VELIKI BRAT PRE STO GODINA, PRE CETRDSET, PRE DVADEST I SAD!JOS U KRALJEVINI SRBIJI SU "NADGLEDANE" OSOBE OD VAZNOSTI I JAVNOST JE OBAVESTAVANA O NJIHOVOM KRETANJU. PRE CETRDESET GODINA ORVEL JE NAPISAO KNJIGU PO KOJOJ JE SNIMLJEN CUVENI FILM O PRAVOM 'VELIKOM BRATU' KOJI NADGLEDA SVE LJUDE BEZ OBZIRA NA NJIHOVU VAZNOST ALI NE OBAVESTAVA OSTALE LJUDE KOJI NISU NADGLEDANI. PRE DVADEST GODINA POJAVIO SE 'VELIKI BRAT' KAO RIJALITI PROGRAM U KOME SE NADGLEDAJU I VAZNI I NEVAZNI LJUDI A KOJI GLEDAJU SVI OSTALI LJUDI! DANAS SMO SVI U 'MATRIKSU' 'VELIKOM BRATU' ILI CEMU GOD A POJMA NEMAMO!
Živimo u eri društvenih mreža, interneta, sredstava masovne komunikacije, u eri u kojoj se privatno spontano ubija i uništava, satire takoreći, i to sve sa našom dozvolom, sa našim pristankom.Ne samo što se privatnosti de fakto odričete kada instalirate Fejsbuk Mesendžer na svom telefonu, već ogroman broj ljudi svesno donosi odluku da svaki svoj korak podeli sa drugima, kada recimo objavi stori na Instagramu.Ono što se svima nama čini kao nevino deljenje trenutka u kojem uživamo, može potencijalno biti iskorišćeno protiv nas. "Ko sam ja da mene neko prati", verovatno je svako od nas barem jednom tokom poslednjih desetak godina izgovorio i ostao čitav. Ali, koliko puta ste samo u vestima pročitali da je neko zbog toga nastradao? I koliko puta ste to pripisali gluposti?
I da. Vazni ljudi pre stotinak godina nisu bili samo pevaci, glumci, politicari, sportisti nego i privrednici ( a ne kontraverzni biznismeni kao danas).Vest u novinama tada bi glasila: U Hotelu Balkan danas je odseo trgovac iz Valjeva Isak Vajnberg. Svi koje zanima trgovina otisli bi do hotela Balkan i stupili u kontakt sa pomenutim Isakom! Ovo je zaista bilo korisno obavestenje za razliku od danasnjeg besmislenog pracenja ljudskih zivota.
Praksa koja je nastala verovatno u Ujedinjenom Kraljevstvu primila se i u našoj sredini Kraljevine Jugoslavije, željnoj da bude deo velikog sveta. U našim novinama, zvala se ta rubrika — "Kretanje putnika".
Jedna od prvih stvari koje danas padaju na pamet kada ovo vidimo je ta, da je u pitanju bilo zlatno doba za kriminal svake vrste. Za onoga ko na umu ima neku zločinačku radnju, ovakve informacije su zlata vredne, zar ne? Sa druge strane, one su bile i korisne ljudima koji su iz poslovnih ili privatnih razloga želeli da stupe u kontakt sa nekim, u vremenu u kome nije postojao ni Fejsbuk a kamoli internet, pa je bilo teško svakoga obavestiti da ste u gradu.
I to je, dakako, išlo u oba smera: onaj koji je došao želeo je da ostvari kontakt sa svakim ko bi mu doneo finansijsku ili neku drugu korist, a i onaj koji je već u gradu iz istog je razloga želeo da stupi u kontakt sa tim koji je stigao. Ma, ne mora to da bude izvlačenje neke koristi, može biti i puko viđanje sa starim znancem.Ubeđeni smo da je hotelsko rukovodstvo uvek pitalo putnike, da li žele da se ova informacija prenese javnosti ili ne. Ili barem pretpostavljamo da je tako bilo. Bio je to starinski, pre-digitalni "Terms of Use", ako tako možemo da se izrazimo. Prema tome, izgleda da je sukob javnog i privatnog u savremenici počeo mnogo ranije nego što smo mislili.
Hiljadu devetsto osamdeset četvrta (eng. Nineteen Eighty-Four; ponekad skraćeno nazivan „1984“) je antiutopijski roman britanskog književnika Džordža Orvela, napisan 1948. a izdat 1949. godine.
Roman govori o životu naizgled beznačajnog pojedinca Vinstona Smita koji u jednom ministarstvu totalitarne države Okeanije radi na lažiranju istorijskih činjenica. Smit postaje nezadovoljan svojim ništavnim životom, te vremenom postaje protivnik takvog sistema i na kraju bude uhapšen, mučen i prevaspitan.Roman opisuje ekstremno totalitarno društvo i pojedinca u životu nadziranom 24 časa svakodnevno. Tematika je neposredno povezana sa staljinističkim režimom i kultom ličnosti, zbog čega je roman smatran potencijalno politički opasnim, pa je u pojedinim zemljama bio zabranjen. „Veliki brat te posmatra“ (Big Brother is watching you) je poznati izraz iz tog djela, koji aludira na državni nadzor nad svakim pojedincem i koji je preuzet I PO KOME SE NAZIVA DANASNJI RIJALITI "VELIKI BRAT".
Sami znate kakav je odnos ljudi prema tom rijalitiju. Da nema gledanost verovatno ne bi dobio svoje "rodjake" Farme, Parove, Zadruge... Znaci ljudi vole da gledaju sta rade drugi ljudi. Ima i onih koji su kao ja. Mene ne zanimaju zivoti ni mojih komsija, a kamoli tamo nekih ljudi totalno nebitnih u mom zivotu. Pa opet nekako mi je lakse da postojimo MI I ONI! LJUDI KOJI ZELE DA UCESTVUJU U NAUCNIM EKSPERIMENTIMA KOJI POSMATRAJU PONASANJE LJUDI U ZATVORENOM PROSTORU SA ISTIM LJUDIMA MNOGO DANA. I MI LJUDI KOJI ZIVIMO SVOJE ZIVOTE KAKVE TAKVE I NE ZELIMO DA SVI ZNAJU NASE PROBLEME.
A ONDA DODJEM DO ZAKLJUCKA DA TO NIJE BAS TAKO. DA I JA I OSTALI LJUDI KOJI TO NE ZELE IPAK UCESTVUJEMO U NEKOM SIREM NAUCNOM PROJEKTU.
STETA! TAKO BI ZELELA DA SE VRATI VREME POSTOVANJA PRIVATNOSTI! AKO JE NEKAD ZAISTA I POSTOJALO!
Živimo u eri društvenih mreža, interneta, sredstava masovne komunikacije, u eri u kojoj se privatno spontano ubija i uništava, satire takoreći, i to sve sa našom dozvolom, sa našim pristankom.Ne samo što se privatnosti de fakto odričete kada instalirate Fejsbuk Mesendžer na svom telefonu, već ogroman broj ljudi svesno donosi odluku da svaki svoj korak podeli sa drugima, kada recimo objavi stori na Instagramu.Ono što se svima nama čini kao nevino deljenje trenutka u kojem uživamo, može potencijalno biti iskorišćeno protiv nas. "Ko sam ja da mene neko prati", verovatno je svako od nas barem jednom tokom poslednjih desetak godina izgovorio i ostao čitav. Ali, koliko puta ste samo u vestima pročitali da je neko zbog toga nastradao? I koliko puta ste to pripisali gluposti?
I da. Vazni ljudi pre stotinak godina nisu bili samo pevaci, glumci, politicari, sportisti nego i privrednici ( a ne kontraverzni biznismeni kao danas).Vest u novinama tada bi glasila: U Hotelu Balkan danas je odseo trgovac iz Valjeva Isak Vajnberg. Svi koje zanima trgovina otisli bi do hotela Balkan i stupili u kontakt sa pomenutim Isakom! Ovo je zaista bilo korisno obavestenje za razliku od danasnjeg besmislenog pracenja ljudskih zivota.
Praksa koja je nastala verovatno u Ujedinjenom Kraljevstvu primila se i u našoj sredini Kraljevine Jugoslavije, željnoj da bude deo velikog sveta. U našim novinama, zvala se ta rubrika — "Kretanje putnika".
Jedna od prvih stvari koje danas padaju na pamet kada ovo vidimo je ta, da je u pitanju bilo zlatno doba za kriminal svake vrste. Za onoga ko na umu ima neku zločinačku radnju, ovakve informacije su zlata vredne, zar ne? Sa druge strane, one su bile i korisne ljudima koji su iz poslovnih ili privatnih razloga želeli da stupe u kontakt sa nekim, u vremenu u kome nije postojao ni Fejsbuk a kamoli internet, pa je bilo teško svakoga obavestiti da ste u gradu.
I to je, dakako, išlo u oba smera: onaj koji je došao želeo je da ostvari kontakt sa svakim ko bi mu doneo finansijsku ili neku drugu korist, a i onaj koji je već u gradu iz istog je razloga želeo da stupi u kontakt sa tim koji je stigao. Ma, ne mora to da bude izvlačenje neke koristi, može biti i puko viđanje sa starim znancem.Ubeđeni smo da je hotelsko rukovodstvo uvek pitalo putnike, da li žele da se ova informacija prenese javnosti ili ne. Ili barem pretpostavljamo da je tako bilo. Bio je to starinski, pre-digitalni "Terms of Use", ako tako možemo da se izrazimo. Prema tome, izgleda da je sukob javnog i privatnog u savremenici počeo mnogo ranije nego što smo mislili.
Hiljadu devetsto osamdeset četvrta (eng. Nineteen Eighty-Four; ponekad skraćeno nazivan „1984“) je antiutopijski roman britanskog književnika Džordža Orvela, napisan 1948. a izdat 1949. godine.
Roman govori o životu naizgled beznačajnog pojedinca Vinstona Smita koji u jednom ministarstvu totalitarne države Okeanije radi na lažiranju istorijskih činjenica. Smit postaje nezadovoljan svojim ništavnim životom, te vremenom postaje protivnik takvog sistema i na kraju bude uhapšen, mučen i prevaspitan.Roman opisuje ekstremno totalitarno društvo i pojedinca u životu nadziranom 24 časa svakodnevno. Tematika je neposredno povezana sa staljinističkim režimom i kultom ličnosti, zbog čega je roman smatran potencijalno politički opasnim, pa je u pojedinim zemljama bio zabranjen. „Veliki brat te posmatra“ (Big Brother is watching you) je poznati izraz iz tog djela, koji aludira na državni nadzor nad svakim pojedincem i koji je preuzet I PO KOME SE NAZIVA DANASNJI RIJALITI "VELIKI BRAT".
Sami znate kakav je odnos ljudi prema tom rijalitiju. Da nema gledanost verovatno ne bi dobio svoje "rodjake" Farme, Parove, Zadruge... Znaci ljudi vole da gledaju sta rade drugi ljudi. Ima i onih koji su kao ja. Mene ne zanimaju zivoti ni mojih komsija, a kamoli tamo nekih ljudi totalno nebitnih u mom zivotu. Pa opet nekako mi je lakse da postojimo MI I ONI! LJUDI KOJI ZELE DA UCESTVUJU U NAUCNIM EKSPERIMENTIMA KOJI POSMATRAJU PONASANJE LJUDI U ZATVORENOM PROSTORU SA ISTIM LJUDIMA MNOGO DANA. I MI LJUDI KOJI ZIVIMO SVOJE ZIVOTE KAKVE TAKVE I NE ZELIMO DA SVI ZNAJU NASE PROBLEME.
A ONDA DODJEM DO ZAKLJUCKA DA TO NIJE BAS TAKO. DA I JA I OSTALI LJUDI KOJI TO NE ZELE IPAK UCESTVUJEMO U NEKOM SIREM NAUCNOM PROJEKTU.
STETA! TAKO BI ZELELA DA SE VRATI VREME POSTOVANJA PRIVATNOSTI! AKO JE NEKAD ZAISTA I POSTOJALO!
