JA SAM TVOJ COVEK

JA SAM TVOJ COVEK! JA SAM TVOJA ZENA! SRODNE DUSE! KAKO DA KAZES DECI DA PRAVE VAZNE ZIVOTNE GRESKE KAD SI I  TI PRAVIO ISTE?! POSESISVNOST PREMA PARTNERU I DECI!
Kada nadjes srodnu dusu ( coveka, zenu) sa kojima zelis da delis svoj buduci zivot nema vece srece.Jos kad pocnu da se iz te ljubavi radjaju deca jednostavno si ispunjen i zadovoljan. Ali, onaj djavolak u tebi ne da ti mira. I pocnes polako da sam sebi rusis srecu. A posesivnost je prva na spisku gresaka. Covek nije predmet da ga posedujes. Covek je ravnopravno bice sa ostalim ljudima. Ljubav mora da poseduje i  odredjenu kolicinu posesivnosti u smislu da se za nju boris i da je branis, ali kad predje granice kao i sve ostalo cim predje granice postaje nesto veoma lose. I prosto ne znam koja je posesivnost gora. Ona prema partneru kad ga "ubijas" ljubomorom ili ona prema deci kad im ne dozvoljavas da vole bilo koga drugog sem tebe.
I ta osoba ne mora da bude najlepsa, najpametnija, najuspesnija i uopste naj, ali za vas je svakako ona prava. Koji je onaj pravi za vas to samo vi mozete da osetite, ali ipak evo nekoliko saveta:
Podupire vas, zaista vas sluša, verujete mu, a i on vama, ne morate stalno nešto raditi zajedno, ne kvari vam raspoloženje,  koliko se god dugo niste videli, ništa se neće promeniti, kada želite s nekim podeliti novost, prvo zovete njega , zelite s njim podeliti novo iskustvo, vaša sreća uslov  je za njegovu sreću, uvek ste iskreni jedno prema drugome, u vašoj ljubavi nema granica, vi se zapravo ne svađate nego samo malo žešće raspravljate i to ne traje dugo, voli vasu porodicu, nijedan problem nije prevelik za resavanje, ceni male stvari, niste ga trazili jednostavno se dogodilo, on vam je i najbolji prijatelj i ljubavnik , s njim ste stvorili najlepse uspomene, medjusobno prihvatate vase cudne navike, ne biste bili isti bez njega...
Muskarci samo naucite da razdvojite pozudu i stvarna osecanja , a pritom proverite jos neke znakove:
Ne postoji “neprijatna” tišina, govorite “izvini” čak i kada niste u pravu, nikada ne tražite “izvini” od nje, vidite je svuda, zelite da budete sami sa njom, nju stavljate na prvo mesto, cim se rastanete odmah mislite na nju,  zna sve vase tajne pa vam je najbolji prijatelj, verujes  u njena osecanja prema tebi i obrnuto...
Zato pamet u glavu opsesiji i posesivnosti nema mesta. Ako ste pravi jedno drugom nista vas nece razdvojiti! U suprotnom nista nece pomoci da ostanete zajedno.
Kad su deca u pitanju majke umeju da budu i opsesivne i posesivne do neslucenih granica ( koju cesto i prelaze) jer zaboga njihovo dete je nesto naj ( a ostala naravno nisu ni blizu). Takav stav izuzetno opterecuje vase dete pa ce ugrabiti prvu priliku da pobegne od vas. Ako imate srece ( a  i dete) uradice to tek kad bude zrelo  i sposobno da vodi "normalan zivot". U suprotnom pravice gresku za greskom a vi cete mu ako ostane u kontaktu sa vama jos vise zagorcavati zivot.
Ima  isituacija kada ste potpuno dobar roditelj ( na srecu ovakvih je situacija vise) medjutim napravili ste neke jako velike greske u zivotu: recimo neplanirano ste ostali trudni u ranoj mladosti, niste se dovoljno skolovali te blago receno zivite  ispod  normalnog standarda. Da li smete da kazete svojoj cerki ,sta si to uradila ,o cemu si mislila i slicno? Naravno da ne. Setite se svog slucaja. Ili pobegli ste od kuce ako ste kao mladic hteli da zivite drugacije od  kucnih pravila ( i pravila drustva), svasta se tu desavalo u vasem zivotu ali ste se u nekom momentu vratili na pravi put. Drzanje lekcija sinu koji dolazi kasno nocu ili ne dolazi i govoriti mu da je nesposoban i neodgovoran nije bas produktivno. Bolje mu pricajte o vasim greskama....
MORATE DA SHVATITE DA POSEDOVATI NEKOGA (  NJEGOVU DUSU I TELO) NIJE MOGUCE KOLIKO GOD  LJUBAVI JE MEDJU VAMA. ZATO NE BUDITE POSESIVNI NI PREMA PARTNERU A NAROCITO NE PREMA DECI. NE POSTOJI NEKO KO NIJE GRESIO . I U BIBLIJI PISE NEK BACI PRVI KAMEN ONAJ KOJI NIJE GRESIO... PRIZNATI GRESKE PARTNERU ILI SVOM DETETU MNOGO JE BOLJE NEGO LOVITI NJIHOVE I 'NABIJATI IM NA NOS'.

POSEDOVANJE

POSEDOVANJE ILI POSESIVNOST! POSESIVNOST JE DRUGACIJA OD LJUBOMORE! KAKVE SVE ILUZIJE IMAMO  O POSEDOVANJU?
Posesivnost nije isto što i ljubomora. Ljubomora postoji kada je osoba zabrinuta da može biti ostavljena ili prevarena od strane partnera zbog postojanja neke treće osobe koja je zaista u kontaktu sa njenim / njegovim partnerom. Ako treća osoba postoji, ljubomora je realan strah, zabrinutost za opstanak veze i nije pokazatelj psihopatologije. Ljubomora kao realan strah pomaže osobi da se zaštiti i donose prave odluke.
Posesivnost potiče od engleske reči “to possess” što znači posedovati. Posesivna osoba želi da neki način da poseduje onu drugu osobu sa kojom je u vezi. Postoje dve vrste posesivnosti jedna je “benigna” i može se prevazići a druga je “maligna”, zloćudna i ne može se prevazići.“Benigna” posesivnost se javlja kod osoba koje su nesigurne u sebe. To su osobe koje su gladne ljubavi i pažnje. S jedne strane oni jako žele da dobiju ljubav i pažnju a s druge strane pošto je nisu dobijali u dovoljnoj meri u svojoj porodici oni se plaše da je neće dobiti, da ne zaslužuju ljubav, da će biti odbačeni, ostavljeni, iznevereni, povređeni ili prevareni. Razlozi za nastajanje ove vrste posesivnosti su: nedovoljno ljubavi od strane roditelja, zanemarivanje, preterana kritika od strane roditelja, vršnjaka, prethodna negativna iskustva u vezi (ostavljanje, prevara, vređanje ili uslovljavanje od strane bivših partnera). Svi ovi faktori udruženi sa nedovoljno ljubavnog iskustva dovode do javljanja ove vrste posesivnosti. Pod nedostatkom ljubavnog iskustva podrazumevamo da osoba nije imala dovoljno iskustva u vezama, naročito nije imala iskustvo vezivanja i odvezivanja od partnera. Neke osobe su imale puno veza i vezica, i kvantitativno gledano oni imaju iskustva. Ali većina tih iskustava mogu biti površna. Pod iskustvom se ne podrazumeva samo broj veza nego stepen dubine (intenziteta) vezivanja, ostvarene bliskosti i emocionalnog iskustva.
“Maligna”, zloćudna posesivnost nije izraz nesigurnosti i gladi za ljubavlju već najčeće izraz psihopatsko-narcističkih crta ličnosti koje postoje kod određene grupe poremećaja ličnosti. Ove osobe pre svega teže kontroli i posedovanju partnera u pravom smislu te reči. Oni žele da znaju gde se njihova partnerka kreće, šta radi kada nisu zajedno i sl. Osoba analizira i kritikuje njene / njegove prijatelje, rodbinu i sl. Takva osoba pokušava da ostvari potpunu kontrolu i uticaj nad partnerom tako što će redukovati njen / njegov krug prijatelja i članova porodice, naročito onih kojima se on / ona ne dopada i koji uviđaju da se radi o manipulaciji i kontroli a ne ljubavi. Ove osobe manipulišu, lažu, igraju igru vruće-hladno, ograničavaju slobodu partneru a sve to pod izgovorom ljubavi, sve kao za njihovo dobro.
Ova vrsta posesivnosti se ne može prevazići jer ona potiče iz devijantne strukture ličnosti osobe koja ima taj problem. Osoba se ne može promeniti kao ličnost. Ovde je reč o patološkoj simbiozi u koju mogu da upadnu osobe koje su takođe sklone patološkoj simbiozi (kao na primer: narcistička i zaivsna osoba) ali i osobe koje nisu patološke ličnosti ali imaju sklonost da preterano veruju drugima, empatične su i imaju sklonost ka osećanju krivice. Tipičan primer je normalna, dobra, empatična devojka koja je imala narcističkog oca koji je nije voleo, stalno ju je nešto kritikovao i omalovažavao što je kod nje stvorilo osećaj da nije dovoljno dobra, da nije voljena, da je uvek kriva za nešto, da njeno mišljenje nije važno itd. Ta devojka, gladna ljubavi nailazi sutra na momka koji joj posvećuje mnogo pažnje (na početku), čak preteruju u tome, donosi joj ruže i hranu na posao, šarmira celu njenu okolinu (prijateljice, familiju, kolege sa posla), spreman je da se žrtvuje, doleti avionom u drugu državu da je poseti i sl. Ona naravno pada na te gestove, oseća se kao princeza i sve joj to jako prija. Kasnije kada je momak skroz osvojio i opčinio, on počinje sada sa drugom pričom. On joj govori sa kim da se druži a sa kim ne, koje su njene drugarice i drugovi zli i pokvareni, koji članovi porodice manipulišu sa njom i sl. Zatim on traži da se ona uvek slaže sa njim, da misli isto što i on, da mu se ne konfrontira. Devojka se sada nalazi u stanju konfuzije, prvo ruže i kraljevski tretman a sada kontrola, agresija i ograničavanje slobode. Posle nekog vremena ona odlučuje da ga napusti ali onda nastaje drama, gde on preti da će da se ubije ili njoj preti nasiljem, dolazi kod nje kući, zove njene roditelje, drugarice i sl. Jedini način da se ona odvoji od njega je da se totalno izoluje od njega, izbriše njegov telefon, zabrani drugaricama i rodbini da stupaju sa njim u kontakt i ako je potrebno prijavi ga policiji ako on pokuša da je uznemirava.
 „Posedovati" nešto - šta to zapravo znači? Šta znači učiniti nešto „svojim"? Ako stojite na ulici u Njujorku, uperite prst prema ogromnom neboderu i kažete: „Ta zgrada je moja. Ja je posedujem", vi ste ili veoma bogati, ili ste u zabludi, ili ste lažov.Ako se svi slažu s vašom pričom, postojaće potpisani papiri koji to potvrđuju. Vi ste bogati. Ako se niko ne slaže s vama, poslaće vas psihijatru. Živite u zabludi, ili lažete, a da se tome ne možete odupreti. Ovde je važno uočiti da priča i misaoni oblici koji je sačinjavaju, bez obzira na to da li se ljudi slažu s njima ili ne, nemaju nikakve veze s time ko ste vi.Budimo realni, posedovati se mogu samo nezive stvari!Antikonzumerizam ili pokret protiv privatnog vlasništva još je jedan od misaonih oblika, još jedna mentalna pozicija koja može da zameni identifikaciju s posedovanjem. Kroz njega možete da pokažete da ste u pravu, a da drugi greše. Kasnije ćemo videti da taj čin dokazivanja da ste u pravu dok svi drugi greše predstavlja jedan od osnovnih principa po kojima egoični um funkcioniše, jedan od najosnovnijih oblika nesvesnosti. Drugim rečima, sadržaj ega može se menjati, ali struktura urna koja ga održava u životu ne može.
Jedna od nesvesnih pretpostavki je ta da će sam čin identifikovanja s predmetom kroz prividno posedovanje istog, očita čvrstina i istrajnost materijalnog predmeta ispuniti vaš doživljaj sebe još većom čvrstinom i istrajnošću. Ovo se posebno odnosi na građevine i na zemljišta, jer su to jedini oblici za koje mislite da ih možete posedovati, a koji se ne mogu uništiti. Apsurd posedovanja ponekad je najočigledniji u primeru posedovanja zemlje. U vreme kada su Evropljani naseljavali Severnu Ameriku, domoro­dačka plemena nisu mogla da shvate koncept o posedovanju.Zbog toga su i izgubili zemlju kada su ih Evropljani naterali da potpišu papire koji su za njih bili u istoj meri neshvatljivi. Oni su osećali da je njihovo mesto na toj zemlji, ali da ta zemlja ne pripa­da njima.
Ego često izjednačava posedovanje s Postojanjem; posedujem, dakle postojim. I što više posedujem, sve sam postojani­ji. Ego se hrani poređenjem. Način na koji vas drugi vide pre­obrazi se u način na koji sami sebe vidite. Kada bi svi živeli u ogromnim kućama i bili bogati, vaša ogromna kuća i vaše bogatstvo ne bi više mogli da jačaju vaš doživljaj sebe. Potrebni su vam drugi da bi vam dali vaše „ja", i ako živite u društvu koje u velikoj meri izjednačava sopstvenu vrednost s onim šta posedujete i količinom toga, ako niste u stanju da prozrete kroz tu kolektivnu obmanu, bićete osuđeni da ostatak svog života provedete jureći za stvarima s uzaludnom nadom da ćete na taj način pronaći sopstvenu vrednost i upotpuniti doživljaj sopstvenog „ja".

Kako da se oslobodite vezivanja za stvari? Ne vredi ni da pokušate! To je nemoguće. Vezivanje za stvari nestane samo od sebe onog trenutka kada prestanete da svoj smisao tražite u njima.
U međuvremenu, budite svesni sopstvenog vezivanja za stvari. Ponekad niste ni svesni da ste vezani za određeni pred­met, tj. da ste se identifikovali s njim, sve dok ga ne izgubite ili dok se ne pojavi pretnja da ćete ga izgubiti. Ako se uznemirite, potresete i slično, to znači da ste se vezali za taj predmet. Ako ste svesni činjenice da ste se identifikovali s predmetom, sama iden­tifikacija nije više potpuna. U pojedinim slučajevima, psihološka potreba da se ima više ili osećanje nedovoljnosti, koji su veoma karakteristični za ego, prenesu se na fizički nivo i time u neutaživu glad. Bulimičari često teraju sebe da povrate kako bi nastavili da jedu. Njihov um je gladan, a ne telo. Ovaj poremećaj u ishrani biće izlečen uko­liko oboleli, umesto da se identifikuju s umom, dođu u kontakt sa svojim telom i time osete pravu potrebu svog tela pre nego nadripotrebe egoičnog uma.Pojedini egoi znaju šta žele i idu prema svom cilju s nemilosrdnom i okrutnom odlučnošću - Džingis Kan, Staljin, Hitler, da nabrojim samo neke od ljudi koji su bili veći od života.
Energija koja leži u središtu njihovih želja, međutim, stvara suprotnu energiju jednakog intenziteta, koja na kraju vodi ka nji­hovoj propasti. U međuvremenu, unesreće i sebe i ostale ili, u slučaju „većih od života", stvore pakao na zemlji. Većina ega ima kontradiktorne želje. Žele različite stvari u različito vreme ili čak i ne znaju šta žele osim da to nije sadašnji trenutak. Nemir, nespokoj, dosada, uznemirenost, nezadovoljstvo, sve su to rezul­tati neispunjenih želja. Stalna želja je strukturalna, te nijedna količina sadržaja ne može da ostvari dugotrajno ispunjenje sve dok je ta mentalna tvorevina prisutna. Intenzivno željenje koje nema poseban cilj često se može pronaći kod ega koji su još uvek u razvoju, što je slučaj s tinejdžerima, od kojih određeni broj konstantno oseća negativnost i nezadovoljstvo.
Fizička potreba za hranom, vodom, skrovištem, odećom i osnovnom utehom trebalo bi da se lako zadovoljava kod svih ljudi da nije debalansa u sredstvima, koji je rezultat sulude i grabežljive potrebe da se ima više, pohlepnosti ega. On pronalazi kolektivni izraz u ekonomskim strukturama ovog sveta, poput ogromnih korporacija, koje su zapravo egoični entiteti koji se takmiče jedni s drugima u tome ko će imati više. Zaslepljeni su profitom. I s apsolutnom okrutnošću pokušavaju da dođu do njega. Priroda, životinje, pa čak i ljudi i njihovi poslodavci nisu ništa više do brojke na zaključnom računu, beživotni predmeti koji treba da se iskoriste, a potom odbace.Sve dok egoična struktura postoji, nijedan vas sadržaj neće zadovoljiti. Bez obzira na to šta posedujete ili dobijate, nećete biti srećni. Uvek ćete biti u potrazi za nečim što obećava veće ispunjenje, za onim što garantuje da će dopuniti vaš nepotpuni doživljaj sebe i ispuniti osećaj praznine koji osećate u sebi.
PRAZNINA KOJU OSECATE AKO NESTO NE POSEDUJETE  JE UZASNA! NAROCITO AKO SE ODNOSI NA PARTNERA! MADA NI MATERIJALNA ZUDNJA NIJE BAS PRIJATNA! MORATE SHVATITI DA NE MOZETE DA POSEDUJETE SVE STO ZELITE I TO STO PRE!
ZACARAN KRUG JE TU! I CEKA DA VAS PROGUTA! A ONDA NEK VAM JE BOG U POMOCI! 

LJUBOMORA

LJUBOMORA! KAO STO IMA VISE VRSTA LJUBAVI TAKO IMA I VISE VRSTA LJUBOMORE! NEKE LJUBOMORE SU U GRANICAMA I ZAISTA POTVRDJUJU LJUBAV, A NEKE SU OPSESIVNE, PARANOIDNE I SIGURNO NISU LJUBAV!
Prvi put cete se suociti sa ljubomorom jos u svojoj porodici u najmladjem uzrastu. Ili cete biti ljubomorni na jednog od roditelja jer vas onaj drugi manje mazi i pazi ( a vise gleda onog drugog roditelja). Mislim, konkretno ljubomorni ste na mamu ako vise paznje poklanja tati ili obrnuto. Naravno da to nije tako ali vi ste mali bezuslovno volite mamu i tatu  ito je neka realna ljubomora proistekla iz ljubavi. Malo tezi je slucaj ako ste ljubomorni da brata ili sestru jer su oni velika konkurencija kad su u pitanju roditelji. Stalno imate problem koga vise vole i cinite sve da to budete vi pa makar i na neke decije podvale!
Idemo u skolu. Tu pocinje ozbiljnije druzenje i samim tim pocinje ljubomora koja prvi put prelazi okvire dozvoljenog. Da li je ta ljubomora usmerena na druga ili drugaricu svejedno, moze biti vrlo destruktivna. Bolece vas svaka 'izdaja" u smislu otisao je sa njom ili njim, a ne sa mnom. Prvi put se javlja posesivnost. Intrige pocinju da budu sve ozbiljnije. Kako se blizi adolescencija cak postaju i opasne. "Namestaju" se razne igre, tezi se ka diskriminaciji osobe koja vas je izdala. Osveta je zaista proizasla iz ljubomore ,ali  ova ljubomora vise nije proizasla iz ciste ljubavi. Ovde se u ljubav mesaju  i drugi faktori. Kao dominacija, kao posedovanje, kao ultimatum ,kao obaveza i drugo.
Idemo li dalje kroz skolovanje nailazimo na jos vecu vezu medju devojkama (devojcicama). Njima je veza sa drugaricom najvaznija veza u zivotu. Vaznija i od veze sa momkom, i roditeljima i bracom. Tu tek nema prastanja "izdaje" .Kazne su vise nego mastovite ali i opasne. Ni zamisliti ne mozete kakve se tu intrige izmisljaju i kako se "izdajnici" zivot pretvara u pakao, nekad i do te mere da bude izopstena iz drustva! Drustvene mreze tu vrse presudni uticaj. Pa ko ima jaci lobi dobija i vise lajkova i pobedjuje. Ona druga strana tesko moze da popravi stanje. nekad ipak na svu srecu prevlada ljubav pa se ne suglasice prevazidju!
Ovde je ljubomora proizasla iz strasne ljubavi (koja nema veze sa seksom), ali joj strast daje na snazi i kvalitetu veze. Drugarice se su srednjoj skoli i kasnije nafakulttu druze intezivno. Spavaju jedna kod druge, uce zajedno, izlaze zajedno, bukvalno zive zajedno. Onda nije cudo kad se desi da jedna "izda" i ode sa drugom drugaricom i li drugom i pocnu da isplivavaju njihove zajednicke tajne. Tinejdzeri to ne oprastaju!
Sada idemo do one ljubomore koja nastaje u intimnoj vezi u kojoj je strast i seksualne prirode. To su najcvrsce, najvise emotivne i potpuno posesivne veze. Tu se 'predmet obozavanja" smatra svojim licnim vlasnistvom. Svako prilazenje neke druge osobe i mesanje u tu vezu moze doneti ne sagledive posledice. Ako ljubomora predje granice "normalnog" i postane paranoja i opsesija mogu nastati najteze posledice - ubistvo. Svakodnevno nasilje narocito pod uticajem alkohola ili droge samo povecava kosmare ljubomore koje nisu prijatne ni za jednog partnera. Ni za onog koji ljubomoru ispoljava niti za onog koji to trpi cesto bez ikakvog povoda. Ljubomora u vezi cesto ni nema povoda,ali je nastala iz nesigurnosti osobe . Nesigurnost nije samo zbog pomisli da je partner vara naprotiv nesigurnost nastaje iz kompleksa nize vrednosti. Konkretno. Momak je ljubomoran na devojku i misli da ga vara. Zasto? Prvo nije siguran u sebe da je dovoljno dobar muskarac za nju, a tek onda je tu opsednutost njenim "varanjem".Tako on pravda svoj kompleks a od njihovih zivota pravi horor!
NIKADA NE DOZVOLITE DA VAS LJUBOMORA OBUZME. DA VAS POSEDUJE I IZLUDI!  UVEK RAZMISLJAJTE POZITIVNO. ZASTO STE U VEZI SA BAS NJIM ILI BAS NJOM? DA LI  ODGOVARATE JEDNO DRUGOM? RAZGOVARAJTE O TOME! ALI AKO NE MOZETE DA RAZGOVARATE I PRIMECUJETE ZAISTA DRUGACIJI ODNOS PARTNERA ONDA IPAK RAZMISLITE O TOME DA LI TREBA DA BUDETE ZAJEDNO! MNOGO PRE NEGO STO VAS LJUBOMORA TOTALNO ZASLEPI I NAVEDE NA ZLO!