KAKO ZIVE 3 GENERACIJE ZAJEDNO

KAKO ZIVE TRI GENERACIJE ZAJEDNO? I TO NE U SASTAVU PROSIRENE PORODICE! KADA JE VREME DA SE NEKO OSAMOSTALI?
Imala sam prilike da vidim porodice u kojima je vrlo cudan sastav -deda, otac, sin ili baba, majka i kcer. Troje ljudi istog pola, i razlicitih godina starosti. Kako se desilo da ostanu  u tom sastavu nije ni bitno za ovu pricu.
Kada su u pitanju muskarci doslo je do podele "zenskih poslova" i to kuvanje i pranje sudova obavlja najstariji clan  - deda ( mislim u ovom konrektnom slucaju koji ja znem ,vrlo je vitalan iako ima preko 80 godina). Nabavku i opravke radi srednji clan po godinama ( preko 55) i zaradjuje naravno jos uvek je u radnom odnosu . Zaboravih da napomenem da deda ima penziju. Najmladji clan oko 30-tak godina zaradjuje i pomaze pri odrzavanju cistoce rublja i kuce! Ne zale se, fino funkcionisu , ne primecujem tenziju , ni svadje. Verujem da im nije lako jer koliko god to ne priznaju zenske ruke su zaista neophodne. Skuvaju oni tih par jela sto znaju, najcesce samo prze nesto, ali one finese oko pravljenja peciva, kolaca i slozenijih jela zaista ne mogu da odrade. Kazacete da to nije bitno, ali sitnice cine zivot. Ni rublje nije bas oprano kako treba, imaju problema i sa odrzavanjem cistoce kuce, ali napominjem svadje nema! Druzenje sa spoljnim svetom zacudo je u vidu dolazenja isto muskih osoba na gledanje utakmice, pice i grickalice. Zenske osobe dovodi ponekad najmladji clan porodice ( ali nocu) bez zelje za zapocinjanjem neke veze. i stvarno kad ih gledam potpuno sam u cudu kako im je u stvari kul!
S druge strane porodica  u kojoj zive baba, majka i kcerka puna je tenzija. Svadje se cuju po ceo dan. Zasto  se konrektno svadjaju nisam sigurna jer se vecinom cuje samo nerazgovetna  vika . Mozda je problem u novcu. Baba ima penziju, majka je jos u radnom odnosu ali najmladji clan ne radi nista. Mozda u podeli poslova. Baba hoce da kuva li se majka i unuka bune oko izbora hrane za rucak. Baba ima preko 70 godina ,vitalna je i dobro kuva doduse "starinska jela". Druge dve zene hoce modernu ishranu - makrobiotiku i slicno. Zena srednjih godina - majka, odlazi na posao i u nabavku ali ima vrlo malo vremena za bilo kakve poslove po kuci. Najmladji clan 27-godisnja cerka bukvalno ne radi nista. Nikad nije ni radila neki stalan posao, a studije su joj isle traljavo ( menjala je svake godine fakultet). Kucne poslove prezire, a voli nocne izlaske. Muskarce ne dovodi niko! Na kafice ne dolazi niko. Same su u svom svetu! Mozda su zato i spremne na svadju prebacujuci jedna drugoj za svoj nesrecan zivot?!
Jos jedna tema je bitna u ovoj prici. Vec sam pisala vise puta da mladi do 35-te (cak i duze) zive sa roditeljima. Znamo i razloge. Ekonomska kriza nas je naterala da zivimo u domovima sa po dve,tri, ili cak cetiri generacije.
Pisla bih ovde samo o  nekoliko iskustava  mladih ljudi koji su se osamostalili ( njih je samo trecina u Srbiji).
Jedna 27-godisnja devojka rekla je da joj prija sloboda ali da joj smeta sto mora da obavlja sve one poslove u kuci koje su majka i otac obavljali za nju!Dvadeset osmogodisnji mladic pak ima problema sa nabavkom i to svezeg voca. Dvadsetcetvorogodisnja devojka otisla je od kuce zbog svadje sa roditeljima i sada joj je jako tesko jer je odluku donela ishitreno.Suprotno od nje 25-to godisnji mladic je vec dugo godina van svoje kuce ( od kad je posao u srednju skolu u drugom gradu) i potpuno se snasao.
Neko idealno pravo vreme za osamostaljivanje ne postoji. Sve je potpuno individualno. Svako je drugaciji i po senzibilitetetu i po karakteru i po spremnosti da zivi sam i bude odgovoran za svoje postupke.
Ako to nije odvajanje od kuce zbog skolovanja vec posle osnovne skole, ili posle srednje ako je u pitanju fakultet, onda je odvajanje radi sklapanja bracne ili vanbracne zajednice. Ali jako retko neko ode iz svog doma onako bez veze da bi se osamostalio. Ili se to desi zbog svadja ili nesrecnim okolnostima mlad covek ostaje sam. Ipak svi se slazu da u 25 godina mozes da zivis potpuno samostalno ( i bez partnera).
DA SE VRATIMO NA POCETAK PRICE. CUDNI SU PUTEVI GOSPODNJI! JOS CUDNIJI SU RAZLOZI KOJI NAPRAVE PORODICE KOJE SAM GORE OPISALA. JEDINO NIJE NIKAKVO CUDO NEGO PRAVILAN RAZVOJ COVEKA DA U JEDNOM MOMENTU ZAPOCNE SVOJ ZIVOT SA SVIM PRAVIMA I OBAVEZAMA!

DA LI DA SE UMIJEM ILI

DA LI DA SE UMIJEM ILI DA SE UBIJEM? DA LI TREBA TERATI SINA DA SE OZENI? KAKO SPRECITI CERKU DA SE UDA?
Zaista ima jutara kad zaista nisi siguran da mozes da preguras jos jedan dan. I ima sad tu i opravdanih i ne opravdanih razloga. Naravno, umices se i krenuti da radis i tog dana sve sto radis inace. Gundjaces,ali nastavices svoj zivot po ustaljenom redu. Neki ce mozda bas tog dana i promeniti zivot. To je super, ali retko se moze izaci iz kolotecine.
A sta ce uraditi majke sinova i kceri? Jos jednom po ko zna koji put pricace jedno te isto. Hajde sine zeni se, vreme ti je, hocu unucice i slicno. Majke cije su kceri jos mlade po njihovom misljenju odgovarace ih od udaje iz straha da ne prodju lose zbog neiskustva.
Sinovi ce se braniti kako znaju i umeju i nastavljace svoj zivot . Zivot sa roditeljima i u tridesetoj godini. Ne kazem da nema istine u njihovoj odbrani. I zaista svako ima pravo da zivi kako hoce. Recimo, otkud majka moze da zna da bi njen sin jedino bio srecan da se ozeni i ima porodicu. Mozda on ne zamislja srecu tako. Pogotovu kad danas retko ko od mladih ima stalan posao, a o stanu i da ne pricam. Zasnivanje porodice ne izgleda nimalo lako. Pa onda nije ni cudo sto se okleva sa tim, a pogotovo nije cudno sto brak  danas nikako ne predstavlja put ka sreci, zadovoljstvu, ispunjenju ...Naprotiv! Sasvim sam sigurna da su njihovi razlozi  i strahovi opravdani. Ali opet, majcinsko srce robuje nekadasnjoj tradiciji, skola,posao, brak, pa mi je tesko da prihvatim ovo izbegavanje "obaveznog" nacina zivota. Ne mogu da prihvatim obrazlozenje tipa - zasto moram da se zenim? Zar ne mogu i ovako da zivim normalno i srecno? Ali kako stvari stoje verovatno cu morati da se pomirim sa tim. I da shvatim i prihvatim ma koliko to bilo tesko. Da li ce i drugi sin da krene tim putem preostaje da se vidi.
Suprotno tome strah od cerkine udaje je uzasan. Toliko se plasim da nece moci da se snadje, da nece biti srecna i zadovoljna. Toliko zelim da je stitim. Da joj pruzim ljubav, srecu i zadovoljstvo. Naravno da zelim da se uda. Ni cerke nisu van mog sablona zivota. Brak je neophodan korak uzivotu. Ali koliko se ne plasim sinovih odluka  u vezi zene toliko se plasim cerkinih. Nemojte pogresno da shvatite. Izbori su teski i muskarcima i zenama i svako moze da pogresi. Ali za majke zenska deca su veca briga pogotovu ako same nisu imale dobar brak. Onda je taj strah zaista veliki. Sad to moze da vrlo lose utice na cerkin izbor jer majka nije objektivna  isvakom muskarcu ce naci manu iz preterane brige.
ZATO AKO JUTROS IMATE PROBLEM SA USTAJANJEM I ODRADJIVANJEM JOS JEDNOG DANA NE DAJTE SE. NIJE DZABE ONA IZREKA ; STO  SE MORA NIJE TESKO! JESTE TESKO ALI SE MORA.
A AKO IMATE NEOZENJENOG SINA I CERKU PRED UDAJOM NAJBOLJE BI BILO DA SE NE MESATE. IAKO IH  NIKO SEM VAS NE MOZE TAKO  VOLETI  NEMOJTE DA IZ PRETERANE BRIGE I STRAHA  URADITE NESTO POGRESNO PA DA SE POSLE KAJETE. OUSTITE IH DA IMAJU SVOJE IZBORE. MOZETE IH POSAVETOVATI ALI NE I INSISTIRATI. U TOME JE VELICINA MAJCINSKE LJUBAVI. BEZREZERVNA, BESKOMPROMISNA BESKRAJNA LJUBAV I PODRSKA A NE MESANJE, GUNDJANJE ,PRITISCI SAMO ZARAD ISTERIVANJA NEKIH STEREOTIPA KAO STO JE BRAK.
BRAK IZGLEDA VISE DEFINITIVNO NIJE U MODI. I AKO JESTE PRETRPEO JE NEVEROVATNE PROMENE. POSTO MOJA GENERACIJA TO NE MOZE DA SKAPIRA BOLJE JE PUSTITI DECU DA SAMA ODABERU KAKO CE ZIVETI I DA IH PODRZITE STA GOD DA ODLUCE.