POGLEDAJTE DANASNJE NASLOVE U NOVINAMA: OLUJNO NEVREME I GRAD U SRBIJI, NEZAPCENO RAZORNO NEVREME U GRCKOJ, U AMERIKU STIZE URAGAN BERI, VANREDNA SITUACIJA NA HAVAJIMA ZBOG NEVREMENA, ZEMLJOTRES U JAPANU GROM MOZE DA UDARI NA ISTO MESTO I 50 PUTA.
Najdramatičniji trenutak od kojeg najviše strepimo i to s razlogom - tada se oslobađa najveća energija, pali se vatra, kidaju se grane, stradaju ziva bica.Grom može i do 50 puta da udari na jedno mesto, istom putanjom i to samo u deliću sekunde. Ako preživimo ovaj udar, teško da ćemo osetiti više od jednog praska i jednog bljeska - zbog naših ograničenih čula.A ja sam dosada mislila da grom nikada dva puta ne udara na isto mesto.Ipak, kada posmatramo taj ples munja u daljini, možemo primetiti da se one najpre lagano granaju, a da onaj najjači snop bljesne nekad i dva puta po potpuno istoj putanji. Oko 40 odsto gromova, zapravo, ima više udara, a najčešće dva do tri.Putanja groma jasno je definisana zakonima prirode, ali potpuno nedokučiva za ljudski um. Ni fizika nam nije potpuno otkrila tajnu ove u isto vreme strašne i očaravajuće pojave, ali neki detalji svakako mogu da nam pomognu da racionalizujemo strah i da, možda, više uživamo u munjama kada ih posmatramo iz sigurne zone.
Znak opasnosti koji vam se može ukazati na višim planinama je, na primer, podizanje kose. Po pravilu, trebalo bi da čučnete, pokrijete uši rukama, što manje dodirujete tlo... Ali, ni ovo naelektrisanje nije znak da će grom da udari baš u vas.
Na većim visinama se na zašiljenim predmetima i na visokim objektima električno pražnjenje dešava i bez pojave munje. To je tzv. tačkasto pražnjenje i može da se vidi golim okom kao svetlost, korona.
Ako, na primer, letite avionom dok je napolju nevreme, nemojte da se uplašite ako ovu pojavu uočite na vrhu krila aviona. Može da se vidi, recimo, i na dalekovodima.
Može da bude i dramatičnije, pa da izgleda kao gomila malih udara groma koji "varniče" iz naelektrisanog predmeta, na primer aviona. Za pilote, sasvim uobičajena pojava i često snimljena kamerama.
Fizika pražnjenje objašnjava ubrzanjem elektrona, koji se sudara sa neutralnim molekulom vazduha. Ako ima dovoljnu brzinu, odn. kinetičku energiju, on će osloboditi elektron iz tog molekula i dalje će krenuti zajedno stvarajući lavinu.
Ono što ih ubrzava je, razume se, jako električno polje u oluji.
Da bi se formirao grom, prvo mora da nastane stručnim žargonom rečeno "pilot strimer", a to je prvi preobražaj tačkastog pražnjenja u ozbiljniji snop. Pilot strimer slabo je osvetljen, ali stvara toplotu, koja dalje oslobađa put elektronima i formira se kanal u kojem nastaje "lider".
Lider je već ozbiljan napredak ka gromu. Dug je od 5 do 50 metara. Kada se stvori lider, grom na trenutak utihne. Naleketrisanje se skuplja i sa vrha lidera stvara se novi skok. Običan "lider" postaje "skokoviti lider" i to je već nešto što možemo da prepoznamo na nebu - munja koja se grana tražeći put sa mini pauzama.
Kada se "skokoviti lider" približi zemlji, stvaraju se uslovi za prasak i to tako što ulogu igra i, da tako kažemo, "druga strana", odnosno zemlja.ao što je već rečeno, u oko 40 posto slučajeva udar groma se ponavlja istom putanjom, istim jonizovaim kanalom. Obično su u pitanju dva ili tri udara, ali može ih biti i više, do 50.
Prvi udar je najjači. Svetlost nastaje zbog ogromne temperature vazduha, a zvuk jer se jonizujući kanal u trenutku udara naglo širi.
I nakon glavnog pražnjenja još nekoliko desetina ili stotina milisekundi može da se javi struja od 100 do 200 ampera koja bi sama po sebi i bez "glavnog udara" izuzetno jaka.
Tada strimer kreće i sa zemlje i, ako se "poljubi" sa liderom, nastaje čuveni prasak pražen jakom svetlošću, ogromnom temperaturom i razarajućom moći. To je "glavni udar" groma. Od kad je Frenklin izmislio gromobran ljudi pokusavaju da zastite svoje kuce. Nekada gromobrani su bili sastavni deo solitera i nekih privatnih kuca. Sada ili ih ne prepoznajem ili ih vise nema. A gromova sve vise!
Pošto zvuk prelazi jedan kilometar za tri sekunde, onda jednostavno ovu brojku podelite sa tri.
Na primer, ako je prošlo 9 sekundi od munje do grmljavine, znači da je grom udario tačno na 3 kilometra od vas.
Ako vas zanima preciznija računica, odnosno koliko ste metara udaljeni od groma onda je potrebno da broj sekundi između munje i grmljavine pomnožite sa 340 (toliko metara zvuk pređe za jednu sekundu).
Dobićete isti rezultat - na primer, 9 x 340 je 3,060 metara, odnosno grom je udario na tačno tri kilometra od vas.
Inače, preporuka je da ukoliko je razmak između munje i grmljavine manji od 30 sekundi, treba da se sklonite u zatvoreni i obezbeđen prostor.
Munja je vidljivo pražnjenje atmosferskog elektriciteta do kojeg dolazi kad određeno područje atmosfere postane električki nabijeno ili se pojavi razlika potencijala dovoljna da svlada otpor vazduha Najčešće udara iz olujnih oblaka kumulonimbusa. Tokom oluje munja se može pojaviti u oblaku, između oblaka, između oblaka i zraka te između oblaka i tla. Zvučni prasak nastao prolaskom munje kroz zrak zove se grom. Niko danas ne ignoriše činjenicu da električna pražnjenja mogu biti prouzrokovana naelektrisanim oblacima za vreme oluje. Procenuje se da su neprekidno aktivne, oko zemlje, oko dve hiljade oluja, koje proizvode stotinak pražnjenja svake sekunde. Među ovim pražnjenjima, ona koja pogađaju zemlju nazvana su udari groma, dok takođe postoje pražnjenja koja izbijaju unutar jednog oblaka, ili između više olujnih oblaka koja nazivamo munjama.
Novine svakog dana donose vesti iz krajeva pogodjenih raornim olujama. Po celom svetu bez razlike. A nekada su i te kako postojale razlike u tome gde su oluje i uragani normalna pojava a gde ne. Danas razorno nevreme podjednako rasporedjeno. Mozda je uvek tako i trebalo da bude. a ne da se razmazimo - 'nece grom u koprive". Otkud uragan u Srbiji? Tornado kod Kikinde? I oluja koja cupa drvece usred Beograda?
Nekako sumnjam da su se Ameri zaigrali Teslinim pronalascima jer podesecam vas on je bio spatac munjama i gromovima. Prosto ih je obozavao. I znao je mnogo onjima. Da ih prizove, ali i ukroti. Pa je mozda ostavio trag svojih misli u vezi toga. Ma sta mozda? Setite se da je Tesla znao da izazove i zemljotres!
Uz svu pricu o klimatskim promenama, prosto je nemoguce da odjednom ovoliko oluja dodje do zemlje. Verovatnija je prica da su necim izazvane!Čak hiljadu puta u sat vremena sevnu munje iznad jezera Marakaibo u Venecueli. Takav fenomen poznat je po nekoliko različitih naziva, kao svetionik Marakaibo, Katatumbo munje ili "večna oluja".
Međutim, na mestu gde se reka Katatumbo susreće s jezerom Marakaibom u proseku je 260 olujnih dana u godini, dok po kvadratnom kilometru ovde udari 250 munja tokom godine.
Zbog toga je jezero prozvano mestom s najvećom koncentracijom munja na svetu, zbog čega je i završilo u Ginisovoj knjizi rekorda.
Oluje svoj vrhunac dostižu u oktobru, kad se iznad Katatumbe može videti u proseku 28 munja svakog minuta, a noćno nebo je redovno osvetljeno po devet sati zbog hiljadu munja koje stvaraju prirodni elektricitet.
Budući da ovde dosad nije potvrđena nijedna naučna teorija zbog čega nastaju munje, Katatumbov svetlosni spektatkl se pripisuje moćnoj kombinaciji topografije i vetrova.
"Pojavu tolikog broja munja moguće je povezati s terenom, odnosno zbog kombinacije padina planinskih lanaca i zakrivljene obale. Nepravilan teren može pomoći u generisanju vetrova i grejanju ili hlađenju što može podstaći oluje", objašnjava dr Danijel Sesil iz Globalnog hidrološkog i klimatskog centra za munje.
Katatumbo munje toliko jako svetle da se mogu videti čak i sa udaljenosti od 400 kilometara, pa su one mornarima nekada služile i kao navigacija.
I TAKO! DOSLO JE VREME DA SE CUVAMO GROMA. ONA KLETVA -DA BOGDA TE GROM UDARIO VISE NIJE SAMO PRAZNA PRICA. SVE VISE LJUDI STRADA OD GROMA. I NE VERUJTE VISE NI U ONO NECE GROM U KOPRIVE. HOCE! UDARA U SVE! I NECE DVA PUTA NA ISTO MESTO! HOCE I TO DO 50 PUTA.
PA NISTA NAM DRUGO NE PREOSTAJE NEGO DA POSTANEMO EXTRA MATEMATICARI I DA RACUNAMO GDE JE MUNJA U TRENUTKU PRASKA!
Najdramatičniji trenutak od kojeg najviše strepimo i to s razlogom - tada se oslobađa najveća energija, pali se vatra, kidaju se grane, stradaju ziva bica.Grom može i do 50 puta da udari na jedno mesto, istom putanjom i to samo u deliću sekunde. Ako preživimo ovaj udar, teško da ćemo osetiti više od jednog praska i jednog bljeska - zbog naših ograničenih čula.A ja sam dosada mislila da grom nikada dva puta ne udara na isto mesto.Ipak, kada posmatramo taj ples munja u daljini, možemo primetiti da se one najpre lagano granaju, a da onaj najjači snop bljesne nekad i dva puta po potpuno istoj putanji. Oko 40 odsto gromova, zapravo, ima više udara, a najčešće dva do tri.Putanja groma jasno je definisana zakonima prirode, ali potpuno nedokučiva za ljudski um. Ni fizika nam nije potpuno otkrila tajnu ove u isto vreme strašne i očaravajuće pojave, ali neki detalji svakako mogu da nam pomognu da racionalizujemo strah i da, možda, više uživamo u munjama kada ih posmatramo iz sigurne zone.
Znak opasnosti koji vam se može ukazati na višim planinama je, na primer, podizanje kose. Po pravilu, trebalo bi da čučnete, pokrijete uši rukama, što manje dodirujete tlo... Ali, ni ovo naelektrisanje nije znak da će grom da udari baš u vas.
Na većim visinama se na zašiljenim predmetima i na visokim objektima električno pražnjenje dešava i bez pojave munje. To je tzv. tačkasto pražnjenje i može da se vidi golim okom kao svetlost, korona.
Ako, na primer, letite avionom dok je napolju nevreme, nemojte da se uplašite ako ovu pojavu uočite na vrhu krila aviona. Može da se vidi, recimo, i na dalekovodima.
Može da bude i dramatičnije, pa da izgleda kao gomila malih udara groma koji "varniče" iz naelektrisanog predmeta, na primer aviona. Za pilote, sasvim uobičajena pojava i često snimljena kamerama.
Fizika pražnjenje objašnjava ubrzanjem elektrona, koji se sudara sa neutralnim molekulom vazduha. Ako ima dovoljnu brzinu, odn. kinetičku energiju, on će osloboditi elektron iz tog molekula i dalje će krenuti zajedno stvarajući lavinu.
Ono što ih ubrzava je, razume se, jako električno polje u oluji.
Da bi se formirao grom, prvo mora da nastane stručnim žargonom rečeno "pilot strimer", a to je prvi preobražaj tačkastog pražnjenja u ozbiljniji snop. Pilot strimer slabo je osvetljen, ali stvara toplotu, koja dalje oslobađa put elektronima i formira se kanal u kojem nastaje "lider".
Lider je već ozbiljan napredak ka gromu. Dug je od 5 do 50 metara. Kada se stvori lider, grom na trenutak utihne. Naleketrisanje se skuplja i sa vrha lidera stvara se novi skok. Običan "lider" postaje "skokoviti lider" i to je već nešto što možemo da prepoznamo na nebu - munja koja se grana tražeći put sa mini pauzama.
Kada se "skokoviti lider" približi zemlji, stvaraju se uslovi za prasak i to tako što ulogu igra i, da tako kažemo, "druga strana", odnosno zemlja.ao što je već rečeno, u oko 40 posto slučajeva udar groma se ponavlja istom putanjom, istim jonizovaim kanalom. Obično su u pitanju dva ili tri udara, ali može ih biti i više, do 50.
Prvi udar je najjači. Svetlost nastaje zbog ogromne temperature vazduha, a zvuk jer se jonizujući kanal u trenutku udara naglo širi.
I nakon glavnog pražnjenja još nekoliko desetina ili stotina milisekundi može da se javi struja od 100 do 200 ampera koja bi sama po sebi i bez "glavnog udara" izuzetno jaka.
Tada strimer kreće i sa zemlje i, ako se "poljubi" sa liderom, nastaje čuveni prasak pražen jakom svetlošću, ogromnom temperaturom i razarajućom moći. To je "glavni udar" groma. Od kad je Frenklin izmislio gromobran ljudi pokusavaju da zastite svoje kuce. Nekada gromobrani su bili sastavni deo solitera i nekih privatnih kuca. Sada ili ih ne prepoznajem ili ih vise nema. A gromova sve vise!
Pošto zvuk prelazi jedan kilometar za tri sekunde, onda jednostavno ovu brojku podelite sa tri.
Na primer, ako je prošlo 9 sekundi od munje do grmljavine, znači da je grom udario tačno na 3 kilometra od vas.
Ako vas zanima preciznija računica, odnosno koliko ste metara udaljeni od groma onda je potrebno da broj sekundi između munje i grmljavine pomnožite sa 340 (toliko metara zvuk pređe za jednu sekundu).
Dobićete isti rezultat - na primer, 9 x 340 je 3,060 metara, odnosno grom je udario na tačno tri kilometra od vas.
Inače, preporuka je da ukoliko je razmak između munje i grmljavine manji od 30 sekundi, treba da se sklonite u zatvoreni i obezbeđen prostor.
Munja je vidljivo pražnjenje atmosferskog elektriciteta do kojeg dolazi kad određeno područje atmosfere postane električki nabijeno ili se pojavi razlika potencijala dovoljna da svlada otpor vazduha Najčešće udara iz olujnih oblaka kumulonimbusa. Tokom oluje munja se može pojaviti u oblaku, između oblaka, između oblaka i zraka te između oblaka i tla. Zvučni prasak nastao prolaskom munje kroz zrak zove se grom. Niko danas ne ignoriše činjenicu da električna pražnjenja mogu biti prouzrokovana naelektrisanim oblacima za vreme oluje. Procenuje se da su neprekidno aktivne, oko zemlje, oko dve hiljade oluja, koje proizvode stotinak pražnjenja svake sekunde. Među ovim pražnjenjima, ona koja pogađaju zemlju nazvana su udari groma, dok takođe postoje pražnjenja koja izbijaju unutar jednog oblaka, ili između više olujnih oblaka koja nazivamo munjama.
Novine svakog dana donose vesti iz krajeva pogodjenih raornim olujama. Po celom svetu bez razlike. A nekada su i te kako postojale razlike u tome gde su oluje i uragani normalna pojava a gde ne. Danas razorno nevreme podjednako rasporedjeno. Mozda je uvek tako i trebalo da bude. a ne da se razmazimo - 'nece grom u koprive". Otkud uragan u Srbiji? Tornado kod Kikinde? I oluja koja cupa drvece usred Beograda?
Nekako sumnjam da su se Ameri zaigrali Teslinim pronalascima jer podesecam vas on je bio spatac munjama i gromovima. Prosto ih je obozavao. I znao je mnogo onjima. Da ih prizove, ali i ukroti. Pa je mozda ostavio trag svojih misli u vezi toga. Ma sta mozda? Setite se da je Tesla znao da izazove i zemljotres!
Uz svu pricu o klimatskim promenama, prosto je nemoguce da odjednom ovoliko oluja dodje do zemlje. Verovatnija je prica da su necim izazvane!Čak hiljadu puta u sat vremena sevnu munje iznad jezera Marakaibo u Venecueli. Takav fenomen poznat je po nekoliko različitih naziva, kao svetionik Marakaibo, Katatumbo munje ili "večna oluja".
Međutim, na mestu gde se reka Katatumbo susreće s jezerom Marakaibom u proseku je 260 olujnih dana u godini, dok po kvadratnom kilometru ovde udari 250 munja tokom godine.
Zbog toga je jezero prozvano mestom s najvećom koncentracijom munja na svetu, zbog čega je i završilo u Ginisovoj knjizi rekorda.
Oluje svoj vrhunac dostižu u oktobru, kad se iznad Katatumbe može videti u proseku 28 munja svakog minuta, a noćno nebo je redovno osvetljeno po devet sati zbog hiljadu munja koje stvaraju prirodni elektricitet.
Budući da ovde dosad nije potvrđena nijedna naučna teorija zbog čega nastaju munje, Katatumbov svetlosni spektatkl se pripisuje moćnoj kombinaciji topografije i vetrova.
"Pojavu tolikog broja munja moguće je povezati s terenom, odnosno zbog kombinacije padina planinskih lanaca i zakrivljene obale. Nepravilan teren može pomoći u generisanju vetrova i grejanju ili hlađenju što može podstaći oluje", objašnjava dr Danijel Sesil iz Globalnog hidrološkog i klimatskog centra za munje.
Katatumbo munje toliko jako svetle da se mogu videti čak i sa udaljenosti od 400 kilometara, pa su one mornarima nekada služile i kao navigacija.
I TAKO! DOSLO JE VREME DA SE CUVAMO GROMA. ONA KLETVA -DA BOGDA TE GROM UDARIO VISE NIJE SAMO PRAZNA PRICA. SVE VISE LJUDI STRADA OD GROMA. I NE VERUJTE VISE NI U ONO NECE GROM U KOPRIVE. HOCE! UDARA U SVE! I NECE DVA PUTA NA ISTO MESTO! HOCE I TO DO 50 PUTA.
PA NISTA NAM DRUGO NE PREOSTAJE NEGO DA POSTANEMO EXTRA MATEMATICARI I DA RACUNAMO GDE JE MUNJA U TRENUTKU PRASKA!
