DOSLI SMO DO MAKSIMUMA

UMESTO DA ZIVIMO ZIVOT UNAZAD - STO BI BILO STVARNO KUL - NAMA SE DESAVA EVOLUCIJA UNAZAD! A DA NA KAZEM DA SMO DOSTIGLI MAKSIMUME U TEHNOLOGIJI, NAUCI, MEDICINI... ILI BAR MISLIM! DAKLE NA VRHUNCU SVEGA COVEK NE MOZE DA NAPRAVI KORAK DALJE, I ZATO LOGICNO KRECEMO NAZAD. NE ZNAM ZASTO ONDA NE STAGNIRAMO? ILI JE IPAK PROBLEM U TOM RACUNANJU VREMENA. KAKO BILO DA BILO SMESI NAM SE DA BUDEMO PECINSKI COVEK ILI MAJMUN ( STO JE DARVIN  REKAO, PA POSLE NAUCNICI POREKLI).

Naučnici tvrde da je čovečanstvo dostiglo svoj maksimum kada je reč o visini, izdržljivosti i dugovečnosti, a pokušaji premašivanja tih granica snagom organizma dovode do njegovog uništavanja.Oni smatraju da je vrlo moguće da će se ljudi u budućnosti vratiti na nekadašnju prosečnu visinu, dok će se životni vek skratiti.U poslednjih 100 godina životni standard se znatno povećao u mnogim zemljama. Pravilna prehrana, razvijena medicina i higijena doveli su do toga da su ljudi narasli i počeli da žive duže. Međutim, početkom osamdesetih prosečna visina žena iznosila je 170 centimetara, a muškaraca 180, a od tada se pokazatelji nisu menjali.
Ipak, stručnjaci su uvereni da će se ljudi u bliskoj budućnosti vratiti na nekadašnju visinu, a i životni vek će se skratiti.
Osnovni zadatak današnjice je da se ovi pokazatelji održe na visokom nivou. Promene životne sredine, uključujući i klimatske, mogu od nas zahtevati mnogo više napora i finansijskih sredstava, kako bi sve ostalo kao pre. Međutim, istraživanja pokazuju da se nešto počelo da se menja, i to ne nabolje. Tako se u proteklih 10 godina u pojedinim afričkim zemljama smanjila prosečna visina stanovništva. To ukazuje da već sada postoje društva koja ne mogu osigurati dovoljno hrane za svoju decu i voditi računa o njihovom zdravlju”, ističu autori članka, a prenosi ruski Sputnjik.  Osim visine i životnog veka, u poslednjih 100 godina povećana je i ljudska izdržljivost, a o tome svedoče novi sportski rekordi. Međutim, prema mišljenju američkih stručnjaka, ne treba očekivati nove rekorde kada je reč o maratonu ili biciklističkim trkama jer je telo svakog čovjeka sposobno sagorevati samo dva i po puta više energije nego što troši dok je u stanju mirovanja. Ako se ta granica prekorači, organizam oštećuje mišiće i tkiva, pokušavajući nadoknaditi deficit kalorija. Prema mišljenju stručnjaka, čak ni najsposobniji sportista ne može da premaši tu barijeru.
Tokom nekoliko meseci istraživači su pratili zdravlje sportista koji su učestvovali u biciklističkoj trci Tur de Frans koja je trajala više dana, kao i onima koji su učestvovali u maratonu dugom 140 dana, od Los Anđelesa do Njujorka. Istraživači su potom uporedili rezultate s bazalnim metabolizmom, odnosno s količinom energije koju sportisti troše tokom mirovanja.
Кako se ispostavilo, na početku takmičenja sportisti su trošili mnogo kilokalorija, ali nakon nekoliko nedelja njihove energetske potrebe naglo su se smanjile na oko 1.200 kilokalorija.
Prema rečima stručnjaka, razlog je za to specifičnost ljudskog organizma koji ne može potrošiti mnogo više kalorija nego što telo troši u stanju mirovanja.
Tokom procesa evolucije, ljudi su postali mnogo izdržljiviji od ostalih primata. To se dogodilo zato što su tokom prirodne selekcije opstajali fizički aktivni pojedinci, posebno oni koji su mogli trčati preko velikih udaljenosti. Ali moguće je i to da je izdržljivost povezana s dužim periodom trudnoće, ili čak s povećanom potrošnjom energije našeg mozga”, smatraju autori istraživanja.
Američki stručnjaci koji su obradili statistike smrtnosti iz 40 zemalja u poslednjih 100 godina, izračunali su maksimalan životni vek koji čovek može da dostigne, a on iznosi 125 godina. Najduži životni vek na zemlji imala je Francuskinja Žan Kalmen koja je umrla u 123. godini života.Borba protiv infektivnih i kroničnih bolesti verojatno će produžiti prosečni životni vek, ali ne i njegov maksimum. Stoga je potrebno preraspodeliti resurse. Sredstva koja se danas troše kako bi se produžio životni vek mogla bi se usmeriti na to da se produži trajanje zdravog života, odnosno da se ljudi osećaju dobro i u starosti.
Danas smo opet uradili nesto uzasno za buduce generacije. Potrosili smo sve prirodne resurse koje smo trebali da trosimo do kraja godine. I ovo nije prva godina kada se to desava. Vec pet godina kako ja  pratim EARTH  Overshoot  day taj dan dolazi sve ranije.
Čovečanstvo od danas živi na kredit, jer je već potrošilo prirodna bogatstva koja planeta ima na raspolaganju za ovu godinu, dva meseca ranije nego pre 20 godina, prema računici Mreže za globalni ekološki otisak.
Čovečanstvo trenutno koristi ekološke resurse 1,75 puta brže nego što su kapaciteti obnove ekosistema - navela je ta nevladina organizacija u saopštenju.
I znam da necete poverovati sta nam najvise treba, a nije voda? Zalihe peska su potresene vec znacajno unapred, pa je njegova cena dostigla vrtoglavu cifro od 2,55 evra po toni ( recimo za kilometar autoputa potrosimo 30.000 tona peska).
Da smo ostali na nivou pecinskog coveka i zivela u saglasju sa prirodom ovo se sve ne bi desilo. znaci tehnologija nas je zapravo unistila. Tezeci ka boljem, laksem i kvalitetnijem zivotu covek je nemilosrdan prema prirodi. Unistili smo sve sto smo mogli, pa i zalih litijima koji je neophodan za nove tehnologije. I sta cemo sad?
Stagnacija mozda ne dolazi u obzir zbog toga sto tocak kad krene ne moze da se zaustavi, a nas se tocak krece sve vecom i vecom brzinom, do svoga kraja puta!
Da bi preziveo covek mora da ide u rikverc, osnovno pravilo u borbi za opstanak. Ako ne zakocis i ne vratis se unazad ode u provaliju (auto).
NEVEROVATNO EVOLUCIJA IDE UNAZAD, A TROSENJE PRIRODNIH RESURSA IDE UNAPRED! KO CE POBEDITI NA KRAJU NE ZNAM, ALI SVE VISE SHVATAM DA COVEK SVOJOM KRIVICOM GUBI BITKU I TO ODAVNO!

ZIVOT UNAZAD

KAKO BI BILO DA ZIVIMO ZIVOT UNAZAD? RAZMISLITE DOBRO - DA LI JE BOLJE DA SE OSECATE SVE GORE STO VAM ZIVOT VISE ODMICE ILI JE BOLJE DA VAM JE SVE BOLJE KAKO VAM ZIVOT ODMICE? VUDI ALEN JE TO FENOMENALNO OBJASNIO:Svoj sledeći život želeo bih da proživim unazad. Počneš mrtav, a onda izađeš na put…Zatim se probudiš u stračkom domu osećajući se bolje svakim danom. Izbace te odatle zato što si previše zdrav; odeš i podigneš svoju penziju, a kada počneš da radiš dobiješ zlatni sat i žurku za svoj prvi radni dan.Radiš 40 godina dok ne postaneš dovoljno mlad da se povučeš s posla. Nakon toga počneš da izlaziš, piješ, postaješ generalno promiskuitetan i onda si spreman za srednju školu.Onda polaziš u osnovnu školu, postaješ dete, igraš se…Nemaš odgovornost, postaješ beba sve do rođenja. A onda, svojih poslednjih 9 meseci provedeš plivajući u luksuznom spa centru, sa uslovima kao što su centralno grejanje i sobna usluga na točenje, više prostora svakim danom i onda, gle čuda…Skončaš kao orgazam!
Imala sam i ja neke svoje varijante: Zavrsis skolu i onda dobijas platu i uzivas do 40-te pa onda radis dokle mozes ( neko do 60, neko do 70, 80).Doduse sad cemo tako svi da radimo  iako smo poceli da radimo odmah posle skole ili sa manjim pauzama zbog nezaposlenosti, otkaza i slicno!!!
Zivot posle smrti je sve izvesnija stvar jer smrt vise nije ona smrt na koju smo navikli i koju su nam pogresno predstavljali do sada. Znaci pitanje je samo kako preziveti zivot sto bolje. Jer i posle smrti opet ide zivot. Tako da je varijanta zivota unazad mnogo bolja od ove sadasnje kada idemo unapred.Kako sada zivimo. Orgazam, jajasce, spermatozoid i devet meseci  u utrobi majke. Nista ne znamo ili bar tako mislimo jer nam jos dugo nece biti dozvoljeno da govorimo.Radjamo se i svi oko nas su srecni. Maze nas, paze nas ugadjaju ,i dalje nista ne znamo. Najbolji period zivota je do polaska u vrtic ili skolu (kako kome).A onda pocinjemo da znamo  i tu vec nastaje problem. Mi nesto znamo iz vec stecenog iskustva, ali vise od polovine znanja koja pocinjemo da sticemo su upravo suprotna nasim dosadasnjim znanjima. Krece borba u kojoj si ili lav ili plen.Zatim, zavrsavas skolu (skole) i pocinjes da trazis posao jer drugi nacin  da prezivis sem toga ne postoji (jedino ako ides  u smeru parazitiranja koje ti omogucavaju roditelji ili partner do onih zlatnih 40-tih?) i da naravno ako nisi ovo iz zagrade osnujes svoju porodicu. Sve po pravilima!Zivis tako u braku mucis se sledecih 40 godina na poslu, odgajas decu  i cekas penziju.  Taj put u toku tvog zivota kada si u najvecem rasponu snage i fizicke i umne vrlo je tezak i zaista napravi nepopravljivu stetu na tvom organizmu. Zato kada docekas ( ili ne?) penziju ti si vec potpuno oronuo u svakom smislu. A borba nije gotova! Naprotiv! Sada mozes da biras da zivis sam u domu za stare, u svom domu koji tvoja deca zaboravljaju da postoji ili da se izboris da su ti deca pored tebe i da cuvas unucice ( ako mozes). Ne znam koja je varijanta najbolja zasita, ali jedno sigurno znam da star  i istrosen covek najvise treba mir i mogucnost da poslednje dane posveti sebi jer do sada nije imao priliku za to.  I tako stizu ti poslednji dani ,cekas smrt i nekako se  i radujes sto ces zavrsiti ovozemaljski zivot nadajuci se da ces kad odes  u Raj imati neki bolji zivot jer si ovaj totalno upropastio! Zato je zivot u nazad izuzetno pametna stvar jer kad zapocinjes zivot sve znas i nema sanse da pogresis.
E SAD! AKO STVARNO POSTOJI TAJ ZIVOT POSLE SMRTI ZASTO ONDA NE ZIVIMO UNAZAD NEGO UNAPRED? ZASTO DOLAZIMO NA OVAJ SVET POTPUNO NEPRIPREMLJENI ZA SVE ONO STO NAS CEKA  U NASEM ZIVOTU? TO NIJE FER! TAMAN DO 80-TE GODINE SKAPIRAMO KAKO TREBA ZIVETI I ONDA UMREMO . UMESTO DA NASTAVIMO ZIVOT ODATLE MI OPET POCINJEMO IZNOVA I IZNOVA BEZ IKAKVOG ISKUSTVA I ZNANJA.... MA STVARNO NIJE FER!