OBRAZOVANJE KAKVO JE SADA STVARA UNIFORMISANE LJUDE SA ZNANJENM KOJE IM JE USADJENO, A NE MORA DA JE TACNO. A TEHNOLOGIJA NASTAVLJA DA 'PRODUBLJUJE' NASE ZNANJE DODATNO ISPIRAJUCI NAM MOZAK PRETVARAJUCI NAS U POTROSACKE ZAVISNIKE . LJUDI KOJI SU MENJALI PLANETU SA I BEZ SKOLE!
Zivimo u vremenu kad nam je sve na dohvat ruke, zapravo jedan klik daleko. Nekada to nije bilo tako. Ljudi su se morali dobro pomuciti da bi ostvarili neke svoje ideje. Biti uspesan naucnik, inovator, genijalac na bilo kom polju bio je vrlo tezak i naporan posao. Danas nije toliko uz svo ovo znanje, ali idanas ima ljudi daleko naprednijih od nas ostalih. Ljudi otvorenog uma, radoznalih, pametnih , neustrasivih koji i danas rade i stvaraju ono sto mi ostali ne mozemo ni da zamislimo.
Formalno obrazovanje nisu imali recimo :Tomas Edison, Abraham Linkoln, Mark Tven, Carls Dikens, Carli Caplin,Alfred Nobel. Da ne zaboravimo i cuvenu Edisonovu recenicu : Genija cini 1% inspiracije i 99% znoja!
Sto bi znacilo da ima mnogo ljudi koji svoje znanje nisu sticali kao mi ostali. Znanje koje je oblikovano i preradjeno za nas um. Ima na srecu ljudi koji su svoje znanje oblikovali istrazujuci i sami su donosili zakljucke o stvarima oko sebe. Nisu im bili nametani kao nama. Naravno uvek su to bili posebni ljudi, drugi nisu mogli da vide sto i oni. Oduvek je tako bilo. I sada. Postoje ljudi koji vide STVARAN svet oko sebe ivecina nas koji svet vidimo onako kako su nas "programirali".
Flinov efekat, prema naučniku Džejmsu Flinu, Novozelanđaninu koji je jedan od prvih primetio ovaj trend. Kako se testovi inteligencije redovno standardizuju, kako bi se procenio prosek i odstupanja, tako bi svaka generacija postizala identične rezultate na testovima. Tek kada su Flin i kolege odlučili da uporede rezultate iz više generacija, shvatio je da se prosek pomera nagore.
Svake decenije prosečan koeficijent inteligencije bio bi veći za oko tri boda. Ono što je 1980. godine bio IQ 100, meren 1930. godine bio bi IQ 115.
Flinov efekat vredeo je tokom većeg dela 20. veka. Svaka generacija postajala je sve inteligentnija, ali sve više podataka ukazuje na zabrinjavajući kraj ovog trenda i preokret u drugom smeru. Kolektivni koeficijent inteligencije, čini se, počeo je da opada širom sveta.Od početka devedesetih godina prošlog veka do danas koeficijent inteligencije počeo je da pada širom razvijenog sveta. Ovaj trend prvi su primetili norveški naučnici, koji su proučavali rezultate testova inteligencije vojnih regruta između 1950. i 2002. godine. Podaci iz prošlog veka većinom su bili u skladu sa Flinovim efektom, ali sredinom devedesetih Flinov efekat je nestao i koeficijent inteligencije počeo je da opada.
Prema svim dostupnim podacima, Flinov efekat počeo je da usporava u osamdesetim godinama prošlog veka, i potpuno je nestao u devedesetim. Čovečanstvo je, čini se, došlo do vrhunca kolektivne inteligencije.I na sve to ovakav nacin prenosenja znanja. Sve "sazvakano" samo da progutas. Treba li ti uopste inteligencija pored vestacke inteligencije? Flin pretpostavlja, iako za to još nema nikakvih konkretnih dokaza, da je kultura mladih stagnirala, ili da se doslovno zaglupila. Izražava i zabrinutost da se kultura mladih danas fokusira primarno na mobilne telefone, računare i video-igre umesto na čitanje i međusobne razgovore.
Necu sada nabrajati sve velike umove koji su kroz istoriju menjali nasu planetu svojim pronalascima, idejama i genijalnoscu uopste.
Zato cu napisati nesto o njima "VORLD MAJNDS" najvecim umovima danasnjice.
Više od 400 članova organizacije „Vorld majnds ” iz Švajcarske, koja već 12 godina okuplja najpametnije ljude na planeti,svake godine ima skup gde svako od njih predstavlja svoja otkrica. Ove godine to se dogodilo u maju u Beogradu. Rolf Dobeli kao osnivac smatra da ima mnogo uspešnih naučnika i preduzetnika koji menjaju svet u mnogim oblastima”. Dobeli napominje da je misija „Svetskih umova” da razumeju svet i da to rade pomoću nauke i umetnosti.
Kako pronalascima menja život savremenog čoveka na simpozijumu u Beogradu govorio je Ričard Brauning, engleski pronalazač koji je u svojoj garaži napravio raketu. On je popularno, prema superheroju, nazvan i Ajronmen, jer ume da obuče metalnu odeždu, koju je sam konstruisao, i poleti u njoj. Kako to izvodi u sredu će pokazati srpskoj publici na Adi Ciganliji iznad koje će izvesti let, a na simpozijumu će govoriti o budućnosti letenja, o duhu inovacije i o tome koliko je važno pratiti svoje snove.
O „sintetičkoj biologiji” i mogućnostima da se bolje upotrebi najmoćniji superkompjuter na svetu – naš mozak, govorio je Ošiorenoja Agabi, doktor nauka sa ETH-a, švajcarskog tehničkog univerziteta u Cirihu. On je povezao mozak životinje sa računarom, koji može da kontroliše dron.
Kurt Vudrič, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju, dolazi iz Kalifornije da sa najumnijima podeli svoju životnu priču o potrazi za naučnim dostignućima, ali i o tome koliko sreća utiče na dolazak do otkrića, mogućnost da za njih dobijete popularne nagrade.
Za Aparnu Rao kažu da je neverovatna umetnica iz Bangalora. Govorila je o alatima za simulaciju i interfejsima za kreiranje pokreta koje je razvila da pomažu umetnicima da otkriju lični izraz pomoću robotike i to tako što umetnost reaguje na posmatrača.
I da se razumemo velika je razlika izmedju clanova MENSE i "Svetskih umova" , znate zar ne?
DAKLE, DOKLE GOD IMAS PORIV DA ISTRAZUJES I UCIS, DA PITAS, I PROVOCIRAS, DOKLE GOD NEGUJES RADOZNALO I PUSTOLOVNO DETE U SEBI, DOTLE SI ZIV I DOTLE MOZES I DA POSTANES JEDAN OD LJUDI KOJI SU PROMENILI PLANETU!
Zivimo u vremenu kad nam je sve na dohvat ruke, zapravo jedan klik daleko. Nekada to nije bilo tako. Ljudi su se morali dobro pomuciti da bi ostvarili neke svoje ideje. Biti uspesan naucnik, inovator, genijalac na bilo kom polju bio je vrlo tezak i naporan posao. Danas nije toliko uz svo ovo znanje, ali idanas ima ljudi daleko naprednijih od nas ostalih. Ljudi otvorenog uma, radoznalih, pametnih , neustrasivih koji i danas rade i stvaraju ono sto mi ostali ne mozemo ni da zamislimo.
Formalno obrazovanje nisu imali recimo :Tomas Edison, Abraham Linkoln, Mark Tven, Carls Dikens, Carli Caplin,Alfred Nobel. Da ne zaboravimo i cuvenu Edisonovu recenicu : Genija cini 1% inspiracije i 99% znoja!
Sto bi znacilo da ima mnogo ljudi koji svoje znanje nisu sticali kao mi ostali. Znanje koje je oblikovano i preradjeno za nas um. Ima na srecu ljudi koji su svoje znanje oblikovali istrazujuci i sami su donosili zakljucke o stvarima oko sebe. Nisu im bili nametani kao nama. Naravno uvek su to bili posebni ljudi, drugi nisu mogli da vide sto i oni. Oduvek je tako bilo. I sada. Postoje ljudi koji vide STVARAN svet oko sebe ivecina nas koji svet vidimo onako kako su nas "programirali".
Flinov efekat, prema naučniku Džejmsu Flinu, Novozelanđaninu koji je jedan od prvih primetio ovaj trend. Kako se testovi inteligencije redovno standardizuju, kako bi se procenio prosek i odstupanja, tako bi svaka generacija postizala identične rezultate na testovima. Tek kada su Flin i kolege odlučili da uporede rezultate iz više generacija, shvatio je da se prosek pomera nagore.
Svake decenije prosečan koeficijent inteligencije bio bi veći za oko tri boda. Ono što je 1980. godine bio IQ 100, meren 1930. godine bio bi IQ 115.
Flinov efekat vredeo je tokom većeg dela 20. veka. Svaka generacija postajala je sve inteligentnija, ali sve više podataka ukazuje na zabrinjavajući kraj ovog trenda i preokret u drugom smeru. Kolektivni koeficijent inteligencije, čini se, počeo je da opada širom sveta.Od početka devedesetih godina prošlog veka do danas koeficijent inteligencije počeo je da pada širom razvijenog sveta. Ovaj trend prvi su primetili norveški naučnici, koji su proučavali rezultate testova inteligencije vojnih regruta između 1950. i 2002. godine. Podaci iz prošlog veka većinom su bili u skladu sa Flinovim efektom, ali sredinom devedesetih Flinov efekat je nestao i koeficijent inteligencije počeo je da opada.
Prema svim dostupnim podacima, Flinov efekat počeo je da usporava u osamdesetim godinama prošlog veka, i potpuno je nestao u devedesetim. Čovečanstvo je, čini se, došlo do vrhunca kolektivne inteligencije.I na sve to ovakav nacin prenosenja znanja. Sve "sazvakano" samo da progutas. Treba li ti uopste inteligencija pored vestacke inteligencije? Flin pretpostavlja, iako za to još nema nikakvih konkretnih dokaza, da je kultura mladih stagnirala, ili da se doslovno zaglupila. Izražava i zabrinutost da se kultura mladih danas fokusira primarno na mobilne telefone, računare i video-igre umesto na čitanje i međusobne razgovore.
Necu sada nabrajati sve velike umove koji su kroz istoriju menjali nasu planetu svojim pronalascima, idejama i genijalnoscu uopste.
Zato cu napisati nesto o njima "VORLD MAJNDS" najvecim umovima danasnjice.
Više od 400 članova organizacije „Vorld majnds ” iz Švajcarske, koja već 12 godina okuplja najpametnije ljude na planeti,svake godine ima skup gde svako od njih predstavlja svoja otkrica. Ove godine to se dogodilo u maju u Beogradu. Rolf Dobeli kao osnivac smatra da ima mnogo uspešnih naučnika i preduzetnika koji menjaju svet u mnogim oblastima”. Dobeli napominje da je misija „Svetskih umova” da razumeju svet i da to rade pomoću nauke i umetnosti.
Kako pronalascima menja život savremenog čoveka na simpozijumu u Beogradu govorio je Ričard Brauning, engleski pronalazač koji je u svojoj garaži napravio raketu. On je popularno, prema superheroju, nazvan i Ajronmen, jer ume da obuče metalnu odeždu, koju je sam konstruisao, i poleti u njoj. Kako to izvodi u sredu će pokazati srpskoj publici na Adi Ciganliji iznad koje će izvesti let, a na simpozijumu će govoriti o budućnosti letenja, o duhu inovacije i o tome koliko je važno pratiti svoje snove.
O „sintetičkoj biologiji” i mogućnostima da se bolje upotrebi najmoćniji superkompjuter na svetu – naš mozak, govorio je Ošiorenoja Agabi, doktor nauka sa ETH-a, švajcarskog tehničkog univerziteta u Cirihu. On je povezao mozak životinje sa računarom, koji može da kontroliše dron.
Kurt Vudrič, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju, dolazi iz Kalifornije da sa najumnijima podeli svoju životnu priču o potrazi za naučnim dostignućima, ali i o tome koliko sreća utiče na dolazak do otkrića, mogućnost da za njih dobijete popularne nagrade.
Za Aparnu Rao kažu da je neverovatna umetnica iz Bangalora. Govorila je o alatima za simulaciju i interfejsima za kreiranje pokreta koje je razvila da pomažu umetnicima da otkriju lični izraz pomoću robotike i to tako što umetnost reaguje na posmatrača.
I da se razumemo velika je razlika izmedju clanova MENSE i "Svetskih umova" , znate zar ne?
DAKLE, DOKLE GOD IMAS PORIV DA ISTRAZUJES I UCIS, DA PITAS, I PROVOCIRAS, DOKLE GOD NEGUJES RADOZNALO I PUSTOLOVNO DETE U SEBI, DOTLE SI ZIV I DOTLE MOZES I DA POSTANES JEDAN OD LJUDI KOJI SU PROMENILI PLANETU!
