RUTINA

RUTINA NAS VEZUJE ZA REALNOST! A MOZDA NAS VODI U DEPRESIJU? MLADOST I STAROST! DOSADA!

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

Postojale su na svetu mladost i starost i pre nego što su ljudi svoj život prebrojavali, a verovatno da je takav život bio srećniji. Uostalom, neko je pravo rekao: da nema brojeva, ne bismo znali koliko nam je godina. Jer mladost i starost ne znače isto kod svih ljudi; ima mnogo njih koji nisu znali ni za detinjstvo, ni za mladost, bilo zbog svo

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

g temperamenta, bilo zbog proživljenih gorčina. Zato ljudi nisu istog doba ni onda kad su istih godina, ima mladih staraca kao što ima puno i starih mladića. Starost počinje u 59. godini, a  mladost  se završava u 41. godini.Danas ljudi žive duže, rade duže i više doprinose, bitno je da naša percepcija godina isprati rast životnog vek, dodao je Veb. Jedna od sedam osoba smatra da je imati šefa koji je u 70tim potpuno neprihvatljivo, dok je tek jedna od dvadeset osoba rekla je da nije spremna da prihvati šefa u 30tim. Ipak istraživanje je pokazalo i da su ljudi sa preko 70 godina druželjubiviji, kompetentniji ali i da imaju više moralne norme od ljudi u 20tim. Starenje populacije postavlja mnoge izazove drštvu. Stariji ljudi bi se mogli osećati izolovano čak i isključeno. Ekonomija bi, takođe, mogla biti na gubitku, ako se starijim radnicima ne da prilika da rade poslove koje žele i za koje su još sposobni. Mladi ljudi se takođe suočavaju sa diskriminacijom, i to dvostruko većom nego ljudi u drugim životnim dobima, pokazala je studija.
Ako je verovati rezultatima poslednje ankete koju je proveo YouGov, mladi Britanci prilično su jasno definisali mladost, sredovečnost i starost.
Prema anketi, mladost počinje da "nestaje" u 29. godini.
Naime, kažu rezultati, kad navršite 30-tu, većina drugih ljudi neće vas više smatrati mladima.
Ostaje nejasno kojoj grupi pripadate nakon 30. rođendana, jer učesnici u anketi jasno su rekli i da sredovečnost nastupa tek u 47. godini.
Starost nastupa u 70-oj, ali ne verujte svemu što čujete.
Većina ispitanika u anketi itekako je bila pod uticajem vlastitih godina, piše Independent.
Uticaj godina najviše su negirali upravo tridesetogodišnjaci, a dobar deo njih nije znao ni u koju bi se kategoriju svrstao.
Čak 33 posto je reklo da su sredovečni, 32 posto veruje da su mladi, a preostalih 30 i nešto posto kažu da ne pripadaju ni u jednu kategoriju.
Danas se smatra da trošenje genetskog goda s godinama predstavlja glavni uzrok starenja. Svo naše nasleđe je zapisano u DNK - molekulu koji ima oblik duge dvostruke spirale. Nalazi se u hromozomima koji su smešteni u ćelijskom jezgru. Sve biohemijske reakcije koje se odvijaju u organizmu „zapisane“ su u DNK.
Pre nekoliko godina, grupa američkih naučnika je uspela da otkrije mehanizam trošenja genetske rezerve ćelija koje se dele. Ispostavilo se da ne postoji nikakav „gen smrti“, već da jednostavno u procesu uzdužne deobe molekula DNK dolazi do uzdužnog cepanja molekula koji čine spiralu DNK, pa dvostruki lanac postaje jednostruk.Nakon što se ćelija podelila na pola i u svakoj ćeliji-ćerki je jednostruka spirala DNK ponovo postala dvostruka, dograđujući svoj sastav tako što je nova dvostruka spirala postala ista kao i stara, dvostruka spirala majka.
Dijapazon od 94-110 godina je maksimalan rok koji nam je priroda podarila, pod uslovom da se brinemo o svom zdravlju i da uspemo da izbegnemo ozbiljne staračke bolesti.Uzrast između 55 i 65 godina karakteriše očuvanje aktivne kreativne i intelektualne aktivnosti i postepeno smanjenje fizičkih mogućnosti.
A sada da se vratimo na rutinu. Kod mladih ljudi manje se uocava, jer  su njihove dnevne aktivnosti mnogobrojnije od aktivnostih starih ljudi. Ipak, i mladi ljudi imaju svoju svakodnevnu rutinu koja u stvari pokazuje da je SVE U REDU, to jest da nam se zivot odvija normalno bez problema. Na rutinu mladi ljudi ne obracaju paznju jer sve sto rade uglavnom rade na nacin koji njima odgovara i kad njima odgovara. Medjutim, ako se suocite sa cinjenicom da mladi danas imaju vise psihickih problema nego ikad ,zapitate se neminovno da li je tu  rutina od pomoci. I jeste. Uzmimo jedan primer: mlad covek prolazi kroz probleme koje prouzrokuje poremecaj licnosti ( u okviru koje je ishoziofrenija i jos neke tipicne bolesti mladih ljudi) i veza sa realnoscu se prekida. Sve svakodnevne radnje postaju nemoguce za obavljanje. Tu na scenu stupa rutina koja izvlaci iz haosa i vraca na normalan i realan zivot. Ovo sam videla i verujte da je istina. Ali postoji jedna zackoljica, rutina moze da ima kontra efekat i da pretvori svakodnevne obaveze u dosadu i da odvede u depresiju. Zato je za mlade osobe mnogo bolje da svoj dan bez obzira koliko je sablonski malo izmene jer to sigurno mogu da urade.
Kod starih osoba rutina se naziva navika. I zato ne postoji opasnost da se kao kod mladih pretvori u dosadu  i depresiju. Za stare osobe rutina je sigurnost i pouzdan znak da je sve kako treba.
Dosada. Nema težih reči od "smarati se". Prazan hod u protoku vremena nivoa "ubija koliko je dosadno" može da izazove nivo psihofizičkog bola ravnog osećaju odumiranja. Dosada praćena nemogućnošću da se promeni aktivnost i preusmeri pažnja -- kao sa čitanja ovog teksta -- na nešto zbog čega će prestati da bude zamorno ili teskobno, najgori je oblik dosade. Onaj ko je iskusio tu želju za iskakanjem iz kože, zna i stepen olakšanja koji nastaje sa "ubijanjem" dosade. Ne kaže se uzalud "smrtno dosadno", pa je stalna borba hoće li dosada ubiti čoveka ili će čovek ubiti dosadu.

Nije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena že


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

I ZATO KOLIKO GOD DA GODINE IMATE I STA GOD MISLILI U KOJU KATEGORIJU SPADATE POGLEDAJTE REALNO NACIN NA KOJI OBAVLJATE SVAKODNEVNE OBAVEZE. I NE PLASITE SE RUTINE,ALI  JOJ NI NEDAJTE DA  PREOVLADA.
MLADOST I STAROST NIKAKO NIJE OGRANICENA BROJEVIMA ( GODINAMA). TO UVEK  IMAJTE  U VIDU!

JAPANCI,SRBI,FEJSBUK,MLADOST,STAROST

JAPANCI,SRBI,FEJSBUK,MLADOST,STAROST.Japanci su najstariji ljudi na planeti,ali ni mi se nedamo .Mi smo odlicni drugi.Fejsbuk je drustvena mreza prevashodno namenjena mladima za bolji protok informacija.Onda su stariji ljudi otkrili sve cari virtualnog druzenja ,citanje svih mogucih i nemogucih vesti bez odlazenja na kiosk,kupovina bez izlaska iz fotelje.Fejsbuk je postao starijim ljudima, oci usi,,zamena za otecene i bolne noge.Ali je oskrnavljena privatnost nase dece i unuka.Jer kako da kace na fejs svoje selfije,instragame i da ispisuju svoje misli  i smesne video klipove,kad znaju da mame,tate,babe,dede imaju uvid u to.E, stvarno ne damo mladima pravo na svo zivot.Em smo im unistili planetu ,em smo kao brojniji uspeli da ih sateramo samo na koriscenje mobilnih telefona.Stvarno smo uzasni .Mi smo odlucili da zivimo do 100-te i nazad ,da trosimo iako nemamo,da kupujemo kreme i lekove da produzimo zivot..A mladimo ne ostavljamo ni delic onog zivota koji smo mi imali.Sebicno,vrlo sebicno.Pa  i naprednu tehnologiju koji su oni stvorili mi smo s punim pravom preuzeli .Strasno.
Buducnost. Zamisljam.Japanci i Srbi se takmice za prvo mesto,one stalno upotrebljivane 2045-te godine.Srbi prosek 100 godina,Japanci 110.Srbi 110 Japanci 120 godina.Na srecu mladi su pronasli tehnologiju za novu generaciju kompjutera koju matorci nece moci da" provale" neko vreme.Nazalost samo neko vreme.Mladi - stari 1-0 do izjednacenja koje dolazi na svakih desetak godina.
Proslost.Da se vratim na Japance.Neverovatan nacin zivota koji oni vode (jedu pirinac i susi i vrlo su fizicki aktivni)verovatno je doveo do toga da budu zdravi i dugovecni.Ali sta je Srbe ovoliko ocelicilo da zive oko "stotke'?Uzmimo primer mog svekra. Jutro bez vinjaka i duvana u luli koji bazdi i turske kafe ne pocinje. Dorucak bez slanine "sapunjare" ili cvaraka se na racuna. Sarma sa suvim rebrima i "bar dva prsta masti" koji plivaju po serpi je njemu "normalan" obrok. Na Fejsu je bar sest sati dnevno.OJ SRBIJO GDE ODE.?Pa onda se jedan novinar potrudio da nam prikaze  serijal Zadnja kuca Srbija, gde opustela domacinstva "vode" babe i dede od 70 i navise godina koji i dalje vodu vade iz bunara, muzu krave,za koje sami plaste seno, riljaju baste i sade povrce,a ni radovi na popravci kuce ili stale im nisu strani. Uvece naravno moraju na"skajp" da vide decu i unucice.
Kao sto rekoh zivimo u neko vrlo cudno vreme!

MLAD SI DOKLE SE TAKO OSECAS

MLAD SI DOKLE SE TAKO OSECAS. ALI... Mislim da nas ipak nesto ogranicava. Brak, porodica, posao, stan... Koje su prave godine za brak? Solomonsko resenje ne postoji. Nekom uspe u 20-toj, a ne kom ne uspe ni u 40-toj. To je vrlo individualno. Ja sam vrlo velika pristalica braka i to onog bas formalnog. Ako nista drugo pruza preko potreban osecaj sigurnosti. A ako odmah dok ovo citate imate odgovor da  postoji i brz ravod onda nemojte ni da ulazite u brak . Niste zreli imali ma koliko godina.U brak se ulazi samo iz ljubavi, postovanja i osecanja pripadanja.Kod nas mladi ili oni koji misle da su mladi imaju problem sto nemaju ni posao ni stan. U Srbiji nevezano za godine ljudi nemaju resenje za stvaranje svoje porodice. Prosek je 35 godina. Toliko u SE KOD NAS ZIVI SA RODITELJIMA. Neki se odvaze i  stupe u brak ali kod roditelja. Obzirom da su toliko godina formirali svoje navike ,prihvatanje tudjih navika je vrlo tesko. A o tome da ce mama koja je 35 godina pazila na svog sincica da ga bez borbe prepusti drugoj zeni nema nikakve sanse.Sto se tice posla vise ne postoje nikakva pravila .Pre ti je obrazovanje pruzalo  sigurnost da ces naci posao. Sada vise ne. Nikakvo obrazovanje i sav tvoj trud ne pomazu da dobijes stalan posao. Neki koji imaju srece sa daleko manje obrazovanja ali  bez kompleksa i skurpula zauzimaju mesto u javnom sektoru  i grade karijeru mnogo bolju od tvoje. Nazalost rad se kod nas potpuno "obezvredio" pa ne vredi kao ni znanje.Na delu su samo spretnost, nemanje kompleksa ,samopuzdanje bez osnova, pravila za ulizivanje gazdi ,ogromna granica izdrzljivosti recimo rad od 10 do 16 sati dnevno i nikakva moralna ogranicenja.Ko to uspe, uspece sve.Covek koji nije radio 35 godina i resi da se zaposli  ovakve uslove jednostavno da izdrzi NE MOZE!!!
Buducnost. Kao i uvek zalim sto ce i to ljudsko obelezje nestati. Nestace bracne zajednice i  samostalni "svoj" zivot. Zauzvrat  imacemo "vecnu" mladost. Pa sad pojma nemam kolko je to dobro. Da li vecna mladost moze da zadovolji fenomenalan bracni zivot  sa svojim potomstvom? KO zna?
Proslost. Pa bilo je mnogo drugacije. Mladi su se vrlo brzo osamostaljivali ,cesto odmah posle srednje skole. Radili bi sami se finansirali ako su zeleli vece obrazovanje.Ziveli bi u iznajmljenim sobicama i udavali se i zeniili vec sa 20-tak godina. Ti brakovi su bili mnogo uspesniji jer su mladi u braku sazrevali zajedno pa su se naucili da prihvataju svog partnera sa svim svojim manama i navikama.
MLADOST - NESTO STO NE UMEMO DA CENIMO. SADA DOK NAM JE SAMO JEDNA  I KRATKO TRAJE. NE KAZE SE ZA DZABE DA  MI JE OVO ZNANJE I ONA MLADOST. A JA JOS DODAJEM DA MI JE ONA MLADOST PA BILA I NAJVECA LUDOST!!!!!