POSEDOVANJE

POSEDOVANJE ILI POSESIVNOST! POSESIVNOST JE DRUGACIJA OD LJUBOMORE! KAKVE SVE ILUZIJE IMAMO  O POSEDOVANJU?
Posesivnost nije isto što i ljubomora. Ljubomora postoji kada je osoba zabrinuta da može biti ostavljena ili prevarena od strane partnera zbog postojanja neke treće osobe koja je zaista u kontaktu sa njenim / njegovim partnerom. Ako treća osoba postoji, ljubomora je realan strah, zabrinutost za opstanak veze i nije pokazatelj psihopatologije. Ljubomora kao realan strah pomaže osobi da se zaštiti i donose prave odluke.
Posesivnost potiče od engleske reči “to possess” što znači posedovati. Posesivna osoba želi da neki način da poseduje onu drugu osobu sa kojom je u vezi. Postoje dve vrste posesivnosti jedna je “benigna” i može se prevazići a druga je “maligna”, zloćudna i ne može se prevazići.“Benigna” posesivnost se javlja kod osoba koje su nesigurne u sebe. To su osobe koje su gladne ljubavi i pažnje. S jedne strane oni jako žele da dobiju ljubav i pažnju a s druge strane pošto je nisu dobijali u dovoljnoj meri u svojoj porodici oni se plaše da je neće dobiti, da ne zaslužuju ljubav, da će biti odbačeni, ostavljeni, iznevereni, povređeni ili prevareni. Razlozi za nastajanje ove vrste posesivnosti su: nedovoljno ljubavi od strane roditelja, zanemarivanje, preterana kritika od strane roditelja, vršnjaka, prethodna negativna iskustva u vezi (ostavljanje, prevara, vređanje ili uslovljavanje od strane bivših partnera). Svi ovi faktori udruženi sa nedovoljno ljubavnog iskustva dovode do javljanja ove vrste posesivnosti. Pod nedostatkom ljubavnog iskustva podrazumevamo da osoba nije imala dovoljno iskustva u vezama, naročito nije imala iskustvo vezivanja i odvezivanja od partnera. Neke osobe su imale puno veza i vezica, i kvantitativno gledano oni imaju iskustva. Ali većina tih iskustava mogu biti površna. Pod iskustvom se ne podrazumeva samo broj veza nego stepen dubine (intenziteta) vezivanja, ostvarene bliskosti i emocionalnog iskustva.
“Maligna”, zloćudna posesivnost nije izraz nesigurnosti i gladi za ljubavlju već najčeće izraz psihopatsko-narcističkih crta ličnosti koje postoje kod određene grupe poremećaja ličnosti. Ove osobe pre svega teže kontroli i posedovanju partnera u pravom smislu te reči. Oni žele da znaju gde se njihova partnerka kreće, šta radi kada nisu zajedno i sl. Osoba analizira i kritikuje njene / njegove prijatelje, rodbinu i sl. Takva osoba pokušava da ostvari potpunu kontrolu i uticaj nad partnerom tako što će redukovati njen / njegov krug prijatelja i članova porodice, naročito onih kojima se on / ona ne dopada i koji uviđaju da se radi o manipulaciji i kontroli a ne ljubavi. Ove osobe manipulišu, lažu, igraju igru vruće-hladno, ograničavaju slobodu partneru a sve to pod izgovorom ljubavi, sve kao za njihovo dobro.
Ova vrsta posesivnosti se ne može prevazići jer ona potiče iz devijantne strukture ličnosti osobe koja ima taj problem. Osoba se ne može promeniti kao ličnost. Ovde je reč o patološkoj simbiozi u koju mogu da upadnu osobe koje su takođe sklone patološkoj simbiozi (kao na primer: narcistička i zaivsna osoba) ali i osobe koje nisu patološke ličnosti ali imaju sklonost da preterano veruju drugima, empatične su i imaju sklonost ka osećanju krivice. Tipičan primer je normalna, dobra, empatična devojka koja je imala narcističkog oca koji je nije voleo, stalno ju je nešto kritikovao i omalovažavao što je kod nje stvorilo osećaj da nije dovoljno dobra, da nije voljena, da je uvek kriva za nešto, da njeno mišljenje nije važno itd. Ta devojka, gladna ljubavi nailazi sutra na momka koji joj posvećuje mnogo pažnje (na početku), čak preteruju u tome, donosi joj ruže i hranu na posao, šarmira celu njenu okolinu (prijateljice, familiju, kolege sa posla), spreman je da se žrtvuje, doleti avionom u drugu državu da je poseti i sl. Ona naravno pada na te gestove, oseća se kao princeza i sve joj to jako prija. Kasnije kada je momak skroz osvojio i opčinio, on počinje sada sa drugom pričom. On joj govori sa kim da se druži a sa kim ne, koje su njene drugarice i drugovi zli i pokvareni, koji članovi porodice manipulišu sa njom i sl. Zatim on traži da se ona uvek slaže sa njim, da misli isto što i on, da mu se ne konfrontira. Devojka se sada nalazi u stanju konfuzije, prvo ruže i kraljevski tretman a sada kontrola, agresija i ograničavanje slobode. Posle nekog vremena ona odlučuje da ga napusti ali onda nastaje drama, gde on preti da će da se ubije ili njoj preti nasiljem, dolazi kod nje kući, zove njene roditelje, drugarice i sl. Jedini način da se ona odvoji od njega je da se totalno izoluje od njega, izbriše njegov telefon, zabrani drugaricama i rodbini da stupaju sa njim u kontakt i ako je potrebno prijavi ga policiji ako on pokuša da je uznemirava.
 „Posedovati" nešto - šta to zapravo znači? Šta znači učiniti nešto „svojim"? Ako stojite na ulici u Njujorku, uperite prst prema ogromnom neboderu i kažete: „Ta zgrada je moja. Ja je posedujem", vi ste ili veoma bogati, ili ste u zabludi, ili ste lažov.Ako se svi slažu s vašom pričom, postojaće potpisani papiri koji to potvrđuju. Vi ste bogati. Ako se niko ne slaže s vama, poslaće vas psihijatru. Živite u zabludi, ili lažete, a da se tome ne možete odupreti. Ovde je važno uočiti da priča i misaoni oblici koji je sačinjavaju, bez obzira na to da li se ljudi slažu s njima ili ne, nemaju nikakve veze s time ko ste vi.Budimo realni, posedovati se mogu samo nezive stvari!Antikonzumerizam ili pokret protiv privatnog vlasništva još je jedan od misaonih oblika, još jedna mentalna pozicija koja može da zameni identifikaciju s posedovanjem. Kroz njega možete da pokažete da ste u pravu, a da drugi greše. Kasnije ćemo videti da taj čin dokazivanja da ste u pravu dok svi drugi greše predstavlja jedan od osnovnih principa po kojima egoični um funkcioniše, jedan od najosnovnijih oblika nesvesnosti. Drugim rečima, sadržaj ega može se menjati, ali struktura urna koja ga održava u životu ne može.
Jedna od nesvesnih pretpostavki je ta da će sam čin identifikovanja s predmetom kroz prividno posedovanje istog, očita čvrstina i istrajnost materijalnog predmeta ispuniti vaš doživljaj sebe još većom čvrstinom i istrajnošću. Ovo se posebno odnosi na građevine i na zemljišta, jer su to jedini oblici za koje mislite da ih možete posedovati, a koji se ne mogu uništiti. Apsurd posedovanja ponekad je najočigledniji u primeru posedovanja zemlje. U vreme kada su Evropljani naseljavali Severnu Ameriku, domoro­dačka plemena nisu mogla da shvate koncept o posedovanju.Zbog toga su i izgubili zemlju kada su ih Evropljani naterali da potpišu papire koji su za njih bili u istoj meri neshvatljivi. Oni su osećali da je njihovo mesto na toj zemlji, ali da ta zemlja ne pripa­da njima.
Ego često izjednačava posedovanje s Postojanjem; posedujem, dakle postojim. I što više posedujem, sve sam postojani­ji. Ego se hrani poređenjem. Način na koji vas drugi vide pre­obrazi se u način na koji sami sebe vidite. Kada bi svi živeli u ogromnim kućama i bili bogati, vaša ogromna kuća i vaše bogatstvo ne bi više mogli da jačaju vaš doživljaj sebe. Potrebni su vam drugi da bi vam dali vaše „ja", i ako živite u društvu koje u velikoj meri izjednačava sopstvenu vrednost s onim šta posedujete i količinom toga, ako niste u stanju da prozrete kroz tu kolektivnu obmanu, bićete osuđeni da ostatak svog života provedete jureći za stvarima s uzaludnom nadom da ćete na taj način pronaći sopstvenu vrednost i upotpuniti doživljaj sopstvenog „ja".

Kako da se oslobodite vezivanja za stvari? Ne vredi ni da pokušate! To je nemoguće. Vezivanje za stvari nestane samo od sebe onog trenutka kada prestanete da svoj smisao tražite u njima.
U međuvremenu, budite svesni sopstvenog vezivanja za stvari. Ponekad niste ni svesni da ste vezani za određeni pred­met, tj. da ste se identifikovali s njim, sve dok ga ne izgubite ili dok se ne pojavi pretnja da ćete ga izgubiti. Ako se uznemirite, potresete i slično, to znači da ste se vezali za taj predmet. Ako ste svesni činjenice da ste se identifikovali s predmetom, sama iden­tifikacija nije više potpuna. U pojedinim slučajevima, psihološka potreba da se ima više ili osećanje nedovoljnosti, koji su veoma karakteristični za ego, prenesu se na fizički nivo i time u neutaživu glad. Bulimičari često teraju sebe da povrate kako bi nastavili da jedu. Njihov um je gladan, a ne telo. Ovaj poremećaj u ishrani biće izlečen uko­liko oboleli, umesto da se identifikuju s umom, dođu u kontakt sa svojim telom i time osete pravu potrebu svog tela pre nego nadripotrebe egoičnog uma.Pojedini egoi znaju šta žele i idu prema svom cilju s nemilosrdnom i okrutnom odlučnošću - Džingis Kan, Staljin, Hitler, da nabrojim samo neke od ljudi koji su bili veći od života.
Energija koja leži u središtu njihovih želja, međutim, stvara suprotnu energiju jednakog intenziteta, koja na kraju vodi ka nji­hovoj propasti. U međuvremenu, unesreće i sebe i ostale ili, u slučaju „većih od života", stvore pakao na zemlji. Većina ega ima kontradiktorne želje. Žele različite stvari u različito vreme ili čak i ne znaju šta žele osim da to nije sadašnji trenutak. Nemir, nespokoj, dosada, uznemirenost, nezadovoljstvo, sve su to rezul­tati neispunjenih želja. Stalna želja je strukturalna, te nijedna količina sadržaja ne može da ostvari dugotrajno ispunjenje sve dok je ta mentalna tvorevina prisutna. Intenzivno željenje koje nema poseban cilj često se može pronaći kod ega koji su još uvek u razvoju, što je slučaj s tinejdžerima, od kojih određeni broj konstantno oseća negativnost i nezadovoljstvo.
Fizička potreba za hranom, vodom, skrovištem, odećom i osnovnom utehom trebalo bi da se lako zadovoljava kod svih ljudi da nije debalansa u sredstvima, koji je rezultat sulude i grabežljive potrebe da se ima više, pohlepnosti ega. On pronalazi kolektivni izraz u ekonomskim strukturama ovog sveta, poput ogromnih korporacija, koje su zapravo egoični entiteti koji se takmiče jedni s drugima u tome ko će imati više. Zaslepljeni su profitom. I s apsolutnom okrutnošću pokušavaju da dođu do njega. Priroda, životinje, pa čak i ljudi i njihovi poslodavci nisu ništa više do brojke na zaključnom računu, beživotni predmeti koji treba da se iskoriste, a potom odbace.Sve dok egoična struktura postoji, nijedan vas sadržaj neće zadovoljiti. Bez obzira na to šta posedujete ili dobijate, nećete biti srećni. Uvek ćete biti u potrazi za nečim što obećava veće ispunjenje, za onim što garantuje da će dopuniti vaš nepotpuni doživljaj sebe i ispuniti osećaj praznine koji osećate u sebi.
PRAZNINA KOJU OSECATE AKO NESTO NE POSEDUJETE  JE UZASNA! NAROCITO AKO SE ODNOSI NA PARTNERA! MADA NI MATERIJALNA ZUDNJA NIJE BAS PRIJATNA! MORATE SHVATITI DA NE MOZETE DA POSEDUJETE SVE STO ZELITE I TO STO PRE!
ZACARAN KRUG JE TU! I CEKA DA VAS PROGUTA! A ONDA NEK VAM JE BOG U POMOCI! 

BRACNE BOLESTI

SVAKI PETI COVEK U BRAKU NIJE IMAO SEKSUALNE ODNOSE U PROTEKLOM MESECU! A TO PODRAZUMEVA DALJE FIZICKO I EMOTIVNO UDALJAVANJE SUPRUZNIKA.TO POSTAJE I SUKOB EGA -STRANA KOJA NE ZELI SEKS  NE RAZMISLJA O OSECANJIMA PARTNERA ,A ONA KOJA GA ZELI ISPADA KAO ONAJ "KOME JE SAMO DO TOGA"!
Mnogo je razloga zasto seks prestaje da bude u prvom planu u braku iako je mnogo vazan. Da li je to rodjenje deteta, briga o bolesnom roditelju, stres na poslu ili jednostavno "zahladjenje" osecanja prema partneru ili nesto sasvim drugo.
Po nekoj anketi najvise parova se zali na stres. Bilo zbog posla, bilo zbog finansijske situacije, bilo bas zbog stresa u braku. Iz iskustva (30 godina braka i 8 godina pre braka sa istim partnerom) mogu da kazem da najvise problema nastaje zbog komunikacije. Jer, i pored cetvoro dece mi smo uspevali da nadjemo vreme za seks, ali nazalost nikada nismo imali vreme za pravu komunikaciju sto je neminovno dovelo do svadja, a onda i do izostatka seksa, sto je dovelo do totalnog "zahladjenja" u svakom aspektu naseg braka. Sada kad razmisljam shvatam da u braku posle seksa koji jeste najvaznije zbog mnogo cega jeste jako vazno pricati o svemu sa svojim partnerom. Da i ako neko jos ne zna zasto je seks narocito u braku najvazniji odmah cu vam reci. Prvo sto se tako stavlja do znanja vasem partneru da ga jos zelite, da vam znaci kao seksualni partner te tako nema mesta ljubomori ( kod normalnih partnera koji nemaju problem posesivnosti i opsesivnosti). Drugo, tako se "prave" deca (nemojte sad da se cudite, ali shvatili bi ovo ozbiljno kada zbog nerodovnog seksa nema ni bebe). Trece, seks zaista opustaod svih vrsta stresa, a stvara jos veci stres ako ga nema. Naravno, da svaki bracni par mora sam da pronadje carobno resenje, kad, kako i koliko  ce voditi ljubav u danu, nedelji, mesecu!
Takodje, treba da znate da odsustvo seksa u braku neminovno dovodi do preljube, koja moze biti samo telesna, ali nazalost cesto se pretvara i u duhovnu vezu pa brak "puca", i onda stradaju deca uglavnom.
Postoji jos jedna vrsta veze koju ja nikako ne mogu da shvatim ,ali u vecini slucajeva ta je veza i dugotrajnija i iskrenija jer u njoj nema strasti (mada ja zivot bez strasti pa makar donosila i patnju ne prihvatam). To je  veza iz interesa i dogovora. Znaci, finansijska kompenzacija za seks, paravan za gej populaciju (koji i dalje postoji - za roditelje, rodbinu ,prijatelje brak je mesovit a oni pored imaju istopolnog partnera). Ili neki dogovor koji cak moze biti i human ako su u pitanju neke bolesti zbog kojih je seks nemoguc,ali samo ako oboje to potpuno prihvataju.
Da se vratim ja na probleme koji nastaju u obicnim brakovima kada seks nedostaje potpuno, ili ga ima nedovoljno ili jednostavno ne zadovoljava potrebe jednog od partnera. Sta su rekli neki  ljudi u anketi povodom ovog problema:
-jedan covek se zali da vec sest meseci nije imao seks sa zenom jer je ona pod stresom zato sto je on pod stresom - nije da razumem sta je hteo da kaze?
- ja sam pod stresom jer nemamo seks - kaze jedna zena, ja mrzim ovu situaciju i on  to jako dobro zna ,ali nista ne preduzima,
-zelim da izadjem iz ovog braka bez seksa ali se brinem sta ce biti sa decom i kako ce to na njih uticati,zato stalno odgadjam odlazak i na kraju cu zauvek ostati u ovom braku,
-brak bez seksa je koma, ovo nije ono na sta sam pristao, niti ono sto sam ocekivao. Ipak ne mogu ni da zamislim da je ostavim.
-moj muz ne zeli seks, niti zeli da prica o tome zasto  i zbog cega ne zeli. Postajem frustrirana,
-dajem sve od sebe da se ona ne oseca krivom  sto nema seksa u nasem braku, ali u sebi stalno vristim,
-svako vece masturbiram ispod tusa jer moj muz  kaze da mu nije stalo do  seksa , pa ipak stalno ga vidim sa pornografijom u ruci,
-muz me je toliko puta odbio da vise i ne zelim da ga pitam za seks. Ako ga pitam zasto on kaze da ne moze zbog stresa. Polako nas brak umire, a mene sve vise boli to odbijanje,
-moja zena ne zeli seks, pa sam ja odlucio da ne marim za taj deo naseg odnosa, ipak  to je jako tesko,
-ne znam kako cu izdrzati i ostati u braku bez seksa,
-zarobljen sam u braku bez seksa, volim je ali ne znam koliko cu jos izdrzati, pa ja imam potrebe!
-ne mogu verovati da se moj brak sveo na ovo, bez seksa sa 33 godine, on se vise uopste ne trudi, sad znam zasto ljudi varaju!
Mozemo tako da ispisujemo stranice i stranice o ovoj temi jer koliko sam ja shvatila sve vise ljudi ima ovaj problem. Sve vise mladih ljudi sto je najstrasnije. Cak pouzdano znam za neke bas starije ljudi preko 60 godina koji jos imaju seks u braku i nikada nisu spavali u  razdvojenim krevetima, a takodje imam i primr ljudi izmedju 25 i 40 godina koji nemaju seks i spavaju od pocetka braka gde ko zaspi uvece?!
DA LI SU NASI RODITELJI I BABE I DEDE ZNALI NEKU MAGIJU DA OCUVAJU BRAK ? MOZDA BAS I SPAVANJE U ISTOM KREVETU?! MOZDA LJUBAV NIJE BILA SAMO STRAST NEGO I POSTOVANJE? MOZDA SU ZNALI DA ZAISTA RAZGOVARAJU I DA DELE PROBLEME? MOZDA SU IMALI MANJE EGA I MANJE PROBLEMA SA TIM KO JE DOMINANTAN U BRAKU? NE ZNAM! STA GOD JE BILO , BILO JE DOBRO! JER SU BRAKOVI OPSTAJALI!
DA LI SU BRZ NACIN ZIVOTA, TEHNOLOGIJA KOJA NAS MELJE, INFORMACIJE KOJE SE GOMILAJU CEO DAN ,STRES NA SVAKOM KORAKU  DOVELE DO TOGA DA NAM SEKS VISE NIJE OMILJENA VECERNJA ( ILI DNEVNA) IGRA?