EVOLUCIJA I DEPRESIJA

SVI IMAJU DEPRESIJU! SAMOUBISTVA SU SVE CESCA! NE ZNAM KAKO UOPSTE DA TUMACIM PODATAK DA SADA MLADI SAMO PRICAJU O SVOJIM PSIHICKIM PROBLEMIMA! NEKADA JE TO BILA TABU TEMA DANS SVAKODNEVA 'CASICA RAZGOVORA' SA VRSNJACIMA! SLUSAM I NE VERUJEM! SVAKI DAN!MILENIJALCI CE SE BRZE RAZBOLJEVATI I BRZE UMIRATI! DOKAZ DA EVOLUCIJA IDE U NAZAD! A I ZAMENICE NAS ROBOTI!
Svakih 6 sati se u Srbiji neko ubije.
Srbija je na 13. mestu u svetu po broju suicida gde četiri osobe dnevno oduzmu sebi život. Ova crna statistika je zabrinjavajuća- naročito kada znamo da četvrtinu čine adolescenti do 25 godina. Depresija se može iskazati na različite načine, i fizički i bihejvioralno. Može izgledati kao da sama depresija može pronalaziti izlaz na razne načine. Muškarci češće ovako eksternalizuju svoju depresiju. Psiholozi navode da prekomerno konzumiranje alkohola, ljubavne afere van postojeće veze, povećana agresivnost ili povlačenje od voljenih osoba takođe mogu biti znaci depresije. Od fizičkih simptoma karakteristični su bol u leđima, smanjena seksualna želja, hroničan umor, nesanica, kao i promena navika u ishrani – gladovanje ili prejedanje.Ponekad se depresija može javiti u obliku razdražljivosti ili ljutnje – kada se osećate bespomoćno ili beznadežno. Manje je poznata činjenica da je razdražljivost ne samo znak depresije, već da često signalizira ozbiljniji nivo depresije, naročito ako se dugotrajno manifestuje u odnosu prema partneru ili porodici. Neprijateljsko raspoloženje i neprijatno ponašanje su takođe povezani sa verovatnoćom da je u pitanju anksioznost. Druge emocije kao što su tuga, sramota ili bespomoćnost često se maskiraju ljutnjom, ali je upravo ljutnja osećanje koje se neočekivano pojavljuje u javnosti kod depresivnih osoba.rojne istraživačke studije već godinama podvlače povezanost perfekcionizma i depresije. Prisutan je konstantan pritisak da će osoba biti voljena i prihvaćena od strane okoline samo ako je savršena. Za perfekcioniste je napraviti grešku “smrtni greh”, i znak ličnog nedostatka ili mane, a ne činjenice da je ljudski grešiti i da svi pravimo greške. Zbog toga ove osobe lako upadaju u depresiju. Da bi se suprotstavili strahu od neuspeha i sramote koja dolazi s njim, potrebno je raditi na samopoštovanju i saosećanju, što je teško, zbog čega im je najčešće potrebna pomoć stručnog lica.vako ima problema da se s vremena na vreme koncentriše, pogotovo  ako vam je nešto posebno na umu. Ali da pitanje koncentracije toliko utiče na vaš rad ili odnose – takođe mogu biti znak depresije. Teškoće u koncentraciji direktno ugrožavaju funkcionisanje čoveka, i otežavaju rad ili školovanje, te mogu dovesti do propuštanja zadataka ili rokova.Krivica je u nekim slučajevima prirodna reakcija, ali često dubok osećaj krivice za mnoge ili većinu područja u vašem životu može signalizirati depresiju. Psihoterapeuti to nazivaju patološkom krivicom. Za depresivnu osobu krivica može postati sveobuhvatna. On/ona skeniraju prošlost i vide samo niz neuspeha. Depresivna osoba može se osećati krivim zbog bezbroj razloga: zbog svog rođenja, zbog toga što je imala depresiju, zato jer ne može da razmišlja o bilo kakvoj važnoj životnoj ulozi ili događaju, a da je ne uznemirava osećaj žaljenja.Često i kratkotrajno “prebacivanje” iz stanja tuge u sreću i obratno, može biti veliki znak da se dešava nešto ozbiljnije. Kada ste depresivni, neki srećan događaj vas može izvući iz toga, a stvari mogu izgledati u redu, ali za kratko: depresija se obično vraća kada se, recimo, pridružite tom događaju. Psihoterapeuti navode ovaj “interesantan” simptom depresije koji možda nije dobro poznat- kada se neko sa depresijom privremeno “podiže” iz tog stanja zbog pozitivnog događaja, prilike ili međuljudske veze, kratko je ublažava, ali se ubrzo kasnije ponovo vraća u depresivno stanjevo nije tako suptilan simptom, ali ga svakako vredi spomenuti. Depresija često nosi sa sobom zavisničko ponašanje – ljudi sa depresijom češće piju alkohol, puše, imaju poremećaje u ishrani i imaju druge zavisnosti. Kada ste depresivni, prirodno je da želite da koristite alate koji vam stoje na
Ako te trenutno muče misli o samoubistvu, daj sebi malo vremena da pročitaš ovaj tekst. Trebaće ti samo pet minuta. Ne želim da te odgovaram od tvojih neprijatnih osećanja. Nisam ni psihoterapeut niti bilo kakav drugi stručnjak za mentalno zdravlje, već samo neko ko zna kako je kada se osećaš loše.
Ne znam ko si ti ni zašto čitaš ovaj tekst. Jedino što znam to je da ga čitaš i to je dobro. Mogu da pretpostavim da si ovde zato što si u nevolji i razmišljaš o prekidu svog života. Ako je tako, voleo bih da budem sa tobom u tim trenucima, da sedimo i pričamo, licem u lice i iz srca iskreno, ali pošto je to neizvodljivo, biće dovoljno i ovako.
Znam mnogo ljudi koji su želeli da sebi oduzmu život, pa imam nekakvu sliku o tome kako se osećaš. Znam i da ti se sigurno ne čita nekakva dugačka knjiga o tome, pa ću se truditi da budem kratak. Dok smo zajedno narednih pet minuta, postoji pet jednostavnih, praktičnih stvari koje bih voleo sa tobom da podelim. Ne želim da se prepirem oko toga da li bi trebalo da sebi oduzmeš život, ali pretpostavljajući da već o tome razmišljaš, mora da ti je prilično teško.
Pa pošto si još uvek tu, što je veoma dobro, želeo bih da te zamolim da ostaneš sa mnom do kraja teksta. Nadam se da to znači da si barem malkice nesiguran, negde duboko iznutra, oko toga da li stvarno nameravaš da okončaš svoj život. Često se ljudi tako osećaju, čak i u trenucima najveće tame i očajanja. Takva vrsta nesigurnosti je normalna i sasvim OK. Činjenica da si u ovom trenutku još uvek živ znači da si ipak pomalo neodlučan, da iako želiš da umreš, jedan deo tebe ipak želi da živi dalje. Meni to zvuči veoma ohrabrujuće, a nadam se i tebi.

Ljudi često pribegavaju samoubistvu kada traže sklonište od bola kome su izloženi. Zapamti i da je osećaj olakšanja od bola samo osećaj i da moraš biti živ da bi ga osetio. Nećeš nikako moći da osetiš to olakšanje koje ti je tako potrebno ukoliko si mrtav.

Neki ljudi će loše reagovati na tvoja osećanja o samoubistvu, obično ako su uplašeni ili ljuti; oni zapravo mogu da nanesu još veći bol umesto da ti pomognu, uprkos namerama, govoreći ili postupajući nepromišljeno. Moraš razumeti da se njihove negativne reakcije ne odnose na tebe, već na njihove sopstvene strahove. Ali ima i ljudi koji mogu da budu sa tobom u ovim teškim trenucima, koji te neće osuđivati, prepirati se sa tobom, slati u bolnicu ili pokušavati da te odgovore od toga što se tako loše osećaš. Njima je prosto stalo do tebe. Pronađi nekoga od njih. Sada, iskoristi svoja 24 sata ili nedelju dana i reci mu/joj/im šta ti se događa i kroz šta prolaziš. Nije sramota ni potražiti pomoć, na primer....pozovi psihoterapeuta, pažljivo pronađi prijatelja kome ćeš se obratiti ili bilo koga ko želi da sasluša. Bitno je da ne izlažeš sebe nepotrebnom teretu pokušavajući da samostalno prebrodiš ono kroz šta prolaziš. Jedan razgovor o tome kako si dospeo u situaciju da o tome razmišljaš oslobodiće te ogromnog pritiska, a može biti i dodatno sredstvo protiv bola koje ti je potrebno da bi povratio ravnotežu.

Razmišljanja o samoubistvu su sama po sebi traumatična. Nakon što ona izblede, moraš nastaviti da brineš o sebi. Terapija je zaista dobra ideja.

Pa, kao što vidiš, prošlo je već nekoliko minuta i ti si još sa mnom. To mi je zaista drago.
Pošto si stigao dovde, zaslužuješ nagradu. Mislim da bi mogao sebe da nagradiš jednim poklonom-- neka to bude, recimo, jedan novi način za prevazilaženje bola. Seti se, gore na početku teksta, rekao sam da je glavna ideja da imaš više sredstava i načina da prevaziđeš bol od same količine bola. Pa, zašto ne bi sebi pronašao još jedan takav način, ili dva, ili deset...! sve dok ih ne bude više od onih stvari koje ti nanose bol.
Iako je ova stranica možda uspela da ti pruži neku malu utehu i olakšanje, najbolji način da savladaš bol jeste drugo ljudsko biće i razgovor. Ako pronađeš nekoga ko želi da sluša i kažeš mu/joj kako se osećaš i kako si dospeo do razmišljanja o samoubistvu, tada si već uvećao broj svojih sredstava za odbranu od bola za jedan. Uz malo sreće, prva osoba na koju naiđeš neće biti i poslednja. Ima zaista puno ljudi oko tebe koji bi želeli da te saslušaju. Vreme je da počneš da tragaš za nekim/nekom od njih.
 Koristeći kombinaciju podataka koje je prikupio Blue Cross Blue Shield, CDC, i podatke iz prethodnih zdravstvenih studija, ovaj izveštaj predviđa da će milenijalsi biti tri puta manje bolesniji, siromašniji i umiraće mlađi nego prethodna generacija, generacija X. Moji milenijalsi ovo predviđaju već godinama, samo bez svih ovih fensi podataka - mi se stalno sprdamo sa našim roditeljima da će nas nadživeti. Izgleda da smo bili u pravu sve vreme! Krupni ekonomski plan deluje kao nešto čemu milenijalsi daleko manje “doprinose.“ A zbog toga što je očekivano da ćemo biti češće bolesni, takođe se manje očekuje i da ćemo biti dobri na svom poslu - jer, kako se ispostavlja, bolešljivi ljudi nisu toliko “produktivni.“Analitičari su kao hipotezu izneli pretpostavku da se ova generacijska razlika može jasno videti u problemima povezanim sa “bihejvioralnim zdravljem,“ odnosno u pojavama kao što su depresija, hiperaktivnost (anksioznost, ADD i ADHD), i zlopotreba supstanci. Između 2014 i 2017, stope depresije i hiperaktivnosti porasle su za trideset odsto u okviru generacije milenijalsa. U poređenju sa generacijom X, milenijalsi između 30 i 39 godina imaju manje šanse da umru od dosadnih starih stvari kao što su bolesti srca i kancer, ali imaju veće šanse da umru od slučajnog predoziranja, samoubistva ili ubistva. Dakle, fizički govoreći, zapravo smo zdraviji od prethodnika, ali statistički to nije važno. Gutamo tabletice, hodamo tih 10,000 koraka svakog dana, i tretiramo šećer kao da je otrov, a i dalje smo previše depresivni; to rešavamo supstancama koje bi mogle da nas ubiju (što i hoće); i užasno smo anksiozni pored svega toga. Sumirano, analitičari kažu da ćemo puno platiti zbog ovih problema, što će samo doprineti tome da budemo još manje zdravi
SVE VAM JE JASNO ZAR NE? OTUDJILI SMO ! POCEV OD PORODICE! RADIMO 24/7.STRES  ISTRAHOVI SE NAGOMILAVAJU PA PADAMO  UDEPRESIJU. SVE RANIJE JOS OD 10 GODINE! PA KO PREZIVI CUVENU 27 GODINU IMA NEKE SANSE I DA DOZIVI STAROST, AKO GA PRE TOGA NE UBIJE PLANETA NAJZAGADJENIJA DO SADA. ILI DEPRESIJA!

NENADJEBIVOST PRELEPOTE

NENADJEBIVOST PRELEPOTE!  I SVE STO UZ TO IDE: SPICI, NAPICI, OPICI.... DA LI JE MOGUCE DA MLADI LJUDI RAZGOVARAJU SAMO O BOLISTIMA? JESTE! MOGU DA SVEDOCIM O TOME NAZALOST! 400.000 LJUDI GODISNJE  U SRBIJI ZATRAZI PSIHIJATRIJSKU POMOC! JOS CU DA ZAZALIM ZA DEVEDESETIMA I BENSEDINIMA. STANJE  JE DANAS  MNOGO LOSIJE! A STO JE NAJGORE IDE JOS KA LOSIJEM AKO TO UOPSTE MOZE!I EKSPANZIJA KRONOVE BOLESTI- BOLESTI MLADIH INACE UPALNA AUTOIMUNA BOLEST CREVA!OTKRIVENA POTPUNO NOVA VRSTA DEPRESIJE ZA KOJU NE POSTOJI LEK? KAO DA ZA OVE OSTALE POSTOJI?
Nekako pokusavam da spojim  nacin govora ( mozda i razmisljanja ) milenijalaca sa bolestima od kojih najcesce oboljevaju. Depresija i autoimune bolesti creva! Mozda je vama to nespojivo, ali onda nemate pored sebe milenijalce! Vec sam toliko puta rekla da ih obozavam jer su oni sve sto mi nikada nismo bili. Mi smo isto pokusavali da govorimo tako da nas matorci ne razumeju, ali to je bilo tako bez veze jer su oni sve to kapirali. A onda se dogodila tehnologija! Engleski i tehnologija! i mi matorci koji nemamo pojma ni o jednom ni o drugom. Zato ne razumemo milenijalce i plasimo ih se. zato o njima sudimo sve najgore! A za to sto su oni takvi kakvi su MI SMO KRIVI!
Da mozda oni nisu krivi sto su bolesni  i fizicki i psihicki? Ko se igra bakterijama, virusima? Ko stvara ratove? Ko nas opseda tehnologijom,informacijama, rijalitima i potrosackim drustvom? Nasa ili njihova generacija? Prihvatite istinu. Oni su nase zrtve!
Samo ih slusam kad pricaju. Imam alergiju, Kronovu bolest, depresiju... Sutra idem na neke analize, pijem te i te lekove...Pa zar su to razgovori za mlade osobe od 16-25 godina? Pa bili ste mladi. Valjda  i ja znam da nikada nismo razgovarali ni o kakvim bolestima. O tome su razgovarali samo matorci!!!!
U psihijatrijskim ustanovama godisnje bude hospitalizovano  nesto vise  30.000 pacijenata od  oko 400.000 ljudi godišnje koji  zatraže pomoć zbog psihičkih problema. Oko 10 odsto njih zadržava se u bolnicama prisilno, jer je procenjeno da bi mogli da budu opasnost za sebe ili druge. Svi drugi slobodno šetaju ulicama naših gradova, a sve češće neko od njih postane glavna vest u medijima nakon što nekoga napadne ili ubije.Dok lekari odgovornima smatraju okolinu, porodicu ili staratelja, za kriminologe su krivci pravosudni organi i zdravstvo. Ko god da je kriv, epilog je - opasan čovek na ulici.Duševni bolensici pre nego što "eksplodiraju" obično daju znake upozorenja. Problem je što ove znake često nema ko da prepozna.Sva istraživanja pokazuju da psihijatrijski bolesnici među ubicama čine brojčano manji broj nego osobe iz opšte populacije. Pravi razlozi za njihove nasilne epizode su način na koji ih društvo tretira, na prikrivanje od strane porodice i na opštu stigmatizaciju i etiketiranje.Na pitanje zbog čega su poslednjih dana učestali napadi psihijatrijskih bolesnika, mnogi lekari će reći - zbog promene vremena i visokih temperatura koje pogoršavaju psihičke tegobe pacijenata koji već imaju neke mentalne smetnje. Veliki broj ljudi predisponiranih za ovu vrstu poremećaja upravo u ovo doba godine doživi prvu epizodu bolesti koja je često eruptivna i dramatična. Po mom misljenju do incidenata dolazi kada zakažu javne službe i psihijatrijske bolnice.Često se dešava da se ne napravi dobra procena ozbiljnosti psihičkog poremećaja. Lekari često razmišljaju po principu "neće valjda ništa ozbiljno da uradi, nije toliko bolestan". I to je kobna greška, jer je za takve ljude potreban samo okidač. U vremenu socijalne i moralne krize ljudi lako skrenu u patologiju.Ljudi  ostaju bez posla, bez budućnosti, počinju da pate od anksioznosti. Neki okidač mora da postoji.Precizni podaci i registri mentalnih bolesti ne postoje, ali prema procenama stručnjaka jedna od pet osoba ženskog pola oboli od depresije, a jedan od deset muškaraca. Oko jedan odsto je obolelih od šizofrenije u opštoj populaciji i tu nema bitnije razlike među polovima, dok je zastupljenost paničnog poremećaja ide od sedam do devet odsto, ali se češće pojavljuje kod žena.
Lekovi protiv depresije ne pokazuju se delotvornim u onoj meri u kojoj se od njih ocekuje. Nova istraživanja su pokazala da trenutni tretmani nisu uspešni jer se kod 90 odsto medikamenata namenjenih za lečenje depresije polazi od pretpostavke da pacijentima fali serotonin ili norepinefrin, dve jako važne hemikalije u mozgu svakog od nas.Novo istraživanje pokazuje da kod nekih pacijenata, depresija nije povezana sa nedostatkom serotonina i norepinefrina, kao i da antidepresivi koje piju ne deluju i ne rešavaju njihov problem sa depresijom.
Depresija je kod 30 odsto ljudi možda izazvana proteinom koji je nazvan RGS8, koji doktor Jumiko Saito naučnik za neuronauku sa Univerziteta Hirošima opisuje kao novi tip depresije. Saito i njen tim otkrili su da RGS8 kontroliše hormon receptor nazvan MCHR1 koji pomaže regulaciji raspoloženja i kontroliše reakciju tela na potrebu za spavanjem i hranom. RGS8 pokazao je uticaj na mozak i to onaj deo koji je zadužen za pokrete i regulaciju raspoloženja i može da podstiče MCHR1 kada se oba izmešaju u ćelijama. To znači da povećanje količine RGS8 znači veće šanse za depresiju.
Kako bi potvrdili ovu tvrdnju naučnici su posmatrali dve grupe miševa: jednu koja je bila obična i drugu sa više RGS8 u njihovom nervnom sistemu. U testu su miševi bili primorani na plivanje, a uočeno je da su manje pokretni miševi koji su depresivni i koji su imali povišen RGS8.
Naučnici su posmatrali mozak miševa kako bi lakše utvrdili šta se dešava sa mozgom depresivnih miševa i uočili su da oni koji su depresivni imali duže cilije, antene koje se nalaze na površini ćelija i zadužene su za međućelijsku komunikaciju.
Naučnici su ranije loše funkcionisanje ovih antena povezivali sa gojaznošću, bolestima bubrega i mrežnjače. Saito veruje da je otkriće RGS8 veoma važno kako bi se napravio novi lek za borbu protiv depresije. Kako raste broj samoubistava, pronalazak novog antidepresiva je proces koji je važniji nego ikada pre, a svi se slažu da je neophodan novi lek kako bi se depresija uspešno lečila.
Da zaboravila sam od toliko bolesti da napomenem da bukvalno svi mladi oko mene imaju problem sa bubrezima! Zbog vode??? Onda sta je najrealnije zakljuciti? Njihov govor, ponasanje, zabrinutost za bolesti, nemogucnost da se snadju  udrustvu KOJE SMO MI STVORILI  nam smeta. Krivimo ih na sve moguce nacine!
BUDITE REALNI MOLIM VAS! KRONOVA BOLEST NASTAJE OD STRESA I NEMOGUCNOSTI PRILAGODJAVANJA OVM I OVAKVOM DRUSTVU. I DEPRESIJA PA CAK I ALERGIJA SU POSLEDICE ISTIH STVARI! OCAJNA SAM ZBOG NASE DECE! ALI U MRTVOM MORU U KOME ZIVIMO VAZNA NAM JE SAMO POLITIKA I PUT KA BESPOLNOSTI!
STRASNO!!!!

SVODE SE RACUNI

NARAVNO SVODE SE RACUNI! DOSLI SMO K SEBI POSLE NOVOGODISNJE EUFORIJE! I STA VIDIMO! SVE  JE  ISTO KAO I PRE! NISTA SE NIJE PROMENILO. CAK I OVA JELKA U U UGLU KOJA  NAM JE PODIZALA RASPOLOZENJE DANIMA POCINJE DA NAS NERVIRA.  AKO JE PRAVA OTPADAJU "IGLICE" ,AKO JE VESSTACKA NAKUPILA SE PRASINE, A LAMPICE AKO NISU PREGORELE JER SU BILE KINESKE ,DOSADNO TREPCU!
Vreme je da se vratimo svojoj depresiji i postanemo hronicno nesrecni ljudi! Mislite da ovo nije realno. Pred nama  je  Bozic i  Srpska Nova godina i Sveti Jovan, ali  nazalost nas novcanik to ne moze da podrzi. A tek nase navike! Naucili smo da se nosimo sa depresijom ,krijemo je kao i svoje nezadovoljstvo zivotom. I retko ko to primeti. Zaista zivimo u velikoj zabludi da oko nas zive samo srecni i uspresni ljudi. Ali ima i njih naravno. Mada su oni redji od belih medveda. Svi ostali, nasa porodica, rodjaci, prijatelji, kolege, komsije nose masku i tako krijuci od nas svoje psihicko stanje pokusavaju da se sami izbore sa svojim demonima. A i mi to isto radimo ( tako nas vide drugi). Kad se pak zagledamo sami u sebe vidimo koliko smo nesrecni.
Neka greska je ukomunikaciji sigurno. LJUDI SHVATITE DA JE NORMALNO BITI DEPRESIVAN I NESRECAN! Nemojte to da krijete u sebi plaseci se sta ce oklonina misliti o vama. Pa, zar na TV u raznim rijalitijima ljudi pokazuju najmracnije strana  morala, ponasanja,  govora, i svi to gledaju i zabavljaju se. A vi se stidite da kazete da se zbog necega osecate lose! Koliko smo nisko pali kao ljudi. Porast mentalnih bolesti to najbolje pokazuje. Ne moze svako da se suoci sa ovom nazovi "realnoscu" koju nam namecu. I ljudi "pucaju". i stide se! I kriju.
Probacu da vam napisem nekoliko stvari po kojima cete primetiti da vasa draga osoba boluje od depresije ili se mozda i vi prepoznate! Nemojte se plasiti nego podelite svoje strahove i probleme sa voljenim osobama:
Najskriveniji  model depresije je obrnuto veselo i srecno ponasanje. Nije vam logicno? Ali upravo jeste tako. Najveseliji, najpricljiviji ljudi nekad su najdeprisvniji usprkos "sreci" koja nadire iz njih ( jer je lazna ,isforsirana).
Navike su jos jedan parametar u otkrivanju prikrivene depresije. Rapidno menjanje navika je znak za uzbunu!
Iz straha da neko ne otkrije depresiju - pogotovu bliske osobe , depresivni ljudi se povlace u sebe da ne bi uplasili ljude koje vole i da ih oni ne napuste. Taj strah od napustanja nazalost je mnogo puta realan, jer se svi uplasimo kad neko ima psihickih problema jer ne znamo kako da se ponasamo i kako da pomognemo.
Fantastican je i nacin kako se prikriva depresija. Depresivne osobe su umetnici u zataskavanju prica jer uvek imaju spremne svoje odbrambene price.(Na primer ako vidite da gube apetit oni ce vam reci da su na dijeti).
Kad smo kod hrane - upravo je gubitak apetita i sna ( ili preteranog apetita i sna) pokazatelj depresije
Vise razmisljaju o zivotu i smrti. Mogucnost samoubistva je stalno prisutna.
Sada znam da nije primereno ali ovo je skoro zabavno poredjenje. Mnoge svetske zvezde (umetnici, muzicari), politicari, patili su od mentalnih bolesti. Tako da ako vam se iznenada otvorio vidik za dosad nevidljive stvari oko vas - razmislite ! I ne plasite se! Nikad nije lasno da postanete izvrstan slikar ili pisac ili muzicar sa ili bez depresije - svejedno.
Opsednutost trazenjem svrhe zivota! I nikad zadovoljni - uvek neka praznina!
Morate da shvatite da je depresija teska bolest i da mora da se leci - sama od sebe nece proci sigurno!
Ako skupe hrabrabrost i povere vam se , skupite i vi pa ih prihvatite  i pruzite ljubav kao do sada!
Depresiju nekad prati ili zak izaziva stanje hronicno nesrecne osobe! A zasto su one takve? Evo nekoliko mogucih razloga
One zive u uverenju da je zivot tezak. I nista ne menjaju da ga olaksaju. Srecni ljudi prolaze kroz teske periode sa radazonaloscu i pokasavaju da nesto promene!
Veruju da nikome ne smeju da veruju!
Koncentrisu se samo na lose stvari koje se dogajaju u svetu , nikako na dobre!
Porede se sa drugima i gaje ljubomoru!
Nesrecni ljudi imaju tendenciju da odustanu od svojih planova i ciljeva cim nesto krene "naopako"!
Buducnost razmatraju sa strahom i brigom!
Nesrecni ljudi vole zivot u proslosti. Njihovi razgovori se svode na price o nedacama koje su im se dogodile!
Osecaju se odbaceno od porodice!
PA ,AKO STE POVODOM OVOG TEKSTA OSETILI POTREBU DA PREISPITATE SEBE I SVOJU PORODICU AKO I TREBA! AKO STE PRIMETILI NEKE OD OVIH POJAVA - OPUSTENO!
SRECNI PRAZNICI!

DEPRESIJA

DEPRESIJA JE OSECANJE STALNE TUGE I GUBITAK INTERESOVANJA!DEPRESIJA NIJE IZBOR I NIJE BEZAZLENA! OSOBI KOJA VAM JE DRAGA PRUZITE PODRSKU  TAKO STO CETE JE UVERITI KOLIKO VAM JE STALO DO NJE!
Ali nikada ne upotrebljavajte sledece RECENICE!
Mnogima je gore nego tebi!
Pa, svi su ponekad depresivni!
Treba ti hobi!
Hajde saberi se!
Nema razloga da se osecas tako!
Trgni se vec jednom!
Sve ti je dobro,zasto nisi srecan?
Depresiju cesto prate alkoholizam, narkomanija,poremecaji ishrane i anksioznost. I mi zapravo mislimo da imamo problem sa bolestima zavisnosti ili nekim drugim fizickim problemima, a zapravo oni prikrivaju depresiju. Jer depresivni ljudi posezu za necim sto ce im"pomoci" da se bolje osecaju! Naprotiv alkohol i droga jos povecavaju sve vrste psihickih poremecaja! Zato treba obraditi paznju zasto neko konzumira alkohol (na primer) i dok je pod negovim dejstvom potpuno je druga osoba?NEKADA NA ZALOST NE MOGU POMOCI NI SVA NASA LJUBAV I PODRSKA. Ni lekari, ni lekovi! Jednostavno osoba mora sama sebi pomoci!
Prvi pravi stav je da sama zeli da ispliva iz depresije, makar i kroz more suza! Pustite je da place neko vreme,a onda probajte polako da je navedete na zakljucak da mora da zauzme stav  MA IZVUCICU SE JA! Naravno sama mora da dodje tog zakljucka!
Drugi pravi stav je da se osoba oslobodi u smislu toga da uvek trazi pomoc kad joj je potrebna! To je jako tesko, kao i sve u vezi svojih obicno negativnih stavova! Kad bi uspeli da u svom mozgu negativno pretvarate u pozitivno to bi bilo jako dobro. Zato je i meditacija jedna vrlo vazna stvar. I vezbanje! Bilo kakva fizicka aktivnost. Pa onda spojite recimo pesacenje i meditaciju ili neke borilacke vestine i meditaciju i ostale kombinacije kojih je zaista dosta!
Nista se ne moze resiti preko noci! Zato se naoruzajte strpljenjem ! I uzimajte antidepresive, ali radite i na svojim stavovima.Nikad ne odustajte od "rada na sebi".Depresija je vrlo podmukla i moze uvek da se vrati ponovo!
Ne treba da provodite vreme sami! Morate sto vise da budete ukljuceni u drustveni zivot!Ali to nikako ne podrazumeva drustvene mreze! Nego pravi izlazak iz kuce i pravo druzenje negde napolju!
Kada ste u depresiji sami sebi ste najveci neprijatelj!Saosecanje i samilost su  kljucne reci! Naucite  da delite losa osecanja sa drugima. Mnogo njih se osecaju lose kao i vi ali to kriju iza vestackog osmeha. Probudite im poverenje i obrnuto imajte poverenje! Niko vas ne moze bolje razumeti od ljudi koji prolaze kroz ista ili slicna osecanja kao i vi!
Ne mozete uvek biti dobre volje! I nemojte odmah da potezete za alkoholom da bi se osecali bolje! I najsrecniji ljudi imaju losih trenutaka! A kad vam neko kaze kad se osecate bas lose : Ne brini sutra ce biti bolje! Nemoj misliti da je to nemoguca misija. Uvek ima nade! UVEK!
I NA KRAJU DA ZAKLJUCIMO! NE MOZETE NIKOG PROMENITI OSIM SEBE! CINITE DOBRA DELA I NE TRAZITE NAGRADU ZA TO! TRAZITE I PRUZAJTE POMOC! LJUBAV JE NAJVECA PODRSKA I OSOBAMA SA DEPRESIJOM (KAO I OSTALIMA NARAVNO)!

KAD MLADO BICE POVREDJUJE SEBE

KADA MLADO BICE U VASOJ OKOLINI POVREDJUJE SEBE (SECE RUKE ZILETOM) , A TO NIKO NE PRIMETI - ONDA NESTO MNOGO NIJE U REDU!Odmah da se razumemo,ni ja to nisam primetila.U mom komsiluku zivi devojcica od 17-est godina(vrsnjakinja i dugogodisnja drugarica moje cerke).Devojka,kao i sve njenog uzrasta. Dolazi kod nas ,smeje se dok se dopisuju sa drustvom na Fejsu ili preko mobilnog. Ide u skolu,bavi se glumom i plesom.Povrsno gledano sasvim obicna cak i lepuskasta,moderna devojka. Sta je nju nateralo da to sebi radi ko zna? Doduse vec na pragu puberteta poceli su problemi oko njene navodne debljine, te je cesto povracala kad jede. Sad kad odmotavam film to je svakako bio nagovestaj, ali njena depresija je krenula dalje. DEVOJKA JE SVE DUBLJE TONULA.Juce je "spasena" jer je jace secenje izazvalo veliko krvarenje te je prebacena u bolnicu. I tada su svi saznali!I roditelji i porodica ikomsije i drustvo.Moje dete je znalo ali je obecala da nikom nece reci i nije.Nasla sam se u cudu videvsi reakciju koju je drugaricin pokusaj samoubistva uticao na nju. I pocela sam da citam o tom poremecaju,probala sam da izvucem sta se to dogadjalo. Uprkos velikoj mogucnosti nove generacije da odgovore na sva pitanja mogu da nadju na internetu,mnogi mladi poput moje komsinice to ne rade.I ne samo kad su u pitanju ovako velliki psiholoski problemi nego i za mnoge druge stvari koje bi trebali da znaju( o seksu,zastiti,polnim bolestima,uopste bolestima)..Roditelji manje nego ikada ucestvuju u odrastanju svog deteta. Prvo sto zaista nemaju vremena i sto su pod velikim  stresom (koliko god sati da rade tesko mogu da postignu odrzivu materijalnu situaciju),a drugo ova deca nisu kao deca pre samo desetak godina. Tesko je uspostaviti kontakt jer se prisni porodicni odnosi raspadaju vec kad dete krene u vrtic. Kad se uzme u obzir da je pubertet ove dece daleko od onog uobicajenog nije cudo sto ni deca ni roditelji ne mogu da se snadju. Deca misle da sve znaju jer ono sto oni misle da treba da znaju su ustvari poremecene vrednosti ovoga drustva(za sta oni nikako nisu krivi).I vec sam u vise navrata pisala da su ova danasnja deca vrlo ugrozena zbog svega sto ih okruzuje. Tabloidi ih uce da moraju da izgledaju savrseno sto na bucmaste tinejdjerke deluje kao ogroman zadatak,pa tu dodajte silikonske lepotice, pa brzu zaradu,pa slavu zarad izgleda a ne stvorenu svojim radom i zaslugama.Tinejdzer,milione takvih podataka konzumira velikom brzinom.Kad se na to dodaju uzavreli hormoni,nemogucnost komunikacije sa roditeljima i starijim osobama koje bi mogle da daju jedino prave savete,sta preostaj.Da pokusa da se sam izbori sa problemima ili da krene "laksim" putem,droga,alkohol,promiskuitet,anoreksija,samopovredjivanje i na kraju suicid (samoubistvo)! STRASNO!
BUDUCNOST. A sve se to desava jer su se izgubile dve najvaznije stvari koje su mladim bicima pomagale da odrastu i postanu normalni,zdravi odrasli zreli ljudi. Roditeljski saveti i poverenje da se uopste problemi podele sa roditeljima i drugo je uopsteno stanje u drustvu gde su se totalno promenile vrednosti koje cine coveka. Pad morala i svih onih vrednosti kao sto su ucenje,znanje,rad,trud, upornost,mucenje da bi se postigao cilj i mnogo toga se jednostavno izgubilo!Samo se nadam da ce to cipovanje ljudi koje ukljucuje cip u mozgu koji ce te usmeravati kako da zivis uskoro poceti.
Proslost. A kako da ne kazem da je se rado secam. Jos su mi u glavi saveti moje majke i bake. Jos su mi u glavi svi moralni principi koji su se nekada postovali. I jos mi je u glavi nekadasnje druzenje,kada su ti oni pravi prijatelji bili toliko bliski da si im poveravao sve tajne,Moja cerka nije znala zasto joj to drugarica radi,ali je znala da radi. Kada sam je pitala zasto nije rekla njenoj majci odgovorila je svojstveno novoj generaciji "Da li si ti normalna ,zena bi potpuno "odlepila"?!" A kada sam je pitala kako nijedna drugarica to sem tebe nije znala opet je sledio neocekivan odgovor" Svasta, pa da posle osnuju grupu na Fejsu i da je svi pljuju?!" Sta vise da kazem
RODITELJI NIKAD NEMOJTE DA PREKINETE DA VODITE RACUNA O SVOJOJ DECI KOLIKO GOD MISLILI DA SU VEC ODRASLI! DRUGA SU VREMENA! OVA DECA I SA PUNOLETSTVOM NE STICU ONU ZRELOST KOJI SMO MI UZ PODRSKU RODITEJA STICALI!

TRECI PONEDELJAK U JANUARU

MA NIJE PROBLEM OVAJ TRECI PONEDELJAK U JANUARU PROBLEM JE REALNO 21-VI JANUAR!Kao faktore koji uticu da se bas tada osecamo depresivno uzeti su motivacija, vremenski uslovi,manjak kretanja.Ja bih dodala i visak jela.Ako krenemo od pocetka januara preko slava i proslava realno da se do 20-tog u mesecu potpuno smorimo. I ako smo mi organizatori proslava i ako smo samo isli na proslave konzumirali smo previse i jela i pica. A,onda je posle Svetog Jovana dosao-DAN POSLE.I tako za mene to nije bio 19-ti januar(ponedeljak),nego ce realno biti sreda kad pomenuta slava prodje. Napolu tmurno(pada kisica umesto "jovanskog mraza),sve je sivo umesto blistavo belo.Novcanik odavno prazan, a stomacic nece u pantalone.Pa,sta drugo da radis nego da se bacis u depresiju. Prvi februar je najdalje nego ikada,a nekako ti se ni ne izlazi u setnju. Pa ja cu to resiti ovako!. Do kraja januara prinudna dijeta,oni planovi koje sam zapisala 31-vog decembra prebacila sam na 21-vi januar i sve ce biti OK.Kad razbistrim um i ocistim otrganizam oticice i depresija i ovaj mesec sa najvise proslava definitivno.A,MOZDA DA VAS JOS VISE UBACIM U BEDAK ! U MESECU JANUARU  POGINULI SU  ili  UMRLI NASI NAJVECI JUNACI.Na Bogojavljanje i Jovandanj : Zivojin Misic,Petar Bojovic,Pavle Jurisic Sturm.A Mesec  kao planeta kad je video kako ljudi pate zbog meseca januara resio je da se od Zemlje udalji  jos 3cm. Kako je krenuo pobeci ce skroz od nas.A mozda je ljubomoran i na to smo stupili u "intimne odnose" sa Marsom.Bilo kako bilo samo nam fali da nam MESEC "POBEGNE" Sta ce nam onda osvetljavati planetu nocu?
Buducnost, Depresija je bolest buducnosti mada nas i sada itekako savladava. Nacin zivota koji smo ubrzali do maksimuma tera nas na stres,a on neminovno dovodi do depresije cim zastanemo. I tako ja ne verujem da ce samo treci ponedeljak januara terati ljude na samoubistvo vec ce se zelja za samounistenjem prosiriti na veci vremenski period.Ne mogu da kazem godinu jer ce se promeniti i racunanje vremena sto sce dodatno ubrzati ljude i svaki predah ce biti momenat kad covek nece moci da izzdrzi pritisak.
Proslost, Ne znam za ostale,ali meni je januar uvek bio posebno fascinantan. I kad su mi drugi spremali proslave i kad ja to sada cinim za druge. I nema se para.To je uvek bilo tako jer je jedna plata a proslava mnogo. I jelo se i pilo nekad i vise nego sad. Pa opet, meni je to sve super! I ja samo u tom periodu nisam depresivna jer sam srecna kad se moja porodica nadje na okupu i svi zajedno provedemo divno vreme. Sve ostale mesece koristim da budem depresivna. Od 21-og januara pa do 19-og decembra. Sve brige oko novca,zdravlja,posla,dece,partnera dozivljavam pod velikim stresom,ali kako znam za zackoljicu uopste se ne zaustavljam jer znam da je predah opasan. I cekam pocetak slavai proslava da se malo opustim i predahnem!!!