ULOGA MEDIJA U KATASTROFAMA, PANDEMIJAMA ,RATOVIMA

ULOGA MEDIJA U KATASTROFAMA ,PANDEMIJAMA I RATOVIMA! OBJEKTIVNOST I SENZACIONALIZAM! NIJE ONAKO KAKO IZGLEDA! NISTA NIJE TAKO BAJATO KAO JUCERASNJA VEST!
Postoje razna istrazivanja kako bi trebalo da izgledaju izvestavanja prilikom katastrofa, pandemija i ratova. Medjutim, to danas jako tesko ide. Paniku sire i veoma odgovorne licnosti preko "proverenih" medija. I to se ne moze promeniti. Novinarstvo vise nikako nije kao pre. Evo nekoliko prica o izvestavanju.
U izveštaju se navodi nekoliko stadijuma koji se smenjuju tokom prirodne katastrofe. U idealnom slučaju uloga medija u tim stadijumima počinje upozoravanjem na moguće opasnosti, zatim davanjem saveta kako obezbediti domove i objekte, i najzad pružanjem informacija građanima kako da se najbolje pripreme za katastrofu. Međutim, studija pokazuje da, iako mediji uspevaju da u ”zadovoljavajućoj” meri pruže upozorenja i trenutne informacije, njihov doprinos oporavku od prirodnih katastrofa je “donekle razočaravajuć”. “U izveštavanju o katastrofama […] slabo se govori o tome šta je izazvalo katastrofu i šta je uticalo na odgovor na katastrofu (prošlost) i kakav je njen značaj za ljude i zajednice koji su njome pogođeni (budućnost)”, navodi se u izveštaju.
Krajnja posledica nedostatka izveštavanja o suštinskim pitanjima jeste slabiji narativ katastrofe i potencijalno lošije pripremljena publika.
Konkretno, autori studije proučavali su sadržaje tako što su utvrdili količinu izveštavanja, prostor, i vremenske okvire za izveštaje o katastrofama u svakoj od publikacija. Ukupno 11 prirodnih katastrofa izabrano je za studiju, a sve su se desile u SAD u periodu 2000-2010 godine. Da bi se kontrolisao značaj i smeštaj članaka u okviru novina, u analizu su uključeni samo članci koji su se pojavili na naslovnim stranama. Kako se navodi u studiji, količina informacija o nekoj novinskoj priči obično fluktuira u skladu sa javnim mnjenjem, čija je zainteresovanonosu na razvoj katastrofe, pokazavši da nacionalni novinski izvori imaju tendenciju da se usredsrede na one aspekte prirodne katastrofe koji su od opšteg interesa za širu nacionalnu publiku. Ali, kako se menja izveštavanje, tako se menjaju i proces upravljanja katastrofom i, još važnije, potrebe preživelih kako se situacija razvija. ”Ono što se dešava i što je potrebno u prvih nekoliko dana posle katastrofe nije uvek isto kao i ono što se dešava i što je potrebno nekoliko meseci kasnije”, objašnjavaju autori studije. ”Stoga, količina vremena koja protekne od katastrofe utiče na trenutne potrebe, aktivnosti i brigu pojedinaca i zajednica koje se nađu na meti katastrofe.”Po pravilu prvo  je  velika zainteresovanost , a zatim polako opada. Ranija istraživanja na ovu temu otrkrila su tri teme koje se najčešće javljaju u izveštavanju o katastrofama, a počinju tragičnim narušavanjem svakodnevne rutine, pričama o bekstvu i heroizmu, i na kraju pričom o zvaničnicima koji pokušavaju da obnove infrastruklturu i identifikuju uzroke i krivce.U okviru ovih tema, izveštavanje o prirodnim katastrofama uglavnom je usredsređeno na trenutne posledice katastrofe, kao i iznos štete nanete najugroženijem regionu odnosno populaciji. Prema tome, aspekti katastrofe o kojima se najčešće izveštava jesu broj žrtava i povređenih i količina razaranja i nanete štete. Opšte uzev, studija je predstavila sadržaj medijskog izveštavanja tokom vremena i uporedila njegov tok u odnnosu na razvoj katastrofe, pokazavši da nacionalni novinski izvori imaju tendenciju da se usredsrede na one aspekte prirodne katastrofe koji su od opšteg interesa za širu nacionalnu publiku. Ali, kako se menja izveštavanje, tako se menjaju i proces upravljanja katastrofom i, još važnije, potrebe preživelih kako se situacija razvija. Stoga, količina vremena koja protekne od katastrofe utiče na trenutne potrebe, aktivnosti i brigu pojedinaca i zajednica.Naravno mnogi mediji teze ka senzacinalizmu sto je veoma lose.
Cenzura je zastarela, dobra ratna propaganda sada se oslanja na umeće pozicioniranja kamere naspram neodoljivih slika. Emocije su postale potka automatizovanog medijskog narativa (kako u ratu, tako i u miru), dok razum ostaje ona spora i teška mašinerija koja sortira i analizira pravilnosti i nepravilnosti.Sto se dakle tice izvestavanja o  katastrofama jasno nam je da mediji ne mogu mnogo da uticu na samu katastrofu ( bili objektivni ili ne). Ipak,ako nista  drugo mogu da stvaraju paniku.
 Svetski mediji pokrivali su njene aktivnosti iz različitih uglova (sa akcentom na pogubljenju lidera Al Kaide, Osame Bin Ladena). I pre tog događaja, pokazalo se da je vrlo važno kako mediji izveštavaju o konfliktima, bilo da je reč o ratovima, terorizmu, te drugim oblicima nasilja, prisutnim u stvarnosti. Izveštaje sa ratišta, primera radi, danas sa prve borbene linije osim profesionalaca šalju i deca (Palestina, Sirija). S ovim u vezi, u kontekstu izučavanja filozofije medija, Divna Vuksanović i Dragan Ćalović postavljaju pitanje načina izveštavanja medija o konfliktima – da li je on "ratnohuškački" (upečatljivi primer CNN-a, kao globalnog medija), izbalansiran (građansko novinarstvo, društvene mreže, i dr.) ili može postati orijentisan prema miru (novinarstvo za mir). Ovo poslednje, što podrazumeva razvoj novinarstva u smeru rešavanja konflikata (conflictresolution), a čime se na posve drukčiji način mogu oblikovati javni prostori.
Moderne tehnologije nude nove mogućnosti za staro novinarsko pravilo da loša vest ima najbolju prođu u javnosti. Ipak, načini na koji se svedočanstva o tragedijama i nesrećama plasiraju u javnosti, mogu da imaju dijametralno različite posledice: da probude savest i podstaknu na humanistički aktivizam, budu okidač za nova nasilja, ili da se njima trguje kao robom koja obećava veću zaradu na medijskom tržištu.
Iako mediji izveštavaju već dve godine o hiljadama tragičnih smrti izbeglica iz ratom zahvaćenih Ali gde je granica između odgovornosti medija da svojim svedočenjem upozoravaju na posledice ljudske neodgovornosti i zloupotreba i medijske neodgovornosti i zloupotrebe ljudske tragedije radi zarade? Film Nightcrawler, prošlogodišnji kandidat za Oskara, upozorava kako podilažnje publici pomoću oprobanog recepta „što šokantnije to bolje“, u sve žešćoj medijskoj konkurenciji na tržištu opasno pomera granice između objektivnog izveštavanja o nesrećema i namernog kreiranja loših vesti, a njegov glavni junak čak počinje i sam da utiče na nesrećne događaje koje snima.
“Ono što se zove vest, pogotovu breaking news, po pravilu je uvek nešto loše. To je poznato svima koji se bave medijima: što tragičnija vest, to veći tiraž i gledanost. Tako je uvek bilo“, podseća Radojković, „samo što danas moderne tehnologije omogućavaju daleko brži pristup dešavanjima u svetu i zato ima sve više ovakvih medijskih sadržaja. To je, verovatno, i razlog što javnost postaje manje senzibilna na tragedije, ili rečeno svakodnevnim rečnikom – ogugla“.
Zato se stalno traže novi, još šokantniji događaji, koji će kroz veći tiraž ili gledanost, uvećati i prihode. Radojković dodaje da je takav pristup posebno uočljiv u televizijskoj produkciji. „Što je veća gledanost nekog sadržaja, to je veći prihod od oglašavanja. Ali način funkcionisanja televizija se postepeno menja. Moderna tehnologija gledaocima dopušta da izbegavaju reklame na razne načine – od premotavanja, pa do videa na zahtev. Osim toga, veliki deo mlađe publike televiziju je zamenio internetom.Senzacionalisticko izvestavanje o ratnim sukobima ( rukovodjeno politickim interesima koji su prikriveni) dolazi do rasplamsavanja sukoba sto direktno utice na ratna desavanja.
Targetiranje ljudi pozitivnih na virus korona pojavilo se i u pojedinim tabloidima u Srbiji, kaže za RSE Marija Vučić, novinarka portala za razotkrivanje lažnih vesti Raskrikavanje, koji je ove sedmice pokrenuo blog na kojem detektuje dezinformacije koje se tiču virusa korona.
Tabloidi su, kaže Vučić, u fokus stavili ženu koja je u Srbiju došla iz Švajcarske bez ikakvih simptoma bolesti, a za koju se kasnije utvrdilo da je zaražena.
"Otprilike je takav tekst bio kao da je ona kriva što je živela i imala interakciju sa drugim ljudima, a žena naprosto tada nije imala simptome. Neodgovorno izveštaanje medija o tome je vrlo opasno za te ljude, posebno za one koji žive u malim sredinama, koji ne smeju na ulicu da izađu zato što ih lokalna sredina gleda na nivou – ti si kriv što smo se mi razboleli. To zaista može da ugrozi bezbednost i život ljudi", kaže Marija Vučić.rema rečima novinarke Raskrikavanja, za poslednje dve i po godine koliko postoji taj portal, nijedna tema nije proizvela toliko lažnih vesti kao pandemija bolesti covid-19, koju izaziva virus korona.
"Preciznu statistiku još uvek nemamo, ali slikovito govoreći, kad god uđem na sajt nekog od tabloida, bukvalno u roku od 20 sekundi možete da nađete neku lažnu vest", kaže Vučić.
Dezinformacije se, dodaje ona, šire i preko mejnstrim medija, ali prvenstveno na društvenim mrežama i zatvorenim Viber ili WhatsApp grupama.
Kao jedan od najraširenijih primera ona podseća na spisak saveta za zaštitu od ove infekcije, a koji je navodno sastavio italijanski lekar koji radi u Kini, gde je krajem prošle godine i počela epidemija.
"Ne zna se odakle potiče, ali je sasvim izvesno da te savete nije dao stručnjak, zato što su, prvo, vrlo banalni, a neki su i opasni. Ono što je na primer opasno jeste upozorenje da, ako imate produktivan kašalj, to znači da nemate koronu, jer je, navodno samo suvi kašalj simptom korona virusa. To nije tačno. Možete da imate i jednu i drugu vrstu kašlja. Ili, nemojte da brinete ako vam curi iz nosa. To nije tačno takođe", kaže Vučić i podvlači:
"Ti saveti su utoliko opasniji što ih sada drugim ljudima šalju i lekari. To su zaista netačni saveti koje smo opovrgli podacima Svetske zdravstvene organizacije, a ti lekari ih uporno šalju dalje".  Kon nedostatka objektivnosti panika prozdire i ubija mnogo vise nego sam virus!
Znate ono kad neko kaze :Nije onako kako izgleda! E pa takvi su danas mediji. Tehnologija je omugucila da se lazne vesti sire u sekundi kao da "idu" uzivo. Tako da je danas najlakse uciniti da nesto izgleda kako zapravo ne izgleda i obrnuto!
U TRCI ZA GLEDANOST I POPULARNOST NE PREZA SE NI U NAJTEZIM OKOLNOSTIMA OD SENZACIONALIZMA! OBJEKTIVNOST JEDNOSTAVNO NIJE NA CENI! NOVINARI DANAS IMAJU NAJTEZI ZADATAK U ISTORIJI! OD NJIH ZAVISI DA LI CE SE RAT ILI PANDEMIJA RASPLAMSATI I DA LI CE IZVESTAJIMA O KATASTROFAMA POBUDITI NECIJU EMPATIJU ILI CE GA OSTAVITI NEZAINTERESOVANIM!
MEDIJI TREBA DA POSLUZE ONOME CEMU SU NAMENJENI. DA INFORMISU! INFORMACIJA JE MOC! INFORMACIJE SU NAM NEOPHODNE DA BI FUNKCIONISALI U  SAVREMENOM DRUSTVU.
KAKVE INFORMACIJE TAKVO I DRUSTVO!

VREME VIRUSA

VREME VIRUSA!
Virus (lat. virus - otrov) mali je infektivni agens koji se replikuje samo unutar živih ćelija i drugih organizama. Virusi mogu da inficiraju sve tipove životnih formi, od životinja i biljki do mikroorganizama, uključujući bakterije,da ne spominjemo i kompjuterske viruse koji nam isto zagorcavaju zivot.Prema nukleinskoj kiselini koju sadrže, dele se na DNK i RNK viruse. Za sve do sada poznate RNK viruse utvrđeno je da se razmnožavaju u citoplazmi ćelije domaćina. DNK virusi, sa svega nekoliko izuzetaka, razmnožavaju se u jedru ćelije domaćina. DNK virusi su npr. herpesvirusi (izazivaju oralne i genitalne infekcije, mononukleozu i dr.) i adenovirusi (respiratorne i crevne infekcije). RNK virusi su retrovirusi (izazivač SIDE), virusi izazivači rubeola, zaušaka, besnila i dr.
Star sam koliko i život, stariji od većine živih vrsta na Zemlji. Ali, nasuprot raširenom mišljenju, mene, virus, onu podmuklu stvar koja mnoge muči svake zime, ljudi ipak ne smatraju za živo biće. Neki se ograđuju pa kažu da su virusi „na granici živog i neživog“. Naučnici radije objašnjavaju da je to agent koji može da se razmnožava isključivo u svom domaćinu – čoveku, životinji, biljci, bakteriji… Virusi nemaju ćelijsku građu niti svoj metabolizam, i uopšte nemaju karakteristike živog. Priroda virusa je takva da je on, možda, jedan od poslednjih pravih prirodnih neprijatelja čoirus se sastoji iz dva ili tri dela: genetskog materijala iz lanca DNK ili RNK, koji nosi genetsku informaciju, i iz genetskog materijala proteinskog omotača koji ga štiti. Neki virusi imaju još jednu zaštitu u obliku kaputa od lipida.

1. Jedan poen za nežive: Pošto je američki biohemičar Vendel Stenli prečistio virus mozaične bolesti duvana u kristale proteina, dobio je Nobelovu nagradu – za hemiju, a ne za medicinu.
2. Jedan poen za žive: Neki virusi ubacuju DNK u bakteriju kroz pile, končiće koji služe za razmnožavanje dve jedinke. Ako to nije život, onda šta je?
3. stvari, trebalo bi da odbacimo čitav koncept „mi protiv njih“. Polovina ljudskog DNK potiče od virusa koji su zarazili i ubacili se u jajašca i spermu naših prapredaka.
4. Većina tih virusa više ne postoje, međutim 2005. francuski naučnici su zatražili dozvolu da jednog od njih uskrsnu. Neki drugi naučnici su protestovali jer su smatrali da će taj virus da napravi haos; ministarstvo nauke je odobrilo akciju.
5. Nije se desila apokalipsa: Virus, nazvan Feniks, je bio ćorak.
6. A opet, neki drugi stari virusi u našem genomu mogu da imaju svoju ulogu u razvoju autoimunih bolesti i kancera.
7. Neki proteini virusa su za nas dobri. Na primer, oni su nas čuvali od napada majčinog imuno sistema dok smo bili u materici.

Oblici su razni: od sfere, preko valjka i oblika koji podseća na raketu, do vrlo kompleksnih struktura. Neki za domaćina biraju biljke, drugi životinje ili ljude, a treći bakterije.
No uglavnom su svi toliko mali da se ne mogu videti klasičnim svetlosnim mikroskopom. Prečnika su uglavnom između 20 i 300 nanometara.
Naučnici veruju da su virusi nastali mnogo pre čoveka i da ga oduvek prate. Variola vera je, na primer, najverovatnije počela da se širi oko 10.000 godina p.n.e. u Africi, a pretpostavlja se da je u ljudske poljoprivredne zajednice stigla preko glodara.
Egipćani su često crtali bolesne ljude. Na steni oslikanoj između 14. i 16. veka p.n.e. prikazan je čovek oboleo od polio virusa sa karakterističnim položajem noge koja je izdignuta i mlitava. Polio, koji je izolovan tek 1909. godine, često uzrokuje paralize i gubitak osećaja u nekom od ekstremiteta.Prve indikacije biološke prirode virusa uočio je ruski naučnik Dimitrij Ivanovski 1892, da bi detaljniji opis virusa dao holandski naučnik Martinus Beejerink, koji je 1898. proučavao bolest biljke duvanaŽelim što i svi drugi – da vladam svetom. Da se razmnožim. Da bih to postigao, ni ja ni drugi virusi ne biramo sredstva. Inače, virusi mogu napasti kožu, pluća, nervni sistem, bilo koji unutrašnji organ čoveka… Kada se domogne ljudskog tela, virus prodire u ćeliju i njegov omotač se brzo razgrađuje. Oslobađa se genetički materijal i počinje njegovo umnožavanje i „pakovanje“ u novi virus. Podmladak napušta ćeliju i prelazi u sledeću, ponavljajući čitav proces sve dok mu to imuni sistem domaćina dozvoljava.ziv virus dolazi od latinske reči otrov. Čovek je oduvek znao za viruse, ali je tek u 20. veku otkrio njihovu pravu prirodu i opisao oko 5000 različitih tipova. Ipak, preostalo mu je da bliže upozna još milione virusa.
Virusi se šire na najrazličitije načine: prenose ih insekti ili paraziti (komarci, krpelji itd.), čovek ih širi kašljanjem, kijanjem ili bilo kakvim kontaktom, neki se prenose samo seksualnim putem i preko krvi, prenose se kroz hranu, vodu… Neki za domaćina biraju samo jednu vrstu, biljku, bakteriju ili čoveka, dok drugi mogu da napadnu, na primer, i čoveka i njegovog ljubimca.
Ni za drugu stranu ta stalna borba nije tako jednostavan posao. Kada počne da se širi kroz organizam čoveka, svaki virus pobuđuje imuni sistem. Stvaraju se antitela čiji je zadatak da ga odbace. Vakcinacijom se imuni sistem može obučiti da napravi baš ona antitela koja virus uništavaju. I sve je u znanju.
Ljudi su od rođenja do smrti stalno okruženi različitim virusima ili drugim napadačima i ljudski imunitet dežura 24 sata dnevno proizvodeći različite odgovore u pokušaju da odbrani organizam i strana tela drži pod kontrolom. Ako je imuni sistem čoveka oslabljen, neće uspeti da se odbrani, i razboleće se.
Vakcina je moj najveći neprijatelj. Imuni sistem koji je prethodno dobio vakcinu obučen je da me bez greške prepoznaje i lovi. Vakcina je najbolja škola za imuni sistem. Uz pomoć vakcine u telo ulazi mala količina virusa koji ne može da izazove bolest, ali je dovoljna da imuni sistem nauči sve o meni i da me potom sa lakoćom ubija.
Ljudi su dugo tragali za rešenjem kako da ubiju viruse dok nisu otkrili vakcinu. No i pre nego što je Luj Paster otkrio vakcinu protiv besnila, bilo je poznato da ako neku bolest preležite, kasnije organizam može da se odbrani od te zaraze.
Ledi Meri Vortli Montagi, supruga britanskog parlamentarca, prateći svog supruga koji je 1716. godine imenovan za ambasadora u Istanbulu, otkrila je da lokalno stanovništvo ima neobičan način zaštite od variole vere: oni su zdravim ljudima u kožu ubrizgavali gnoj zaraženih. Odmah je zahtevala od lekara da na takav način zaštiti njenu decu, a kada se vratila sa suprugom u London, napravili su javnu demonstraciju tokom koje je na taj način „zaraženo“ šest osuđenika na smrt. Tako je počela da se nazire era vakcine – ubrizgavanja u telo male količine neaktivnog virusa koja razvija imunitet.
Da li znate za najopasnijeg među nama – variolu veru, virus koji je širio velike boginje, jednu od najstrašnijih bolesti svih vremena? No on je odavno istrebljen. Poslednja velika evropska epidemija ove bolesti izbila je 1972. godine, i to baš u Srbiji. Preneo ju je jedan čovek po povratku sa putovanja po Bliskom istoku. Tokom dva meseca zaraženo je 175 ljudi, a umrlo je 35. Verovatno znate za HIV, virus koji izaziva sidu. Postoje i brojni drugi virusi koji izazivaju opasne zarazne bolesti. Ali, jedan od najčešćih je svakako – virus gripa. Grip je redovna pojava koja svakog „hvata“ bar neke zime.
Međutim, ponekad se pojavi novi grip koji se raširi celim svetom. I ma kako inače bio bezopasan, takav virus gripa može da izazove svetsku epidemiju – pandemiju gripa, koja može da usmrti više ljudi nego sve druge bolesti.
Nedavno, umalo da izbije opasna pandemija svinjskog gripa, ali je ona zaustavljena. No, tokom 20. veka, dogodile su se tri prave pandemije gripa: španska groznica (1918–1920), azijski grip (1957–1958) i hongkonški grip (1968–1969). Ove bolesti su zajedno usmrtile oko 43 miliona ljudi.
Influenca je virusno, akutno, zarazno oboljenje, koje uglavnom utiče na disajni sistem. Virus influence, kao i većina drugih, sastoji se od ribonukleinske kiseline, okružene proteinskom ovojnicom i lipidnim omotačem iz kojeg izlaze štapići proteina hemaglutinina i neuroaminidaze. Prvi protein je zadužen za napad, a drugi za kretanje unutar ćelije.Postoje tri tipa influenca virusa: A, B, i C. Prvi trenutno kruži među ljudskom populacijom (neke njegove varijante i među životinjama) kao poznati H1N1, H1N2, H3N2. Tip B je takođe uobičajen kod ljudi, ali ne uzrokuje pandemije, već samo epidemije, dok je tip C veoma blag po simptomima i ne uzrokuje čak ni epidemije.Neki virusi gripa žive endemski, samo u jednoj životinji, na primer u čoveku ili ptici. No, problem sa virusom kao što je grip je taj što on stalno mutira, menjajući sekvence u svom genetičkom materijalu. Zato stalno nastaju nove forme koje imuni sistem domaćina ne može da prepozna i zaustavi pre nego što mu upropaste zdrav DNK u ćelijama.I zato nastaju pandemije umesto epidemija.  Pandemija je kada je zarazena virusom cela planeta. Trenutno nas terorise korona virus koji napada prvenstveno pluca, kao nekad kuga ( koja je inace bakterijska bolest). I kad smo kod bakterija za njih postoji lek- antibiotika, ali za viruse leka nema! A zar to u stvari nije krajnji cilj depopulacije i svih mogucih ispitivanja uticaja virusa na coveka - da se u labaratorijam gaje virusi koji s vremena na vrene "pobegnu". Ljudi se retko odlucuju na vakcinaciju koja kao daje imunitet i otklanja mogucnost zaraze virusima, sto je opet kriva medijska  hajka na vakcine.
A tu su i neizbezbezne teorije zavere. Evo samo nekoliko: Kina je želela da koristi korona virus kao biološko oružje protiv SAD.Uzimanje ibuprofena omogućava brže širenje virusa.Koronavirus je opasniji od SARS. Osip koji svrbi i specifični crveni otoci na koži jedan su od simptoma korona virusa koji se krije od javnosti. Institut koga podržava fondacija "Gejts" ima patent na korona virus.Bil Gejts osnivac Majkrosoft odavno je poznat po svojim prorocanstvima" od kojih su se mnoga ostvarila.
I dok nekima nije lako predvideti šta će se tačno dogoditi sutra, čini se da je taj uspešni biznismen znao da će se neke stvari dogoditi i decenijama unapred.
Upravo je Gejts nedavno predvideo globalnu zdravstvenu pandemiju koja bi u roku od šest meseci mogla da ubije preko 30 miliona ljudi.
- Verujem da se neće raditi o gripu, već o bolesti koju svet još dosad nije video, a to će se dogoditi u nekom momentu u sledećih 10 godina - rekao je Gejts gostujući na raspravi o zdravstvenim pretnjama koju je organizovalo Medicinsko udruženje Massachusetts i časopis New England Journal of Medicine u novembru prošle godine.
On je rekao da, iako je obično najoptimističnija osoba u svakoj prostoriji, nažalost mora podsetiti kako svet velikim delom živi u uslovima siromaštva te se mora više pozabaviti iskorenjivanjem bolesti poput dečje paralize i malarije.
Iako napredujemo u gotovo svim aspektima, postoji područje u kojem nema napretka, a to je pripremljenost na izbijanje zdravstvene epidemije - preneo je tada IFL Science.
Verovatnoća da će se takva bolest pojaviti i dalje raste. Novi patogeni se pojavljuju sve vreme kako se svetska populacija povećava, a čovečanstvo napada u manje razvijenim sredinama.I on ne radi na depopulaciji? Nesto se sprema na globalnom nivou cim je  u svim drzavama vojska na ulicama ,a sta je to ko zna?
Američki vojnici su u oktobru 2019. godine boravili na Vojnim sportskim igrama u Vuhanu i gle čuda, krajem decembra otkriven je prvi slučaj oboljevanja od korona virusa.
To je kineskim zvaničnicima bilo dovoljno da potpale priču o tome kako su Amerikanci strateški izazvali širenje ove zarazne bolesti. Amerikanci su po povratku testirani i niko od 300 vojnika nije bio pozitivan na novi korona virus.

Ne borimo se samo protiv epidemije; borimo se protiv infodemije”, rekao je generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebresejus na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 15. februara. Kapiram da je sasvim u pravu čovek.
Biološki rat ili bioterorizam su dobar početak u našoj ekskurziji po teorijama zavere na internetu. Međutim, kreativni umovi su još mnogo toga značajnog dali Infodemiji!
Virus je najverovatnije mutacijama otkrio način da dođe do čoveka, a kako moderan život znači česta putovanja i kontakte sa drugima narodima po celoj planeti, za kratko vreme je mogao da se raširi svetom i nema dokaza da je namerno manipulisano genima korona virusa, uveravaju nas stručnjaci.
Obožavaoci trilera Oči tame (The Eyes of Darkness) američkog pisca Dina Kunca podelili su fotografije delova knjige u kojima se pominje biološko oružije Vuhan-400.Gotovo četrdeset godina star roman napravio je jezivu zabunu zbog pominjanja smrtonosnog mikroorganizma napravljenog u laboratoriji u okolini Vuhana za masovno uništenje. Da li je Kunc stvarno 1981. predvideo pandemiju korona virusa.
Virus se nekome omakao iz laboratorije i eksplodirao. Ovo je klasik teoretičara zavere omiljen kod Balkanskih primeraka, bar ovh koji pričaju sličnim jezicima pa se međusobno razumemo.
Ispostavlja se, dakle, da u Vuhanu koji je do skoro bio žarište i mesto otkrivanja ovog virusa stvarno postoji nekakva laboratorija. Reč je o Institutu za virusologiju koji se nalazi na tek 20ak kilometara od pijace sa morskom hranom za koju se sumnja da je izvor zaraze.
Poput virusa, i teorije zavere mutiraju, prepliću se i nadograđuju jedna na drugu. Dakle, znamo da nemamo pojma odakle je izgmizao virus, ali, da li je realno da nema leka?
Ako se vratimo na priču da je Kina napravila i oslobodila korona virus zbog svojih nemoralnih razloga, sigurno ima spreman lek ali ga ljubomorno čuva za sebe, posebno jer se epidemija u njihovom dvorištu smirila.

Broj umrlih od virusa mora da se drži na niskoj stopi od 3 do 4 odsto za celu populaciju. Znači brojke se nameštaju, ubeđeni su ljudi sumnjičavi u podatke o kojima nas Ministarstvo zdravlja preko svog sajta covid19.rs dva puta dnevno obaveštava o stanju u Srbiji.
"Čemu vanredno stanje ako je na 7.000.000 ljudi zaraženo pedesetak", pitaju se. Kako smo za nedelju dana došli od priče o šopingu u Italiji i najsmešnijeg virusa na svetu do dramatičnog proglašenja vanrednog stanja? I odatle je kratak korak do: "Ne uklapaju se brojke obolelih i umrlih, Kina sigurno nije sve rekla, i ovi naši guraju pod tepih.a druge strane, ima i onih koji brojke šteluju u korist obesmišljavanja pažnje koju svi mi dajemo pandemiji korone. Kažu, pogledajte koliko godišnje u svetu umre od raka, malarije, HIV-a, srčanog udara... pa onda uporedite sa korona pandemijom.A tek od gladi i susa i poplava i ko zna cega...
jedni i drugi rade istu stvar, samo za suprotne timove. I nijedne ni druge ne treba slušati. A da stvar bude veselija, naši zvaničnici su bili u jednom timu pre nedelju dana, a od juče su u drugom. Nije ni čudo da su onda obični ljudi sluđeni i da veruju u svašta ili prosto ne veruju više nikome.
NE ZNAM DA LI SMO SE DOVOLJNO UPOZNALI SA VIRUSIMA? NE VERUJEM! IMAMO NEKA SVOJA MISLJENJA, ZNANJA, PREDRASUDE! JER VIRUSI NISU NI MALO NAIVNA ZIVO-MRTVA BICA! U BORBI COVEK VIRUS POBEDA NIJE UVEK NA LJUDSKOJ STRANI. UBIJAJU  NAS VISE VIRUSI NEGO BILO STA U NASEM OKRUZENJU TE JE REALNO ! ZAPITATI SE - ZBOG CEGA SE TO DOGADJA? A ODGOVORA NEMA! I ZATO JE NA NAMA OBICNIM LJUDIMA DA SE DOBRO ZAPITAMO KOLIKO ZNAMO O VIRUSIMA I KAKO SE BORITI PROTIV NJIH! JER ONO STO NAM MEDIJI SERVIRAJU KAO SAOPSTENJA ZDRAVSTVENIH CENTARA MNOGO PUTA SE DOKAZALO KAO TEORIJA ZAVERE IZ OVIH ILI ONIH RAZLOGA!