GLUPI TRENDOVI

POSLE GLUPIH IZAZOVA STIZU I GLUPI TRENDOVI. S TIM DA SE SA OVIM NIJE SALITI. ELEM! NAJNOVIJI TREND JE NA SVETSKOM NIVOU  I ON GLASI : LAZIMO PRIJATELJE DA SE NE BI DRUZILI SA NJIMA UZIVO! ILI KAD VAS ZOVU DA IZADJETE VI SMISLITE NEKE NEODLOZNE POSLOVE ,A U STVARI OSTAJETE KOD KUCE SA OMILJENOM IGRICOM ILI DRUSTVENOM MREZOM!
Ko ce drugi nego Amerikanci?  Radili su anketu po kojoj prosecan covek potrosi  41 minut na druzenje sa drugim covekom uzivo! Za zadnjih 10 godina najocajnija statistika. Ali, ako pitate narocito mlade osobe da li se intezivno druze, one ce vam sve reci - naravno ja sam sa drustvom onlajn  24 sata! Za divno cudo nekad su se mladi plasili da ce nesto propustiti te su zurili sto pre da izadju  "u grad" kad imaju vremena. Danas kao da zele da nesto propuste pa se zatvaraju u kuce.Zanimljivo je da su statistiku o slobodnom vremenu strucnjaci radili sa dostavljacima hrane.Znate sta to znaci? Kompjuter, TV, mobilni telefon i hrana koja stize kod vas! Zasto izlaziti? Po opet nekoj anketi 30% ljudi je razocarano izlascima, a cak trecini smeta mamurluk. Sto dovodi do lakog nacina odbijanja izlazaka - ne mogu sa vama prestao sam da pijem????
Sta onda ljudi koji su samci rade kada su slobodni? Gledaju TV ,izlezavaju se, jedu (narucenu hranu),citaju knjigu, sredjuju stan, slusaju muziku, igraju igrice. U varijanti ljudi sa porodicom pridodato je i vreme za partnera i vreme provedeno sa decom sto  je naravno  neophodno i ne spada u otudjivanje to jest asocijalno ponasanje. Na zalost, obmanjujemo i sebe i druge, te polako citavo drustvo pada u letargiju. jos ima naravno onih koji izlaze ali su to vise isforirane zurke i provodi. Posle kojih sigurno sledi i razocarenje i mamurluk. Kao da vise ne znamo da se ponasamo kad izadjemo u provod. Sve se svodi na drogu i alkohol da bi kao bili opusteni i srecni.  Da li je moguce da smo pod tolikim stresom da ne mozemo da se opustimo recimo setnjom sa  prijateljima, odlaskom na koncert omiljene grupe, ili pozoriste ili ono nekadasnje sedenje na "terencetu" bivse skole i pricanje do "sitnih" sati. Sad skoro me je sin pitao: Kako bre mama da izlazim kad nemam pare? Ima logike. Znaju i vrapci na grani da smo potrosacko drustvo. Kakve price i romanticne setnje. Kafici, splavovi, zurke.... A za to treba para i para. Da bi se napio i sutra imao mamurluk i kao proveo se. Kako i prijatelji to isto misle nije ni cudo sto sto je doslo do izbegavanja u smislu "prezaposlenosti" te je druzenje onlajn jedina opcija.
Nemojte da mislite da ja kao i u vek preterujem jr se hvatam za neke statistike i istrazivanja. Ja imam cetvoro mladih pod krovom i vidim kakv im je drustveni zivot. Mislim, nije nikakav. Mada, majka ko majka imam i neko opravdanje. Zaista jesu prezaposleni. A mozda su vec u dvadesetim umorni od ovakvog zivota?
secate se serije "Prijatelji" ? I meni je  omiljena. Ali ,da li vas umesto smeha jer je tekst duhovit cesto dovede do suza. Zasto? Pa da li vi poznajete nekog ko ima takve prijatelje koji ostavljaju sve obaveze i dolaze na svakodnevno vidjanje u kafic? Nemate naravno. Imate li vi prijatelje koji kao kod musketara imaju pravilo : Svi za jednog, jedan za sve? Nemate.  Pa, sta onda da vas navede da izadjete veceras? Sta to ima napolju sto je vredno truda spremanja i odlaska sa prijateljima negde? Nista. Sve iz realnog sveta mozemo videti preko virtualnog i to bez ikakvog truda udobno uvaljeni u fotelju.
AKO INSISTIRAMO NA TOME DA JE COVEK SOCIJALNO BICE STA GA JE ONDA NAVELO NA LAZI? ZASTO IZBEGAVA SVOJE PRIJATELJE? I TO PRAVE, NE VIRTUALNE ( S KOJIMA SE DOPISUJE SVAKI DAN)? JEDNOSTAVNO NE ZNAM, ALI MISLIM DA JE STVAR VEOMA OZBILJNA I DA JE UZELA MAHA.
MOZE LI SE VRATITI NEKAKO VREME PRAVOG PRIJATELJSKOG DRUZENJA? OCI U OCI, TAPSANJE PO RAMENU .RAME ZA PLAKANJE, PODELJENE TAJNE, ZAJEDNICKE USPOMENE?

OPET POCETAK SKOLSKE GODINE

POCETAK SKOLSKE GODINE ZADNJIH 20 GODINA MENI JE POCETAK NOVOG ZIVOTNOG CIKLUSA! SVAKOG PRVOG SEPTEMBRA U MOJOJ KUCI SU DECA KOJA TOG DANA KRECU  U SKOLU! MOJA BUDUCNOST! VELIKA RADOST  I VELIKA NADA ZA NJIHOVU BUDUCNOST! I ZATO SE S PRAVOM MOZE RECI DA JE TO POCETAK NOVOG ZIVOTNOG CIKLUSA , MNOGO VISE NEGO ONAJ POCETAK NOVE GODINE  PRVOG JANUARA!
I tako svakog prvog septembra ja sa mnogo nade saljem svoje djake, da steknu obrazovanje,prijatelje za ceo zivot, prve ljubavi i  DA OSETE SVU  LEPOTU BEZBRIZNOG ZIVOTA,zivota sa samo jednom obavezom da uce ! Naravno da svi znamo da je taj period dok se skolujemo najlepsi u nasem zivotu : OD KOLEVKE PA DO GROBA NAJLEPSE JE DJACKO DOBA!
Ovo ce biti strogo namenski tekst, pa se unapred izvinjavam. Ne cinim to cesto ,ali sam morala sa nekim da podelim ovu pricu!
Sve je pocelo daleke 1995-te godine kad mi je najstariji sin krenuo u prvi razred osnovne skole. Koliko treme sam imala to se ne moze opisati! Vodila sam ga u skolu jer sam mislila da nije sposoban da ide sam i da moze nesto da mu se desi. Nosila sam mu novi ranac pun novih knjiga. Radila sa njim svaki domaci zadatak. I tako cetiri godine! A onda mi je starija cerka posla u skolu! Nisam je vodila duze od nedelju dana do skole!  Dobila je nove knjige i to sto smo bili umogucnosti da joj kupimo ,a ne zbog stalnog menjanja udzbenika! Dobila je i novi ranac za devojcice i sve moguce snalice za kosu i prelepe haljinice (sve dok u pubertetu nije uskocila u farmerke iz kojih ni sad ne izlazi). Radila sam domace zadatke sa njom ,ali sam sve vise ukljucivala starijeg sina da joj pomaze!
Onda 2000-te  godine krece i trece dete (mladji sin) u prvi razred osnovne skole. Posle bombardovanja i licne finansijske krize ipak dobija nove knjige (ovaj put zbog promene programa) i novi ranac (ovaj put kupljen kod Kineza). Novi program je i za mene iznenadjenje ,te sam morala da ucim uporedo s njim (na primer kako se crta tuzna linija, masna linija i ostalo).
Moram da napomenem da su  stariji sin i starija kcerka imali maturske veceri  u isto vreme, on je zavrsavao srednju skolu ,a ona osnovnu. I da, stariji sin je isao samo na ekskurzije i na matursku u srednjoj. Starija cerka i mladji sin isli su i na one rekreativne nastave od po nedelju dana sa svojim uciteljima, plus ekskurzije. Starija cerka nije isla na matursku ekskurziju ni na matursko vece u srednjoj skoli!

I tako 2003-ce krece najstariji sin u srednju skolu. Knjige polovne,ranac iz osnovne skole, patike od Kineza. Izabrao je tehnicku skolu , mogla sam samo da mu pomazem oko drustvenih nauka i srpskog jezika i knjizevnosti.2007-me i starija cerka krece u srednju skolu (gimnaziju), knjige polovne,ranac nov, oblacenje kod Kineza! Oko skole sam joj vise pomagala jer ipak je u pitanju opste obrazovanje!
2004-te godine u osnovnu skolu polazi i cetvrto dete (mladja cerka). Imala je srece ,opet novi program , a i novi ranac! Oko skole su joj pomagali braca i sestra.
2oo8-me i mladji sin krece u srednju skolu i to ugostiteljsku te je pored polovnih knjiga morao da dobije i neke nove strucne knjige, pa uniforma za kuvara po meri sivena i sve sto je trebalo. Sve sto je ucio ,ucio je sam!
2012-te ponovo dve maturske veceri odjednom. Mladja cerka zavrsava osnovnu, a mladji sin srednju skolu! Cerka je otisla na matursko vece, sin nije kao ni starija cerka 2011-te godine jer smo upali u jos vecu krizu.
Ove 2015-te najmladja cerka je maturant ekonomske skole. Nema nikakve knjige jer ne znam odakle da nadjem novac da joj kupim. Nema novca  ni za oblacenje, a da ni ne razmisljamo o maturskoj ekskurziji od 500 evra ili o maturskoj veceri!
I TAKO POSLE 20 GODINA SKOLOVANJA SVOJE DECE OSECAM GORAK UKUS U USTIMA, BOL U SRCU I DUSI I BEZGRANICAN OSECAJ KRIVICE STO NISAM MOGLA DECI DA PRUZIM LAGODNIJE SKOLOVANJE. MNOGO PUTA SU OTISLI GLADNI, LOSE OBUCENI (NAROCITO PATIKE SU  IM SE CEPALE NEVIDJENOM BRZINOM) I NE SA SVIM POTREBNIM PRIBOROM ZA SKOLU ,A OPET ONI SU SVOJE OBAVEZE IZVRSAVALI REDOVNO BEZ LOSIH OCENA ( DOBRO DESAVALE SU SE I TE JEDINICE ,ALI NIKO NIJE ISAO NA POPRAVNI A KAMOLI DA PONAVLJA RAZRED)!
HVALA DECO! PONOSNA SAM NA VAS, A OVOJ NAJMLADJOJ CERKI SAM POSEBNO OSTALA DUZNA I TAJ OSECAJ NEMOCI I TUGE CE ME PRETITI DO GROBA! IZVINITE ZBOG SVEGA I HVALA VAM STO ME NISTE OPTERECIVALI IZBEGAVANJEM OBAVEZA U SKOLI !
SADA POSLE DVADESET GODINA  (PLUS JOS POLOVINA SLEDECE ) MOGU SAMO DA KAZEM DA JE SKOLOVANJE DECE U  SRBIJI BILO JAKO TESKO STO FINANSIJSKI STO ZBOG LOSIH PROGRAMA ,STO ZBOG SILNIH STRAJKOVA PROFESORA IMAJU DOSTA 'RUPA' U ZNANJU ,STO ZBOG STRASNE EKSPANZIJE VRSNJACKOG NASILJA! PA IPAK SVE JE PROSLO I SRECNA SAM STO JESTE. MADA OSTAJE JOS JEDNA  SKOLSAK GODINA KOJA MORA DA PRODJE DOBRO KAO I PRETHODNE! I OSTAJE TAJ 'ZAL' STO NIJEDNO DETE ZBOG MATERIJALNE SITUACIJE NIJE MOGLO DA NASTAVI SKOLOVANJE!
POZDRAV SVIMA KOJI OVO CITAJU! IZVINITE JOS JEDNOM,ALI OVO MI JE BIO BAS VELIKI JUBILEJ!