BRAT I SESTRA

DANAS JE DAN VELIKIH MUCENIKA - BRATA I SESTRE! PROGONILI SU IH I MUCILI JER SU BILI HRISCANI. ZBOG ODANOSTI JEDNOG PREMA DRUGOM I ZBOG SVEGA STO SU PREZIVELI POSTALI SU SVECI!
OVAJ DAN,OVAJ POST ZELIM DA POSVETIM MOJOJ DECI. ZNATE DA IMAM DVA SINA I DVE CERKE I DA IH IMAM NAJVISE ZATO DA ONI NE BI OSTALI SAMI NA SVETU KAO JA!
Sigurna sam da nijedna veza u zivotu nije toliko jaka (mozda osim majke i deteta) i da bi brat ili sestra ucinili jedno za drugo najvise sto mogu i to bez ikakve prisile,bez pitanja i osudjivanja.U porodici gde ima vise dece ,a roditelji rade i pri tom nisu bas u najboljim odnosima, to je spas za svako ponaosob dete. Ja tek sad posle dvadesetak godina saznajem za njihove "nestasluke". Doduse tako se mogu nazvati njihova prikrivanja ucinjene stete ili bezanja iz skole. Ali tada se zapravo i gradi taj odnos poverenja,odanosti,pozrtvovanosti. Od sitnica da  ne bi dobili grdnjui li cak batine od roditelja, pa do skrivanja mnogo vecih stvari braca i sestre postaju mnogo jaci nego sto su jedinci.Taj osecaj kad mozes da pozoves brata ili sestru i da podelis i radost i tugu je neprocenjiv!Svaka "cuska" od starijeg brata svakoj sestri je bila bolja vaspitna mera nego kad bi je dobila od roditelja. Jer roditelji su generacijski daleko i ne mogu da razumeju mnogo toga, ali brat tek par godina stariji , e to je vec druga prica. Dok brat koji to uradi samo zaista ako nema drugi nacin da pomogne itekako razume vase probleme,ali isto se oseca pozvanim kao stariji da pomogne i usmeri u pravom smeru!Stariji brat je institucija. Verujte mi! Sestre na njih gledaju kao na supermene. Njihova braca mogu sve, mogu da ih zastite od svega,da im pomognu u svemu. Braca pak na mladje sestre upravo instiktivno reaguju totalno zastitnicki bas zato sto su pribliznijih godina ne upadaju u generacijske probleme (sto bi  se ocu sigurno desilo). Znaci braca tolerisu izlaske, poneko pice i cigare, za mladice su malo izbirljiviji (jer zaboga to im je sestra) ali ne gube kontrolu kao posesivni ocevi. Tako da je za sestre stariji brat spas!. Posto ovo nije post o odnosima brace i sestara (dve sestre ili dva brata) samo cu spomenuti da tu isto postoji ogromna ljubav i pozrtvovanost ali i jedna doza ljubomore(ipak su istog pola pa osecaju to iskonsko rivalstvo). Ali brat i sestra - to je ljubav koja raste iz dana u dan.Nju ne moze nista da promeni. Nemojte mi sad price o borbi oko nasledstva kad umru roditelji. To su neki sasvim bezvezni slucajevi jer ja imam mnogo dokaza da su se tolika nasledstva podelila bez suda i problema. I kad osnuju svoje porodice braca i sestre ne gube svoju vezu i ostaju pozrtvovani i odani ito sad u prosirenom izdanju - ne vise da ce uciniti sve za brata (sestru) nego i za sve clanove uze porodice. Postoji li neko da nema tetku (tatinu sestru) koja vas je razmazila do besvesti/ Ili da li postoji neko ko se nije hvalio svojim ujakom (bratom svoje mame) koji je najjaci,najhrabriji,najpametniji i uopste naj na celom svetu?Zato ne razmisljajte o ekonomskoj krizi (bice jos gore ,ali nema veze),o ratovima,bolestima,zagadjenoj okolini i hrani. Radjajte sto vise dece, ona ce se adaptirati na novo nastale okolnosti na nasoj planeti.Tako cete im omogucti neprocenjivo blago brata - sestru sa kojima ce doziveti onu potpunost, onaj osecaj da nikad nisi sam! Za coveka to je sve sto mu treba(osim onog za goli opstanak).
Buducnost. Kad god pisem o buducnosti u vezi sa ovom temom - radjanje beba prolazi mi milion varijanti kako ce se to u buducnosti odvijati. Da li cemo nastajati iz "epruvete" , koloniranjem "sadjenjem", stampanjem na 3D stampacu, bicemo hologrami,humanoidni roboti, kiborzi....  Kako god. Dokle god budemo ljudska bica najveznije je imati podrsku dok koracamo kroz sve stavke zivota.
Proslost. Zato danas ucinite nesto lepo za svog brata -sestru pokazite mu - joj koliko vam je stalo. I nikad nemojte da mislite da se ta ljubav podrazumeva. uvek je iznova izgovarajte.I cinite ta male svakodnevne sitnice paznje. Ne uzimajte zdravo za gotovu cinjenicu da imate brata ili sestru! Samo pomislite koliko bi vam teze bilo da ih nemate i cenite to sto ih imate,pa makar vam dok ste mali odvlacili roditeljsku paznju ili vas "tukli" u vasim igrama ili vas kinjili i ucenjivali da ce vas tuziti kad  uradite nesto lose! Brat ili sestra u potpunosti su tu sa razlogom! A on je tako veliki i tako bitan. Tu su zato da niste sami. Ako sad neko kaze imam ljubav svog zovota,svoju drugu polovinu on-ona je tu za mene uvek! Slazem se. To je druga vrsta ljubavi. A roditeljska je treca vrsta ljubavi. Niti ce vas roditelji izdati, niti prava ljubav, ali za vas i u vodu i vatru ici ce samo brat ili sestra. Roditelji imaju tu vremenesku blokadu i ne mogu da vas razumeju. Ima slucajeva kad ne mogu da predju preko vasih gresaka (retko ali ima) i jednostavno se otudjite! Vas partner osoba koju volite i koja vas voli svim srcem moze jednog momenta da u vezi sa vama oseti neku nelagodnost i potrebu da izadje iz te veze (desava se da se ljudi rastanu iako se u sustini vole).Brat i sestra se razumeju,ne osudjuju i ne prispituju!
ZATO  NE SAMO DANAS NA PRAZNIK SVETOG EVLAMPIJA I EVLAMPIJE SHVATITE DA STE NAJBOGATIJI SAMO ZATO STO IMATE BRATA ILI SESTRU I UCINITE SVE DA TAKO BUDE ZAUVEK!

DOM SA UMA SISAVSIH

IMA NEKIH MESTA GDE NAPROSTO NE ZELIS NIKADA DA BUDES,A IPAK SE DESI DA TI ILI TVOJE VOLJENE OSOBE IPAK DOSPETE NA TO MESTO! COVEK JE BAHAT! I KAD MU SVE IDE KAKO TREBA UVEK SE ZALI NA NESTO! ILI IMA NEDOVOLJNO PARA ILI GA NESTO BOLI ILI NIJE SA ONIM KOGA VOLI! PA HAJDE DA DODAM I JA TESKU TEMU NAOVO TESKO VREME PA DA SE UBEDACIMO NACISTO!
Ludnica kako je mi zovemo ili kako se zvala nekad Dom sa uma sisavsih je ustanova u koju dolaze ljudi sa raznim psihickim problemima.Neke je ipak moguce prevazici i drzati pod kontrolom, a neke ne pa se lecenje ipak mora obavljati u ustanovi tipa bolnice sa naravno jacim obezbedjenjem. Jer na zalost ljudi koji su mentalno bolesni mogu biti opasni po sebe i okolinu.Mesto koje niko nikada ne zeli ni da poseti. A opet bas zbog nase bahatosti nije lose otici nekad i pogledati ljude obicne koji su isti kao i mi ,ali ciji je um stradao. Pa da onda budemo svesni koliko smo srecni dok posedujemo svoj um i mi njega kontrolisemo a ne on nas! Jos gore je  ako nam voljena osoba zavrsi u ovakvoj ustanovi. Ta osoba nije svesna svega sto joj se dogadja (bar od sveg srca zelim da je tako), ali mi nazalost jesmo! Ne znam kako se covek moze izboriti sa tim saznanjem da osoba koju mnogo volis nije sa tobom,a kad je posetis ni ne zna ko si?To je uzasno! Pogotovu kad je u pitanju mlada osoba pred kojom je bio zivot (koji nije stigla ni da "okusi" - ljubav,posao,provod)a sada nas iz poznatog tela gleda neki unezvereni i  ili usahli pogled! Da ti se slomi srce nista drugo!
Sudnica je mesto na koje se odlazi ako si ti ili neko  od osoba koje volis pocinio neko krivicno delo. Mesto je vrlo stresno i zaista su paklene muke i dok se ne cuje presuda i kad se cuje. Pa, opet ako si zaista kriv zasluzujes kaznu. I tu ima samo jedna stvar koja mnogo,mnogo moze da utesi. Kolika god je kazna bar si ziv,a porodica ako hoce bice s tobom u kontaktu i pruzace ti utehu!Ovo mesto nije bas neophodno na mojoj listi za lecenje bahatosti,ali je korisno i to videti!.
Bolnica je takodje mesto koje treba da posetihs kad si ocajan iz nekih manje jakih razloga. Jer u bolnici na odeljenjima decije onkologije ili odeljenjima sa bolesnicima koji su na umoru svakako treba da te ohrabri i da kazes sebi : Dobro je zdrav sam i ziv i neka radim ko konj 12 sati, i neka nemampare i neka me je devojka ostavila ali zar su to razlozi da pozelim da se ubijem? ( ovo sam napisala zbog sve cesscih samoubistava mladih osoba i to ne pod uticajem droge i alkohola nego sto ne mogu da prevazdju probleme u ovome drustvu).Svi problemi dok si ziv izdrav mogu da se rese SVI ,. Takodje, je vazno reci da ako su vam drage osobe ipak neizlecivo bolesne ne treba izbegavati da im dolazis u posetu iako znaju da budu pod uticajem bolesti vrlo grube jer one se tako stite,ali boga mi stite i vas dajuci vam snagu da izdrzite do kraja. Njima svakodnevno treba iskazivati ljubav i paznju iako ce umreti (svesne su toga) one su i dalje ista vasa voljena bica (iako bitno promenjena zbog bolesti). Nikada im ne dozvolite da se osecaju sami ,da su vam teret i da vise nisu voljeni,ma kako vam tesko bilo. To vreme dok su u bolnici ( i jos zivi) je svo vreme koje cete imati da budete sa njima. Iskoristite svaki trenutak ma koliko vam tesko padalo. A ako nemate nikoga ko je tako tesko bolestan ipak idite i vidite kako ti ljudi i deca narocito i dalje vode bitku iako nisu sigurni da ce izaci kao pobednici. A vi icete iz  vasih bitaka sigurno  izaci  samo ako se potrudite!
Grobnica  je mesto na groblju u koje se sahranjuje jedna porodica. Groblje je uopste mesto na kome zavrsavaju nasi takozvani "zemni ostaci" kada nam dodje kraj zivota. Za sada mozemo samo da ostanemo pri tome da je smrt konacna stanica za coveka i njegovu porodicu. Kad dodje u grobnicu pokojnik je stigao na odrediste,a porodica i prijatelji mora da nastavi zilvot dalje. Mnog je tesko prihvatiti bilo ciju smrt. Pa i totalno nepoznatih ljudi. A kamoli dragih osoba. Jos ako su umrle mlade i iznenada to moze da bude uzasno tesko. Zasto mislim da treba posetiti i groblje u momentima kad mislis da ti je zivot unisten? Ne da bi kovao planove o samoubistvu nikako! Nego zato da vidis koliko jos ima toga da ucinis u svom zivotu dok ne stignes do poslednje stanice .I da dobro razmislis da li zelis da vise nikada ne osetis ljubav, paznju ,radost i da li si svestan koliku ces bol naneti svojim voljenim osobama??? Da,licno ti! ubiti se je vrlo sebican cin i bahat takodje!
Zatvor je mesto na koje se ide  posle sudjenja i dobijanja presude o vremenskoj kazni za pocinjeno krivicno delo. Jos jedno mesto koje ne treba posecivati i ne treba uopste dospeti u njega. Ali. Desi se da vi ili neko vas zbog ne tako teskih krivicnih dela ipak mora u zatvor. Onaj ko je u zatvoru postaje potpuno drugaciji u odnosu na svet izvan zatvora. Sebicnost i bahatost ovde potpuno dolaze do izrazaja. Covek u zatvoru ma koliko je svestan svoje krivice ne moze da prihvati da mu je uskracena sloboda ( sto kretanja,sto svakodnevnih radnji ili zadovoljstava).Njegov ' kosmos' postaje celija od 9 kvadrata. Sve van nje ma koliko tvrdio da nije istina nije mu vise toliko bitno. On sad mora da se prilgodi visegodisnjem zivotu u ogradjenom prostoru u kome se nalazi sa nepoznatim ljudima sa kojima mora da deli sve svoje svakodnevne aktivnosti! Uzasno. I kako sad jos da ima vremena i volje da misli na spoljni svet koji mu je zatvoren do daljneg. Prima on posete, pita kako su rodjaci i poznanici ( sto mora radi reda i sta god mu kazu prihvata jer nije  "napolju " i ne moze to da promeni).Nasuprot njemu oni kojima je neko drag u zatvoru prolaze kroz pakao. Jer. Iduci u posete i brinuci se o paketima koje ce poneti i o svim potrebama koje treba da zadovolje zatvorenika onaj koji je "napolju" ni kriv ni duzan postaje veci zatvorenik od onog u zatvoru. Oseca krivicu sto je slobodan? Onda mu je neprijatno kad vidi kako je zatvorenik nezainteresovan za pricu o svakodnevnom  zivotu ovoga sto je napolju!Kad vidi koliko je sebican i bahat  a mora to da tolerise  jer ga voli? U toj situaciji nijedna odluka nije dobra.Ako odustanes od zatvorenika osecaces kajanje iako imas pravo (jer nisi ucinio nista lose da zivis normalno) a ne opterecen mislima kako ce se zatvorenik ponasati prema tebi u poseti a tek kako kad izadje.Da li ce uopste ceniti tvoju zrtvu? Ako nastavis sa mucnim posetama i ispunjavanjem svih hirova osecaces se opet lose sto ispadas budala. A zatvorenik u svom "kosmosu" vrlo dobro (iako u podsvesti) zna da je kriv i da kazna ne treba da bude samo ona vremenska koju sluzi u zatvoru nego i ljudska - odbijanjem nekih ljudi od sebe! Surovo! Ali mozda jedino realno!
RAZMISLITE O SVEMU! MOZDA VAM ZIVOT I NIJE TAKO GROZAN KAKO VAM SE CINI! MOZDA I OVAJ KISOPAD LISTOPAD OKTOBAR NIJE BAS ZA BEDACENJE. AKO NE MOZE SETNJA MOZE POSETA PRIJATELJIMA, MUZEJIMA,KAFICIMA ILI CITANJE KNJIGE U OMILJENOJ FOTELJI ILI GLEDANJE FILMA! UVEK IMA IZBORA! UVEK!