KLINICKA SMRT

KLINICKA SMRT. TO JE PERIOD OD KAD NASTANE SRCANI ZASTOJ DO PROGLASENJA VREMENA SMRTI KADA SU POTREBNA SVA TRI PARAMETRA KOJI ODREDJUJU ZIVOT TO JEST SMRT. SRCE NE KUCA,,COVEK NE DISE, MOZAK NEMA NIKAKVU AKTIVNOST.Eto,samo to odredjuje nas zivot ili smrt. I lekari na osnovu ta tri parametra znaju kad je "izgubljena bitka'.Naucnici su sve to pretvorili u dva aspekta. Jedan potpuno naucni - da doktori mere koliko posle prestanka rada srca kiseonik snadbeva organizam. Drugi je potpuno alternativan po mom misljenju jer je jos u fazi eksperimenta. A to je da se na svetlo iznad operacionog stola postavi fotografija ( nekog predmeta ili licnosti) i da se po "ozivljavanju" pacijenta utvrdi da li zna sta je bilo na fotografiji,Tako sve u svemu smrt nije trenutak, nego proces koji traje. Koliko - to se jos ispituje.Mnogi ljudi su imali iskustvo sa klinickom smrcu i mnogo njih je opisalo sta su "videli' u tim trenucima Razni ljudi,razna iskustva, a ipak jedan zakljucak. Svi pominju neki tunel i svetlost. Sad da li je to uticaj filmova ili istina? Ili da li je moguce da mozak radi odvojeno od srca?Veoma teska pitanja, a odgovor niko pouzdano ne zna. Mada je cela ta prica sa onima koji su bili u tom tunelu i koje su lekari vrtili u zivot ponekad totalno realisticna. Te ljude ne mozes da ubedis da to nije bilo!
Buducnost. Kako se bude razvija tehnologija, narocito ovom brzinom uopste ne sumnjam da cemo imati 3D snimak tunela i svetlosti. Sve ce se znati i ljudi se vise nece toliko plasiti smrti. Danas je strah od smrti najveci strah koji covek moze da ima. I svejedno da li je ta smrt nastala od bolesti,starosti,rata ili prirodnih katastrofa ljudi su "smrtno" uplaseni'.Zato jedva cekam taj snimak koji ce umanjiti najveci strah covecanstva -strah od smrti.
Proslost. Kad ne bih imala i neku svoju pricu ne bi ni zapocinjala temu. Kao sto sam imala iskustvo sa pokusajem kradje bebe,tako sam imala iskustvo u svojoj 21-oj godini zivota sa onim sto nazivaju klinicka smrt ili zastoj srca. Rekli su mi da je trajalo svega nekoliko minuta. Medjutim, meni se iz te prekrasne suncane,cvetne baste nikako nije izlazilo jer tamo nisam osecala bol. Nisam videla ni tunel ni svetlost, ali jesam predivnu bastu i nisam osecala bol koji me je pre i posle toga razdirao!
NA KRAJU STA RECI? DA LI SAM ZAISTA UMRLA PA OZIVELA? DA LI JE MOJ MOZAK IMAO DOVOLJNO KISEONIKA DA ZAMISLI TU BASTU?  I KAKO JE MOGUCE DA SECANJE BUDE TAKO JAKO DA NIJE NESTALO NAKON TOLIKO GODINA AKO NIJE BILO ISTINITO?

VELIKI RAT

VELIKI RAT.OVE GODINE JE STOGODISNJICA OD POCETKA RATA. I sve znamo o tome.Ali jedna stvar nikad nije bila sasvim jasna.I nije vezana samo za Veliki rat.To je pitanje umiranja.Da li je patriotizam tako veliki da se gine bez reci?Da li pesnici preteruju,da ne kazem lazu kad pisu pesme u kojima se velica svako ko ode u rat i tamo pogine? Ni godine, ni obrazovanje , ni verska pripadnost nemaju nikakvu ulogu ni vaznost puscanom zrnu ,ono pogadja svakog zeleo on to zaista ili ne ? Da li je to zaista hrabrost ili spremnost da se pogine za otadzbinu?Cifru stradanja svi znate,ali meni bode oci onaj podatak da je 40,000 decaka od 15 do 19 godina starosti otislo direktno na puscano zrno.Zasto ko zna?Zbog igre velikih sila?Zbog odmeravanja snage?Zbog trosenja oruzja koje zastareva? Zbog najvece zarade od prodaje oruzja?Oruzje i rat nikad ni jednoj strani dobra nisu doneli .Vojnici su se borili samo zato sto se od njih to trazi.Za ratovima ostaju grobovi i nepotrebne smrti toliko ljudi. I opet se pitam? Da li su iskreni pesnici dok opisuju "radost" mladica sto ce uskoro  poginuti?  Da li se zaista ti mladici nisu bojali smrti? Ako je to zaista istina ,ja sebe smatram vrlo losom osobom.Jer ja se plasim smrti.Takodje ne znam nikog u okolini ko se ne plasi smrti.Mozda mi to ne mozemo da osetimo jer nam ne preti konkretna opasnost.Ili bar tako mislimo. Da li bi mi pre ratovali nego da budemo robovi?
U buducnosti bicemo robovi i bez rata.Pa cemu su onda bili toliki ratovi?Da se istrosi oruzje i smanji broj stanovnika planete.Pa kako ce onda ljudska rasa u buducnosti koja bude imala dve tri "generalne opravke" za zivotni vek preko 100 godina ,a mozda bude i besmrtna ,kako ce imati mesta na planeti?Da li ce se prosiriti i na druge planete? I da li ce se konacno izgubiti strah od smrti?
Svako od nas je u proslosti imao bar neki rat. Cak i moja deca onaj 1991-ve godine i onaj 1999-te.Uvek smo bili u nekom ratu ko zna zbog kojih razloga. Jos od narodne knjizevnosti  nasi junaci su opevani kao najhrabriji ,najplemenitiji,najveci. ALI JA IPAK NE BIH PROVERAVALA DA LI DECA ZELE SMRT IZ BILO KOJIH RAZLOGA.JA MOJU DECU NE BIH PUSTILA U RAT!!!
Smrt jeste nesto cega se treba bojati, a narocito ova nazovi patriotska smrt. Ne zelim da bilo ko vise dozivi  da umire ko zna zasto?
POZDRAV DRAGI PRIJATELJI. IZVINITE ALI ME POTRESAO TEKST U NOVINAMA DA PUTIN SPREMA RAT 2015.GODINE.STOP RATU!STOP UBIJANJU!