ZNATE STA JE PARADIGMA? OBRAZAC PONASANJA! AUTORITETI NAM NAMECU PRAVILA!
Po definiciji je paradigma nešto što pretpostavlja ugled, poštovanje, obrazac ponašanja, primer, uzor, nešto definisano i jasno kao uzorak i pretpostavka, i sama ova reč potiče od grčkog pojma paradeigma, koji se baš bukvalno može preveseti kao „učiniti nešto razumljivim“.
Jednostavan je primer paradigme, nošenje naočara sa obojenim staklima, kada svet oko nas mi vidimo u onoj boji u kojoj su i stakla na naočarima koje nosimo, i mi kao takav svet ne možemo da prihvatimo, jer smo svesni da je filter upravo u suštini paradigma sveta koji se posmatra kao realan i koji se i vidi bez naočara.
Dakle, mozak u paradigmatskom tumačenju, shvata da je sve oko nas promenilo boju jer je ono posledica nošenje stakla u boji, ali je filtrirana i upamćena kao bitna informacija da to nije realno, iako se prihvata kao takvo u datom trenutku, jer je važno za poimanje stvarnosti koja nas okruži ali nije činjenica i nije prava slika sveta koji smo mapirali u svom mozgu.Smatra se da se paradigma formira kao jedno svojevrsno mišljenje u selekciji ranije doživljenih iskustava i prikupljenih informacija, koje su postojale od najranijeg detinjstva i koje utiču na baš formiranje stava i ličnog obrasca ponašanja.Paradigme su zabluda i zavaravanje u nekom smislu, jer kada se prihvata ono što je pravilo, i što je nametnuto, osobe se ponašaju svaka za sebe i drugačije, ali ipak poštuju ono što se nameće ili se plasira kao tačno, važno, ispravno, te se i tako smatra da se paradigme nameću kao forma od strane nekoga ko je autoritet.
Primeri paradigme su odgovori na ova pitanja: Da li su bogati ljudi zli? Da li su bogati ljudi nesrećni? Da li su siromašni ljudi složni i srećni? Da li su političari krivi za sudbinu pojedinaca? Da li su Englezi po svojoj prirodi “hladan” narod? Da li su skupe cipele od nekoliko hiljada dolara? Da li je vama učinjena životna nepravda? Da li su žene loši vozači? Da li vreo čaj nije dobar za vaš stomak? Da li ćete se prehladiti u određeno doba godine kada vladaju virusi? Da li ćete se prehladiti kada ne nosite potkošulju? Da li zimi smete da se kupate u hladnom jezeru? Da li se uvek naljutite kada vas svrbi nos? Da li je vaš šef zao čovek? Da li vidite krizu u svetu? Da li je baka vašeg poznanika zla žena? Da li su mačke pametne životinje? Da li je pčela opasna ako sleti na vašu ruku? Da li je opasno da izađete napolje sa tek opranom kosom? Da li je istina da kada štucamo, neko nas tada pominje? Da li su crnci nekulturni ljudi? Da li ćete se povrediti prilikom vežbanja ako pre toga niste istegli mišiće? Da li mora da se vredno radi da bi se lepo živelo? I tako u nedogled.
Paradigma moze i da se promeni, nekad ne dovoljno brzo, ali se ipak promeni.
Prema Kunu, kada se skupi dovoljno značajnih anomalija koje se suprotstavljaju aktuelnoj paradigmi, naučna disciplina upada u stanje krize. Tokom ove krize, nove ideje, pa čak i ranije odbačene ideje, se oprobavaju. Vremenom se oblikuje nova paradigma, koja stiče svoje pristalice, i nastaje "intelektualna bitka" između pristalica nove paradigme i tradicionalista koji ne odstupaju od stare paradigme.Kun je koristio patka-zec optičku varku, da pokaže, kako promena paradigme može dovesti da se jedna ista informacija potpuno drugačije tumači. Da sam ranije nasla ovaj tekst ne bi se toliko cudila sto se sve oko nas menja i zamenjenjuje necim novim. Stare paradigme izgleda polako odlaze u "penziju".Konkretno, objektivna činjenica, za koju verujemo da će se svi složiti i koju niko ne može pobiti, je da danas među ljudima postoji stotine jezika (nekih srodnih i nekih nesrodnih), i hiljade podvarijanti. Čovek koji veruje u evoluciju će tu činjenicu tumačiti kao rezultat desetina i možda stotina hiljada godina razvoja ljudskog roda, gde su različiti narodi, ograničeni geografskim udaljenostima, uglavnom nezavisno razvijali svoje jezike. Kreacionisti će tu istu objektivnu činjenicu tumačiti time što je Bog, prilikom gradnje vavilonske kule, pomešao ljudske jezike, dok su pre toga svi ljudi govorili isti jezik. U zavisnosti od paradigme na koju ste se ‘pretplatili’ i jedno i drugo tumačenje ima smisla. Ponekad se tumačenja savršeno uklapaju u više od jedne paradigme, u kom slučaju nikako ne mogu biti korištena kao dokaz isključivo u korist jedne. Na primer, evolucionisti često ukazuju na činjenicu da većina živih organizama ima vrlo slične organe, sa gotovo identičnim funkcijama, i u skladu sa svojom paradigmom tvrde da je to dokaz da sva živa bića imaju zajedničkog pretka. Ipak, iako ovakvo tumačenje zvuči logično unutar svoje paradigme, neispravno je tvrditi da je to neoboriv dokaz isključivo za evoluciju zato što se te iste činjenice savršeno uklapaju i u kreacionizam. Slični organi, sa gotovo identičnim funcijama, pa čak i 95% isti DNK u sličnim organizmima, u sklopu kreacionističke paradigme, upućuju na zajedničkog tvorca. Da li bi bilo logično da zaključimo da, samo zato što svi automobili imaju motore, menjače, točkove, upravljače, itd, da su svi nastali evolucijom od istog prvobitnog automobila, ili je logično da tvorac (ili u ovom primeru tvorci) automobila koriste isto znanje i iste tehnologije koje već poseduju, da dizajniraju različite modele automobila.
Mozemo beskonacno da nalazimo nove primere za paradigmu. Igleda isto toliko ima i primera za nove "paradigme" koje zamenjuju one koje oduvek znamo.
Takodje, autoritet je zamenio internet! Sve paradigme koje danas prihvataju mladi dolaze sa interneta a ne od autoriteta: roditelji, profesor, poslodavac...
NEKAKO SAM VOLELA DA SE DRZIM ZA PARADIGME. STO BIH JA STALNO PONAVLJALA - U NESTO SE VEROVATI MORA. A SADA SE SVE MOJE PARADIGME PRETVORISE U NEKU BESKONACNU, BEZOBLICNU MASU IZ KOJE RETKO KAD PROVIRI NEKA PRAVA STABILNA, ISTA, POZNATA PARADIGMA!
RAZMISLITE MALO O OVOJ TEMI PA CETE SHVATITI ZASTO VISE NISTA NIJE ISTO, ZASTO SU LAZI POSTALE ISTINE I ISTINE LAZI!
Po definiciji je paradigma nešto što pretpostavlja ugled, poštovanje, obrazac ponašanja, primer, uzor, nešto definisano i jasno kao uzorak i pretpostavka, i sama ova reč potiče od grčkog pojma paradeigma, koji se baš bukvalno može preveseti kao „učiniti nešto razumljivim“.
Jednostavan je primer paradigme, nošenje naočara sa obojenim staklima, kada svet oko nas mi vidimo u onoj boji u kojoj su i stakla na naočarima koje nosimo, i mi kao takav svet ne možemo da prihvatimo, jer smo svesni da je filter upravo u suštini paradigma sveta koji se posmatra kao realan i koji se i vidi bez naočara.
Dakle, mozak u paradigmatskom tumačenju, shvata da je sve oko nas promenilo boju jer je ono posledica nošenje stakla u boji, ali je filtrirana i upamćena kao bitna informacija da to nije realno, iako se prihvata kao takvo u datom trenutku, jer je važno za poimanje stvarnosti koja nas okruži ali nije činjenica i nije prava slika sveta koji smo mapirali u svom mozgu.Smatra se da se paradigma formira kao jedno svojevrsno mišljenje u selekciji ranije doživljenih iskustava i prikupljenih informacija, koje su postojale od najranijeg detinjstva i koje utiču na baš formiranje stava i ličnog obrasca ponašanja.Paradigme su zabluda i zavaravanje u nekom smislu, jer kada se prihvata ono što je pravilo, i što je nametnuto, osobe se ponašaju svaka za sebe i drugačije, ali ipak poštuju ono što se nameće ili se plasira kao tačno, važno, ispravno, te se i tako smatra da se paradigme nameću kao forma od strane nekoga ko je autoritet.
Primeri paradigme su odgovori na ova pitanja: Da li su bogati ljudi zli? Da li su bogati ljudi nesrećni? Da li su siromašni ljudi složni i srećni? Da li su političari krivi za sudbinu pojedinaca? Da li su Englezi po svojoj prirodi “hladan” narod? Da li su skupe cipele od nekoliko hiljada dolara? Da li je vama učinjena životna nepravda? Da li su žene loši vozači? Da li vreo čaj nije dobar za vaš stomak? Da li ćete se prehladiti u određeno doba godine kada vladaju virusi? Da li ćete se prehladiti kada ne nosite potkošulju? Da li zimi smete da se kupate u hladnom jezeru? Da li se uvek naljutite kada vas svrbi nos? Da li je vaš šef zao čovek? Da li vidite krizu u svetu? Da li je baka vašeg poznanika zla žena? Da li su mačke pametne životinje? Da li je pčela opasna ako sleti na vašu ruku? Da li je opasno da izađete napolje sa tek opranom kosom? Da li je istina da kada štucamo, neko nas tada pominje? Da li su crnci nekulturni ljudi? Da li ćete se povrediti prilikom vežbanja ako pre toga niste istegli mišiće? Da li mora da se vredno radi da bi se lepo živelo? I tako u nedogled.
Paradigma moze i da se promeni, nekad ne dovoljno brzo, ali se ipak promeni.
Prema Kunu, kada se skupi dovoljno značajnih anomalija koje se suprotstavljaju aktuelnoj paradigmi, naučna disciplina upada u stanje krize. Tokom ove krize, nove ideje, pa čak i ranije odbačene ideje, se oprobavaju. Vremenom se oblikuje nova paradigma, koja stiče svoje pristalice, i nastaje "intelektualna bitka" između pristalica nove paradigme i tradicionalista koji ne odstupaju od stare paradigme.Kun je koristio patka-zec optičku varku, da pokaže, kako promena paradigme može dovesti da se jedna ista informacija potpuno drugačije tumači. Da sam ranije nasla ovaj tekst ne bi se toliko cudila sto se sve oko nas menja i zamenjenjuje necim novim. Stare paradigme izgleda polako odlaze u "penziju".Konkretno, objektivna činjenica, za koju verujemo da će se svi složiti i koju niko ne može pobiti, je da danas među ljudima postoji stotine jezika (nekih srodnih i nekih nesrodnih), i hiljade podvarijanti. Čovek koji veruje u evoluciju će tu činjenicu tumačiti kao rezultat desetina i možda stotina hiljada godina razvoja ljudskog roda, gde su različiti narodi, ograničeni geografskim udaljenostima, uglavnom nezavisno razvijali svoje jezike. Kreacionisti će tu istu objektivnu činjenicu tumačiti time što je Bog, prilikom gradnje vavilonske kule, pomešao ljudske jezike, dok su pre toga svi ljudi govorili isti jezik. U zavisnosti od paradigme na koju ste se ‘pretplatili’ i jedno i drugo tumačenje ima smisla. Ponekad se tumačenja savršeno uklapaju u više od jedne paradigme, u kom slučaju nikako ne mogu biti korištena kao dokaz isključivo u korist jedne. Na primer, evolucionisti često ukazuju na činjenicu da većina živih organizama ima vrlo slične organe, sa gotovo identičnim funkcijama, i u skladu sa svojom paradigmom tvrde da je to dokaz da sva živa bića imaju zajedničkog pretka. Ipak, iako ovakvo tumačenje zvuči logično unutar svoje paradigme, neispravno je tvrditi da je to neoboriv dokaz isključivo za evoluciju zato što se te iste činjenice savršeno uklapaju i u kreacionizam. Slični organi, sa gotovo identičnim funcijama, pa čak i 95% isti DNK u sličnim organizmima, u sklopu kreacionističke paradigme, upućuju na zajedničkog tvorca. Da li bi bilo logično da zaključimo da, samo zato što svi automobili imaju motore, menjače, točkove, upravljače, itd, da su svi nastali evolucijom od istog prvobitnog automobila, ili je logično da tvorac (ili u ovom primeru tvorci) automobila koriste isto znanje i iste tehnologije koje već poseduju, da dizajniraju različite modele automobila.
Mozemo beskonacno da nalazimo nove primere za paradigmu. Igleda isto toliko ima i primera za nove "paradigme" koje zamenjuju one koje oduvek znamo.
Takodje, autoritet je zamenio internet! Sve paradigme koje danas prihvataju mladi dolaze sa interneta a ne od autoriteta: roditelji, profesor, poslodavac...
NEKAKO SAM VOLELA DA SE DRZIM ZA PARADIGME. STO BIH JA STALNO PONAVLJALA - U NESTO SE VEROVATI MORA. A SADA SE SVE MOJE PARADIGME PRETVORISE U NEKU BESKONACNU, BEZOBLICNU MASU IZ KOJE RETKO KAD PROVIRI NEKA PRAVA STABILNA, ISTA, POZNATA PARADIGMA!
RAZMISLITE MALO O OVOJ TEMI PA CETE SHVATITI ZASTO VISE NISTA NIJE ISTO, ZASTO SU LAZI POSTALE ISTINE I ISTINE LAZI!
