RUTINA

RUTINA NAS VEZUJE ZA REALNOST! A MOZDA NAS VODI U DEPRESIJU? MLADOST I STAROST! DOSADA!

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

Postojale su na svetu mladost i starost i pre nego što su ljudi svoj život prebrojavali, a verovatno da je takav život bio srećniji. Uostalom, neko je pravo rekao: da nema brojeva, ne bismo znali koliko nam je godina. Jer mladost i starost ne znače isto kod svih ljudi; ima mnogo njih koji nisu znali ni za detinjstvo, ni za mladost, bilo zbog svo

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

g temperamenta, bilo zbog proživljenih gorčina. Zato ljudi nisu istog doba ni onda kad su istih godina, ima mladih staraca kao što ima puno i starih mladića. Starost počinje u 59. godini, a  mladost  se završava u 41. godini.Danas ljudi žive duže, rade duže i više doprinose, bitno je da naša percepcija godina isprati rast životnog vek, dodao je Veb. Jedna od sedam osoba smatra da je imati šefa koji je u 70tim potpuno neprihvatljivo, dok je tek jedna od dvadeset osoba rekla je da nije spremna da prihvati šefa u 30tim. Ipak istraživanje je pokazalo i da su ljudi sa preko 70 godina druželjubiviji, kompetentniji ali i da imaju više moralne norme od ljudi u 20tim. Starenje populacije postavlja mnoge izazove drštvu. Stariji ljudi bi se mogli osećati izolovano čak i isključeno. Ekonomija bi, takođe, mogla biti na gubitku, ako se starijim radnicima ne da prilika da rade poslove koje žele i za koje su još sposobni. Mladi ljudi se takođe suočavaju sa diskriminacijom, i to dvostruko većom nego ljudi u drugim životnim dobima, pokazala je studija.
Ako je verovati rezultatima poslednje ankete koju je proveo YouGov, mladi Britanci prilično su jasno definisali mladost, sredovečnost i starost.
Prema anketi, mladost počinje da "nestaje" u 29. godini.
Naime, kažu rezultati, kad navršite 30-tu, većina drugih ljudi neće vas više smatrati mladima.
Ostaje nejasno kojoj grupi pripadate nakon 30. rođendana, jer učesnici u anketi jasno su rekli i da sredovečnost nastupa tek u 47. godini.
Starost nastupa u 70-oj, ali ne verujte svemu što čujete.
Većina ispitanika u anketi itekako je bila pod uticajem vlastitih godina, piše Independent.
Uticaj godina najviše su negirali upravo tridesetogodišnjaci, a dobar deo njih nije znao ni u koju bi se kategoriju svrstao.
Čak 33 posto je reklo da su sredovečni, 32 posto veruje da su mladi, a preostalih 30 i nešto posto kažu da ne pripadaju ni u jednu kategoriju.
Danas se smatra da trošenje genetskog goda s godinama predstavlja glavni uzrok starenja. Svo naše nasleđe je zapisano u DNK - molekulu koji ima oblik duge dvostruke spirale. Nalazi se u hromozomima koji su smešteni u ćelijskom jezgru. Sve biohemijske reakcije koje se odvijaju u organizmu „zapisane“ su u DNK.
Pre nekoliko godina, grupa američkih naučnika je uspela da otkrije mehanizam trošenja genetske rezerve ćelija koje se dele. Ispostavilo se da ne postoji nikakav „gen smrti“, već da jednostavno u procesu uzdužne deobe molekula DNK dolazi do uzdužnog cepanja molekula koji čine spiralu DNK, pa dvostruki lanac postaje jednostruk.Nakon što se ćelija podelila na pola i u svakoj ćeliji-ćerki je jednostruka spirala DNK ponovo postala dvostruka, dograđujući svoj sastav tako što je nova dvostruka spirala postala ista kao i stara, dvostruka spirala majka.
Dijapazon od 94-110 godina je maksimalan rok koji nam je priroda podarila, pod uslovom da se brinemo o svom zdravlju i da uspemo da izbegnemo ozbiljne staračke bolesti.Uzrast između 55 i 65 godina karakteriše očuvanje aktivne kreativne i intelektualne aktivnosti i postepeno smanjenje fizičkih mogućnosti.
A sada da se vratimo na rutinu. Kod mladih ljudi manje se uocava, jer  su njihove dnevne aktivnosti mnogobrojnije od aktivnostih starih ljudi. Ipak, i mladi ljudi imaju svoju svakodnevnu rutinu koja u stvari pokazuje da je SVE U REDU, to jest da nam se zivot odvija normalno bez problema. Na rutinu mladi ljudi ne obracaju paznju jer sve sto rade uglavnom rade na nacin koji njima odgovara i kad njima odgovara. Medjutim, ako se suocite sa cinjenicom da mladi danas imaju vise psihickih problema nego ikad ,zapitate se neminovno da li je tu  rutina od pomoci. I jeste. Uzmimo jedan primer: mlad covek prolazi kroz probleme koje prouzrokuje poremecaj licnosti ( u okviru koje je ishoziofrenija i jos neke tipicne bolesti mladih ljudi) i veza sa realnoscu se prekida. Sve svakodnevne radnje postaju nemoguce za obavljanje. Tu na scenu stupa rutina koja izvlaci iz haosa i vraca na normalan i realan zivot. Ovo sam videla i verujte da je istina. Ali postoji jedna zackoljica, rutina moze da ima kontra efekat i da pretvori svakodnevne obaveze u dosadu i da odvede u depresiju. Zato je za mlade osobe mnogo bolje da svoj dan bez obzira koliko je sablonski malo izmene jer to sigurno mogu da urade.
Kod starih osoba rutina se naziva navika. I zato ne postoji opasnost da se kao kod mladih pretvori u dosadu  i depresiju. Za stare osobe rutina je sigurnost i pouzdan znak da je sve kako treba.
Dosada. Nema težih reči od "smarati se". Prazan hod u protoku vremena nivoa "ubija koliko je dosadno" može da izazove nivo psihofizičkog bola ravnog osećaju odumiranja. Dosada praćena nemogućnošću da se promeni aktivnost i preusmeri pažnja -- kao sa čitanja ovog teksta -- na nešto zbog čega će prestati da bude zamorno ili teskobno, najgori je oblik dosade. Onaj ko je iskusio tu želju za iskakanjem iz kože, zna i stepen olakšanja koji nastaje sa "ubijanjem" dosade. Ne kaže se uzalud "smrtno dosadno", pa je stalna borba hoće li dosada ubiti čoveka ili će čovek ubiti dosadu.

Nije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena že


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

I ZATO KOLIKO GOD DA GODINE IMATE I STA GOD MISLILI U KOJU KATEGORIJU SPADATE POGLEDAJTE REALNO NACIN NA KOJI OBAVLJATE SVAKODNEVNE OBAVEZE. I NE PLASITE SE RUTINE,ALI  JOJ NI NEDAJTE DA  PREOVLADA.
MLADOST I STAROST NIKAKO NIJE OGRANICENA BROJEVIMA ( GODINAMA). TO UVEK  IMAJTE  U VIDU!

LAPOT

LAPOT! DA LI STE NEKADA RAZMISLJALI KAKO JE STRASNO IMATI 60 GODINA NAROCITO AKO IMATE 20? ILI JOS GORE AKO VAM NEKO OD UKUCANA IMA 80 ILI 90 PA I VISE GODINA I JEDNOSTAVNO POCINJE DA VAM BUDE TERET?
Lapot je obicaj ubijanja roditelja ili starih clanova porodice ( sa 60 godina). Zato Eskimi imaju srece. Zbog nacina ishrane i surovih uslova zivota jedva zive do 30-te godine. A kako sam onda gledala dokumentarni film u kome sin vodi oca u planinu da ga ostavi u pecini dok ne umre ,a otac star?Samo se pitam kako  i zasto umiru tako dok su jos snazni? Ostali narodi medju njima i Srbi iz  istocne  Srbije ubijaju ili su ubijali svoje strare pre mnogo vekova ( Srbi pre 11 vekova). A neki i sada to rade u juzno agrickim plemenima . Skitsko pleme Masageta ide i korak dalje - zakolje staru osobu i pojede. Kod njih se smatralo za nesrecu da neko umre prirodnom smrcu. Dakle, kod mnogih naroda je postojao kako da ga nazovem - obicaj ubijanja starih ljudi iz svoje porodice onda kada postanu teret i ne mogu vise da se brinu sami o sebi!
Postoji cak i legenda kako je sin ubio svog oca, zakacio ga na kuku i krenuo da ga sahrani vukuci ga na toj kuki. Sa sobom je poveo svog sina. Kad su stigli na groblje covek htede da baci kuku ali mu sin rece. Nemoj da bacas trebace mi za tebe!
Ubijanje su najcesce vrsili sinovi i rodjaci pred celim selom. Telal  bi isao  od kuce do kuce i vikao  LAPOT SE VRSI U KUCI TOGA I TOGA DODJITE NA PODUSJE! U Homolju su stare ubijali tako sto su  im odrubljivali glavu plugom, U Timoku su ubijali motikom, U Makedoniji su klali, u Crnoj Gori udarali sekirom u potiljak, a u Bosni su trovali svoje stare. Na srecu ovaj uzasan obicaj prestao je kod slovena u XI veku kod Luzickih Srba u XVI,kod Crnogoraca sredinom XVIII veka, au Homolju tek u XIX veku. I danas se u okolini Zajecara moze cuti da je neko "gotov za motiku" da je star i nesposoban. I sam koren reci lapot - lap - znaci star, izlapeo, izgubljen...
Na zalost iako mnogi istoricari tvrde da lapot nije zaista postojao ( ja verujem da jeste) i danas se prema starim osobama isto tako ponasamo. I ne udaramo ih motikom ili sekirom nego zakonom i socijalnom degradacijom. Stari su umnogim zemljama dovedeni u situaciju ekonomske bede,ostavljeni bez sredstava za normalan zivot,te postaju lake zrtve fizickog zlostavljanja i ponizavanja.
I tako dok su neki narodi shvatili da ne treba ubijati stare jos u XI veku ( Srbi recimo) i to zato sto se svet ne sme lisiti mudrosti i iskustva koji stari ljudi poseduju, drugi prakticniji ljudi resili su to pitanje cisto finansijski kao Nemci na primer. Oni za zivota podele svu svoju imovinu deci ali deca potpisuju ugovor o dozivotnom cuvanju roditelja!
Poreklo ovog zaista bizarnog obicaja nalazi se u prici o Nemrima. Verovalo se da je narod Nemri davno  ziveo na ovim prostorima  a da su njegovi clanovi ziveli po 150-200 godina. Kako su bili sve stariji i nesposobniji a nisu mogli da umru bilo ih je potrebno ubiti. Na kraju ispada da je lapot jedna vrsta kolektivne eutanazije na tradicionalni nacin i u zavisnosti od podrucja do podrucja.
AKO TAKO GLEDAMO DA JE UBIJANJE STARIH KAO EUTANAZIJA I DA IH TIME OSLOBADJAMO BEDE, PONIZENJA, GLADI, FIZICKOG ZLOSTAVLJANJA, BOLESTI  ONDA JE TO "DOBRO"?! A NAMA KOJI OSTAJEMO ISTO JE " DOBRO'  JER NE MORAMO DA RADIMO ZA STAROG I NESPOSOBNOG CLANA PORODICE!
NAPOMINJEM DA TRENUTNO U SRBIJI PREZIVLJAVA JEDINO PORODICA KOJA IMA STAROG CLANA - PENZIONERA!
NAPOMINJEM TAKODJE DA ONA KUKA SA POCETKA TEKSTA CEKA SVE NAS TO JEST KAKO SE MI PONASAMO PREMA SVOJIM RODITELJIMA TAKO CE I NASA DECA PREMA NAMA!
A ZIVOTNI VEK SE ZAISTA SVE VISE PRODUZAVA PA CEMO BITI KAO ONAJ NAROD NEMRI- LAPOT NAM PONOVO KUCA NA VRATA!

SECANJA

SECANJA,SECANJA,SECANJA!!!.LEPA.BOLNA ,SAMO NASA!POKUSAVAMO DA IH LJUBOMORNO SACUVAMO OD ZABORAVA.Ali nase "police" u mozgu vremenom se popune i neka secanja izblede.a neka potpuno nestanu.Sa godinama je jos teza situacija .Jer se secanja iz skorije proslosti gube ,a nekim cudom "isplivavaju' secanja na detinjstvo i mladost.'RUPE"  u secanju su sve vece ,pa pocinjemo da imamo problema i sa samim sobom i sa okolinom.Sad sve zavisi od coveka do coveka.Nije uvek kriv "ALCHAJMER" ili staracka demencija .Nije uvek u pitanju bolest. U pitanju je prosta zasicenost mozga tolikom kolicinom informacija.Opet, s druge strane nas mozak je najsavrseniji kompjuter pa sve ono sto smatra nepotrebnim odmah baca "u korpu". Koliko nas po ceo dan pune informacijama to je prava sreca. Ali nazalost u korpi zavrse i nama bitne stvari jer jednostavno nastane "zamor materijala" .Cela ova prica nastala je zapravo zbog cuvene skracenice SBB KBB iliti sta bi bilo kad bi blo.Naucnici intezivno rade na "bekapu" secanja. Mislim da bi to bilo zaista fantasticno kad bi uspelo.Jer ako vec koristimo samo 10% mozga sto ga ne bi popunili secanjima .
BUDUCNOST.Svakako ce postojati dalje ovaj virtualni svet,hologrami, telepatija i bog zna sta jos.Ali ni jedan virtualni svet mi nikako nije zamena za ljudski mozak.U njemu treba da bude sve -samo u njemu.I sigurno ce doci do toga da u nase police u mozgu budu arhivirana sva nasa secanja.I to ce biti dobro iz mnogo razloga.Bez obzira sto svoje bitne informacije drzimo na laptopu ili mobilnom telefonu (koji su vam uvek dostupni) ipak je totalno bezveze da kad se sa nekim nadjete oci u oci  neophodnu komunikaciju vrsite preko tehnologije.Zar nekako nije lakse i bolje da odmah spojite sliku i secanja i da odreagujete u delicu sekunde ,a ne da ipak potrosite nekoliko sekundi dok pronadjete podatke na pomenutoj tehnologiji?Realno,ako vam preti opasnost zar nije najvaznije reagovati munjevito?
Proslost. Da, secanja su proslost. I sad je ostalo samo da vidimo da li je bas totalno dobro da se secamo svega iz proslosti. I LEPIH I RUZNIH STVARI. Kad su u pitanju ruzna secanja koja bi hteli da zaboravimo sto pre ,mislim da bi ipak trebali da ih stavimo u policu sa posebnom oznakom i da ih "vadimo' bas kad mora. Definitivno sam za to da sva secanja ostanu u mozgu.Evo na primer ja se vec suocavam sa pricom sa pocetka bloga.Zato valjda i kazu da stari ljudi "podetinje".Pa kako da ne podetinje kad im sva secanja sezu u detinjstvo ? Mnogo bih volela da vratim sva svoja secanja.I mislim da bi svi ljudi voleli da osobe koje su izgubili bilo privremeno ili zauvek mogu  da vide jasnije,a ne da budu samo izbledele slike.
SECANJA SU VEOMA BITNA I ZAISTA MISLIM DA JE DOBRO AKO NAUCNICI USPEJU DA NAM POMOGNU DA IH SVE ARHIVIRAMO!

NEMOGUCA MISIJA

NE ZNATE VI STA JE NEMOGUCA MISIJA! FILM ILI NESTO STO NE MOZE DA SE OSTVARI.Steta sto nije film jer bi onda sve bilo moguce bez obzira na naziv. Ali ako nesto zaista ne moze da se ostvari onda je to nasa realnost. Uslovi za penziju su za vecinu nas potpuno nemoguca penzija. Svrstala bih ljude samo za ovu priliku jer ne volim da ljude delim po bilo kom osnovu .Ali ovde se ne radi o to me ko je dobar a ko los. Ovde se radi o tome da niko nece dobiti penziju.
U prvu kategoriju stavila bih srecnike koji su po bilo kom osnovu dobili penziju i uzivaju kao moja komsinica Magdalena vec cetiri decenije (jos jedan radni staz - ne radis a dobijas u njenom slucaju veliku penziju jer je radila u vojsci kad se vojska cenila) i ostali koji preko 20 godina primaju penziju.
U drugu kategoriju svrstala bih one malo manje srecne koji su nekako dosli do 60-te, a imaju i 30-tak godina staza. I oni ce docekati penziju jer im nije tako daleko. Jedino da im pozelim strpljenje i zdravlje i oni ce upasti u jedinu grupu koja ima redovan prihod pa koliki je daje.
U trecu grupu spadamo mi koji nismo "ni za sta". To znaci par godina do 60-te, oko 20-tak godina staza. Posao nam nedaju, penziju takodje. Sve sto imamo to je overena knjizica od Sluzbe za zaposljavanje. Ako imate dobru decu dace vam nesto hrane u zamenu za cuvanje dece i kuvanje. Ako ste i tu nesrecni pa vam deca ne rade ili nalaze privremene poslove onda ste im vi samo visak .Evo zasto? U blogu o parazitima navela sam obrnut primer kad roditelji rade a deca do 35-te cekaju sve "na  gotovo". I to nekako funkcionise jer je majcinska ljubav potpuno bezuslovna i beskompromisna. Ali u slucaju da majka ne radi ,a opominje da nisu placeni racuni i trazi novac za hranu i higijenu, TU DECA POKAZUJU VELIKI STEPEN NETOLERANCIJE I "RATNI SUKOBI" SU  I ZA NAJMANJI IZNOS NOVCA.ISHOD NAJCESCE IDE NA STETU MAJKE KOJA ISTO POKUSAVA DA DOPRINESE ALI AKO JE JOS I BOLESNA TO TESKO FUNKCIONISE.
Cetvrta grupa za mene je teza nego ova treca u kojoj se nalazim,jer mi ipak imamo neku nadu ako nas posluzi zdravlje koliko toliko da cemo docekati tu penziju.Mladi, koji su trenutno radno sposobni, uglavnom ne rade ili" rade na crno " sto im u startu ne daje nadu da ce ikada skupiti radni staz.Moj sin me cak ubedjuje da penzija i ne postoji,da je to nesto sto je moja generacija izmislila. Da joj se ne nada i da zeli samo da radi i zaradi novac za zivot, a o buducnosti ne misli.Ni o radnoj ni o osnivanju  svoje porodice.
Buducnost.Tu bih mogla da otvorim i petu grupu. U nju bih stavila decu koja su se tek rodila ili koja ce se roditi. Da li ce zivot biti regulisan tako da se nece uopste raditi i da shodno tome nece biti ni radnog staza ni penzija? Vrlo moguce!
Proslost. To vise ne mogu da ponavljam bez sete. Moja baka,moja mama i mnogobrojna rodbina imali su ispracaje u penziju iz svojih firmi, vrlo svecano .U tim firmama su provele ceo svoj radni vek. Za razliku od mene koja sam promenila pet firmi,nakuckala 25 godina staza, ili moje cerke koja radi vec sedmu godinu  u bog zna koliko firmi bez dana staza?! STRASNO!!!!

JAPANCI,SRBI,FEJSBUK,MLADOST,STAROST

JAPANCI,SRBI,FEJSBUK,MLADOST,STAROST.Japanci su najstariji ljudi na planeti,ali ni mi se nedamo .Mi smo odlicni drugi.Fejsbuk je drustvena mreza prevashodno namenjena mladima za bolji protok informacija.Onda su stariji ljudi otkrili sve cari virtualnog druzenja ,citanje svih mogucih i nemogucih vesti bez odlazenja na kiosk,kupovina bez izlaska iz fotelje.Fejsbuk je postao starijim ljudima, oci usi,,zamena za otecene i bolne noge.Ali je oskrnavljena privatnost nase dece i unuka.Jer kako da kace na fejs svoje selfije,instragame i da ispisuju svoje misli  i smesne video klipove,kad znaju da mame,tate,babe,dede imaju uvid u to.E, stvarno ne damo mladima pravo na svo zivot.Em smo im unistili planetu ,em smo kao brojniji uspeli da ih sateramo samo na koriscenje mobilnih telefona.Stvarno smo uzasni .Mi smo odlucili da zivimo do 100-te i nazad ,da trosimo iako nemamo,da kupujemo kreme i lekove da produzimo zivot..A mladimo ne ostavljamo ni delic onog zivota koji smo mi imali.Sebicno,vrlo sebicno.Pa  i naprednu tehnologiju koji su oni stvorili mi smo s punim pravom preuzeli .Strasno.
Buducnost. Zamisljam.Japanci i Srbi se takmice za prvo mesto,one stalno upotrebljivane 2045-te godine.Srbi prosek 100 godina,Japanci 110.Srbi 110 Japanci 120 godina.Na srecu mladi su pronasli tehnologiju za novu generaciju kompjutera koju matorci nece moci da" provale" neko vreme.Nazalost samo neko vreme.Mladi - stari 1-0 do izjednacenja koje dolazi na svakih desetak godina.
Proslost.Da se vratim na Japance.Neverovatan nacin zivota koji oni vode (jedu pirinac i susi i vrlo su fizicki aktivni)verovatno je doveo do toga da budu zdravi i dugovecni.Ali sta je Srbe ovoliko ocelicilo da zive oko "stotke'?Uzmimo primer mog svekra. Jutro bez vinjaka i duvana u luli koji bazdi i turske kafe ne pocinje. Dorucak bez slanine "sapunjare" ili cvaraka se na racuna. Sarma sa suvim rebrima i "bar dva prsta masti" koji plivaju po serpi je njemu "normalan" obrok. Na Fejsu je bar sest sati dnevno.OJ SRBIJO GDE ODE.?Pa onda se jedan novinar potrudio da nam prikaze  serijal Zadnja kuca Srbija, gde opustela domacinstva "vode" babe i dede od 70 i navise godina koji i dalje vodu vade iz bunara, muzu krave,za koje sami plaste seno, riljaju baste i sade povrce,a ni radovi na popravci kuce ili stale im nisu strani. Uvece naravno moraju na"skajp" da vide decu i unucice.
Kao sto rekoh zivimo u neko vrlo cudno vreme!