KAKO BITI U DOBRIM ODNOSIMA SA PRIRODOM I SA LJUDIMA ,A NE BITI U STALNOM STRESU? KO MOZE DA RESI OVAJ PROBLEM SRECAN JE COVEK! OVAJ SE TEKST SVAKAKO NASTAVLJA NA PRETHODNI! BURNOUT SINDROM! STRES NAJVISE POGADJA MLADE OD 18 DO 33 GODINE!
Mladi su sve opterećeniji, imaju sve više obaveza, a sve neizvesniju budućnost. Postoje određena neslaganja u svakodnevnoj upotrebi ovog pojma i onoga što on zaista znači. Naš organizam je u stalnom odnosu sa okolinom. Različite situacije i promene u okolini i u našoj interakciji sa okolinom postavljaju ispred nas zahtev da im se prilagodimo. Te promene i zahteve možemo tumačiti kao preteće i ugrožavajuće. Njih zovemo stresorima.
Postoje svakodnevni stresori koji nas ne ugrožavaju odmah i direkno, ali ukoliko konstatno deluju na nas, iscrpljuju naše kapacitete, njih zovemo “mikrostresorima”. I postoje, uslovno rečeno, univerzalni stresori, izazivaju ono što nazivamo šokom, traumom. Različite nesreće i nedaće koje, čini se, kod bilo koga izazivaju stres, na primer smrt bliske osobe, rat, fizičke povrede, silovanje, prirodne katastrofe i sl. Njih zovemo “makrostresorima”.
ukoliko nas taj stres čini jačima, daje nam vitalnost, priliku da napredujemo, naučimo nešto prevazilažeći ga, to je ono što zovemo “eustres”, ali ukoliko crpi naše resurse i ugrožava nam zdravlje, onda je to ono što zovemo “distres”.
Od čega sve zavisi kako će osoba reagovati na stres?
Koliko će nas neka situacija, neki zahtev “pogoditi” odnosno da li će biti u pitanju eustres ili distres, pa čak i makro ili mikro stres u mnogome zavisi od naše procene. Primarne procene: Da li je to pretnja i koliko ugrožavajuća? Kao i sekundarne: Da li ja imam kapaciteta da odgovorim tom izazovu.
Ukoliko nas taj stres čini jačima, daje nam vitalnost, priliku da napredujemo, naučimo nešto prevazilažeći ga, to je ono što zovemo “eustres”, ali ukoliko crpi naše resurse i ugrožava nam zdravlje, onda je to ono što zovemo “distres”.
Od čega sve zavisi kako će osoba reagovati na stres?
Koliko će nas neka situacija, neki zahtev “pogoditi” odnosno da li će biti u pitanju eustres ili distres, pa čak i makro ili mikro stres u mnogome zavisi od naše procene. Primarne procene: Da li je to pretnja i koliko ugrožavajuća? Kao i sekundarne: Da li ja imam kapaciteta da odgovorim tom iza
zazovu i da li u svom inventaru ponašanja posedujem ono koje će mi pomoći da adekvatno otklonim pretnju, prilagodim se, ili pobegnem. I to je prva linija odbrane od stresora. Koliko ćemo doživeti jak stres u mnogome zavisi od naših obrazaca mišljenja koji tumače signale iz okoline. Naš organizam odgovara na našu procenu pretnje, a ne na objektivnu realnost. Ta obrasci kojima se vrše procene u mnogome se uče iz prethodnih iskustava, a pre svega u detinjstvu od roditelja, ali i od vršnjaka, medija ili nastavnika.
Ukoliko je neko kao dete prezaštićen od strane roditelja, a ova zaštita i zavisnost se često produži i na ranu mladost, ako dobija sve što poželi, ne uči da toleriše određen nivo frustracije i neprijatnosti, malo se igra uživo sa drugom decom, puno vremena provodi uz ekran, to je podloga za mentalni sklop jako podložan stresu.re svega statistika je jasna i kaže da je poslednjih dvadeset godina izuzetno porasla stopa depresivnosti, anksioznosti i suicidalnosti kod dece i mladih. Imaju izmešten lokus kontrole, odnosno nemaju osećaj da mogu oni sami da kontrolišu okolnosti u svom životu. Većina nema izgrađene mehanizme za borbu protiv neprijatnosti i one za rešavanje problema, a život pred njih iznosi jednu odgovornost kojoj nisu naučeni. Shavataju jako lično i ugrožavajuće za njih ili njihov sistem vrednosti mnoge relativno neutralne signale iz okoline.
Kakvu ulogu konkretno igra uticaj roditelja?
Roditelji nekada nastupaju sa nečim što zovem “prećutni ugovor”. Taj ugovor su oni zamislili i po njemu je mladi potomak baš zato što su se toliko trudili da bude srećan, sada dužan da ostvaruje njihova očekivanja. Roditelji ovoga nisu ni svesni, ali dete nikada nije pristalo na takav ugovor i sada, kao adolescent ili mlada osoba, oseća pritisak sa njihove strane. Roditelji puno puta žele da ih tretiraju kao decu kada je u pitanju zaštita i kontrola koju žele nad njima, a u isto vreme da ih tretiraju kao odgovorne odrasle kada su u pitanju njihove obaveze i očekivanja.
Na koji način utiču vršnjaci i prijatelji?
Kod današnjih mladih ima manje empatije i empatičkog slušanja, odnosno teže nailaze na saosećanje i pravu podršku prijatelja kada su pod stresom, a i generalno je malo komunikacije licem u lice u odnosu na komunikaciju posredstvom sredstava moderne tehnologije, što sve ostavlja svoje posledice i na odrasle, ali pogotovo na mlade ljude kojima je ovo od malena dominantni vid komunikacije i druženja. Generalno i društvo u kome živimo i institucija porodice su pretrpeli mnoge negativne promene poslednjih godina, što se sve odražava na mlade koji dolaze iz tih porodica i žive u tom društvu.
Kako ćete našim dalekim precima objasniti da jedna osoba od dvadesetak godina koja polazi na ispit ima jak strah, nije spavala, znoji se, trese se, povraća... Predak bi vas pitao: Gde to ide? Da li će tamo neko da je napadne? Da li je tamo divlja zver? ‘Oće li umreti od gladi ako ne stigne na vreme?
Nekada su ljude ubijale realne životne pretnje, odnosno stresori. Danas ih ubija stres. Jer fiziološki, na nivou organizma, odgovor i promene u organizmu koje su tu da nas zaštite iste su kao u to vreme, ali je to odgovor na sitnije izazove i zahteve. A ovih promena ima mnogo, jer se živi brže nego ikada, sve je brzo i instant. Tako da nije sve do pojedinca, okolina i vreme u kojem živimo diktiraju takav tempo da se jako često uočavaju posledice. Poznate posledice su razne psihosomatske bolesti, međutim od stresa pada i imunitet organizma, tako da je poduži spisak zdravstvenih problema koje lekari mogu da podvedu pod “na nervnoj bazi”. Takođe, stres je najčešći okidač mentalnih smetnji.Inače, koncept burnouta se širi i na oblasti van rada. Pa se tako sada govori o roditeljskom ili studentskom burnautu. Jedno istraživanje među studentima medicine u SAD-u pokazuje da oko 50% njih ima prisutne simptome burnouta, te da je burnout povezan sa suicidalnim idejama kod studenata. Ovo zaista zvuči kao ozbiljan problem današnjih mladih generacija.Citajte moj blog o burnout sindromu!
Prema procjenama psihologa i istraživanjima u regoinu stres najviše pogađa mlade ljude između 18 i 33 godine starosti. Rezultati istraživanja pokazuju da nemogućnost osamostaljivanja, nedostatak novca, zapošljavanje, ali I nedostatak perspective toliko pogađa mlade ljude da do 33 godine prolaze kroz veoma teška razdoblja. Zbog pritiska i stresa oko četvrtina mladih u regionu se okreće alkoholu, deset posto cigaretama i oko osam posto drogama..Predispitna groznica i školske obaveze najveći su stres za mlade u Srbiji, rekli su u Beogradu. Negativnosti iz okruženja ne dotiču ih previše, ali najviše iz takta može da ih izbaci politika.Anksioznost je stanje koje se karakteriše osećajem unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti, straha da će se nešto strašno dogoditi, uz psihomotornu napetost i unutrašnji nemir. Osoba često ima osećaj da će eksplodirati, da će izgubiti kontrolu nad sobom, da će joj se desiti nešto “strašno“. Anksioznost nije vezana za konkretan objekat ili osobu. Anksiozna osoba je stalno u stanju “pripravnosti“, stalno je na oprezu, misli da joj se sprema neka opasnost. Kod ovakvih osoba autonomni nervni sistem se lakše aktivira nego kod ostalih ljudi tako da se često javljaju sumptomi kao što su ubrzani rad srca, znojenje, nedostatak vatduha… Anksioznost i panični napadi su rezultat nagomilanog stresa u životu pojedinca. Zato je važno da u toku rada na sebi, najbitnija stavka bude izbegavanje stresnih situacija.Mladi su i gladni sto je dodatni stres. A sto se tice izbegavanje stresnih situacija nije mi jasno kako to psihijatri zamisljaju!
SVE U SVEMU ZAKLJUCUJEMO DA SU DANS MLADI ZBOG NACINA ZIVOTA VISE IZLOZENI STRESU NEGO KAD SU NASI PRECI GLEDALI ' OCI U OCI' SMRTI! ZATO IMAM VELIKO RAZUMEVANJE ZA MLADE I SAD KAD MI NEKO KAZE DA LI BI VOLELA DA SAM OPET MLADA KAZEM DA BI ALI PRE 100 ILI VISE GODINA. DANAS NE NIKAKO!
DRZI SE MLADOSTI NASA, A DA JE TESKO JESTE!
Mladi su sve opterećeniji, imaju sve više obaveza, a sve neizvesniju budućnost. Postoje određena neslaganja u svakodnevnoj upotrebi ovog pojma i onoga što on zaista znači. Naš organizam je u stalnom odnosu sa okolinom. Različite situacije i promene u okolini i u našoj interakciji sa okolinom postavljaju ispred nas zahtev da im se prilagodimo. Te promene i zahteve možemo tumačiti kao preteće i ugrožavajuće. Njih zovemo stresorima.
Postoje svakodnevni stresori koji nas ne ugrožavaju odmah i direkno, ali ukoliko konstatno deluju na nas, iscrpljuju naše kapacitete, njih zovemo “mikrostresorima”. I postoje, uslovno rečeno, univerzalni stresori, izazivaju ono što nazivamo šokom, traumom. Različite nesreće i nedaće koje, čini se, kod bilo koga izazivaju stres, na primer smrt bliske osobe, rat, fizičke povrede, silovanje, prirodne katastrofe i sl. Njih zovemo “makrostresorima”.
ukoliko nas taj stres čini jačima, daje nam vitalnost, priliku da napredujemo, naučimo nešto prevazilažeći ga, to je ono što zovemo “eustres”, ali ukoliko crpi naše resurse i ugrožava nam zdravlje, onda je to ono što zovemo “distres”.
Koliko će nas neka situacija, neki zahtev “pogoditi” odnosno da li će biti u pitanju eustres ili distres, pa čak i makro ili mikro stres u mnogome zavisi od naše procene. Primarne procene: Da li je to pretnja i koliko ugrožavajuća? Kao i sekundarne: Da li ja imam kapaciteta da odgovorim tom izazovu.
Ukoliko nas taj stres čini jačima, daje nam vitalnost, priliku da napredujemo, naučimo nešto prevazilažeći ga, to je ono što zovemo “eustres”, ali ukoliko crpi naše resurse i ugrožava nam zdravlje, onda je to ono što zovemo “distres”.
Koliko će nas neka situacija, neki zahtev “pogoditi” odnosno da li će biti u pitanju eustres ili distres, pa čak i makro ili mikro stres u mnogome zavisi od naše procene. Primarne procene: Da li je to pretnja i koliko ugrožavajuća? Kao i sekundarne: Da li ja imam kapaciteta da odgovorim tom iza
zazovu i da li u svom inventaru ponašanja posedujem ono koje će mi pomoći da adekvatno otklonim pretnju, prilagodim se, ili pobegnem. I to je prva linija odbrane od stresora. Koliko ćemo doživeti jak stres u mnogome zavisi od naših obrazaca mišljenja koji tumače signale iz okoline. Naš organizam odgovara na našu procenu pretnje, a ne na objektivnu realnost. Ta obrasci kojima se vrše procene u mnogome se uče iz prethodnih iskustava, a pre svega u detinjstvu od roditelja, ali i od vršnjaka, medija ili nastavnika.
Ukoliko je neko kao dete prezaštićen od strane roditelja, a ova zaštita i zavisnost se često produži i na ranu mladost, ako dobija sve što poželi, ne uči da toleriše određen nivo frustracije i neprijatnosti, malo se igra uživo sa drugom decom, puno vremena provodi uz ekran, to je podloga za mentalni sklop jako podložan stresu.re svega statistika je jasna i kaže da je poslednjih dvadeset godina izuzetno porasla stopa depresivnosti, anksioznosti i suicidalnosti kod dece i mladih. Imaju izmešten lokus kontrole, odnosno nemaju osećaj da mogu oni sami da kontrolišu okolnosti u svom životu. Većina nema izgrađene mehanizme za borbu protiv neprijatnosti i one za rešavanje problema, a život pred njih iznosi jednu odgovornost kojoj nisu naučeni. Shavataju jako lično i ugrožavajuće za njih ili njihov sistem vrednosti mnoge relativno neutralne signale iz okoline.
Kakvu ulogu konkretno igra uticaj roditelja?
Roditelji nekada nastupaju sa nečim što zovem “prećutni ugovor”. Taj ugovor su oni zamislili i po njemu je mladi potomak baš zato što su se toliko trudili da bude srećan, sada dužan da ostvaruje njihova očekivanja. Roditelji ovoga nisu ni svesni, ali dete nikada nije pristalo na takav ugovor i sada, kao adolescent ili mlada osoba, oseća pritisak sa njihove strane. Roditelji puno puta žele da ih tretiraju kao decu kada je u pitanju zaštita i kontrola koju žele nad njima, a u isto vreme da ih tretiraju kao odgovorne odrasle kada su u pitanju njihove obaveze i očekivanja.
Na koji način utiču vršnjaci i prijatelji?
Kod današnjih mladih ima manje empatije i empatičkog slušanja, odnosno teže nailaze na saosećanje i pravu podršku prijatelja kada su pod stresom, a i generalno je malo komunikacije licem u lice u odnosu na komunikaciju posredstvom sredstava moderne tehnologije, što sve ostavlja svoje posledice i na odrasle, ali pogotovo na mlade ljude kojima je ovo od malena dominantni vid komunikacije i druženja. Generalno i društvo u kome živimo i institucija porodice su pretrpeli mnoge negativne promene poslednjih godina, što se sve odražava na mlade koji dolaze iz tih porodica i žive u tom društvu.
Kako ćete našim dalekim precima objasniti da jedna osoba od dvadesetak godina koja polazi na ispit ima jak strah, nije spavala, znoji se, trese se, povraća... Predak bi vas pitao: Gde to ide? Da li će tamo neko da je napadne? Da li je tamo divlja zver? ‘Oće li umreti od gladi ako ne stigne na vreme?
Nekada su ljude ubijale realne životne pretnje, odnosno stresori. Danas ih ubija stres. Jer fiziološki, na nivou organizma, odgovor i promene u organizmu koje su tu da nas zaštite iste su kao u to vreme, ali je to odgovor na sitnije izazove i zahteve. A ovih promena ima mnogo, jer se živi brže nego ikada, sve je brzo i instant. Tako da nije sve do pojedinca, okolina i vreme u kojem živimo diktiraju takav tempo da se jako često uočavaju posledice. Poznate posledice su razne psihosomatske bolesti, međutim od stresa pada i imunitet organizma, tako da je poduži spisak zdravstvenih problema koje lekari mogu da podvedu pod “na nervnoj bazi”. Takođe, stres je najčešći okidač mentalnih smetnji.Inače, koncept burnouta se širi i na oblasti van rada. Pa se tako sada govori o roditeljskom ili studentskom burnautu. Jedno istraživanje među studentima medicine u SAD-u pokazuje da oko 50% njih ima prisutne simptome burnouta, te da je burnout povezan sa suicidalnim idejama kod studenata. Ovo zaista zvuči kao ozbiljan problem današnjih mladih generacija.Citajte moj blog o burnout sindromu!
Prema procjenama psihologa i istraživanjima u regoinu stres najviše pogađa mlade ljude između 18 i 33 godine starosti. Rezultati istraživanja pokazuju da nemogućnost osamostaljivanja, nedostatak novca, zapošljavanje, ali I nedostatak perspective toliko pogađa mlade ljude da do 33 godine prolaze kroz veoma teška razdoblja. Zbog pritiska i stresa oko četvrtina mladih u regionu se okreće alkoholu, deset posto cigaretama i oko osam posto drogama..Predispitna groznica i školske obaveze najveći su stres za mlade u Srbiji, rekli su u Beogradu. Negativnosti iz okruženja ne dotiču ih previše, ali najviše iz takta može da ih izbaci politika.Anksioznost je stanje koje se karakteriše osećajem unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti, straha da će se nešto strašno dogoditi, uz psihomotornu napetost i unutrašnji nemir. Osoba često ima osećaj da će eksplodirati, da će izgubiti kontrolu nad sobom, da će joj se desiti nešto “strašno“. Anksioznost nije vezana za konkretan objekat ili osobu. Anksiozna osoba je stalno u stanju “pripravnosti“, stalno je na oprezu, misli da joj se sprema neka opasnost. Kod ovakvih osoba autonomni nervni sistem se lakše aktivira nego kod ostalih ljudi tako da se često javljaju sumptomi kao što su ubrzani rad srca, znojenje, nedostatak vatduha… Anksioznost i panični napadi su rezultat nagomilanog stresa u životu pojedinca. Zato je važno da u toku rada na sebi, najbitnija stavka bude izbegavanje stresnih situacija.Mladi su i gladni sto je dodatni stres. A sto se tice izbegavanje stresnih situacija nije mi jasno kako to psihijatri zamisljaju!
SVE U SVEMU ZAKLJUCUJEMO DA SU DANS MLADI ZBOG NACINA ZIVOTA VISE IZLOZENI STRESU NEGO KAD SU NASI PRECI GLEDALI ' OCI U OCI' SMRTI! ZATO IMAM VELIKO RAZUMEVANJE ZA MLADE I SAD KAD MI NEKO KAZE DA LI BI VOLELA DA SAM OPET MLADA KAZEM DA BI ALI PRE 100 ILI VISE GODINA. DANAS NE NIKAKO!
DRZI SE MLADOSTI NASA, A DA JE TESKO JESTE!
