SIGURNOST! BEZBEDNOST! STRAH JE NAJVECI POKRETAC I NAJVECI NEPRIJATELJ! STRAH OD GUBITKA ZIVOTA, OD SAMOCE , BESPARICE.... I DA LI JE NOVAC SIGURNOST? DA LI SU LJUDI KOJI IMAJU LICNO OBEZBEDJENJE ( TELOHRANITELJE) BEZBEDNI? STRAH OD NEIZVESNOSTI- BUDUCNOST?
Danas nesto razmisljam o tome kad se covek oseca sigurno? I sta je to sto ga plasi?Za mene je najveznije da smo deca i uopste moja porodica bezbedni u smislu da nam nista ne uzgrozava zivot. Da smo svi sigurni, na poslu, ulici u skoli, naravno u svom domu i da imamo da jedemo i da nam je toplo!Ne zelim ni da zamisljam kako je ljudima koji nemaju krov nad glavom , koji su proganjanani, gladni, uplaseni!A covek je zaista mnogo toga u stanju da prezivi. Nije ni svestan.Kad se nadje u potpuno bezizlaznoj situaciji covek ipak prezivi jer ga strah pokrece da cini neverovatne stvari samo da bi preziveo.Medjutim, sa strahovima nije lako. Neki su realni ,ali neki i ne. E, onda nastaju teske situacije. Vidimo opasnost i gde je nema i to nas koci.
Posle straha od gubitka zivota koji je realno najveci tu je i strah od besparice i bukvalno gladi. Kada covek ima najosnovnije za zivot i porodica mu je sigurna onda je sve u redu, Medjutim, nedostatak novca moze dovesti i do raspada porodice. Moze dovesti do bolesti i do problema jer se nema novca za lecenje.Nedostatak novca narocito utice na decu koja ne mogu da se uklope u drustvo jer nemaju recimo dobru garderobu ili ne mogu da izlaze u kafice i slicno.A opet. Kad se ima mnogo novca ni to nije dobro. Tek onda je strah za bezbednost i zivot.Koliko je to tesko pitanje da li je novac ono sto pruza sigurnost i srecan zivot. Koja je dobitna kombinacija? Neka zlatna sredina. Za pametne ljude! Neki vec imaju pohlepu i nikad im nije dosta. Zamisli da ne mozes da ides nigde bez telohranitelja jer mogu da te ubiju zbog tvog novca ili da ti kidnapuju clanove porodice i traze novac za otkup. Uzas! Meni to lici na lisavanje slobode!
Strah da ces ostati sam je takodje nesto sto te cini nesigurnim . Realno kako da uopste zivis ako nemas na koga da se oslonis? Moras da imas osobu kojoj bi i zivot poverio. Ne razumem onu pricu ljudi koji zive sami i kazu da im je super da imaju prijatelje, partnere ,ali vole svoju samocu. Ja u to licno ne verujem.Svakom treba neko, covek nije stvoren da zivi sam. I ne samo zbog osecaja sigurnosti.
I da. Mladi osecaju uzasan strah od buducnosti koja je potpuno neizvesna. I ja imam taj stra i svaki dan se zahvaljujem Bogu sto sam prosla ceo zivot, oformila porodicu i sad kad gledam njih zaista kazem koliko sam srece imala. Sta ce biti sa njima ko zna. Nikakv posao ili neki malo placen koji nije u struci, nemaju svoj krov nad glavom i potpuno mi je strasno i tesko sto ne znam kako da im pomognem.Njihov strah je potpuno opravdan. Koliko njima treba energije da prevazidju sve prepreke ovog drustva i ove civilizacije koja melje ljude pomocu tehnologije.
IMAM STRAH ZBOG NJIH! IMAM STRAH OD BUDUCNOSTI NASE PLANETE. OD NESTANKA OVE CIVILIZACIJE. IMAM STRAH ZA ZIVOTE SVIH LJUDI UOPSTE. I MISLIM DA NAM NA KRAJU NISTA NECE POMOCI . NI ONI NASI MAGICNI OPSTANCI U ZIVOTU.
ZATO BI TREBALI DA PREVAZIDJEMO SVE STRAHOVE I DA ZIVOT POSMATRAMO KAO NEKI VREMENSKI PERIOD KOJI NAM JE DAT DA U NJEMU OSTVARIMO SVOJE ZELJE I CILJEVE. DOBRA JE NEKA KOLICINA STRAHA DA NAS POKRENE. NEKA!!!! ALI NIKAKO NE SMEMO DA DOZVOLIMO DA NAS STRAH TOLIKO UKOCI I NE DA NAM DA PROZIVIMO JEDAN SRECAN I LEP ZIVOT.! I TO UPAMTITE SAMO JEDAN JE ZIVOT!
Danas nesto razmisljam o tome kad se covek oseca sigurno? I sta je to sto ga plasi?Za mene je najveznije da smo deca i uopste moja porodica bezbedni u smislu da nam nista ne uzgrozava zivot. Da smo svi sigurni, na poslu, ulici u skoli, naravno u svom domu i da imamo da jedemo i da nam je toplo!Ne zelim ni da zamisljam kako je ljudima koji nemaju krov nad glavom , koji su proganjanani, gladni, uplaseni!A covek je zaista mnogo toga u stanju da prezivi. Nije ni svestan.Kad se nadje u potpuno bezizlaznoj situaciji covek ipak prezivi jer ga strah pokrece da cini neverovatne stvari samo da bi preziveo.Medjutim, sa strahovima nije lako. Neki su realni ,ali neki i ne. E, onda nastaju teske situacije. Vidimo opasnost i gde je nema i to nas koci.
Posle straha od gubitka zivota koji je realno najveci tu je i strah od besparice i bukvalno gladi. Kada covek ima najosnovnije za zivot i porodica mu je sigurna onda je sve u redu, Medjutim, nedostatak novca moze dovesti i do raspada porodice. Moze dovesti do bolesti i do problema jer se nema novca za lecenje.Nedostatak novca narocito utice na decu koja ne mogu da se uklope u drustvo jer nemaju recimo dobru garderobu ili ne mogu da izlaze u kafice i slicno.A opet. Kad se ima mnogo novca ni to nije dobro. Tek onda je strah za bezbednost i zivot.Koliko je to tesko pitanje da li je novac ono sto pruza sigurnost i srecan zivot. Koja je dobitna kombinacija? Neka zlatna sredina. Za pametne ljude! Neki vec imaju pohlepu i nikad im nije dosta. Zamisli da ne mozes da ides nigde bez telohranitelja jer mogu da te ubiju zbog tvog novca ili da ti kidnapuju clanove porodice i traze novac za otkup. Uzas! Meni to lici na lisavanje slobode!
Strah da ces ostati sam je takodje nesto sto te cini nesigurnim . Realno kako da uopste zivis ako nemas na koga da se oslonis? Moras da imas osobu kojoj bi i zivot poverio. Ne razumem onu pricu ljudi koji zive sami i kazu da im je super da imaju prijatelje, partnere ,ali vole svoju samocu. Ja u to licno ne verujem.Svakom treba neko, covek nije stvoren da zivi sam. I ne samo zbog osecaja sigurnosti.
I da. Mladi osecaju uzasan strah od buducnosti koja je potpuno neizvesna. I ja imam taj stra i svaki dan se zahvaljujem Bogu sto sam prosla ceo zivot, oformila porodicu i sad kad gledam njih zaista kazem koliko sam srece imala. Sta ce biti sa njima ko zna. Nikakv posao ili neki malo placen koji nije u struci, nemaju svoj krov nad glavom i potpuno mi je strasno i tesko sto ne znam kako da im pomognem.Njihov strah je potpuno opravdan. Koliko njima treba energije da prevazidju sve prepreke ovog drustva i ove civilizacije koja melje ljude pomocu tehnologije.
IMAM STRAH ZBOG NJIH! IMAM STRAH OD BUDUCNOSTI NASE PLANETE. OD NESTANKA OVE CIVILIZACIJE. IMAM STRAH ZA ZIVOTE SVIH LJUDI UOPSTE. I MISLIM DA NAM NA KRAJU NISTA NECE POMOCI . NI ONI NASI MAGICNI OPSTANCI U ZIVOTU.
ZATO BI TREBALI DA PREVAZIDJEMO SVE STRAHOVE I DA ZIVOT POSMATRAMO KAO NEKI VREMENSKI PERIOD KOJI NAM JE DAT DA U NJEMU OSTVARIMO SVOJE ZELJE I CILJEVE. DOBRA JE NEKA KOLICINA STRAHA DA NAS POKRENE. NEKA!!!! ALI NIKAKO NE SMEMO DA DOZVOLIMO DA NAS STRAH TOLIKO UKOCI I NE DA NAM DA PROZIVIMO JEDAN SRECAN I LEP ZIVOT.! I TO UPAMTITE SAMO JEDAN JE ZIVOT!
