ZASTO NEKO UDJE U NAS ZIVOT?

ZASTO NEKO UDJE U NAS ZIVOT? KAKO SE UOPSTE NADJE NA NASEM ZIVOTNOM PUTU ILI MI NA NJEGOVOM? MI TO NAZIVAMO SUDBINOM ALI NE TO NIJE NESTO SLUCAJNO - TO JE VEC UNAPRED ODREDJENO ,A MI TO NARAVNO NE ZNAMO? KAO NI MNOGO TOGA?
Sta je najzanimljivije u ovoj temi? To sto u jednom momentu zivota naka osoba potpuni stranac postane najvaznija osoba u nasem zivotu. Ima vise tih neplaniranih susreta sa osobama koje ce promeniti nas zivot. Takodje ,veliki trag na ns ostavljaju i osobe koje izlaze iz naseg zivota. Sve u svemu moje pitanje bi bilo ,kako da zadrzimo neke osobe i kako i zasto da prihvatimo neke nove osobe?
Preskocicemo jedan deo ljudskog zivota. Onaj kad se rodimo, rastemo, skolujemo. Tada nema vecih promena osoba koje poznajemo i volimo (sem ako ne menjamo zbog necega mesta stanovanja).
Zatim dolazi period mladosti, zaljubljivanja, ali i sklapanja prijateljstava u okviru nasih interesovanja. Dakle, ako nam je svakodnevna putanja, kuca, posao, trening, kafic, onda je logicno da cemo prijatelje birati prema tim interesovanjima. Kolege, ortaci za basket, devojke u kaficu. Logicno. U jednom momentu to oprobano drustvo koje volimo i dobro poznajemo pocinje da nam bude dosadno . Zelimo recimo da nadjemo partnera. Kako u drustvu u  kom  smo svi ortaci?  Trazimo preko Fejsa,smaramo drugare da nas upoznaju sa nekim. I onda kao da zna da je trazite  STIZE OSOBA IZ SNOVA ,tu kao nova konobarica u kaficu, koleginica na poslu i slicno. Fascinantno zar ne? Bas u pravom momentu. Zaljubljujete se, imate srece pa vam je ljubav uzvracena i polako zaboravljate svoje prethodne prijatelje i svoju putanju. Gradite svoju vezu mozda i zapocinjete zivot u dvoje i sticete nove prijatelje. Ali ,da li se ikada setite fenomenalnih druzenja iz prethodnog ciklusa vaseg zivota?  Dok ste srecni ne verujem. Ali, ako nesto krene nizbrdo i ostanete bez partnera, zelja za starim drustvom ce se ponovo javiti. Sad, oni mogu da budu kul i oProste vam sto ste ih "otkacili", a mogu i da oni vas sad iskuliraju. Zato nikada ne rusite mostove za sobom. Covek je jako socijlno bice. I koliko god je srecan u ljubavi ne sme da zaboravi i prijatelje. Sad skoro sam pisala i varijantu ako hocete da se  dobro udate  ,da se udate za prijatelja koji vas najbolje poznaje. Mada tu nema strasti iludila samo dosadna sigurica.
Covek je zaista cudno bice. Plasi se nepoznatog ,a upravo to nepoznato mu dize andrenalin i endoferin ( strast, uzbudjenje i srecu .
Sad ako zaista postoji taj nebeski kompjuter u kome je zapisan nas zivot na svakom nivou onda taj neko ko formira igricu za svaciji zivot ima bas dobru mastu. Ili se samo ponavljaju zivoti u drugom liku. Kako god, vise pua sam rekla da ce napredaktehnologije dovesti do dosade. a dosada je smrt za coveka.
ZATO JE MNOGO DOBRO STO  U NAS ZIVOT  ULAZE NEKI NOVI LJUDI, STO NEKI IZLAZE IAKO NAS TO MNOGO BOLI. I JAKO JE VAZNO DA NE GUBITE PRIJATELJE ZBOG NEKE OSOBE KOJA VAM JE USLA U ZIVOT. PRAVE PRIJATELJE CUVAJTE CELOG ZIVOTA. ZA NJIH UVEK MORA DA IMA MESTA. A LJUBAV AKO JE PRAVA DOVESCE SA SOBOM SVOJE PRIJATELJE ,I OBOJE CETE BITI BOGATIJI I SRECNIJI!
HERMAN HESE JE JEDNOM REKAO NAUCIO SAM DA BITI VOLJEN  NE ZNACI NISTA,  A DA JE VOLETI  SVE! SHVATATE DA SE ODNOSI NA SVE VRSTE LJUBAVI?!

KAD SAZNAS SVOJU SVRHU

DVA BITNA DANA U NASEM ZIVOTU.DAN KADA SE RODIS I DAN KAD SAZNAS ZASTO SI SE RODIO!.Doduse retki su srecnici koji to saznaju.Moja razmisljanja idu u pravcu da smo svi na neki nacin samo prolaznici u ovom vremenu.I da naravno za to vreme moramo da obavimo misiju koja nam je namenjena.Ako pogodimio ili makar naslutimo nas put onda smo vrlo srecni i iuspesni.A onda pripisujemo talentu,harizmi,sreci svoje uspehe.Ne!Definitivno se to dogadja samo onda kada se bavimo onim  sto nam je "sudjeno".Nije dzabe narod izmislio tu rec. Jer mnogo toga nam je zapravo sudjeno (i partner za brak i nacin zivota),a narocito posao kojim se bavimo.Zato je vecina ljudi neuspesno i nesrecno jer ne mogu da otkriju sta im je sudjeno.Probala sam na sebi samoj da izvrsim preispitivanje zivotnog cilja. I sta sam otkrila? Da me jedino srecnom cine deca i pisanje blogova. A ceo zivot sam provela "mastiljareci u knjigovodstvu".Eto otkud moje nezadovoljstvo zivotom kojim sam vodila.Pa ako niste jos stari kao ja  probajte da na vreme preispitate sebe i  iskreno pronadjete ono cime zelite da se bavite. Morate biti potpuno iskreni i ne dozvoliti da neko utice na vas.I NE BOJTE SE DA POSLUSATE SEBE! Svaki neuspeh na kraju ce biti uspeh a vi cete biti srecni i ispunjeni!
Buducnost.Sad ispada da sama sebi protivrecim .Ali ako pazljivo procitate shvaticete sta sam mislila. Mislim da na nasoj planeti ljudi predstavljaju samo likove iz video igrice. Nebeski kompjuter kontrolise neka veoma  inteligentna civilizacija koja igra igrice na svom deli Svemira.Oni nas nadgledaju i upravljaju nama tako sto nam dele uloge za zivot -njihovu igricu. Na nama je da "samo" otkrijemo ko smo i zasto smo rodjeni pa cemo nivoe igrice prelaziti sa neverovatnom lakocomZnati igrati igrice danas ,a tek u buducnosti bice nacin opstanka. Ko ne zna da igra igrice osudjen je na smrt. Tako da sto pre treba da se pomirimo sa tim da smo samo ucesnici u video igrici.
Proslost. Vidite nekad smo verovali da je Bog taj koji nam odredjuje sudbinu.  Nekad mi je baka pricala dve vrlo zanimljive price koje su se prenosile sa koleno na koleno. Prica o "sudjajama" i sobi sa svecama.Sudjaje su dolazile kod novorodjenceta da mu odrede zivotni put i svaka je imala sta da pokloni.Neka zdravlje,neka lepotu,neka novac.Za osobine bile su takodje odredjene neke sudjaje koje su time sto su stvarale neciji karakter odlucivale o tome cime ce se baviti u zivotu kad poraste to novorodjeno dete.Kako su bile jako ljubomorne jedna na drugu niko nije ispao "savrsen".T o jest kompletan. Svako je dobio po nesto jer su jedna drugoj ponistavale darove. Tako da svaki covek mora da izvrsi rekonstrukciju svog karaktera i  na povrsinu izvuce ono sto ce mu koristiti ka cilju koji zeli da postigne. I druga prica sa svecama koje Bog zapali kad se dete rodi,a nijedna nije iste velicine,pa zato niko ne zivi isti niz godina. Moja razmisljanja o vremenu i prostoru pobijaju pricu o Bogu i sudbini ,a opet nekako nazovimo to kako god (npr.nebeski kompjuter) svodi se na upravljanje ljuidima. Neko ili nesto je odredilo ulogu svakog coveka na planeti Zemlji.
Put iskusenja do Raja ili Game Overa na nebeskom kompjuteru poplocan je vrlo teskim i napornim borbama. Ali ljudi moji zar posle gubitka zivota u igrici nema driugi zivot?Zar nas u raju isto ne ceka drugi bolji zivot? Pa zar niko ne vidi da je to isto samo se razlicito tumaci.