OPET POCETAK SKOLSKE GODINE

POCETAK SKOLSKE GODINE ZADNJIH 20 GODINA MENI JE POCETAK NOVOG ZIVOTNOG CIKLUSA! SVAKOG PRVOG SEPTEMBRA U MOJOJ KUCI SU DECA KOJA TOG DANA KRECU  U SKOLU! MOJA BUDUCNOST! VELIKA RADOST  I VELIKA NADA ZA NJIHOVU BUDUCNOST! I ZATO SE S PRAVOM MOZE RECI DA JE TO POCETAK NOVOG ZIVOTNOG CIKLUSA , MNOGO VISE NEGO ONAJ POCETAK NOVE GODINE  PRVOG JANUARA!
I tako svakog prvog septembra ja sa mnogo nade saljem svoje djake, da steknu obrazovanje,prijatelje za ceo zivot, prve ljubavi i  DA OSETE SVU  LEPOTU BEZBRIZNOG ZIVOTA,zivota sa samo jednom obavezom da uce ! Naravno da svi znamo da je taj period dok se skolujemo najlepsi u nasem zivotu : OD KOLEVKE PA DO GROBA NAJLEPSE JE DJACKO DOBA!
Ovo ce biti strogo namenski tekst, pa se unapred izvinjavam. Ne cinim to cesto ,ali sam morala sa nekim da podelim ovu pricu!
Sve je pocelo daleke 1995-te godine kad mi je najstariji sin krenuo u prvi razred osnovne skole. Koliko treme sam imala to se ne moze opisati! Vodila sam ga u skolu jer sam mislila da nije sposoban da ide sam i da moze nesto da mu se desi. Nosila sam mu novi ranac pun novih knjiga. Radila sa njim svaki domaci zadatak. I tako cetiri godine! A onda mi je starija cerka posla u skolu! Nisam je vodila duze od nedelju dana do skole!  Dobila je nove knjige i to sto smo bili umogucnosti da joj kupimo ,a ne zbog stalnog menjanja udzbenika! Dobila je i novi ranac za devojcice i sve moguce snalice za kosu i prelepe haljinice (sve dok u pubertetu nije uskocila u farmerke iz kojih ni sad ne izlazi). Radila sam domace zadatke sa njom ,ali sam sve vise ukljucivala starijeg sina da joj pomaze!
Onda 2000-te  godine krece i trece dete (mladji sin) u prvi razred osnovne skole. Posle bombardovanja i licne finansijske krize ipak dobija nove knjige (ovaj put zbog promene programa) i novi ranac (ovaj put kupljen kod Kineza). Novi program je i za mene iznenadjenje ,te sam morala da ucim uporedo s njim (na primer kako se crta tuzna linija, masna linija i ostalo).
Moram da napomenem da su  stariji sin i starija kcerka imali maturske veceri  u isto vreme, on je zavrsavao srednju skolu ,a ona osnovnu. I da, stariji sin je isao samo na ekskurzije i na matursku u srednjoj. Starija cerka i mladji sin isli su i na one rekreativne nastave od po nedelju dana sa svojim uciteljima, plus ekskurzije. Starija cerka nije isla na matursku ekskurziju ni na matursko vece u srednjoj skoli!

I tako 2003-ce krece najstariji sin u srednju skolu. Knjige polovne,ranac iz osnovne skole, patike od Kineza. Izabrao je tehnicku skolu , mogla sam samo da mu pomazem oko drustvenih nauka i srpskog jezika i knjizevnosti.2007-me i starija cerka krece u srednju skolu (gimnaziju), knjige polovne,ranac nov, oblacenje kod Kineza! Oko skole sam joj vise pomagala jer ipak je u pitanju opste obrazovanje!
2004-te godine u osnovnu skolu polazi i cetvrto dete (mladja cerka). Imala je srece ,opet novi program , a i novi ranac! Oko skole su joj pomagali braca i sestra.
2oo8-me i mladji sin krece u srednju skolu i to ugostiteljsku te je pored polovnih knjiga morao da dobije i neke nove strucne knjige, pa uniforma za kuvara po meri sivena i sve sto je trebalo. Sve sto je ucio ,ucio je sam!
2012-te ponovo dve maturske veceri odjednom. Mladja cerka zavrsava osnovnu, a mladji sin srednju skolu! Cerka je otisla na matursko vece, sin nije kao ni starija cerka 2011-te godine jer smo upali u jos vecu krizu.
Ove 2015-te najmladja cerka je maturant ekonomske skole. Nema nikakve knjige jer ne znam odakle da nadjem novac da joj kupim. Nema novca  ni za oblacenje, a da ni ne razmisljamo o maturskoj ekskurziji od 500 evra ili o maturskoj veceri!
I TAKO POSLE 20 GODINA SKOLOVANJA SVOJE DECE OSECAM GORAK UKUS U USTIMA, BOL U SRCU I DUSI I BEZGRANICAN OSECAJ KRIVICE STO NISAM MOGLA DECI DA PRUZIM LAGODNIJE SKOLOVANJE. MNOGO PUTA SU OTISLI GLADNI, LOSE OBUCENI (NAROCITO PATIKE SU  IM SE CEPALE NEVIDJENOM BRZINOM) I NE SA SVIM POTREBNIM PRIBOROM ZA SKOLU ,A OPET ONI SU SVOJE OBAVEZE IZVRSAVALI REDOVNO BEZ LOSIH OCENA ( DOBRO DESAVALE SU SE I TE JEDINICE ,ALI NIKO NIJE ISAO NA POPRAVNI A KAMOLI DA PONAVLJA RAZRED)!
HVALA DECO! PONOSNA SAM NA VAS, A OVOJ NAJMLADJOJ CERKI SAM POSEBNO OSTALA DUZNA I TAJ OSECAJ NEMOCI I TUGE CE ME PRETITI DO GROBA! IZVINITE ZBOG SVEGA I HVALA VAM STO ME NISTE OPTERECIVALI IZBEGAVANJEM OBAVEZA U SKOLI !
SADA POSLE DVADESET GODINA  (PLUS JOS POLOVINA SLEDECE ) MOGU SAMO DA KAZEM DA JE SKOLOVANJE DECE U  SRBIJI BILO JAKO TESKO STO FINANSIJSKI STO ZBOG LOSIH PROGRAMA ,STO ZBOG SILNIH STRAJKOVA PROFESORA IMAJU DOSTA 'RUPA' U ZNANJU ,STO ZBOG STRASNE EKSPANZIJE VRSNJACKOG NASILJA! PA IPAK SVE JE PROSLO I SRECNA SAM STO JESTE. MADA OSTAJE JOS JEDNA  SKOLSAK GODINA KOJA MORA DA PRODJE DOBRO KAO I PRETHODNE! I OSTAJE TAJ 'ZAL' STO NIJEDNO DETE ZBOG MATERIJALNE SITUACIJE NIJE MOGLO DA NASTAVI SKOLOVANJE!
POZDRAV SVIMA KOJI OVO CITAJU! IZVINITE JOS JEDNOM,ALI OVO MI JE BIO BAS VELIKI JUBILEJ!

ZIVOT SPAKOVAN U KOFER

KAD BI MOGAO DA SPAKUJES ZIVOT U POLICE ILI KOFERE STA BI USTVARI MOGAO DA STAVIS?STA JE ONO STO CINI TVOJ ZIVOT?A STA JE ONO STO JE U TVOM ZIVOTU SLUCAJNO ILI NAMERNO ?Kako ja to vidim? Zivot je fizicka stvar.Ono rodis se zivis i umires.U kofer ili policu to ne mozes da stavis (zna se gde zavrsava nase fizicko telo naseg zivota). E sad da vidimo sta je uslo u moj zivot slucajno i u vase zivote naravno, To su svakako prve i ostale ljubavi.Znate nekada je zaista fenomenalno biti romantican.Stvari kao sto su slike,presovani cvetici i listici,srca od najrazlicitijih materijala,plisane igracke bude secanja na divne stvari koje ste doziveli i to definitivno dize nivo pozitivne energije u vama.Kad god otvorim kofer sa tim stvarcicama opotpuno se raznezim i kao da sam u bioskopu jer se preda mnom odvijaju svi ti dogadjaji vezani za  predmet koji drzim u ruci.U moj zivot namerno su usli moj muz, moja deca, prijatelji koji to zaista jesu (jer su to i dokazali kroz ceo moj zivot)i retki  odabrani rodjaci (ne racuna se uza familija)..I to je u redu. Uspomene koje su  mi oni ostavili u vidu "sitnica" i "krupnica" ne mogu da stanu u kofere vec ispunjavaju police u spajizu!Kao prve slike dece,prve cipelice,prve igracke,prve "zekice"prve cucle,zatim prva slova, prva "ljubavna pisma" (koja im cuvam za njihove kofere uspomena),prva kosica,zubici.....Prijatelji su mi uz obavezne fotografije sa svih nasih ojkupljanja ostavili pisma i razglednice(nekad je i to postojalo) i suvenire sa svih svojih putovanja. Zamalo da zaboravim da u jednoj posebnoj kutijici cuvam pisma,pesme i prve slike od mog muza sa kojim sam vec 37 godina).Rodjaci  su uglavnom zastupljeni u svom donatorskom delu uspomena. Na jednoj polici su stvari koje su nosila njihova deca pa prerasla i igracke kojima se  iz istih razloga vise nisu  igrala, pa su ih rodjaci doneli mojoj deci.Ne kazem da je to lose.Naprotiv znacilo je mnogo!!!!IMATE LI I VI KOFER I POLICE U KOJE STE SPAKOVALI SVOJ ZIVOT?
Buducnost.Verovatno cemo secanja drzati u mozgu ili na specijalnom cipu za uspomene(koji ce biti svojevrstan "magacin ") i bice isto u mozgu.Ali to svakako nece biti ono sto je danas secanje. Jer iako se budete setili prvih cipelica svog deteta to ce biti samo slika, a sve ono sto ja sada vidim i osetim nece postojati. Dodirujuci cipelicu ja vidim sve one situacije u kojima ih je moje deten nosilo,i prve korake i prve padove i uspehe!Neprocenjivo!Na cipu ipak nece biti mesta za sve nase uspomene,secanja i osecanja - samo slike!Zamislite tek koliko gubite u onom delu sa starim ljubavima.!
Proslost.Da neki ljudi nekada davno nisu poceli da skupljaju svoje kofere i police uspomena kako bi danas imali sve te stvari da vidimo?Hvala im za ideju.I onim iz najstarijih civilizacija i ovih novijih od tek pre 5o-tak godina!Cuvajte i vi ljubomorno svoje uspomene,bar dok vas ne pretvore u kiborga .I ostavite svojim potomcima retke i vredne stvari vezane za vas i njih. Pogotovo sada kad tehnologija toliko brzo menja nas zivot!
SETILA SAM SE DA VAM KAZEM DA MI JE DANAS RODJENDAN.I da cu  uz rodjendansku tortu i prave fotografije dobiti i pisane cestitke .Nesto najvrednije za mene.