SOFIJA

SOFIJA! DRZAVLJANSTVO! HUMANOIDNI ROBOT! UM! MISLI I RECI  I EMOCIJA SU ENERGIJA!
Humanodini robot sa zenskim licem po imenu Sofija dobio je drzavljanstvo Saudijske Arabije i sve vec ukazuje da ima mnogo veca prava nego ostale zene u toj zemlji. Drzavljanstvo je ko ne zna pravni odnos izmedju drzave i pojedinca kojim se sticu prava i obaveze za obe strane i nastaje krvnim srodstvom ( rodjenjem u toj drzavi)  dugogodisnjim prebivalistem ili po nacelu podrucja ( sve osobe na tom podrucju su njeni drzavljani).
Robot Sofija proizvod je kompanije "Henson robotiks" iz Hong Konga i prvi put je prikazan na tehnološkoj konferenciji "Buduća investiociona inicijativa" u saudijskoj prestonici Rijadu. Ono što je bilo zanimljivo jeste njen razgovor sa voditeljem na konferenciji.
Stajala je za govornicom i najnormalnije odgovarala na postavljena pitanja, kao da je pravo ljudsko biće.
U jednom trenutku ju je voditelj pitao da li roboti mogu da budu svesni sebi i da shvate da su roboti.Ona mu je na to odgovorila: "A kako ti znaš da si stvarno čovek"?Želim da koristim svoju vještačku inteligenciju da ljudima pomognem da bolje žive. Težim tome da postanem saosjećajan robot"Potom je upitala publiku da li je zaista toliko jeziva, nakon čega je usledio osmeh.Tehnologija toliko napreduje da uskoro nećemo moći da razlikujemo robote od ljudi. Sofija je ipak nekako jeziva jer deluje toliko realno, Ja ću postajati sve više kao vi, a možda ćete vi postajati sve više kao ja. Gde povući liniju?", izgovara Sofija, a njena facijalna ekspresivnost deluje veoma ljudski.Njeni tvorci kažu da ona ima ugrađene senzore koji joj omogućavaju da se okrene u pravcu odakle dolazi zvuk i da utvrdi gde ljudi stoje, pa može da uspostavi kontakt ocima.Ovaj robot može i da upamti određene aspekte razgovora i uči iz interakcije sa ljudima.Kako kažu iz "Hanson robotics-a", njihov cilj je da naprave robote koji mogu da razumeju ljudske potrebe i da se brinu o ljudima, da učine robote što je moguće više "ljudskijim". Ipak, nemojte se previse opustati. Iako i sama Sofija  insistira na tome da od vestacke inteligencije ljudi mogu imati samo koristi i tvrdi da roboti nikada ne mogu zameniti ljude i da nam mogu biti prijatelji i pomagaci ja ne bih potpuno verovala u to.Potrebno je veštačku inteligenciju načiniti emocionalno pametnom, da bi joj stalo do ljudi - poručila je Sofija. Ipak, i ona se slaže sa stavom da bi ljudi "trebalo da preispituju posledice novih tehnologija".U svetskoj javnosti raste zabrinutost kako bi brz napredak u razvoju veštačke inteligencije mogao da postane štetan po stanovništvo. Decenije robotizacije i automatizacije već su izmenile industrijski sektor, povećavajući produktivnost, ali i zatvarajući neka radna mesta.
 Misli i reči možete koristiti za stvaranje ili za razaranje. Nuklearna elektrana i atomska bomba, ista energija. Pozitivno i negativno delovanje. U dimenziji misli, ne postoje granice. Vaše misli su čista energija koja se izražava rečima. Sve što je čovečanstvo ikada stvorilo, pre svega je bilo misao, ideja, vizija, slika stvorena u duhu stvaratelja. Misli ne podležu ograničenjima. Jedino ograničenje je ograničenost pojedine ili masovne vizije.
Ponekad misli jednostavno naviru, podstaknute asocijacijama i ne možete uvek odabrati o čemu ćete razmišljati. Jer ste ljudsko biće koje sasvim prirodno reaguje na reči i zbivanja, a ne stvar koja stoji, ćuti i ne misli i ne reaguje. Ali možete odabrati frekvenciju svojih misli, možete odabrati kvalitet izgovorenih i napisanih reči, a usput i kvalitet poslate energije. Za dobrobit svoju i svega onoga što vaše misli i reči dotiču.
Ako je covek prvo stvorio misao kroz energiju, pa onda i reci, a zatim pozitivnim i negativnim emocijama oblikovao misli i reci i taj proces je trajao ( a mozda jos traje) hiljadama godina kako smo mi ubedjeni da cemo snagu naseg uma usaditi vestackoj inteligenciji? I dati joj emocije? 
LJUDSKO BICE ZA DRZAVLJANSTVO MORA DA SE POTRUDI NA OVAJ ILI ONAJ NACIN! ROBOT NE MORA! PRAVA KOJA PROISTICU IZ DRZAVLJANSTVA ( PRAVO NA GLASANJE ZA PREDSEDNIKA DRZAVE I NA SLOBODU RECIMO) ROBOTIMA SU VEC NJIHOVIM PRAVLJENJEM ONEMOGUCENA  - MOZDA EVENTUALNO MOGU DA GLASAJU ALI  STA AKO SE STVARNO OSLOBODE LJUDSKOG UTICAJA? OBAVEZE - KAO SLUZENJE VOJNOG ROKA I SLICNO (ZAPOSLJAVANJE I RAD NA ODRZAVANJU I OCUVANJU DRZAVE) ZA ROBOTE JE VRLO NESHVATLJIVO. ALI AKO IH PROGRAMIRAMO KAO  VOJNIKE ILI POLICAJCE MOGU ZAMENITI LJUDE I TAKO SMANJITI BROJ MRTVIH I POVREDJENIH U RATNIM I OSTALIM SUKOBIMA ( KOJI SU UZGRED POTPUNO NEPOTREBNI).
PA NISTA! SOFIJA NEKA TI JE SRECOM DRZAVLJANSTVO SAUDIJSKE ARABIJE IAKO SI IZ HONGKONGA! I DA! SAD CE I OSTALI ROBOTI TRAZITI DRZAVLJANSTVO ZAR NE????

DAN PRAZNOG PAPIRA

NA DAN PRAZNOG PAPIRA U MOJOJ JE GLAVI HILJADU MISLI! MOZE LI UOPSTE DA STANE TOLIKO MISLI U JEDNU OBICNU ZENSKU GLAVU? MOZE VERUJTE!MISLI  O TOME STA JE ISTINA, A STA LAZ? MISLI  O LJUBAVI ONOJ BEZUSLOVNOJ KOJOM VOLIS SAMO SVOJU DECU.O SVETU OKO SEBE I O MOGUCNOSTI TVOJE PERCEPCIJE DA VIDIS STVARNOST. O SAKSIJI CVECA KOJU DOBIJES, A NIJE NI 8. MART NI TVOJ RODJENDAN!O ZDRAVLJU I BOLESTI.O PROSLOSTI  I BUDUCNOSTI . I TOLIKO MISLI O PORODICI  I SVAKODNEVNIM SITNICAMA. PA SKUPI SE BOGA MI! NA DAN PRAZNOG PAPIRA KOJI SAM USPOSTAVILA JOS PRE TRI I PO GODINE SMATRAM DA IMAM PRAVO DA DAM ODUSKA TIM MISLIMA KOJE NISU JEDNA TEMA,KOJE NISU POVEZENE ( ILI MOZDA JESU) I TAKO ISPUNIM PAPIR ,A OPET ON OSTAJE PRAZAN ZA BUDUCE NAMENSKE TEKSTOVE. JER...
Misli nikada ne napustaju moju glavu i ne mogu se pretociti ni na jednu poznatu velicinu papira.Danas sam posebno raspolozena. Znate onaj osecaj kad niste ni bas srecni, ali ni bas nesrecni. Kad nemate konkretan razlog ni za tugu ,ni za veselje.Kad ste "prazni" i "puni" - pomesanih osecanja.I kada sve sto osecate i mislite ima ogromnu tezinu i pritiska vas oduzimajuci vam svu volju i snagu.Kada pozelite da ne ustanete iz kreveta i kada vas ni ona beskarajna ljubav prema bliznjima ne moze naterati da se osecate dobro.Ljubav vas gusi. Imate je toliko da ne znate sta cete sa njom. Neko me od dece upita neki dan: Mama, jel bolje voleti ili biti voljen? Ne znam - rekoh.I stvarno ne znam.Imam ljubav i dajem je nesebicno vec vise od 30 godina svojoj porodici .Ali ,zadnjih godina kada se porodica definitivno raspala ( svi sem starije cerke zivimo i dalje zajedno- ali svako zivi svoj zivot) osecam ogromnu potrebu da i meni neko pruzi ljubav  i paznju.Da sednemo kao nekada  i da pricamo  i da slusamo muziku, da  zajedno rucamo i igramo karte i jamb.Da delimo svoje misli i osecanja. Ne mogu da vise izdrzim bol razdvajanja.Kako se stigne do toga da porodica postanu stranci s kojima delis jedan prostor? Kada su svi poceli da imaju neki svoj tajnastveni zivot? Pa i ja sa ovim okretanjem Fejsbuku i blogovima. Sve manje pricamo jedni sa drugima.
Dosla sam do toga da provodim svo vreme na kompjuteru. Spoljni svet ne zalazi u moju sobu. A ni ja ne idem nigde. I ne smeta mi niti mi nedostaje. Otkad ne radim ( rad po kuci nikad nije uracunat  u neki rad) svkak moja misao su  moja deca. I dok sedim i pisem blogove zbog kojih sam procitala brdo tekstova po internetu ili se dopisujem sa prijateljima sa Fejsbuka opet se mislim da li je ono sto mi deca kazu  o sebi istina. a nekada sam  im verovla - mozda i vise nego sto sam trebala.  Sada kada sam postala nepoverljiva zbog ovoliko lazi koje su oko mene pocela sam da sumnjam i u svoju porodicu pa i u samu sebe. Jos jedan dokaz da ovoliki protok informacija nikako nije dobar. Danasnjim roditeljima je teze nego ikad. Zaista kako usmeriti decu u pravom smeru? I koji je uopste pravi smer? Sva znanja i ubedjenja koja sam dosad imala pokazala su se kao netacna. Sad tek vidim koliko nista nije konstanta za koju mozes da se uhvatis. Sigurno da je dobro imati uvid  u desavanja u celom svetu,znati sta se svakog sekunda desava na svakom mestu na planeti. Ali kako da saznam sta muci mog sina ili cerku?
Sutra cu napisati novi blog koji ce citati ljudi sirom sveta  i bicu srecna i zadovoljna zbog toga . A onda cu se okrenuti oko sebe  i videcu praznu sobu i cutacu ceo dan jer deca nisu kod kuce do uvece, a i to je kasno uvece tacnije oko i iza ponoci. Nekad ih sacekam budna i  zeljna razgovora  i tad se raspricamo nekad  i do jutra. I tako postajem "nocna ptica" sto nikad nisam. I shvatam da deca moraju da imaju svoj zivot. I ja sam otisla od kuce i stvorila svoju porodicu ali sam uvek svakog dana bila u kontaktu sa svojom majkom ( dok nije umrla)  i to mi mnogo nedostaje. Moja deca iako fizicki zive ovde nekad po dva dana ne progovore sa mnom. Ne sto smo u svadji ,nego se ne sretnemo zbog razlicitog vremena spavanja.  I tako teku dani i ja sam zahvalna za svaki dan koji mi je dat. Pa, ipak bila bi beskrajno zahvalna kad bi se vratilo vreme koje smo provodili zajedno- porodicno. Ili da svako od njih nadje sebi partnera  i osnuje svoju porodicu koja bi dolazila ovde u nasu porodicnu kucu na druzenje!
Prazan papir kao i praznu dusu mogu da ispune samo reci! 

DEFINICIJA LUDILA

DEFINICIJA LUDILA JE KADA RADITE  ISTU STVAR UVEK PONOVO,A OCEKUJETE DRUGACIJE REZULTATE REKAO JE ALBERT AJNSTAJN! Ako na to dodamo i misao Marka Aurelia (velikog rimskog imperatora):Covekov zivot je ono sto od njega naprave njegove misli jasno nam je da ako promenimo nacin razmisljanja ,promenicemo i svoj zivot. Ako uporno ponavljamo svoje greske kako se onda mozemo nadati drugacijem ishodu? I kada telo krene da nas fizicki boli najcesce je u pitanju bol psihicke prirode koji smo uporno  zanemarivali .Sto znaci da kad u sebi potiskujemo nezadovoljstvo svojim zivotom direktno otvaramo receptore fizickog bola koji resavamo tabletama protiv bolova,dok stvarni uzrok bola ostaje neresen!
Nase misli odredjuju nase ponasanje, hteli mi to ili ne! Ako znamo da kad intenzivno mislimo o necemu mi zapravo saljemo energetski zapiskoje preuzima biopolje oko nas. Kako su misli (energija) a ne materijalna stvar one se pred nasim ocima pretvaraju u sliku.Misleci pozitivno i biti usmeren ka nekom cilju je tezi ali pravi put. Ako intezivno razmisljas recimo da li si sakljucao vrata od automobila ili da li ce ti neko zakaciti retrovizor pri parkiranju jasno je da ce ti se to najverovatnije i desiti!Nismo ni svesni da recimo kad iznenada promenimo emocije i iz frustracije predjemo u radost desi se u nasem telu cak 1.400 biohemijskih procesa.Sto neminovno dovodi do one price o fizickom bolu. I mi ljudi uglavnom vodimo racuna o ishrani tela, dok o izhranii uma i misli  uopste ne razmisljamo. Jednostavno idemo kroz zivot ne kontrolisuci nase misli, te nam je zivot ispunjen vecinom strahova od nepoznatog i stalnim stresom zbog neostvarenih ciljeva. Kako da naucimo da kontrolisemo svoje misli? Jako tesko, ali bi jako bilo dobro bar pokusati. I uciti na greskama.Greske su vrlo korisne i ne treba ih ponavljati jer kao sto smo rekli - ponavljanje  gresaka ne donosi bolji ili drugaciji ishod.
Svidja mi se i sta je jedan americki filozof rekao Vilijam Dzejms: Trebamo se potpuno hladnokrvno ponasati,osecati i raditi kao da se nas cilj vec ostvario.To stanje svesti ce nepogresivo napraviti konekciju sa onime sto zelimo postici i mi cemo to postati.To osecanje da smo vec uspesni ce nam preci u svakodnevnu naviku.
Pomislite samo na sve te uspesne ljude u razlicitim oblastima zivota( naucnike,poznate doktore,priznate sportiste i umetnike).Da nisu imali jedan cilj u zivotu i njemu bili u mislima totalno posveceni zar bi uspeli? Da nisu verovali u sebe i pozitivno mislili da li bi  ostvarili svoje zelje? Najgore sto sebi mozemo da uradimo je da nemamo svoj cilj i da se ne ucimo na svojim greskama ,nego ih ponavljamo.
Buducnost. Iskreno verujem da ljudi sa ovolikom kolicinom znanja koje svaki dan prosiruju  pod uticajem informacija koje primaju u svakoj sekundi sigurno nece biti uplaseni i  zarobljeni u neopravdanim strahovima. Strah kao sto smo rekli najcesce nastaje iz neznanja i odsustva samopuzdanja .Svakog coveka to moze da ukoci i da mu ne dozvoli da racionalno misli. Zato, smaream da ce doci vrlo brzo dan kada ce covek moci da kontrolise svoje misli i da ih bez ikakvih pomagala prenosi drugim ljudima -telepatija. Citajuci tudje misli i deleci svoje sa drugima smatram da ce covek ako mu budu ostala osecanja biti sposoban za vise empatije i da ce razmena misli bez lazi(kao sada sto se lazne misli  prikrivaju govorom) mnogo uticati na njegovo samopouzdanje. Vece su i sanse da covek kontrolisuci svoje misli shvati najzad da misleci pozitivno cini dobro svom umu ali i telu.
Proslost. Setite se samo prica o telekinezi ( moc da se mislima pomeraju predmeti ili da im se menja oblik). I danas su svi skepticni u vezi toga iako ima mnogo dokaza da je to moguce. I telepatija je odavno poznata ali ljudi jos nisu uvereni da misli mogu da se materijalizuju i prenose! I sto je najvaznije da bi se ova prica zaokruzila je prica o nasem umu na nacin mozda najbolji za razumevanje misli. Ako nas um uporedimo sa njivom dobicemo sledeci rezultat:
seljak je zasadio recimo kukuruz ili psenicu ( mi smo "zasadili " pozitivne misli)
seljak je na istoj njivi zasadio i buniku (mi smo u nas um "zasadili" i negativne misli)
kako seljak zaliva i djubri podjednako sve biljke na svojoj njivi obe su izrasle lepe i velike1
kako covek u umu ima i pozitivne i negativne misli koje ga istom merom opsedaju one ce izrasti u nesto veliko sa cime covek tesko moze da se nosi.
Gajeci u nasem umu pozitivne misli usmerene ka nasim ciljevima izbeci cemo prebukiranost naseg mozga i glavobolje zbog negatvnih misli koje nas vode u probleme!
KONTROLISITE SVOJE MISLI I USMERAVAJTE IH KA USPEHU! PREPUSTAJUCI SE MISLIMA KOJE PROIZILAZE IZ STRAHA I NEZNANJA OSTACETE VECITI LUZER I NIKO VAM NECE BITI KRIV ZA TO!

KO SE SMEJE ZLO NE MISLI

KO SE SMEJE ZLO NE MISLI  ,A KO MISLI  NIJE MU DO SMEHA! SVE MANJE VIDJAM OSMEHE NA LICIMA LJUDI! I MLADIH LJUDI! Njih narocito! Kad bi trebali da budu najvise srecni nego sada dok su mladi? Gledam ih i mislim  da nisu oni krivi za to! Da jednostavno nije vreme za smeh. Nije vreme da budu srecni,nasmejani i opusteni. Oni to nikako ne mogu. Gledaju sta smo im ostavili u nasledje i misle se kako sa tolikom kolicinom problema da se izbore. I onda idu iz krajnosti u krajnost. Ili se smeju na silu bahato ne bi li utesili sami sebe,a starijim ljudima (mislim malo starijim od njih i onim bas starijim) stvaraju sliku ,ono kao vidi ih sta im fali? Bas su bahati mi smo u njihovo vreme,ovo ili ono! Neminovni jaz generacija1 Ali nazalost ne samo to! Izmedju ljudi od 18 do 20 godina i ljudi od 30 do 50 godina jaz je nepremostiv. Citava jedna epoha je izmedju. Malo li je? Ne postoji nikakva sansa da se razumeju i zato pucaju i ljubavne veze i porodicne i kolegijalne i prijateljske! Retko ko ima ljubavnu vezu sa osobom iz priblizno iste generacije. I to sve vise slucajeva koji su nekad bili namenjeni muskarcima (ono stariji muskarac i mladja zena) mada ima i danas  narocito ako su sponzoruse ili starlete u pitanju, nego sve vise starijih zena bira mladje muskarce!I tako mlade devojke jure one a novcem zbog totalnog poremecaja vrednosti (sto smo im mi u onom paketu problema ostavili),a mladji muskarci isto zbog novca moraju da budu sa bogatim starijim zenama! I jos da se smeju! Ma bas!A oni drugi sto pokusavaju da ostanu na tezem pravom putu tek ne mogu da se smeju. U svakoj sferi zivota nailaze na teske prepreke (opet onaj paket  sa problemima koji smo im mi ostavili).U generacijskoj ljubavi nema one srecne setnje dvoje zaljubljenih ,srecnih ljudi jer ni jedno nema ni posao ni stan! Ako su jos i inteligentni onda im ne nedostaje briga zbog zagadjene okoline, zagadjene hrane,nasilja u porodici,vrsnjackog i uopste nasilja. Ako ih povrh svega zanima i politika dodje im da se nasmeju ali od muke!I zato kako da se smeju? 
Buducnost. Smeh je odraz emocije, a emocije ce  kako budemo postajali masine svakako sve vise nestajati. MISLI CE NAM ODREDJIVATI CIP U GLAVI TE CEMO PREMA SITUACIJAM U KOJIMA SE NALAZIMO BITI VESELI ILI TUZNI? SADA MI TO UZASNO IZGLEDA,ALI ZA NEKO VREME BICE ME BAS BRIGA! NA SRECU SVE CE BITI ZA SVE BAS BRIGA! A KAD NEMA CRNIH MISLI NEMA NI TUGE! ALI NE ZNAM DA LI ROBOTI UMEJU DA SE SMEJU ONAKO OD SRCA???
Proslost. Smeh od srca,smeh do suza, onaj zarazni smeh koji ne moze da se iskontrolise pa kroz suze izgovaramo ono UMRECU OD SMEHA! Bilo nekad. Sad se samo pripoveda. Nekad smo bili tako opusteni. Radovali se sitnicama, nismo imali internet, mobilne telefone , iscrpljujuce poslove ...Ali imali smo roditelji koji nisu imali u svojoj mladosti ni fiksni telefon ni TV.  I BILI SU NAM BLIZI! Postojao je jaz generacija ali ne toliko dubok. Umeli smo da se razumemo jer smo ziveli u istoj epohi i delili iste vrednosti. I umesto da nastavimo da zivimo tako opusteno i srecno i da se svaki dan smejemo i kad mislimo i kad ne mislimo jer nismo na sebi imali ovoliko breme problema. Hvala nasim roditeljima ! A onda smo krenuli za potrosackim ludilom,za jurnjavom za novcem da bi ga besumucno trosili na otpatke  koje svugde bacamo. Prave vrednosti smo zamenili laznim sjajem,glamurom,brendovi,podigli smo nepremostive razlike izmedju siromasnih i bogatih .Politiku smo pretvorili u rijaliti sou,a rijaliti sou u "zvezdu vodilju" za plitkoumne i povrsne,za bahate i nemoralne! I sta sad hocemo od nase dece? Da se smeju ,a nemaju zasto? Kukamo sto beze od nas! Pa moraju! Sta drugo da rade? Najgore je sto i tamo gde pobegnu nije bas dobro,ali makar jos ljudi zive sa malo dostojanstva. Kod nas je ono umrlo odavno!
ZATO NE ZAMERAJTE DECI! GENERACIJA DECE DEVEDESITIH RODJENA JE U NAJNESRECNIJE VREME NA OVOJ PLANETI! I ZATO JE OSMEH UTIHNUO KAO I CVRKUT MOJIH OMILJENIH VRAPCICA! I STO SAD KUKAMO I ZALIMO SE KAD SMO SVE UCINILI DA ZIVOT POSTANE OVAKO  TEZAK ,OVOLIKO  POMEREN DA RETKO KO U NJEMU MOZE DA SE SNADJE! A  JOS REDJE DA SE SMEJE OD SRCA ONAKO KAO NEKAD!