ULOGA MEDIJA U KATASTROFAMA ,PANDEMIJAMA I RATOVIMA! OBJEKTIVNOST I SENZACIONALIZAM! NIJE ONAKO KAKO IZGLEDA! NISTA NIJE TAKO BAJATO KAO JUCERASNJA VEST!
Postoje razna istrazivanja kako bi trebalo da izgledaju izvestavanja prilikom katastrofa, pandemija i ratova. Medjutim, to danas jako tesko ide. Paniku sire i veoma odgovorne licnosti preko "proverenih" medija. I to se ne moze promeniti. Novinarstvo vise nikako nije kao pre. Evo nekoliko prica o izvestavanju.
U izveštaju se navodi nekoliko stadijuma koji se smenjuju tokom prirodne katastrofe. U idealnom slučaju uloga medija u tim stadijumima počinje upozoravanjem na moguće opasnosti, zatim davanjem saveta kako obezbediti domove i objekte, i najzad pružanjem informacija građanima kako da se najbolje pripreme za katastrofu. Međutim, studija pokazuje da, iako mediji uspevaju da u ”zadovoljavajućoj” meri pruže upozorenja i trenutne informacije, njihov doprinos oporavku od prirodnih katastrofa je “donekle razočaravajuć”. “U izveštavanju o katastrofama […] slabo se govori o tome šta je izazvalo katastrofu i šta je uticalo na odgovor na katastrofu (prošlost) i kakav je njen značaj za ljude i zajednice koji su njome pogođeni (budućnost)”, navodi se u izveštaju.
Krajnja posledica nedostatka izveštavanja o suštinskim pitanjima jeste slabiji narativ katastrofe i potencijalno lošije pripremljena publika.
Konkretno, autori studije proučavali su sadržaje tako što su utvrdili količinu izveštavanja, prostor, i vremenske okvire za izveštaje o katastrofama u svakoj od publikacija. Ukupno 11 prirodnih katastrofa izabrano je za studiju, a sve su se desile u SAD u periodu 2000-2010 godine. Da bi se kontrolisao značaj i smeštaj članaka u okviru novina, u analizu su uključeni samo članci koji su se pojavili na naslovnim stranama. Kako se navodi u studiji, količina informacija o nekoj novinskoj priči obično fluktuira u skladu sa javnim mnjenjem, čija je zainteresovanonosu na razvoj katastrofe, pokazavši da nacionalni novinski izvori imaju tendenciju da se usredsrede na one aspekte prirodne katastrofe koji su od opšteg interesa za širu nacionalnu publiku. Ali, kako se menja izveštavanje, tako se menjaju i proces upravljanja katastrofom i, još važnije, potrebe preživelih kako se situacija razvija. ”Ono što se dešava i što je potrebno u prvih nekoliko dana posle katastrofe nije uvek isto kao i ono što se dešava i što je potrebno nekoliko meseci kasnije”, objašnjavaju autori studije. ”Stoga, količina vremena koja protekne od katastrofe utiče na trenutne potrebe, aktivnosti i brigu pojedinaca i zajednica koje se nađu na meti katastrofe.”Po pravilu prvo je velika zainteresovanost , a zatim polako opada. Ranija istraživanja na ovu temu otrkrila su tri teme koje se najčešće javljaju u izveštavanju o katastrofama, a počinju tragičnim narušavanjem svakodnevne rutine, pričama o bekstvu i heroizmu, i na kraju pričom o zvaničnicima koji pokušavaju da obnove infrastruklturu i identifikuju uzroke i krivce.U okviru ovih tema, izveštavanje o prirodnim katastrofama uglavnom je usredsređeno na trenutne posledice katastrofe, kao i iznos štete nanete najugroženijem regionu odnosno populaciji. Prema tome, aspekti katastrofe o kojima se najčešće izveštava jesu broj žrtava i povređenih i količina razaranja i nanete štete. Opšte uzev, studija je predstavila sadržaj medijskog izveštavanja tokom vremena i uporedila njegov tok u odnnosu na razvoj katastrofe, pokazavši da nacionalni novinski izvori imaju tendenciju da se usredsrede na one aspekte prirodne katastrofe koji su od opšteg interesa za širu nacionalnu publiku. Ali, kako se menja izveštavanje, tako se menjaju i proces upravljanja katastrofom i, još važnije, potrebe preživelih kako se situacija razvija. Stoga, količina vremena koja protekne od katastrofe utiče na trenutne potrebe, aktivnosti i brigu pojedinaca i zajednica.Naravno mnogi mediji teze ka senzacinalizmu sto je veoma lose.
Cenzura je zastarela, dobra ratna propaganda sada se oslanja na umeće pozicioniranja kamere naspram neodoljivih slika. Emocije su postale potka automatizovanog medijskog narativa (kako u ratu, tako i u miru), dok razum ostaje ona spora i teška mašinerija koja sortira i analizira pravilnosti i nepravilnosti.Sto se dakle tice izvestavanja o katastrofama jasno nam je da mediji ne mogu mnogo da uticu na samu katastrofu ( bili objektivni ili ne). Ipak,ako nista drugo mogu da stvaraju paniku.
Svetski mediji pokrivali su njene aktivnosti iz različitih uglova (sa akcentom na pogubljenju lidera Al Kaide, Osame Bin Ladena). I pre tog događaja, pokazalo se da je vrlo važno kako mediji izveštavaju o konfliktima, bilo da je reč o ratovima, terorizmu, te drugim oblicima nasilja, prisutnim u stvarnosti. Izveštaje sa ratišta, primera radi, danas sa prve borbene linije osim profesionalaca šalju i deca (Palestina, Sirija). S ovim u vezi, u kontekstu izučavanja filozofije medija, Divna Vuksanović i Dragan Ćalović postavljaju pitanje načina izveštavanja medija o konfliktima – da li je on "ratnohuškački" (upečatljivi primer CNN-a, kao globalnog medija), izbalansiran (građansko novinarstvo, društvene mreže, i dr.) ili može postati orijentisan prema miru (novinarstvo za mir). Ovo poslednje, što podrazumeva razvoj novinarstva u smeru rešavanja konflikata (conflictresolution), a čime se na posve drukčiji način mogu oblikovati javni prostori.
Moderne tehnologije nude nove mogućnosti za staro novinarsko pravilo da loša vest ima najbolju prođu u javnosti. Ipak, načini na koji se svedočanstva o tragedijama i nesrećama plasiraju u javnosti, mogu da imaju dijametralno različite posledice: da probude savest i podstaknu na humanistički aktivizam, budu okidač za nova nasilja, ili da se njima trguje kao robom koja obećava veću zaradu na medijskom tržištu.
Iako mediji izveštavaju već dve godine o hiljadama tragičnih smrti izbeglica iz ratom zahvaćenih Ali gde je granica između odgovornosti medija da svojim svedočenjem upozoravaju na posledice ljudske neodgovornosti i zloupotreba i medijske neodgovornosti i zloupotrebe ljudske tragedije radi zarade? Film Nightcrawler, prošlogodišnji kandidat za Oskara, upozorava kako podilažnje publici pomoću oprobanog recepta „što šokantnije to bolje“, u sve žešćoj medijskoj konkurenciji na tržištu opasno pomera granice između objektivnog izveštavanja o nesrećema i namernog kreiranja loših vesti, a njegov glavni junak čak počinje i sam da utiče na nesrećne događaje koje snima.
“Ono što se zove vest, pogotovu breaking news, po pravilu je uvek nešto loše. To je poznato svima koji se bave medijima: što tragičnija vest, to veći tiraž i gledanost. Tako je uvek bilo“, podseća Radojković, „samo što danas moderne tehnologije omogućavaju daleko brži pristup dešavanjima u svetu i zato ima sve više ovakvih medijskih sadržaja. To je, verovatno, i razlog što javnost postaje manje senzibilna na tragedije, ili rečeno svakodnevnim rečnikom – ogugla“.
Zato se stalno traže novi, još šokantniji događaji, koji će kroz veći tiraž ili gledanost, uvećati i prihode. Radojković dodaje da je takav pristup posebno uočljiv u televizijskoj produkciji. „Što je veća gledanost nekog sadržaja, to je veći prihod od oglašavanja. Ali način funkcionisanja televizija se postepeno menja. Moderna tehnologija gledaocima dopušta da izbegavaju reklame na razne načine – od premotavanja, pa do videa na zahtev. Osim toga, veliki deo mlađe publike televiziju je zamenio internetom.Senzacionalisticko izvestavanje o ratnim sukobima ( rukovodjeno politickim interesima koji su prikriveni) dolazi do rasplamsavanja sukoba sto direktno utice na ratna desavanja.
Targetiranje ljudi pozitivnih na virus korona pojavilo se i u pojedinim tabloidima u Srbiji, kaže za RSE Marija Vučić, novinarka portala za razotkrivanje lažnih vesti Raskrikavanje, koji je ove sedmice pokrenuo blog na kojem detektuje dezinformacije koje se tiču virusa korona.
Tabloidi su, kaže Vučić, u fokus stavili ženu koja je u Srbiju došla iz Švajcarske bez ikakvih simptoma bolesti, a za koju se kasnije utvrdilo da je zaražena.
"Otprilike je takav tekst bio kao da je ona kriva što je živela i imala interakciju sa drugim ljudima, a žena naprosto tada nije imala simptome. Neodgovorno izveštaanje medija o tome je vrlo opasno za te ljude, posebno za one koji žive u malim sredinama, koji ne smeju na ulicu da izađu zato što ih lokalna sredina gleda na nivou – ti si kriv što smo se mi razboleli. To zaista može da ugrozi bezbednost i život ljudi", kaže Marija Vučić.rema rečima novinarke Raskrikavanja, za poslednje dve i po godine koliko postoji taj portal, nijedna tema nije proizvela toliko lažnih vesti kao pandemija bolesti covid-19, koju izaziva virus korona.
"Preciznu statistiku još uvek nemamo, ali slikovito govoreći, kad god uđem na sajt nekog od tabloida, bukvalno u roku od 20 sekundi možete da nađete neku lažnu vest", kaže Vučić.
Dezinformacije se, dodaje ona, šire i preko mejnstrim medija, ali prvenstveno na društvenim mrežama i zatvorenim Viber ili WhatsApp grupama.
Kao jedan od najraširenijih primera ona podseća na spisak saveta za zaštitu od ove infekcije, a koji je navodno sastavio italijanski lekar koji radi u Kini, gde je krajem prošle godine i počela epidemija.
"Ne zna se odakle potiče, ali je sasvim izvesno da te savete nije dao stručnjak, zato što su, prvo, vrlo banalni, a neki su i opasni. Ono što je na primer opasno jeste upozorenje da, ako imate produktivan kašalj, to znači da nemate koronu, jer je, navodno samo suvi kašalj simptom korona virusa. To nije tačno. Možete da imate i jednu i drugu vrstu kašlja. Ili, nemojte da brinete ako vam curi iz nosa. To nije tačno takođe", kaže Vučić i podvlači:
"Ti saveti su utoliko opasniji što ih sada drugim ljudima šalju i lekari. To su zaista netačni saveti koje smo opovrgli podacima Svetske zdravstvene organizacije, a ti lekari ih uporno šalju dalje". Kon nedostatka objektivnosti panika prozdire i ubija mnogo vise nego sam virus!
Znate ono kad neko kaze :Nije onako kako izgleda! E pa takvi su danas mediji. Tehnologija je omugucila da se lazne vesti sire u sekundi kao da "idu" uzivo. Tako da je danas najlakse uciniti da nesto izgleda kako zapravo ne izgleda i obrnuto!
U TRCI ZA GLEDANOST I POPULARNOST NE PREZA SE NI U NAJTEZIM OKOLNOSTIMA OD SENZACIONALIZMA! OBJEKTIVNOST JEDNOSTAVNO NIJE NA CENI! NOVINARI DANAS IMAJU NAJTEZI ZADATAK U ISTORIJI! OD NJIH ZAVISI DA LI CE SE RAT ILI PANDEMIJA RASPLAMSATI I DA LI CE IZVESTAJIMA O KATASTROFAMA POBUDITI NECIJU EMPATIJU ILI CE GA OSTAVITI NEZAINTERESOVANIM!
MEDIJI TREBA DA POSLUZE ONOME CEMU SU NAMENJENI. DA INFORMISU! INFORMACIJA JE MOC! INFORMACIJE SU NAM NEOPHODNE DA BI FUNKCIONISALI U SAVREMENOM DRUSTVU.
KAKVE INFORMACIJE TAKVO I DRUSTVO!
Postoje razna istrazivanja kako bi trebalo da izgledaju izvestavanja prilikom katastrofa, pandemija i ratova. Medjutim, to danas jako tesko ide. Paniku sire i veoma odgovorne licnosti preko "proverenih" medija. I to se ne moze promeniti. Novinarstvo vise nikako nije kao pre. Evo nekoliko prica o izvestavanju.
U izveštaju se navodi nekoliko stadijuma koji se smenjuju tokom prirodne katastrofe. U idealnom slučaju uloga medija u tim stadijumima počinje upozoravanjem na moguće opasnosti, zatim davanjem saveta kako obezbediti domove i objekte, i najzad pružanjem informacija građanima kako da se najbolje pripreme za katastrofu. Međutim, studija pokazuje da, iako mediji uspevaju da u ”zadovoljavajućoj” meri pruže upozorenja i trenutne informacije, njihov doprinos oporavku od prirodnih katastrofa je “donekle razočaravajuć”. “U izveštavanju o katastrofama […] slabo se govori o tome šta je izazvalo katastrofu i šta je uticalo na odgovor na katastrofu (prošlost) i kakav je njen značaj za ljude i zajednice koji su njome pogođeni (budućnost)”, navodi se u izveštaju.
Krajnja posledica nedostatka izveštavanja o suštinskim pitanjima jeste slabiji narativ katastrofe i potencijalno lošije pripremljena publika.
Konkretno, autori studije proučavali su sadržaje tako što su utvrdili količinu izveštavanja, prostor, i vremenske okvire za izveštaje o katastrofama u svakoj od publikacija. Ukupno 11 prirodnih katastrofa izabrano je za studiju, a sve su se desile u SAD u periodu 2000-2010 godine. Da bi se kontrolisao značaj i smeštaj članaka u okviru novina, u analizu su uključeni samo članci koji su se pojavili na naslovnim stranama. Kako se navodi u studiji, količina informacija o nekoj novinskoj priči obično fluktuira u skladu sa javnim mnjenjem, čija je zainteresovanonosu na razvoj katastrofe, pokazavši da nacionalni novinski izvori imaju tendenciju da se usredsrede na one aspekte prirodne katastrofe koji su od opšteg interesa za širu nacionalnu publiku. Ali, kako se menja izveštavanje, tako se menjaju i proces upravljanja katastrofom i, još važnije, potrebe preživelih kako se situacija razvija. ”Ono što se dešava i što je potrebno u prvih nekoliko dana posle katastrofe nije uvek isto kao i ono što se dešava i što je potrebno nekoliko meseci kasnije”, objašnjavaju autori studije. ”Stoga, količina vremena koja protekne od katastrofe utiče na trenutne potrebe, aktivnosti i brigu pojedinaca i zajednica koje se nađu na meti katastrofe.”Po pravilu prvo je velika zainteresovanost , a zatim polako opada. Ranija istraživanja na ovu temu otrkrila su tri teme koje se najčešće javljaju u izveštavanju o katastrofama, a počinju tragičnim narušavanjem svakodnevne rutine, pričama o bekstvu i heroizmu, i na kraju pričom o zvaničnicima koji pokušavaju da obnove infrastruklturu i identifikuju uzroke i krivce.U okviru ovih tema, izveštavanje o prirodnim katastrofama uglavnom je usredsređeno na trenutne posledice katastrofe, kao i iznos štete nanete najugroženijem regionu odnosno populaciji. Prema tome, aspekti katastrofe o kojima se najčešće izveštava jesu broj žrtava i povređenih i količina razaranja i nanete štete. Opšte uzev, studija je predstavila sadržaj medijskog izveštavanja tokom vremena i uporedila njegov tok u odnnosu na razvoj katastrofe, pokazavši da nacionalni novinski izvori imaju tendenciju da se usredsrede na one aspekte prirodne katastrofe koji su od opšteg interesa za širu nacionalnu publiku. Ali, kako se menja izveštavanje, tako se menjaju i proces upravljanja katastrofom i, još važnije, potrebe preživelih kako se situacija razvija. Stoga, količina vremena koja protekne od katastrofe utiče na trenutne potrebe, aktivnosti i brigu pojedinaca i zajednica.Naravno mnogi mediji teze ka senzacinalizmu sto je veoma lose.
Cenzura je zastarela, dobra ratna propaganda sada se oslanja na umeće pozicioniranja kamere naspram neodoljivih slika. Emocije su postale potka automatizovanog medijskog narativa (kako u ratu, tako i u miru), dok razum ostaje ona spora i teška mašinerija koja sortira i analizira pravilnosti i nepravilnosti.Sto se dakle tice izvestavanja o katastrofama jasno nam je da mediji ne mogu mnogo da uticu na samu katastrofu ( bili objektivni ili ne). Ipak,ako nista drugo mogu da stvaraju paniku.
Svetski mediji pokrivali su njene aktivnosti iz različitih uglova (sa akcentom na pogubljenju lidera Al Kaide, Osame Bin Ladena). I pre tog događaja, pokazalo se da je vrlo važno kako mediji izveštavaju o konfliktima, bilo da je reč o ratovima, terorizmu, te drugim oblicima nasilja, prisutnim u stvarnosti. Izveštaje sa ratišta, primera radi, danas sa prve borbene linije osim profesionalaca šalju i deca (Palestina, Sirija). S ovim u vezi, u kontekstu izučavanja filozofije medija, Divna Vuksanović i Dragan Ćalović postavljaju pitanje načina izveštavanja medija o konfliktima – da li je on "ratnohuškački" (upečatljivi primer CNN-a, kao globalnog medija), izbalansiran (građansko novinarstvo, društvene mreže, i dr.) ili može postati orijentisan prema miru (novinarstvo za mir). Ovo poslednje, što podrazumeva razvoj novinarstva u smeru rešavanja konflikata (conflictresolution), a čime se na posve drukčiji način mogu oblikovati javni prostori.
Moderne tehnologije nude nove mogućnosti za staro novinarsko pravilo da loša vest ima najbolju prođu u javnosti. Ipak, načini na koji se svedočanstva o tragedijama i nesrećama plasiraju u javnosti, mogu da imaju dijametralno različite posledice: da probude savest i podstaknu na humanistički aktivizam, budu okidač za nova nasilja, ili da se njima trguje kao robom koja obećava veću zaradu na medijskom tržištu.
Iako mediji izveštavaju već dve godine o hiljadama tragičnih smrti izbeglica iz ratom zahvaćenih Ali gde je granica između odgovornosti medija da svojim svedočenjem upozoravaju na posledice ljudske neodgovornosti i zloupotreba i medijske neodgovornosti i zloupotrebe ljudske tragedije radi zarade? Film Nightcrawler, prošlogodišnji kandidat za Oskara, upozorava kako podilažnje publici pomoću oprobanog recepta „što šokantnije to bolje“, u sve žešćoj medijskoj konkurenciji na tržištu opasno pomera granice između objektivnog izveštavanja o nesrećema i namernog kreiranja loših vesti, a njegov glavni junak čak počinje i sam da utiče na nesrećne događaje koje snima.
“Ono što se zove vest, pogotovu breaking news, po pravilu je uvek nešto loše. To je poznato svima koji se bave medijima: što tragičnija vest, to veći tiraž i gledanost. Tako je uvek bilo“, podseća Radojković, „samo što danas moderne tehnologije omogućavaju daleko brži pristup dešavanjima u svetu i zato ima sve više ovakvih medijskih sadržaja. To je, verovatno, i razlog što javnost postaje manje senzibilna na tragedije, ili rečeno svakodnevnim rečnikom – ogugla“.
Zato se stalno traže novi, još šokantniji događaji, koji će kroz veći tiraž ili gledanost, uvećati i prihode. Radojković dodaje da je takav pristup posebno uočljiv u televizijskoj produkciji. „Što je veća gledanost nekog sadržaja, to je veći prihod od oglašavanja. Ali način funkcionisanja televizija se postepeno menja. Moderna tehnologija gledaocima dopušta da izbegavaju reklame na razne načine – od premotavanja, pa do videa na zahtev. Osim toga, veliki deo mlađe publike televiziju je zamenio internetom.Senzacionalisticko izvestavanje o ratnim sukobima ( rukovodjeno politickim interesima koji su prikriveni) dolazi do rasplamsavanja sukoba sto direktno utice na ratna desavanja.
Targetiranje ljudi pozitivnih na virus korona pojavilo se i u pojedinim tabloidima u Srbiji, kaže za RSE Marija Vučić, novinarka portala za razotkrivanje lažnih vesti Raskrikavanje, koji je ove sedmice pokrenuo blog na kojem detektuje dezinformacije koje se tiču virusa korona.
Tabloidi su, kaže Vučić, u fokus stavili ženu koja je u Srbiju došla iz Švajcarske bez ikakvih simptoma bolesti, a za koju se kasnije utvrdilo da je zaražena.
"Otprilike je takav tekst bio kao da je ona kriva što je živela i imala interakciju sa drugim ljudima, a žena naprosto tada nije imala simptome. Neodgovorno izveštaanje medija o tome je vrlo opasno za te ljude, posebno za one koji žive u malim sredinama, koji ne smeju na ulicu da izađu zato što ih lokalna sredina gleda na nivou – ti si kriv što smo se mi razboleli. To zaista može da ugrozi bezbednost i život ljudi", kaže Marija Vučić.rema rečima novinarke Raskrikavanja, za poslednje dve i po godine koliko postoji taj portal, nijedna tema nije proizvela toliko lažnih vesti kao pandemija bolesti covid-19, koju izaziva virus korona.
"Preciznu statistiku još uvek nemamo, ali slikovito govoreći, kad god uđem na sajt nekog od tabloida, bukvalno u roku od 20 sekundi možete da nađete neku lažnu vest", kaže Vučić.
Dezinformacije se, dodaje ona, šire i preko mejnstrim medija, ali prvenstveno na društvenim mrežama i zatvorenim Viber ili WhatsApp grupama.
Kao jedan od najraširenijih primera ona podseća na spisak saveta za zaštitu od ove infekcije, a koji je navodno sastavio italijanski lekar koji radi u Kini, gde je krajem prošle godine i počela epidemija.
"Ne zna se odakle potiče, ali je sasvim izvesno da te savete nije dao stručnjak, zato što su, prvo, vrlo banalni, a neki su i opasni. Ono što je na primer opasno jeste upozorenje da, ako imate produktivan kašalj, to znači da nemate koronu, jer je, navodno samo suvi kašalj simptom korona virusa. To nije tačno. Možete da imate i jednu i drugu vrstu kašlja. Ili, nemojte da brinete ako vam curi iz nosa. To nije tačno takođe", kaže Vučić i podvlači:
"Ti saveti su utoliko opasniji što ih sada drugim ljudima šalju i lekari. To su zaista netačni saveti koje smo opovrgli podacima Svetske zdravstvene organizacije, a ti lekari ih uporno šalju dalje". Kon nedostatka objektivnosti panika prozdire i ubija mnogo vise nego sam virus!
Znate ono kad neko kaze :Nije onako kako izgleda! E pa takvi su danas mediji. Tehnologija je omugucila da se lazne vesti sire u sekundi kao da "idu" uzivo. Tako da je danas najlakse uciniti da nesto izgleda kako zapravo ne izgleda i obrnuto!
U TRCI ZA GLEDANOST I POPULARNOST NE PREZA SE NI U NAJTEZIM OKOLNOSTIMA OD SENZACIONALIZMA! OBJEKTIVNOST JEDNOSTAVNO NIJE NA CENI! NOVINARI DANAS IMAJU NAJTEZI ZADATAK U ISTORIJI! OD NJIH ZAVISI DA LI CE SE RAT ILI PANDEMIJA RASPLAMSATI I DA LI CE IZVESTAJIMA O KATASTROFAMA POBUDITI NECIJU EMPATIJU ILI CE GA OSTAVITI NEZAINTERESOVANIM!
MEDIJI TREBA DA POSLUZE ONOME CEMU SU NAMENJENI. DA INFORMISU! INFORMACIJA JE MOC! INFORMACIJE SU NAM NEOPHODNE DA BI FUNKCIONISALI U SAVREMENOM DRUSTVU.
KAKVE INFORMACIJE TAKVO I DRUSTVO!
