi ostali nista neznate i sl.

Bez obzira koji je razlog samoce, ne ume svako da se s njom nosi. Neko se zatvori u svoje svetove, neko na razne nacina pokusava da je prevazidje - knjige, skola za ples, sport, muzika, slike, setnje prirodom, kucni ljubimci, itd. Sama po sebi samoca je jako teska. To najbolje znaju oni koji je prozivljavaju.

Posledice mogu biti vise ili manje ocite, i ponekad te zna odvesti krivim putem. Skolski primer bi mozda bio kad deca uskoli trude se, da ne bi bili sami vec prihvaceni u drustvu, i rade stvari da bi se dopali ostalima (pice, droga, kradje, seks itd). Iza toga se uvek krije potreba za paznjom, za ljubavlju, za prihvatanjem i sl. Mozda su najekstremniji primeri kada su ljudi silom prilika bili van civilizacije pa onda (gotovo) polude, ogrube, zaborave na ljudskost i toplinu itd.

U svojoj svakodnevici, u okolini u kojoj zivite sigurno poznajete ljude koji su usamljeni i nemaju nikog. Sigurno ste culi o nekim starim ljudima koji su ostali sami jer ih sin, ili cerka ne posecuju ili obrnuto - otac se posvadjao sa sinom jer sin nije uradio kako je otac zelio. Ovi usamljenici po nekad se skroz povuku iz sveta ziveci medju svoja cetiri zida. Ne prilaze nikom da se druze, niti pak im ljudi prilaze da se druze.

Ponekad cini mi se da je dovoljno imati dobre volje, malo ljubavi i odlucnost, da ucinimo prvi korak da bi takvim ljudima bar na tren promenili dosadnu sliku usamljenog zivota.

Vrlo cesto, samoca je kao tisina - glasnija od svakog zvuka.

Samoca je uvek licni izbor, ali se maskira izgovorima da se nema vremena, da nas ne vole, da nas ne razume niko, ali to je jedna samoobmana, jer niko ne moze biti usamljen, ako to sam ne odabere

Sećate se “Oficira i džentlmena”? Posle zajedno provedene noći, Ričard Gir se poverava Debri Vinger: “Kad mi je umrla majka, tad sam shvatio da je čovek sam na svetu.”

Samoća je, donekle, priodno stanje čovekovo. Ona je, naime, potreba da se bude sam sa sobom i ostane u kontaktu sa svojim bićem. Granica koju povlačimo je individualna. Nekome je potrebno da provodi više vremena u sopstvenom društvu, nekom manje. Problem nastaje kad se poremeti ravnoteža i kad ste joj izloženi više nego što možete da podnesete. Ljudi koji su sposobni da budu sami karakterišu se  kao jake ličnosti i oni su sposobni za komunikaciju i uspostavljanje odnosa sa drugim ljudima.

Osobe koje teško podnose čak i najmanji dodir samoće najčešće bivaju žrtve ovog problema. Bila sam često u prilici da čujem da ljudi nisu u stanju da budu sami u prostoriji, te da, stoga, uključuju televizor. U strahu od samoće, oni završavaju sami. Teško je definisati samoću. Uobičajeno je da se smatra da su same osobe koje nemaju ljubavnog ili bračnog partnera. Svi vi, koji ste izgubili roditelje, složićete se sa mnom da je preovlađujuće osećanje u tom trenutku da ste ostali sami. Protiv tog bola od gubitka može se boriti samo na jedan način: životom.

Što se tiče ovog blažeg oblika samoće, stvari stoje malo drugačije. Čarobnog štapića nema i mora se mnogo raditi na sebi. I mora se ići svojim putem. Nekome će, možda, odgovarati agencija za upoznavanje, a nekome Internet. Mnoštvo je sajtova koji nude priliku da nadjete sebi partnera. Poznajem osobe koje su sklopile brakove zahvaljujući četu. Jedan moj poznanik kaže da mu forumi pomažu u upoznavanju osoba suprotnog pola. I mogu vam reći da njegova priča ima smisla. Ali vam je ne mogu ispričati. I ako je već ta vrsta samoće, ipak ćete se složiti sa mnom, proizvod novog vremena, onda u tom novom vremenu potražimo i rešenje.

Čovek koji vam kaže da pati zbog ljubavi je, u neku ruku, srećan čovek. Ako on nema nikakve druge probleme, ovaj će lako rešiti. Iskustvo nas uči da patnja ima dublje korene, te je ljubavna patnja samo posledica. Situacija je tada znatno složenija i mora se uložiti veliki trud da se prevaziđu životne nedaće.

MOZDA SAM NASLA NEKE ODGOVORE NA OVU TESKU TEMU, A MOZDA SAM SAMO ZAGREBALA POVRSINU. SAMOCA JE VRLO KOMPLEKSNA TEMA I ZAISTA SE TREBA  TEMELJNO PREISPITATI I BITI SIGURAN U ODLUKU - ZIVETI SAM! 

SLICAN SE SLICNOME RADUJE

 SLICAN SE SLICNOME RADUJE - KAZE LATINSKA POSLOVICA. REKOH  IJA U  JUCERASNJEM BLOGU. ALI IMA SAD TU JEDAN PROBLEM - SUPROTNOSTI SE PRIVLACE- ZNATE ONO PLUS I MINUS U FIZICI. I STA LI JE SAD DOBRA ODLUKA ?  IZABRATI SLICNOG SEBI  I OSTVARITI CVRSTU I DUGOROCNIJU VEZU ILI 'POLUDETI' ZA NEKIM POTPUNO DRUGACIJIM OD NAS?

Ideja o nekome ko nam je nedokučiv i tajanstven zvuči primamljivo, ali da li su u praksi ovakve veze moguće? Da li je zaista istina da nas najviše privlače osobe sa kojima nemamo ništa zajedničko? Psiholozi kažu da nije.

Iako ideja o nekome ko nam je nedokučiv i tajanstven zvuči primamljivo, dokazano je da se pri odabiru partnera radije odlučujemo za one sa kojima delimo ista ili slična interesovanja.meričko istraživanje sprovedeno nad nekoliko stotina članova internet servisa za upoznavanje, pokazalo je da zapravo postoji velika razlika između onoga što nam u realnom životu odgovara i onoga što priželjkujemo. Naime, od ispitanika je zatraženo da se izjasne da li traže osobu koja im je slična ili koja se od njih razlikuje. Više od 85 odsto je odgovorilo da priželjkuju da budu u vezi sa nekim ko je drugačiji od njih.

Međutim, kad su u nastavku istraživanja učesnici psihološki testirani, pa upitani da bliže opišu osobine osoba s kojima bi želeli da uđu u vezu, ispostavilo se da većina traži partnera koji ima slična razmišljanja i interesovanja. Ispostavilo se da se ljudima zapravo samo sviđa romantična zamisao o privlačenju različitosti, pa je pripisuju sebi iako je ne primenjuju u stvarnom životu.aključak naučnika je da u latinskoj izreci "sličan se sličnom raduje" ima daleko više istine nego u verovanju da se suprotnosti privlače.

Da ne bude zabune, ljubavi između osoba potpuno različitog karaktera se dešavaju, ali na duže staze takve veze su najčešće osuđene na propast. Za razliku od ovakvih polarizovanih veza, partneri koji se nadopunjuju i imaju iste ciljeve u životu, imaju mnogo veće šanse da ostvare dugotrajan odnos, kažu naučnici.

Skeniranjem mozgova je utvrđeno da su prijatelji koji su gledali isti klip reagovali na neverovatno sličan način – osvetlili su se isti delovi mozga, i to oni povezani sa motivacijom, učenjem, emocionalnom obradom i pamćenjem.

- Sličnosti u šemama reakcije mozgova su sto tako, ljudi koji nisu bili prijatelji imali su različite reakcije na isti klip. 

- Naši rezultati ukazuju da prijatelji procesuiraju svet oko sebe na veoma slične načine – istakla je vođa studije Kerolin Parkinson. Autori smatraju da je razlog tome što se dobro osećamo kad provodimo vreme s nekim ko oseća kao mi,a istraživači su ocenili da takve sličnosti jačaju naše vrednosti, mišljenja i interese.

- Ono što, međutim, nije jasno, je da li ljudi traže prijatelje čiji su mozgovi slični njihovima, ili prijatelji menjaju naše načine na koje mozak reaguje na stimulans – izjavio je za "Biznis insajder" koautor studije Adam Klajnbaum, profesor sa Dartmuta. Mi mislimo da se događa oboje – dodao je on. pak, jedna studija iz 2014, sprovedena nad 1.932 osobe svih životnih doba, pokazala je da ljudi teže biraju prijatelje sa sebi sličnim genetskim tipovima. Istraživači su otkrili da su genetske sličnosti prijateljskih parova u proseku bile bliske koliko i sa rođacima četvrtog kolena.

Nova studija korejskih naučnika, objavljena ovog meseca, ukazala je na razlike u mozgovima ljudi koji imaju više prijatelja. Kad pojedinac ima mnogo prijatelja, on ima i povećani neokorteks, područje koje se zove i "društveni mozak", jer se smatra da igra ulogu u društvenoj interakciji. Učesnici ove studije nisu bili studenti, već Korejci starosti preko 60 godina.

D a li se sličan sličnome raduje, ili se ipak suprotnosti privlače? Nepisano je pravilo da bračni partneri i cimeri vremenom počinju da liče jedni na druge. A mogu li i ljubimci da počnu da liče na svoje vlasnike ili je to samo želja vlasnika? Imam odgovor! Nije naravno u pitanju fizicka slicnost kao kod ljudi ,ali navike, emocije, svidjanja i ne svidjanja postaju jednaki! 

NA KRAJU SVE OVO DOVODI DO ZAKLJUCKA DA SVAKA PTICA TREBA DA LETI SVOM JATU!

NJ.V. NOVAC

 IPAK NOVAC! DRUGACIJE U OVAKVOM DRUSTVU NE MOZE! PA HAJDE DA VIDIMO NEKA ISTRAZIVANJA,ALI I DA SE EDUKUJEMO. TAKODJE BIH VOLELA DA OBRATITE PAZNJU I NA DEO U KOME POJASNJAVAM ZASTO BOGATI I SIROMASNI NE MOGU ZAJEDNO!

Pre više od deset godina, istraživači su ukazali na to da sreća može da se kupi novcem, i da to košta oko 75.000 dolara godišnje. Ova komplikovana studija dobila je Nobelovu nagradu, a ekonomisti istraživači uspeli su da objasne kada način novac povećava sreću, ali i gde se nalazi plato, posle koga više novca ne utiče na još više sreće koju osećamo.
Ono što je očigledno jeste da novac može kupiti sreću tako što sebi možemo obezbediti sve što nam je potrebno, kako bismo bili stabilni, ali ako imamo za mnogo više od toga, to ne znači da ćemo biti srećni. Multimilijarderi Ilon Mask i Džef Bezos možda jesu mnogo bogatiji od nas, ali nisu mnog srećniji. Jedino što je tu problematično je što mnogi misle da bi bili mnogo srećniji da imaju milione. Jedno novo istraživanje objavljeno u Proceedings of the National Academy of Sciences kaže da je cifra od 75.000 dolara u principu sranje, i da sreća nastavlja da raste i nakon ove zarađene svote.Ovo istraživanje, naslovljeno Experienced well-being rises with income, even above $75,000 per year, jasno izlaže svoja saznanja: “Nije bilo dokaza da postoji određeni nivo bogatstva koji utiče na manje sreće, što ukazuje na to da su veći prihodi često povezani sa boljim osećajem tokom svakodnevice, i većom zadovoljnošću životom uopšteno.”

Ono kako su se ispitanici osećali u trenutku potpuno je subjektivno, i ukoronjeno u trenutku u kome ispitanik dobija pitanje kako se oseća. Razlikuje se zadovoljstvo u trenutku od zadovoljstva životom.

Istraživanje iz 2010. godine ispitalo je obe ove vrste zadovoljstva. Zadovoljstvo u trenutku, za razliiku od zadovoljstva životom, raste kada imamo više novca, čak i kada se pređe svota od 75,000 dolara. Klingsvort je rekao da misli da je originalno istraživanje napravilo veći bum nego što je zaista bilo značajno, kao i da razume zbog čega je postalo važno u okviru pop-psihologije. “Lepo je misliti da, kada kreneš da zarađuješ određenu svotu, nećeš morati da brineš o novcu”, rekao je on. “Mislim da je to privlačno. Čak i ako sam otkrio da tih 75.000 nije konačno odredište, nekim ljudima su ovi podaci važni, jer se na taj način postiže određeni bazični nivo finansijske sigurnosti.

n takođe ukazuje i na to da nije sve u novcu, kao i da put do bogatstva nije sam po sebi put do sreće. “Bogatstvo objašnjava mala varijansa”, rekao je on. Postoji mnoštvo drugih stvari koje su podjednako, ako ne i još više značajne. Pitao sam ljude koliko im je novac važan. I ako posmatramo samo one koji kažu da im novac nije preterano važan, on će jedva biti znak da su oni srećni. I dalje je moguće ne zarađivati toliko, a i dalje biti poprilično srećan… prosto i dalje ne razumemo sve ove stvari.”

Način na koji osoba posmatra novac u mnogome zavisi od toga koliko je važnu ulogu novac igrao kada govorimo o njihovoj sreći. “Kako izgleda život nekoga ko ne zarađuje puno, ali kaže da mu novac i nije toliko važan?” pitao se on. “Na to pitanje nemamo konačan odgovor. Ipak, znam da takvi ljudi postoje i da uživaju u životu isto onoliko koliko uživaju i oni koji zarađuju mnogo više”, rekao je Kilingsvort.

Ipak, jedna tvrdnja ispotavila se kao istinita. Bilo ko ko novac izjednačava sa ličnim uspehom nije srećan u životu. “Ovo je posebno loše ukoliko osoba ne zarađuje puno”, rekao je on. “Ipak, to ne znači da se finansijski uspeh i lični uspeh mogu izjednačiti… imati više novca je dobro, ali biti fiksiran na njega i svoje samopouzdanje graditi oko toga da li ste i koliko sposobni da zaradite nikako nije dobra ideja.”

Potpuno je istina da svi mi stalno ponavljamo  kakoi  novac nije najvazniji ne bi li sebe ubedili u to. Medjuti, s druge strane osetimo veliko olaksanje kad mozemo sebi da priustimo lagodniji i sigurniji zivot! Kolika je svota novca potrebna ljudima u Srbiji ne znam jer to zavisi od coveka do coveka. Neko ima realne ,a neko nerealne potrebe. Po meni cifra od 100.000 za cetvoroclanu porodicu  bila bi optimalna.

Bogati ljudi mogu da rade šta god požele (mogu da odu u Burger and Lobster i da naruče i burger i jastoga!), tako da zašto bi onda odabrali da provode veče uz pljeskavicu sa ćoška usput slušajući vas kako se sve očajniji oduševljavate činjenicom da je ovaj leskovački roštilj zapravo iznenađujuće autentičan?

Ljudi koji zarađuju dosta novca – svi imaju reč “ambiciozan” u opisu Tinder profila – imaju tendenciju da potencijalne romantične partnere posmatraju kao finansijsku investiciju. Za deset godina žele da poseduju kuću na Ibici. Najbolje čemu se vi možete nadati u istom periodu je da zbog finansijske situacije nećete morati da se preselite negde još dalje od Žarkova. A što se investicija tiče, oscilirate negde između ulaganja u Dogecoin i “muzičku tehnologiju” koja je ustvari startap nekog apsolventa više škole. da li biste uopšte želeli da dejtujete neku bogatu osobu? Što se tiče Lili, dvadesetpetogodišnje devojke koja živi u Londonu, odgovor je čvrsto ne: “U pitanju je ogromna generalizacija, baš kao i sve najbolje izjave, ali svaka stvarno bogata osoba koju sam upoznala je ili ekstremno tupa, ili ima poglede na svet koji su toliko drugačiji od mojih da se završi nečime što se definitivno ne bi moglo nazvati ‘prijateljskom debatom’. Ili i jedno i drugo.”

Bilo koji međuljuski odnos sastoji se do nekog nivoa od finansijskog davanja i uzimanja, a uz pretpostavku o reciprocitetu koji će obezbediti da postoji balans bez da se unajmljuje računovođa. Zanimljivo je da osobe koje imaju najviše para često ne umeju da se nose sa ovim. Možda je to vaš imućni prijatelj koji vas časti piće da bi vam sledećeg dana tražio da na njegov račun prebacite tih 500 dinara. Možda je to partner koji zapisuje sve što se zajedno potrošili, a onda vam prezentuje račune (možda i bukvalno) sa brojevima koji se ne poklapaju. Možda je u pitanju vlasnik stana u kome živite koji sebično traži polovinu vaših primanja uprkos činjenici da poseduje 15 takvih stanova.

Dakle, zbog čega su bogati ljudi takvi užasni, škrti kreteni? Da li to potiče od razumljive sumnje povezane sa time da će ih neko iskoristiti? Ili se radi o njihovoj štedljivosti koja je zapravo pravi razlog zašto uopšte imaju toliko para (ili njihovi roditelji)? Nekoliko ovakvih ljudi sa kojima sam razgovarala su ukazali na ovo, ali, kao objašnjenje, ovo možda deluje kao da se bogatstvu pripisuje moralna vrednost: ljudi nisu bogati samo zato što su štedljivi, isto ka o što ljudi koji su siromašni nisu siromašni zato što nisu štedljivi. Da li je onda odgovor jednostavno, kao što je jedan prijatelj rekao, u činjenici da su bogati ljudi “ustvari horderi bogatstva koji veruju da zaslužuju ono što imaju.

Kada ste sa nekim ko sve plaća za vas, to može stvoriti zlokobnu dinamiku. Prošle godine, čovek sa kojim sam se viđala  tek dve nedelje me je pitao da li želim da pođem sa njime na poslovni put u LA. Uprkos tome što sam shvatala  da je to bila glupa ideja, znala sam da sama nikada ne bih mogla to da priuštim sebi – tako da sam pristla. To je bio period u mom životu kada sam bio ranjiva, a on je bio toliko uspešan, i obasipao me je komplimentima.

Nedelju dana smo jeli preterano obimne obroke u hotelskom restoranu, posećivali smo isti privatni klub za čiji je član on bio i u Londonu, pošmrkali smo puno koksa i prespavljivali dane. Često sam hvatala sebe kako razmišljam: ‘Ovo bi trebalo da bude zabavno’, a onda sam krivila sebe zbog činjenice što nije bilo tako. Osećala sam se kao lik u nekoj od novela Breta Istona Elisa, nepogođen luksuzom, što je dosadno i kliše kao, hm, pa neka novela Breta Istona Elisa. Shvatio sam da bih se bolje provela i u Vrnjačkoj banji, kada bih bila  sa nekim ko mi se sviđa.

Jedan od bogatih likova koje sam dejtovao vodio je toliko glamurozan život da je zavist počela da izjeda moju dušu. Bio je, jednostavno rečeno, konstantno na odmoru. Iskradao sam se sa svog posla u pabu kako bih mu slao gole slike iz podruma, okružen paučinom i kablovima koji vire na sve strane. On bi mi onda slao slike sebe kako zavaljen u ležaljki cevči skupe zdrave sokove; klipove u trajanju od pet sekundi na kojima vrišti “MOJA PESMAAAA” tokom večeri koje je provodio ispred svoje kuće pored mora. Počeo sam da se osećam loše zbog toga koliko je jadno moj život izgledao u poređenju sa njegovim.

To je bio lik koji je umeo da izvadi telefon u baru, da skroluje kroz onlajn prodavnicu, i kada vidi jaknu od 50000 dinara koja mu se svidi on je prosto… kupi? Kao dekintirani momak ali sa stilom kojim se ponosim, ovo i dalje smatram stravičnom nepravdom. Ne možete ni da zamislite koliko bih se dobro oblačio da imam više para. Čist, monohromatski ukus… ma ne možete ni da zamislite

Ona mije rekla: “Ovaj trend verovanja u to da je na neki način vredno divljenja ili moćno istresti muškarca iz gaća je jako naporan, pogotovo kada ljudi pokušavaju da ga opravdaju iz feminističkog ugla. Nećete osnažiti sebe ako dejtujete muškarce zbog besplatnih stvari. I dalje je u pitanju zavisnost. Kapital je i dalje u tuđim rukama.”

I Lili takođe misli da postoji važna razlika između ovakvih veza i seksualnog rada: “Za razliku od seksualnog rada koji je definisan ograničenjima poslovne transakcije, svaka namera koju sam videla kod ljudi koji pokušavaju da ‘zajebu’ muškarce obično uključuje i njih koji pristaju na svaki njihov ćef u zamenu za taj nestabilni obećani novac koji se možda čak i neće pojaviti. Ne postoje uslovi. Vaše dostojanstvo je cena.” 

Svakako dostajnstvo treba sacuvati bez obzira na cenu. Mada cena ni ne postoji. I kao sto sam rekla ljudi imaju razlicite potrebe, razlicit moral i uopsteno su razliciti - ali jedna stvar je zajednicka - svi ma koliko poricali vole novac. A on tera ljude da prave mnoge gluposti. Zato ne treba gledati one bogate kako zive, da ne bi unistili svoj zivot u zelji da i vi imate sve to. Budite realni, cvrsto stojite na zemlji idruzite sa ljudima koji su slicni vama.

STA SMO NAUCILI. NE VOLIMO NOVAC. TESKO DOLAZIMO DO NOVCA. KO GA JE STEKAO  BILO ZAISTA NASLEDJEM ILI OGROMNIM TRUDOM I RADOM ILI DOBIJEN IZ NEKIH MUTNIH POSLOVA  SVEJEDNO NIJE BAS POTPUNO SRECAN! NOVAC NIJE SRECA, ALI JESTE VELIKA POMOC  U ZIVOTU! BOGATI LJUDI NE MOGU DA SHVATE SIROMASNE I OBRNUTO! I ZATO NI NE POKUSAVAJTE LJUBAVNU VEZU AKO STE IZ RAZLICITIH SLOJEVA!

.

SVEMIRSKI TURIZAM

 KAO NE ZNATE STA JE TO , I DA LI JE UOPSTE MOGUCE!  GLEDALI STE TOLIKO FILMOVA. PA POZURITE DA SE PRIJAVITE DOK IMA MESTA. ZURKA U KOSMOSU JE SIGURNIJA NEGO OVDE NA ZEMLJI ZAR NE? OVDE NAM JE KORONA SVE ONEMOGUCILA ZATO POHRLITE U SVEMIR!

Turistička svemirska letelica kompanije Virdžin Galaktik spremna je za probni let, koji mnogi nazivaju prekretnicom.Ovo će biti prvi let sa posadom, koji će poleteti iz namenski izgrađenog komercijalnog svemirdroma u Nju Meksiku, u Americi.Kompanija sera Ričarda Brensona počeće sa svemirskim turizmom 2021. godine.Već je više od 600 ljudi platilo i rezervisalo mesto - među njima su i Džastin Biber i Leonardno Dikaprio.Tokom treće probe, ser Ričard Brenson će i sam isprobati uslugu koju obećava već 16 godina. Pre toga, kompanija mora da prođe kroz nekoliko finalnih priprema.

„Sada moramo   da ih  obučavamo u simuliranim okruženjima - bazenima ili takozvanim kometama koje povraćaju, što su avioni koji izlaze iz neba", objašnjava on. Kao i svemirski turizam i nauka o svemiru, ova vrsta obuke biće ključna za industrijsku revoluciju koja stiže u svemir", dodaje.

Putnici će sedeti u stolicama koje se pomeraju u određenim fazama leta, kako bi kontrolisali G-sile.Ispred sebe će imati ekrane na kojima će videti podatke o letu, a 12 velikih prozora - više od bilo koje svemirske letelice u istoriji, prema navodima kompanije - dizajnirani su tako da putnici mogu da uživaju u pogledu kada se na kraju leta otkopčaju i slobodno lete po kabini.

Privatna kompanija Aksiom Spejs otkrila je da će obaviti prvi komercijalni let na Međunarodnu svemirsku stanicu, ali će se to dogoditi najranije u januaru 2022. godine.

Aksiom Spejs će lansirati misiju koja će biti prvi let ikada ka stanici koja se nalazi na 408 kilometara od Zemlje, preneo je Independent.

Misija je već dobila naziv Ax-1 i predvodiće je Majkl Lopez Alehrija, koji je već bio astronaut NASA, pošto je dosad četiri puta leteo u svemir, a sada je potpredsednik Aksiom Spejsa.

Preostala tri člana tima su privatni investitori, Amerikanac Leri Konor, Kanađanin Mark Pati i Izraelac Ejtan Stibe.

Privatna svemirska kompanija Elona Muska lansira prvi put turiste u svemir, a među njima je naravno milijarder Musk.

Prvi put u istoriji, dva putnika otisnula su se u kosmos privatnom raketom Elona Maska (Falcon 9) u posetu Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) što predstavlja poslednji korak pred komercijalne i ostale letove na Mesec. Reč je o istorijskom lansiranju iz Svemirskog centra Kenedi u Kejp Kanaveralu, prvom koje je izvela privatna firma. Ista lansirna rampa,

Reč je o istorijskom lansiranju iz Svemirskog centra Kenedi u Kejp Kanaveralu, prvom koje je izvela privatna firma. Ista lansirna rampa korišćena je i prilikom poletanja misija Apolo na Mesec, pre pola veka.

Harli i Benken treba da stignu na Međunarodnu svemirsku stanicu do koje let traje 19 sati.

Dvojica astronauta putuju u kapsuli “Kru dragon”. Osoblje “Spejs iksa” im je poželelo udoban put uz uživanje u divnom pogledu na našu lepu planetu”.

Zajednička misija, u kojoj Nasa prvi put koristi privatnu letelicu, a to je „Spejs iks” kompanija u vlasništvu Elona Maska, je prvi odlazak posade sa teritorije SAD, u poslednjih devet godina.

To je prvi put da se raketom i kapsulom, sagrađenom od privatnog novca, šalju ljudi u svemir. Razlog zašto je NASA pristala na slanje astrunauta finansiranom privatnim novcem jeste to što je kompanija SpaceX pokazala kao izuzetno pouzdana, a cena je relativno niska. Ta kompanija, tokom proteklih deset godina, lansirala je oko 100 raketa, od kojih se većina bezbedno vratila na tlo, čime je postala dominantna u industriji, i procenjena joj je vrednost na 40 milijardi dolara.

A SADA UKLJUCITE MASTU I SETITE SE FILMOVI O POSETAMA HOTELIMA U SVEMIRU1 SAMO 19 SATI PUTA! MILINICA. ZA VIKEND DA ODES  I DA SE CIO VRATIS NA POSAO. A TEK ZA GODISNJI ODMOR. MENI SLIKE SAMO PROLAZE KROZ MOZAK. PROSTO SVE VIDIM, CUJEM I OSECAM. PA REALNO SVEMIR JE SPAS. ZA ZIVOT ILI SMRT -  STA SE PRVO ZBIJE!

MIRAZ I SVASTA NESTO

KO SE TOGA JOS SECA ? NEKAD JE MIRAZ BIO VRLO BITAN, A BOGAMI I IZ KAKVE KUCE JE MLADA ILI MLADOZENJA. DANAS NARAVNO TI OBICAJI VISE NE POSTOJE, MADA AKO BOLJE RAZUMETE CELU PRICU BICE VAM JASNO DA SU NASI PRECI BILI U PRAVU .POKUSACU DA VAM RAZJASNIM TO U VEZI SA MIRAZOM , I TO KAKO SU NASI STARI ZNALI ZA GENETIKU MNOGO PRE NEGO STO SAD SVI ZNAMO, ALI JE IGNORISEMO!

I dok se danas devojke ne udaju jer mnogo biraju ili puno rade, pre pola veka bilo je malo drugačije. Stasale za zajednicu, mlade dame nisu mogle ući u brak bez – miraza! Kad bi mlada sa mladenačkim velom preko glave  napuštala roditeljski dom, sa sobom bi  ponela i brižljivo spremanu devojačku spremu, jer bez darova nije mogla pred muževljevu rodbinu.

Kako se žensko rodi, tako majka kaže da mora početi pripremati spremu. Polako se plelo i vezlo i sve to se stavljalo u kofer ili sanduk devojački i nije se diralo, samo se dodavalo novo.U devojačke škrinje slagali su se peškiri, šareni ćilimi i heklani stolnjaci, ali bilo je i onih zahtevnijih mladoženja koji su u miraz tražili mnogo više i bez toga nisu hteli da prihvate mladu.

Dok bi momak samo  tražio devojku koja ima miraz. Mogla je da bude lepa kao slika ili zgodna kao avion, to ih  nije zanimalo. Ako nija imala miraz ne bih je ni pogledali..

Iako se vremena u raznim segmentima menjaju, izgleda da su neke stvari ostale iste, samo se sada nazivaju drugačijim imenima. Možda su upravo mladoženje iz tog perioda utabale stazu devojkama koje se danas popularno nazivaju sponzoruše? Samo što umesto trokrilnog šifonjera, one bi ipak malo luksuznije automobile...

Da pojasnim.Naravno da je za brak najpotrebnija ljubav, tolerncija, pozrtvovanost, razumevanje... Medjutim, ona stara: Gde siromastvo udje na vrata, ljubav ode kroz prozor , itekako govori upravo o materijalnoj podlozi braka. I znam sta vam pricam. Vecinu svadja zapocinjali smo gladnih stomaka. Ne kazem da anas treba biti mlada sa mirazom, sponzorusa, prizetko ili bilo koja osoba koja samo zbog materijalne sigurnosti ulazi u brak ili vezu, ali ima nesto i u materijalnom. Nazalost, takav je svet oko nas. cuveno potrosacko drustvo. Dok sam razmisljala o ovoj temi pitala sam se cime su se rukovodili nasi stari? Zasto su  trazili miraz? Mozda bas zato jer su razumeli da brak nije samo ljubav vec mnogo toga.Devojacke skrinje su prevazidjene, to je u redu, ali opet neka sigurnost  u vidu ustedjevine ili bar dobrog posla nije na odmet. Stan ili kuca u vlasnistvu misaona imenica danas, mada sto sa ustedjevinom ne bi mogli to priustiti ( obe strane naravno).

Kineski milijarder i dalje nudi luskuzan život muškarcu koji osvoji njegovu ćerku lezbijku.

Otkako je Sesl Čao u septembru prošle godine ponudio bogati miraz muškarcu koji ubijedi njegovu tridesettrogodišnju homoseksualnu kćerku da se uda za njega, kineski milijarder primio je oko stotinak prosaca, koje je uputio na svoju kćerku Gigi.

"Nemam vremena da razgovaram sa svih 20.000. Onaj ko osvoji Gigi, uživaće u umjereno luksuznom životu" - kaže on, ali potvrđuje da ponuda od 47 miliona eura i dalje stoji.

Na ovakav korak odlučio se kada je iz žute štampe saznao da se njegova Gigi u Parizu udala za svoju djevojku Šin Jeung, sa kojom je u vezi već sedam godina. Ovo je sadasnjost. Mirazom "ispraviti greske prirode" ili losih izbora. Nekada se veliki miraz davao za devojke sa telesnim manama, sa problemom mentalnih bolesti u porodici ili za "raskalasan " zivot. Tako da je trebalo dobro razmisliti ako je neko nudio bas veliki miraz. Proveriti dobro da li je u pitanju bas toliko bogatstvo ili prikrivanje necega.

Sad smo dosli do drugog dela. Ispitivanje porodice. Ko su, sta rade, odakle su, da li su svi mentalno i fizicki zdravi, kakvi su uopste kao porodica. Cuju li se neke lose price o njima i slicno. Tacno se znalo sta se proverava. I nije to bilo nista "ofrlje" na brzinu. Radilo se to temeljito. Znali su nasi stari za sve bolesti tela i duse i to bez interneta. I mudro je bilo sto se vodi racuna o genetici  o poreklu i obicajima i tradicijama. Danas kad se vezuju ljudi razlicitih  vera i boje koze i razlicitih nacina zivota ovaj obicaj vise nema vaznost. Mada, da se ja pitam, uvek bih zbog potomaka volela da znam ko su bili njihovi preci! Ali sta da se radi.

NOVA VREMENA NAMETNULA SU NOVE OBICAJE, NOV NACIN ZIVOTA POTPUNO. STO VISE ZNAMO SVE MANJE ZNAMO I PROVERAVAMO S KIM CEMO I KAKO ZIVETI.  I TO NAM SE UVEK OSVETI. KOLIKO GOD ZIVIMO U DRUGACIJEM SVETU MI LJUDI SMO OSTALI ISTI - OD KRVI I MESA DOK NE POSTANEMO KIBORZI NARAVNO. I ZATO PONEKE OBICAJE ILI VARIJANTE TIH OBICAJA VALJALO BI SACUVATI ZARAD NASEG ZDRAVLJA I SRECE!