PRODAJA USPOMENA

TEK DANAS SU PRIMETILI DA LJUDI U SRBIJI NA KARTONIMA DOK IH NE POJURE KOMUNALCI  PRODAJU SVOJE USPOMENE! I TO NE SAMO STVARI SA TAVANA I PODRUMA, NE SAMO IGRACKE SVOJE DECE I SVOJE KNJIGE KOJE SU GODINAMA SKUPLJALI U KUCNU BIBLIOTEKU, NEGO I ODECU SA SEBE ! I TO SAMO DA BI SE PREHRANILI!
Zaista ne mogu vise da podnesem ove "taze" vesti u novinama. Ono sto traje vec toliko godina prezentira se danas kao nesto novo?! I ne bih da sirim temu,ali kako sad imam vise vremena i citam vise zadnju godinu,shvatila sam da se vesti izvlace kao loto ( tipa na danasnji dan...), nekad se malo promene, a nekad se objave potpuno iste (videla svojim ocima)! I to neke bezvezne vesti, a ove o gladovanju ljudi i masovnim otpustanjima objave tek ponekad i to kao novu vest!Da se vratim prodaji koja se ne zaustavlja ni na svemu pomenutom nego ide cak do prodaje organa! PA, SRAMOTA JE BRE LJUDI - NOVINARI da ne pisete objektivno i profesionalno, da se zamajavate potpuno bespotrebnim pricama o bezvrednim licnostima. Gde se dedose pravi novinari,gde se dedose prave vesti?Tako  ja jutros citam  sta prodaju moji vrsnjaci ( i ja sam prodale svoje knjige,neke su bile nasledjene pa su imale i vrednost zbog svoje starosti),pa tacno znam kako se osecaju. Kao da su prodali svoju dusu! Jer , nije mojoj generaciji lako da se odvoji od bilo koje sitnicice u kuci a ka,oli ovako vrednih stvari. Ne, naravno sto smo materijalisti. Nama vrednost predstavljaju upravo uspomene vezane za te stvari. A moramo da ih se odreknemo da bi jeli! Uzas! Nista ne moze da nadoknadi izgubljene uspomene. To je kao da ste u amneziji ostatak zivota. Zivite, kako zivite, ali ste izbrisali proslost,a bez proslosti nema ni buducnosti. Prodajuci recimo slonica napravljenog od skoljki ,vi bespovratno prodajete leto u Makarskoj i prvi poljubac na plazi! Mozete vi da se secate, ali to nije isto kao kad uzmes slonica u ruke, a slike same krenu! Prva igracka deteta je neprocenjiva i za dete i za majku! Koliko uspomena  ona budi. Njenom prodajom, prodali ste sve svoje neprospavane noci, sva mazenja, sve strahove ciji je svedok bila ta igracka!
Buducnost. Sreca pa se ljudi vise nece vezivati za stvari. Uspomene ce nositi u cipu u mozgu, imace CD sa svim zivim rodjacima i holograme sa svim mrtvim rodjacima. Knjige i igracke ce biti elektronske! Mozda ce to biti bolji svet. Meni je naravno zastrasujuce prazan bez pravih osecanja i uspomena! Ali novo vreme neminovno donosi i nove vrednosti!
Proslost. Kad smo kod uspomena, bas juce sam po ko zna koji put pustala Azru i Crvenu Jabuku, Prljavo kazaliste i druge pesmice iz moje mladosti. Moje kcerke ih slusaju i znaju sve reci jer mi to cesto zajedno radimo. Sinovi ne. Oni su kod repa,hip hopa, elektronske muzike. I tako povedemo diskusiju o kvalitetu muzike, pa onda dodjemo i do uspomena. Malo se otvorim i ispricam kako me koja pesma vezuje za koji dogadjaj! Uspomene naviru, secanja preplavljuju,a moja deca se cude! Sta pricas ,skupljala si pare od uzine da ides na koncert u Sarajevo! Svasta!  Isli ste za vikend do Bara da kupite farmerke iz Barija ( Italija) i u vozu slusali kasetofon! Jos mnogo toga je naislo na cudjenje i ne verovanje (uz svo postovanje prema meni).Bile smo bucne i dosli su i sinovi! Priznaju oni, dobra je muzika koju slusamo, dobre su i price o uspomenama ,a onda mi je sin rekao SAD KAD TE GLEDAM TAKO POTPUNO DRUGACIJU ( VALJDA SAM SE ZACRVENELA I OZARILA TE IZGLEDALA SRECNIJE I MLADJE) PITAM SE STA CU JA DA PRICAM SVOJOJ DECI?  O tome kako prodajemo stvari iz kuce, kako nismo isli dalje od Novog Sada i Subotice na sever , i dalje od Uzica na jug! I to na retkim ekskurzijama! Kako smo vise prijatelja stekli na drustvenim mrezama lajkujuci svakakve gluposti nego sto smo isli sa pravim prijateljima do Avale!MAMA MI NEMAMO USPOMENE! NI SADA! SVE ONO STO KLIKNEMO NA KOMPJUTERU ILI MOBILNOM TELEFONU NESTANE U TRENU KAO DA NIJE BILO. kako su dobre te tvoje stare crno bele fotografije!
STA DA KAZEM? JAKO TUZNO! MI IMAMO STA DA PRODAJEMO! GOMILU USPOMENA IAKO PRODAJEMO STVARI KOJE NAS VEZUJU ZA NJIH! IMAMO DUSU I PRAVE PRIJATELJE ( OD OBDANISTA). IMALI SMO PROSLOST,I IDEMO KA BUDUCNOSTI DRZECI SE CVRSTO ZA NJU! I BAS JE DOBAR OSLONAC!
STA CE NASA DECI IMATI ZA OSLONAC? KAKVU PROSLOST, KAKVE USPOMENE I SECANJA? KAKVE SITNICICE DA PRODAJU KAD NEMAJU NISTA STO IH ZANIMA SEM MOBILNIH  I KOMPJUTERA? ZNACI ONI SU PRELAZNA GENERACIJA! JOS IMAJU OSECANJA ALI NE ZNAJU KAKO DA IH KORISTE! NEKAKO IH SE STIDE I BUKVALNO IDU ZA "GOMILOM"! RADE STO I DRUGI DA BI BILI PRIHVACENI  PA MAKAR IM SE TO I NE SVIDJALO! E ZATO SU NAM SAD MLADI NA DROGAMA,ALKOHOLU,BENSEDINIMA! ZBOG NAS RODITELJA!
GLEDAJUCI KAKVU SMO MI MLADOST IMALI ONI SU POTPUNO BESPOMOCNI AKO NISU HLADNOKRVNI,BEZOSECAJNI ! TREBA SAD MNOGO HRABROSTI BITI MLAD! HRABRO DECO ! BUDITE ONAKVI KAKVI JESTE! SAD VAM JE POSLEDNJA SANSA! SA VAMA SE ZAVRSAVA SVE ONO STO JE VREDELO U PROSLOSTI!

ZIVOT SPAKOVAN U KOFER

KAD BI MOGAO DA SPAKUJES ZIVOT U POLICE ILI KOFERE STA BI USTVARI MOGAO DA STAVIS?STA JE ONO STO CINI TVOJ ZIVOT?A STA JE ONO STO JE U TVOM ZIVOTU SLUCAJNO ILI NAMERNO ?Kako ja to vidim? Zivot je fizicka stvar.Ono rodis se zivis i umires.U kofer ili policu to ne mozes da stavis (zna se gde zavrsava nase fizicko telo naseg zivota). E sad da vidimo sta je uslo u moj zivot slucajno i u vase zivote naravno, To su svakako prve i ostale ljubavi.Znate nekada je zaista fenomenalno biti romantican.Stvari kao sto su slike,presovani cvetici i listici,srca od najrazlicitijih materijala,plisane igracke bude secanja na divne stvari koje ste doziveli i to definitivno dize nivo pozitivne energije u vama.Kad god otvorim kofer sa tim stvarcicama opotpuno se raznezim i kao da sam u bioskopu jer se preda mnom odvijaju svi ti dogadjaji vezani za  predmet koji drzim u ruci.U moj zivot namerno su usli moj muz, moja deca, prijatelji koji to zaista jesu (jer su to i dokazali kroz ceo moj zivot)i retki  odabrani rodjaci (ne racuna se uza familija)..I to je u redu. Uspomene koje su  mi oni ostavili u vidu "sitnica" i "krupnica" ne mogu da stanu u kofere vec ispunjavaju police u spajizu!Kao prve slike dece,prve cipelice,prve igracke,prve "zekice"prve cucle,zatim prva slova, prva "ljubavna pisma" (koja im cuvam za njihove kofere uspomena),prva kosica,zubici.....Prijatelji su mi uz obavezne fotografije sa svih nasih ojkupljanja ostavili pisma i razglednice(nekad je i to postojalo) i suvenire sa svih svojih putovanja. Zamalo da zaboravim da u jednoj posebnoj kutijici cuvam pisma,pesme i prve slike od mog muza sa kojim sam vec 37 godina).Rodjaci  su uglavnom zastupljeni u svom donatorskom delu uspomena. Na jednoj polici su stvari koje su nosila njihova deca pa prerasla i igracke kojima se  iz istih razloga vise nisu  igrala, pa su ih rodjaci doneli mojoj deci.Ne kazem da je to lose.Naprotiv znacilo je mnogo!!!!IMATE LI I VI KOFER I POLICE U KOJE STE SPAKOVALI SVOJ ZIVOT?
Buducnost.Verovatno cemo secanja drzati u mozgu ili na specijalnom cipu za uspomene(koji ce biti svojevrstan "magacin ") i bice isto u mozgu.Ali to svakako nece biti ono sto je danas secanje. Jer iako se budete setili prvih cipelica svog deteta to ce biti samo slika, a sve ono sto ja sada vidim i osetim nece postojati. Dodirujuci cipelicu ja vidim sve one situacije u kojima ih je moje deten nosilo,i prve korake i prve padove i uspehe!Neprocenjivo!Na cipu ipak nece biti mesta za sve nase uspomene,secanja i osecanja - samo slike!Zamislite tek koliko gubite u onom delu sa starim ljubavima.!
Proslost.Da neki ljudi nekada davno nisu poceli da skupljaju svoje kofere i police uspomena kako bi danas imali sve te stvari da vidimo?Hvala im za ideju.I onim iz najstarijih civilizacija i ovih novijih od tek pre 5o-tak godina!Cuvajte i vi ljubomorno svoje uspomene,bar dok vas ne pretvore u kiborga .I ostavite svojim potomcima retke i vredne stvari vezane za vas i njih. Pogotovo sada kad tehnologija toliko brzo menja nas zivot!
SETILA SAM SE DA VAM KAZEM DA MI JE DANAS RODJENDAN.I da cu  uz rodjendansku tortu i prave fotografije dobiti i pisane cestitke .Nesto najvrednije za mene.

FOTOGRAFIJE I PORODICNI ALBUMI

FOTOGRAFIJE,PORODICNI ALBUMI,SECANJA,USPOMENE KOJE SMO NEKAD DELILI  UZ DRUZENJE I KAFICU.NEKADA SMO STAVLJALI FOTOGRAFIJE U ALBUME,A ONE KOJE SU BILE MANJE ZANIMLJIVE U KUTIJE OD CIPELA PA U ORMAN NA NAJGORNJU POLICU(DA DECA NE DOHVATE  I POCEPAJU).Nekad smo uspomene odmotavali kao film gledajuci slike nasih dragih osoba. Znas to smo se slikali onda na Kalimegdanu,ovo je sa Ade,ovo iz Arilja. Itako su su se slike skupljale godinama iz generacije u generaciju, Recimo ja posedujem slike stare 105 godina koje su ostale od moje bake.Kao sto vec neko vreme pisem da se plasim da ce uopste nestati papir,stampani mediji,knjige, tako se plasim da ce nestati i slike uradjene na papiru. Danas sam cula da u skoli u Zemunu eksperimentalno deca rade po sistemu"skajpa", bez skolske table,krede,svezaka i olovaka. Strasno. Pitam se samo da li ove fotografije koje preplavljuju drustvene mreze objasnjavaju kako smo postali povrsni. Vazno je da danas u 17 i 20 objavite svoju slicicu na drustvenoj mrezi,pokupite lajkove i gotovo.Sta ako i one retke slike koje arhivirate (jer vas mrzi da to cinite) jednog dana nestanu iz bilo kog razloga sa vaseg kompjutera?Kako cete nekada pokazivati svojoj deci svoje omiljene fotke?
Buducnost. Buducnost je ustvari resila taj problem. Hologrami koji ce biti u banci podataka ucinice korak napred u secanjima. Jer nece vam neka pozutela slika probuditi uspomene nego glavom i bradom vas davno umrli predak koga 'pozovete".Dobro necete moci da pijete kaficu i moracete da budete uz kompjuter. On ce biti hologram i imace memorijski cip o dogadjajima iz svog zivota. Tako cete moci da "vidite" neke slike iz proslosti o onome ko i sta vas zanima. Opet meni to za sada zvuci potpuno neverovatno ,ali naucnici tvrde da ce to biti apsolutno moguce.
Proslost. Ne bih se vracala na svoje porodicne albume koji su predstavljali za mene dozivljaj i to redak. Smela sam samo kad bi dosao neko u goste da sedim pored starijih koji su okretali listove i da gledam slike. A koliko sam zelela da ih dodirujem ispod onog celofana koji je stitio slike. Pricacu o "Radosnicama" albumima namenski napravljenih 90-tih godina proslog veka.Dobijali su se od rodbine kad bi dosli da vide bebu. JER TO JE BILO NAMENJENO ZA PRACENJE RASTA I RAZVOJA BEBA. Od kad beba stigne kuci pa do polaska u prvi razred. Tu su bile slicice sa datumima kada su slikane i sa tacnim podacima kolika je tezina,visina,ima li zubica i koliko, prvi,korak,prva rec. prvi pramencic kose,vakcine,broj cipelica i mnogo,mnogo podataka. Sad se pitam da li bi to neko za mojih cetvoro dece imao strpljenja da prenese na kompjuter i sta bi od toga preneo i da li bi isti dozivljaj bio dok listas album ili dok  samo gledas na ekranu neke slcice koje su prenete iz albuma?
UBEDJENA SAM DA NISTA NE MOZE DA ZAMENI PORODICNE ALBUME I SLIKE U KUTIJAMA ZA CIPELE. JA KOMPJUTERU NE VERUJEM DOVOLJNO MADA PRIZNAJEM DA MI MNOGO ZNACI ZBOG PISANJA I KOMUNIKACIJE ALI JA I DALJE PRVO SVE PISEM NA PAPIRU. I DALJE PRAVIM FOTOGRAFIJE SVOJE VEC ODRASLE DECE. DA LI CU USPETI DA IMAM I FOTOGRAFIJE SVOJIH UNUKA KAD IH BUDEM IMALA? VOLELA BIH!!!!!