ZASTO NEKO UDJE U NAS ZIVOT?

ZASTO NEKO UDJE U NAS ZIVOT? KAKO SE UOPSTE NADJE NA NASEM ZIVOTNOM PUTU ILI MI NA NJEGOVOM? MI TO NAZIVAMO SUDBINOM ALI NE TO NIJE NESTO SLUCAJNO - TO JE VEC UNAPRED ODREDJENO ,A MI TO NARAVNO NE ZNAMO? KAO NI MNOGO TOGA?
Sta je najzanimljivije u ovoj temi? To sto u jednom momentu zivota naka osoba potpuni stranac postane najvaznija osoba u nasem zivotu. Ima vise tih neplaniranih susreta sa osobama koje ce promeniti nas zivot. Takodje ,veliki trag na ns ostavljaju i osobe koje izlaze iz naseg zivota. Sve u svemu moje pitanje bi bilo ,kako da zadrzimo neke osobe i kako i zasto da prihvatimo neke nove osobe?
Preskocicemo jedan deo ljudskog zivota. Onaj kad se rodimo, rastemo, skolujemo. Tada nema vecih promena osoba koje poznajemo i volimo (sem ako ne menjamo zbog necega mesta stanovanja).
Zatim dolazi period mladosti, zaljubljivanja, ali i sklapanja prijateljstava u okviru nasih interesovanja. Dakle, ako nam je svakodnevna putanja, kuca, posao, trening, kafic, onda je logicno da cemo prijatelje birati prema tim interesovanjima. Kolege, ortaci za basket, devojke u kaficu. Logicno. U jednom momentu to oprobano drustvo koje volimo i dobro poznajemo pocinje da nam bude dosadno . Zelimo recimo da nadjemo partnera. Kako u drustvu u  kom  smo svi ortaci?  Trazimo preko Fejsa,smaramo drugare da nas upoznaju sa nekim. I onda kao da zna da je trazite  STIZE OSOBA IZ SNOVA ,tu kao nova konobarica u kaficu, koleginica na poslu i slicno. Fascinantno zar ne? Bas u pravom momentu. Zaljubljujete se, imate srece pa vam je ljubav uzvracena i polako zaboravljate svoje prethodne prijatelje i svoju putanju. Gradite svoju vezu mozda i zapocinjete zivot u dvoje i sticete nove prijatelje. Ali ,da li se ikada setite fenomenalnih druzenja iz prethodnog ciklusa vaseg zivota?  Dok ste srecni ne verujem. Ali, ako nesto krene nizbrdo i ostanete bez partnera, zelja za starim drustvom ce se ponovo javiti. Sad, oni mogu da budu kul i oProste vam sto ste ih "otkacili", a mogu i da oni vas sad iskuliraju. Zato nikada ne rusite mostove za sobom. Covek je jako socijlno bice. I koliko god je srecan u ljubavi ne sme da zaboravi i prijatelje. Sad skoro sam pisala i varijantu ako hocete da se  dobro udate  ,da se udate za prijatelja koji vas najbolje poznaje. Mada tu nema strasti iludila samo dosadna sigurica.
Covek je zaista cudno bice. Plasi se nepoznatog ,a upravo to nepoznato mu dize andrenalin i endoferin ( strast, uzbudjenje i srecu .
Sad ako zaista postoji taj nebeski kompjuter u kome je zapisan nas zivot na svakom nivou onda taj neko ko formira igricu za svaciji zivot ima bas dobru mastu. Ili se samo ponavljaju zivoti u drugom liku. Kako god, vise pua sam rekla da ce napredaktehnologije dovesti do dosade. a dosada je smrt za coveka.
ZATO JE MNOGO DOBRO STO  U NAS ZIVOT  ULAZE NEKI NOVI LJUDI, STO NEKI IZLAZE IAKO NAS TO MNOGO BOLI. I JAKO JE VAZNO DA NE GUBITE PRIJATELJE ZBOG NEKE OSOBE KOJA VAM JE USLA U ZIVOT. PRAVE PRIJATELJE CUVAJTE CELOG ZIVOTA. ZA NJIH UVEK MORA DA IMA MESTA. A LJUBAV AKO JE PRAVA DOVESCE SA SOBOM SVOJE PRIJATELJE ,I OBOJE CETE BITI BOGATIJI I SRECNIJI!
HERMAN HESE JE JEDNOM REKAO NAUCIO SAM DA BITI VOLJEN  NE ZNACI NISTA,  A DA JE VOLETI  SVE! SHVATATE DA SE ODNOSI NA SVE VRSTE LJUBAVI?!

FRIZERI I TAKSISTI KAO ISPOVEDNICI

FRIZERI I TAKSISTI SU LJUDI KOJIMA SE NAJVISE "ISPOVEDAMO"! NE DA ONI TO TRAZE OD NAS ALI NE NI DA ODBIJAJU DA NAS SASLUSAJU!
TEME SU NEISCRPNE. NEMA TABU TEMA, NITI BIZARNIH ,NEMA STIDA . SA JEDNOM STVARI BIH SE SLOZILA SA POMENUTIM PRIPADNICIMA  'ISPOVEDACA" - NEMA LAZI!
 ZASTO I KAKO SMO SPREMNI DA STRANCU POVRIMO NAJINTIMNIJE TAJNE? MADA FRIZER CESTO MOZE DA BUDE I POZNAT, DOK SU TAKSISTI POTPUNI STRANCI.
Neuzvracene ljubavi, preljube, seks, problemi u vezi , problemi sa sefom i kolegama, cak i problemi  sa zakonom - sve su to ljudi spremni da ispricaju na putu do svoje lokacije. Zanimljivo je da su spremni da "podele" i najdublju intimu o seksualnom opredeljenju.
Film "Holivudski frizer" govori bas o tome sta se sve desava u svetu glamura! Meni je super to sto su frizeri kao psiholozi, pa znaju  da slusaju. Nazalost, sto bi rekla moja komsinica ima i frizerki pravih "torokusa" promenila ih je dvadesetak i sve su iste - ne prestaju da pricaju. Obrnut sindrom. One jedva docekaju da se ispovedaju. Ima to i kod taksista.  Udjes u auto, a on odmah krene da te smara pricajuci o svom jadnom zivotu. I tako. Taksisti i frizeri ni krivi ni duzni uzimaju posao psiholozima. A ljudi dobijaju "dva u jedan" - em stignu gde zele ( ili se isfriziraju) ,em  "olaksaju " dusu.
Dobro, moze  tu da bude i distance, moze da bude i empatije, ali najcesci je slucaj slusanje za sve pare. Nedavno sam se vozila taksijem (posle mnogo godina), usla sam i napravila distancu (cutala sam), ali covek je bio opterecen placanjem poreza i time sto mu oba sina ne rade te mi je odmah krenuo sa pricom. Cutala sam i dalje, jer kako prekinuti monolog. Kad smo stigli do lokacije na koju sam zurila ( Gradska bolnica) covek mi je rekao : Izvinite jel vama nije dobro pa zato cutite? Posto mi je dao "resenje" rekla sam - da ,platila sam i izasla. Kroz prozor mi je doviknuo : Ako hocete mogu doci po vas ,ne treba da platite i dao mi broj svog mobilnog. Naravno, da ga nisam zvala ipak covek treba da zaradi za porodicu.
Sa frizerima odavno nemam iskustvo, ali poznajem jednu devojku komsinicu koja radi  "po kucama" jer kaze tako joj se isplati.  Dodje i do mene ( doduse vise zbog muza i sinova) i onako komsijski dobije kaficu ispricamo se i retko uzme neki dinar! Ne, nemojte da mislite da joj se mi ne revansiramo na neki nacin .
Ipak bih se vratila na teoriju zasto smo skloni da neke svoje  probleme pricamo strancima? Mozda ako bi ispricali rodjacima ili prijateljima , mozda bi nas osudili , mozda bi "pali" u njihovim ocima, a mozda nam bas oni prave probleme. Verujem da je zbog toga. Jer, opet ko ti najpre moze pomoci nego onaj ko ti je blizak.
Ali , opet  ako vam se desi nesto ,a vi ste tog momenta u taksiju naravno da cete to podeliti sa njim, jer ne mozete valjda telefonom da razgovarate sa prijateljem o" toj stvari". Sad opet ako taksisti pricate o nekom problemu koj vam je vec duze na "grbaci" onda ste zreli za psihologa.
Tako isto ako  ste sa svojom frizerkom ( mislim ako je uvek ista) stvorili prijateljski odnos pa joj se poveravate to je nesto drugo. Ali ako idete uvek kod razlicitih frizera da bi mogli da pricate o svojim problemima ( tamo gde vas niko ne poznaje) onda je i vama psihijatar neophodan!
MOZDA VISE KAO SAVET! RAZMISLITE PRE NEGO STO KRENETE SA ISPOVEDANJEM NEKOM TAKSISTI ILI FRIZERU ILI NEKOM STRANCU NA KLUPI U PARKU ILI  CEKAJUCI U NEKOM  REDU . DA LI JE POSTENO DA OPTERECUJETE DRUGE LJUDE VASIM PROBLEMIMA? I DA LI BI VAM PRIJALO DA VAMA TO LJUDI RADE?