STRAST! DA LI JE BOLJE ZIVETI PREDAJUCI SE STRASTIMA ILI BITI OSLOBODJEN SVIH STRASTI KAO NAS GENIJE NIKOLA TESLA? STRAST NIJE ISTO STO I HEDONIZAM! UZIVATI U STRASTIMA I UZIVATI U ZIVOTU MOGU ALI NE MORAJU ICI 'RUKU POD RUKU'! VINO, STRAST, LJUBAV, LETO, ROMANTIKA, DIVLJA STRAST....

Vremenom neki pojmovi i reči menjaju svoje značenje, prelazeći iz nečega što je negativno u nešto što je pozitivno. Takav je slučaj sa pojmom „strast” za koji danas mnogi misle da označava snažno uživanje. Zato je strast poželjna u emotivnom odnosu, odnosu prema poslu ili prema životu.

Ono što je kolektivno zaboravljeno i potonulo u naše kolektivno nesvesno jeste znanje da imenica strast dolazi od glagola stradati, nastradati. U latinskom, takođe, passio dolazi od pati, što znači muka, trpljenje. Iz ovog korena je nastala i reč pasivnost, trpno stanje.

Ljudi su strasni kada nečemu čime se bave pripisuju najveću životnu vrednost. Posledica je da najviše uživaju kada se time bave, a najviše trpe kada im je to onemogućeno. Strast, prema tome, ne podrazumeva samo uživanje, već i trpljenje.Zašto je strast bila negativno označena? Zato što onaj koji se nečemu posvećuje strasno zanemaruje sve one druge životne vrednosti. Strasno zaljubljena osoba teško misli na nešto što nije povezano sa osobom u koju je zaljubljena. Ako takva osoba pati zato što je zaljubljenost neuzvraćena, ona se takođe teško koncentriše na bilo šta drugo osim na razlog svoje patnje. Dugotrajno ignorisanje drugih važnih aspekata života i društvenih uloga se na kraju završava nekim oblikom stradanja. To je i razlog zašto su strast i razum koji propoveda umerenost, suprotni koncepti. Poslednjih godina se strast afirmiše i preporučuje kao odnos koji prema svom poslu treba da imaju zaposleni u korporacijama. Strasna posvećenost poslu podrazumeva da osoba u tom poslu uživa, da ga radi kvalitetno, da tome posvećuje puno vremena, što za posledicu ima uspeh i finansijsko zadovoljenje. Kao i svaka strast tako i strast prema poslu ili „poslovni Eros” sadrži jedan skriveni problem. Strasni zaposleni koji svoje vreme posvećuju građenju svoje karijere nužno zapostavljaju druge aspekte života i druge društvene uloge. To može dovesti do toga da nakon par decenija zaključe da je to bilo dobro za korporaciju, ali ne i za njih kao osobe.

Podsetimo se na život našeg velikog naučnika čijoj pronalazačkoj strasti svi toliko mnogo dugujemo – Nikole Tesle. Kao što je poznato on je sebe u celini poistovetio sa ulogom fizičara i pronalazača tako da nije ni imao privatni život. Način na koji je svesno izabrao da vodi život daje nam pravo da na njega gledamo kao na heroja koji se žrtvovao kako bi što više dao čovečanstvu, ali se isto tako možemo zapitati da li je toliko žrtvovanje privatnog života bila dobra odluka.

Ako ste roditelj, da li biste voleli da vaše dete herojski živi kao Nikola Tesla ili da živi harmoničnim životom običnog smrtnika u kome je strast imperativ?

Strast! Strast je začin života, gorivo motivacije, katalizator kreativnosti, pokretač posla, aktivator mašte, ponekad i genijalnosti. Strast je najveća tajna uspešnih ljudi, onih koji mnogo postižu u životu. Većina nas je i nastala iz čina ekstaze i strasti. Svaki novi početak, unutrašnje preobraženje, pa i prve misli ujutru kad se probudite – na svom izvoru imaju strast. To je onaj dodatak koji pretvara „moram“ u „hoću i želim“, esencija posvećenosti nekome ili nečemu, to je ono što nas drma, vatra koja dolazi iznutra.Pored strasti koju Robert J. Vallerand zove „harmonična“, skladna strast i u kojoj ljudi imaju kontrolu i umeju da je zauzdaju, postoji i opsesivna strast, gde ljudi imaju nekontrolisan nagon da rade iako vide da zapostavljaju sve, pa i važne osobe, a rad im služi da bi stabilizovali negativan doživljaj sebe. Ovi ljudi, slično patološkim kockarima, ne osećaju unutrašnju radost i pozitivne emocije, retko su kreativni i obično se zavaravaju da imaju entuzijazam za posao – rade naporno, ali bez vatre. Sa doživljajem neuspeha povećava se opasnost opsesivne fokusiranosti na određeni cilj. Konstantan neuspeh može da tera ljude da dokažu da mogu ili ih potpuno čini bespomoćnim.ozvolite sebi iskorak iz kutije i gurnite je u stranu. Faktor iznenađenja osvežava monotoniju u vezi. Treba biti otvoren za lepotu trenutka, uraditi stvari uprkos logici, dozvoliti sebi bogatstvo slobode, kao kad u toplom danu skinete sve sa sebe i uronite u vodu iako znate da je hladna. Lek za kontrolu je da učinite nešto novo, nešto što nikada niste radili: plešite, svirajte, bavite se sportom... Strast neće doći sama, niti treba čekati da nam je neko probudi. Moramo sami! Za početak promenite ugao posmatranja: „Zašto?“ pretvorite u „Kako da“, rizik u šansu i priliku, problem u izazov, prisetite se neke situacije u kojoj je šef bio dobar, donesite neku biljku na posao, začinite atmosferu nečim novim... Lek za ravnodušnost i monotoniju je i iskrenost prema sebi. Treba biti hrabar i iskreno odgovoriti na pitanja: Da li u mom životu postoji neka oblast u kojoj iza ravnodušnosti skrivam svoj strah i bol? Kako mi je uspelo da potpuno otupim prema ljudima ili osećanjima do kojih mi je zaista stalo? Čiju ljubav, prijateljstvo ili dobrotu primam s ravnodušnošću?

Za početak je dovoljan samo jedan dan. Sreća je znati šta se hoće i strastveno to želeti. Kad odlučite da u jednoj oblasti imate više strasti – npr. u vezi, poslu, duhovnom razvoju – jedan dan se prepustite samo tome. Ako je vaš posao prodaja – učinite neku ekstra uslugu ili se posvetite potpuno kupcu, ako ste umetnik – stvarajte kao da upravo pravite remek-delo svoga života. Ako nemate vremena čak ni za rođeno dete, odlučite da odvojite sat vremena i budete sa njim. Zaboravite sve drugo i potpuno se posvetite. Kada ste se poslednji put odnosili prema svom partneru kao da vam je najvažnija osoba na svetu? Koliko često pokazujete da ga cenite i da mu se divite na iskren i smislen način? Koliko ste mu vremena posvetili da se seti da ima posebnu vrednost u vašem životu? Nema strasti bez iskrenog divljenja, argumentovana pohvala je najbolji afrodizijak.

Tek onda možete dodati još jedno ili dva „X“ u vaše odnose. Budite kreativni, igrajte se, izađite iz rutine, pronađite bezbedan način da ostvarite fantazije. Jurite strast kao poslednji noćni autobus i obnavljajte je. I na kraju, ako ste očekivali da ću uneti neko ograničenje, da ću vam reći da budete umereni, da logika i razum ipak treba da drže uzde strasti, prevarili ste se.
Vino, pice koje podrazumeva romantiku i divlju strast. Licno, ostala sam na pivu,ali ceznem za vinom, svecama, mesecom, morem...Vino -bozansko pice koje tera nasu krv da se uzburka i prepusti strastima. Biti strastven je bozji dar i ne treba se toga stideti. Samo ponekad treba malo zauzdati strasti koje prelaze granice. Kao i sve drugo, strast mora biti pod kontrolom!
LETI IPAK, STRAST SE OTME KONTROLI! VRELE TEMPERATURE OSLOBADJAJU NASE STRASTI! I TO JE U REDU! PONEKAD!
STRAST JE DOBRA U VECINI SLUCAJEVA JER NAM POMAZE DA BRZE DODJEMO DO ZELJENOG CILJA! IPAK, AKO SMO OPSESIVNO STRASNI NECE BITI DOBRO NI PO NAS NI PO ONO STO IZAZIVA TU NASU STRAST!
PA OPET BOLJE JE BITI STRASTVEN I SVOJU STRAST USMERITI KA NEKOM ILI NECEM NEGO BITI HLADAN I RACIONALAN PO SVAKU CENU!
ZIVOT JE TAKO KRATAK DA BISMO GA PROTRACILI. PRONADJITE SVOJU STRAST I VIDECETE KOLIKO CE VAM ZIVOT BITI KVALITETNIJI!

NOC,MRAK, CRNO

NOC! MRAK! CRNO! NOCU SE DOGADJAJU I NAJLEPSE I NAJSTRASNIJE STVARI!KAO I SAM ZIVOT NOC IMA SVOJU MAGIJU. Kada ste  zaljubljeni noc jepravo vreme za vas. U momentu kad se radja novi zivot obicno je noc (babice kazu da je to zato sto se i "prave" nocu).Ali i smrt najcesce dolazi nocu kada je mrak i sve crno.Noc se razlikuje prema godisnjem dobu. Zimska noc dobra je samo za vodjenje ljubavi i spavanje, dobro i radjanje. Zimska je potpuni horor za ljude koji umiru ili su tesko bolesni, za cekanje nekoga ili necega jer zbog duzine mraka ljudi jos vise strepe,jos im je teze da docekaju svetlo(jutro) .Na rastanku sa zivotom noc svojim crnilom krije smrt ,a zimi posebno napravi da sve bude jos strasnije, duga i hladna noc ni ostalim ljudima koji moraju da je provedu budni zbog posla ili neceg drugog nije laka.Nasuprot tome letnja noc je fantazija. Stigne se i ljubiti i radjati,a bolesnicima brze stize novo jutro,nova nada. Radnicima u trecoj smeni psiholoski svetlost a ne mrak daju potrebnu snagu da zavrse svoj nocni rad lakse. Smrt dolazi jer se ne moze izbeci,ali nekako je i ona laksa ako se desi brze i ne po mraku koji bude i dobar deo dana (znate ono smraci se vec u cetiri popodne,a svane tek u osam ujutru).Leti je dan do pola deset uvece,a  svice vec u cetiri ujutru i tako smrt nekad i pobegne i odlozi svoj posao.Lepe su i romanticne letnje veceri i kad si sa nekim ili cak i kad si sam jer mozes da setas pored reke ili gradom sto ti zimi bas i nije na pameti.Noc je uvek prekrivena velom tajni jer sve one radnje koje nisu u skladu sa zakonom ljudi obavljaju nocu.
Buducnost. Sve i da se promeni racunanje vremena i da se vise  ne upravljamo prema Suncu i Mesecu opet ce postojati neka svetlost i neka tama. Mozda ce nam noci biti dugacke kao one sto su sada na Severnom polu. Kako li ce ta varijnta uticati na zivot ljudi ne znam,ali se nadam kako ce ljudski vek biti duzi pa ce opet moci da se omoguci ljudima da imaju vremena  i za dan i za noc. U Svemiru postoji jos svetlosti mozda ne ovakve kakvu je svi znamo nego drugacije .Zato sam sigurna da je i ona tamnija, a tek tama  ili noc .To je tek jedno veliko crno mracno nepoznato iskustivo.
Proslost. Nema mudrovanja. Tema koja ne moze da se provuce kroz proslost. Jer ljudi su od svog postanka imali dan i noc. Noc je uvek sluzila za kruzenje ciklusa zivota, za misterije,vestice,duhovi,vampiri,vukodlaci i ostali izlazili su samo nocu i plasili sujeverni narod. Doduse verovanja u neke od  njih i danas postoje. A zasto su se te spodobe pojavljivale samo nocu? Verovatno sto je covek u onom mraku izgubljen izmedju sna i jave i sve vidi i oseca drugacije.
To je verovatno objasnjenje zasto nas noc saceka uvek nespremne,uvek uplasene i podlozne verovanjima da je san java a java san. I bez obzira sto ima svoje lepote nekako jedva cekam jutro jer onda sigurno znam sta se dogadja.