PRAZNA DUSA KAO PRAZAN PAPIR

DAN PRAZNOG PAPIRA! LJUDI BEZ ADRESE! LJUDI BEZ LICA! DIPFEJK! NEKO SE KRIJE IZA UBERA NEKO IZA MASKE! TABULA RAZA! DA LI JE  'PRAZNO' ONO STO VIDIS ILI ONO STO NE VIDIS?
Moj omiljeni dan koji koristim jednom godisnje. Dan koji koristim da pisem o svojim razmisljanjima ne bas  na odredjenu temu kako obicno cinim. Opusten dan!
DZON LOK je uveo termin TABULA RAZA po kome se svi radjamo kao "neispisana ploca" -prazni! Sticanjem znanja i raznih sposobnosti i vestina mi ispisujemo svoju licnost i gradimo svoje unutrasnje lice. Za spoljno lice se pobrinula "majka priroda" i ono je takvo kakvo je ( sem kad ga sami menjamo plasticnim operacijama ili kad nas hakuje dipfejk). Socijalni zivot nas takodje ispunjava i bez njega je nemoguce ziveti. Ipak... Unutrašnja praznina je stanje uma koje je uzrokovano manjkom ljubavi. Kada ne volite sebe, ignorišete svoja osećanja i pokušavate da dobijete pažnju i potvrdu od strane drugih, možete doživeti osećaj unutrašnje praznine.
Svi ljudi su kreativni i puni potencijala, ali ne iskoriste svi ovaj potencijal i tako gube svoje vreme i energiju. Tada pokušavamo da popunimo prazninu hranom, vezama, poslom i stvarima koje bi trebalo da nam odvuku pažnju.
Najvažnija stvar koju treba razumeti je da je osećaj praznine stanje nedostatka. Većina ljudi koja se bori sa hroničnim osećajem praznine imala je roditelje koji nisu bili sposobni da imaju blizak odnos s njima. Kada se ne dobija dovoljno ljubavi i pažnje u detinjstvu, tada počinješ da veruješ da nisi dovoljno dobar. To znači da je pravi uzročnik unutrašnje praznine manjak emotivne konekcije i demonstracije ljubavi.
Kao rezultat, ovaj osećaj može da putuje kroz naše živote kao prtljag. Manjak osećanja pripadnosti postaje traumatičan otisak koji postaje tako akutno neprijatan da smo voljni da učinimo bilo šta kako bismo se otarasili tog osećaja.
Od unutrašnje praznine do depresije iako ovo osećanje nije neuobičajeno za većinu ljudi, ako se ostavi bez nadzora, može dovesti do hroničnog poremećaja kao što je depresija. Osim toga, ljudi imaju tendenciju da beže od ovog osećaja konzumirajući alkohol i droge, što povećava šanse da dođe do zavisnosti od droge ili alkohola. Zato će predstava o tome šta vam je zaista važno pomoći pri saznanju šta uzrokuje da se osećate prazno iznutra.Ključ u borbi protiv osećaja praznine je da nađete šta vam nedostaje.
Za njih se kaže da su „ljudi bez lica i imena“, koji su prošli najmukotrpnije psihofizičke treninge i najteža testiranja. Njihovi glavni zadaci su borba protiv terorizma i terorističkih grupa, njihovo hapšenje i likvidacija, gušenje oružanih pobuna, obavljanje operacija na neprijateljskom tlu, rešavanje talačkih situacija, sprovođenje diverzantskih i protivdiverzantskih akcija.Nesto potpuno drugo su ljudi bez adrese. Ljudi koji  i danas u ovom veku tehnologije  nemaju mesto boravka iz razlicitih razloga. Ili su   nomadi ( nekad i Romi), ili su migranti ili se kriju iz nekih razloga ( mozda su meta ljudi bez lica?) Kako god, meni je strasno da ljudsko bice nema adresu, lice, dokumenta,  nista sto  ga cini ljudskim bicem! Strasno!
Sad i ljudi su cudni. Neko se krije iza maske svojom voljom, stiteci svoj identitet, nekom kradu identitet, neko  ima zasticeno lice i uopste prica o identitetu je vrlo zanimljiva.Identitet je trajno osećanje celovitosti i postojanosti ličnosti uprkos promenama u njoj i oko nje. Osećanje identiteta počinje da se formira u detinjstvu, a posebno tokom adolescencije kada postoje i najveće krize identiteta. Kada osoba postavlja sebi ključno pitanje „ko sam ja”, „čemu težim”, „odakle sam” i sl. Poseban značaj u procesu formiranja identiteta imaju osobe iz najbliže okoline, ali i sistem socijalnih vrednosti zajednice u kojoj pojedinac živi. Prema Eriksonu, osećanje ličnog identiteta zasnovano je na zapažanju samoistovetnosti i neprekidnosti postojanja u vremenu i prostoru, kao i opažanja činjenice da drugi ljudi zapažaju i priznaju ovu činjenicu. Pojedinac koji je stekao osećanje ličnog identiteta ima doživljaj kontinuiteta između onoga što je bio nekada, što je danas, kao i onoga što zamišlja da će tek biti. I sad zamisalite kad svojom voljom nemate identitet ili da  vam  ga
neko ukrade. Koja god je varijanta u pitanju je strasno!
Odgovor na pitanje da li je strasnije da je prazno ono sto vidis ili ne vidis bio bi najverovatnije taj da je gora praznina u dusi. Realno, taj je osecaj bas uzasan.
KOLIKO GOD DA RAZMISLJAM NE MOGU DA SHVATIM TU BORBU ZA LEPO LICE, TO ZIVLJENJE  BEZ IDENTITETA, TO NOSENJE MASKI KAO JEDINU MOGUCNOST DA PREZIVITE.  U CELOJ PRICI SAMO PRAZNINA DUSE IMA SVOJU TEZINU I REALNOST!

DOBRE VIBRACIJE

DAN PRAZNOG PAPIRA. TRADICIONALNO JEDNOM GODISNJE.  I NIJE OVAJ PUT ZATO STO  POSTOJI ZASTOJ U INFORMACIJAMA ( ZNATE ONO UVEK ISTE VESTI) NEGO ZATO STO JEDNOSTAVNO OVAJ VREO JUNSKI DAN ZELIM DA POSVETIM ISKLJUCIVO DOBRIM VIBRACIJAMA!
Najbolji osecaj je slusati muzikicu tipa "Despasito" koja je stigla do neverovatnih 6,2 milijarde pregleda. Nikako najbolja, najkvalitetnija ili slicno, ali pevljiva, lagana, opustajuca.  Nema svih onih rastanaka, suza,  bola  i sta vec cini ljubav. Rejting je verovatno na neku foru "prebudzen" ili mozda zaista  pokazuje ono sto je ljudima neophodno - opustanje. U opustajucu muziku spada svakako i ova muzika alfa generacije i  mladih koji jesu i kojih se tako osecaju. Mozemo mi da prozivamo Jalu i  Rastu, Cobija, i strane  izvodjace nove pop i hipo hop muzike, ali da li bi vam na dnevni stres bolje uticao Bah ili Senida? Ima zaista nesto u tome sto ozbiljna muzika jeste kvalitet koji ne prolazi, a danasnji broj 1 u trendingu je za  mesec dana zaboravljen, medjutim ljudima je dosta ozbiljnosti situacije sveta u kome zivimo. Zato, opustite se ljudi. Muzika cini cuda. Sto ne znaci da ne postujem sve vrste muzike. I narodnjake i klasike. Svaka muzika koja vam prija cini dobro za vasu dusu samim tim i za telo!
Ako niste nikada vodili dnevnik , ili ste ga vodili oko puberteta, predlazem vam da mu se opet vratite. Nista nije toliko dobro nego negde ostaviti svoje misli. Prazan papir je lekovit, neophodan tako reci. I papir bukvalno trpi sve, sto se ne moze reci reci za osobe sa kojima delite svoje misli. I nemojte mi tu pricu, da vodim dnevnik ko tinejdzer, nemam vremena, kakva glupost... Ne svaki dan, ne kao obaveza, nego jednostavno u slavu reklasiranja i rasterecivanja mozga. Um je ponekad  potrebo potpuno isprazniti i njime napuniti prazan papir. Dobro i za jedno  i za drugo,  a kada kroz neko vreme procitate sta ste napisali oseticete  neprocenjivu srecu i radost ili makar setu i secanja, ali oseticete nesto vazno.  Sto se ne moze reci za svakodnevni osecaj  koji nam donosi stresan nacin zivota i veoma ubrzan nacin, zbog koga informacije ne mozemo ni da obradimo kako treba. ali kada zapisemo tu informaciju i citamo je iznova i iznova, e onda je  potpuno druga prica.
Za opustanje nekome je potreban alkohol, cigarete cak i po neki dzoint. Tako radi vecina ljudi ( bar ova prva dva), a covek imitira drugog coveka kao svaki majmun, pa pije i kada mu se ne pije i pusi drustva radi. Sad, popiti neki koktel ili hladno pivo , viski sa ledom ( salim se viski je uzasan) nije lose. Napiti se na vrucinu je katastrofa. Te je svakako bolje da vas ponese muzika nego opijenost od alkohola i droge.
Citanje knjiga pored pisanja dnevnika moze da vam izgleda kao potpuno i bespotrebno gubljenje vremena . Pisci su posebni ljudi, oni svet oko sebe vide drugacije. Dogadjanja  u njihovim zivotima bilo da se radi o ljubavi, poslu roditeljstvu mogu i te kako da vam pomognu da sagledate stvari koje se vama dogadjaju. Da nadjete dobar savet, utehu ako treba pa i resenje nekih problema. Tako gledajte na knjige i videcete jedan potpuno novi svet. Da ne pominjem direktni  uticaj kolicine procitanih knjiga sa vasim vokabularom. Takodje, utvrdila sam i veliku vezu pisaca i putnika kroz vreme i naravno vanzemaljaca. Pa su tako oni sadrzani u jednoj licnosti na PRAZAN PAPIR preneli  svoje misli i zapazanja i tako nam doneli mnoge istinite informacije koje su filmadzije takodje posebni ljudi preneli na film i priblizili  ih onima koji ne vole da citaju.
Treba ispostovati leto i napuniti se suncem i pozitivnom energijom . Prihvatajmo zivot gledajuci ga kroz ruzicaste naocare ( to koriste zaljubljeni). Mozda vam se 'pelcer" primi pa kad pocnu jesen izima vi jos leprsavi i opusteni. Svakako ne znaci da budete lakomisleni itotalno se opustite ne izvrsavajuci obaveze koje sacinjavaju ( nazalost) nas zivot. Samo zelim da kazem da treba uneti mnogo vise optimizma i probati sto vise da terate negativnu energiju od vas.
Sto se tice putovanja pa to bi bilo super kad bi finansije dozvoljavale. Ali, kao sto svi znamo more je jako jako daleko.  Da bi pobegli sa asfalta  nije neophodno otici iz grada. Dovoljno je otici na neko od mnogobrojnih beogradskih izletista. Mesto uz reku i pogled koji prati njen  tok i nebo koje se spaja na horizontu, sunce koje "upada" u vodu i  recne galebove  i camce  isto je kao i na moru ako imate dovoljno maste.
NISAM ZABORAVILA NA LJUBAV. NJU SAM OSTAVILA ZA KRAJ DA SE ZASLADIMO.   VOLITE NAJVISE STO MOZETE - PARTNERA, DECU, RODITELJE, PRIJATELJE - PRUZAJUCI MNOGO LJUBAVI SIGURNO CETE JE DOBITI NAZAD KAO BUMERANG. ZELECI SAMO DA VAS VOLE  JE VRLO SEBICNO I  NEGATIVNO I ZA VAS  IZA OKOLINU!
ISKORISTITE LETO! PISITE DNEVNIK! OPUSTITE SE!  VOLITE SVIM SRCEM! CITAJTE! NAPUNITE SE POZITIVNOM ENERGIJOM - TO  JE NESTO NAJBOLJE STO MOZETE UCINITI ZA SEBE!

DAN PRAZNOG PAPIRA

NA DAN PRAZNOG PAPIRA U MOJOJ JE GLAVI HILJADU MISLI! MOZE LI UOPSTE DA STANE TOLIKO MISLI U JEDNU OBICNU ZENSKU GLAVU? MOZE VERUJTE!MISLI  O TOME STA JE ISTINA, A STA LAZ? MISLI  O LJUBAVI ONOJ BEZUSLOVNOJ KOJOM VOLIS SAMO SVOJU DECU.O SVETU OKO SEBE I O MOGUCNOSTI TVOJE PERCEPCIJE DA VIDIS STVARNOST. O SAKSIJI CVECA KOJU DOBIJES, A NIJE NI 8. MART NI TVOJ RODJENDAN!O ZDRAVLJU I BOLESTI.O PROSLOSTI  I BUDUCNOSTI . I TOLIKO MISLI O PORODICI  I SVAKODNEVNIM SITNICAMA. PA SKUPI SE BOGA MI! NA DAN PRAZNOG PAPIRA KOJI SAM USPOSTAVILA JOS PRE TRI I PO GODINE SMATRAM DA IMAM PRAVO DA DAM ODUSKA TIM MISLIMA KOJE NISU JEDNA TEMA,KOJE NISU POVEZENE ( ILI MOZDA JESU) I TAKO ISPUNIM PAPIR ,A OPET ON OSTAJE PRAZAN ZA BUDUCE NAMENSKE TEKSTOVE. JER...
Misli nikada ne napustaju moju glavu i ne mogu se pretociti ni na jednu poznatu velicinu papira.Danas sam posebno raspolozena. Znate onaj osecaj kad niste ni bas srecni, ali ni bas nesrecni. Kad nemate konkretan razlog ni za tugu ,ni za veselje.Kad ste "prazni" i "puni" - pomesanih osecanja.I kada sve sto osecate i mislite ima ogromnu tezinu i pritiska vas oduzimajuci vam svu volju i snagu.Kada pozelite da ne ustanete iz kreveta i kada vas ni ona beskarajna ljubav prema bliznjima ne moze naterati da se osecate dobro.Ljubav vas gusi. Imate je toliko da ne znate sta cete sa njom. Neko me od dece upita neki dan: Mama, jel bolje voleti ili biti voljen? Ne znam - rekoh.I stvarno ne znam.Imam ljubav i dajem je nesebicno vec vise od 30 godina svojoj porodici .Ali ,zadnjih godina kada se porodica definitivno raspala ( svi sem starije cerke zivimo i dalje zajedno- ali svako zivi svoj zivot) osecam ogromnu potrebu da i meni neko pruzi ljubav  i paznju.Da sednemo kao nekada  i da pricamo  i da slusamo muziku, da  zajedno rucamo i igramo karte i jamb.Da delimo svoje misli i osecanja. Ne mogu da vise izdrzim bol razdvajanja.Kako se stigne do toga da porodica postanu stranci s kojima delis jedan prostor? Kada su svi poceli da imaju neki svoj tajnastveni zivot? Pa i ja sa ovim okretanjem Fejsbuku i blogovima. Sve manje pricamo jedni sa drugima.
Dosla sam do toga da provodim svo vreme na kompjuteru. Spoljni svet ne zalazi u moju sobu. A ni ja ne idem nigde. I ne smeta mi niti mi nedostaje. Otkad ne radim ( rad po kuci nikad nije uracunat  u neki rad) svkak moja misao su  moja deca. I dok sedim i pisem blogove zbog kojih sam procitala brdo tekstova po internetu ili se dopisujem sa prijateljima sa Fejsbuka opet se mislim da li je ono sto mi deca kazu  o sebi istina. a nekada sam  im verovla - mozda i vise nego sto sam trebala.  Sada kada sam postala nepoverljiva zbog ovoliko lazi koje su oko mene pocela sam da sumnjam i u svoju porodicu pa i u samu sebe. Jos jedan dokaz da ovoliki protok informacija nikako nije dobar. Danasnjim roditeljima je teze nego ikad. Zaista kako usmeriti decu u pravom smeru? I koji je uopste pravi smer? Sva znanja i ubedjenja koja sam dosad imala pokazala su se kao netacna. Sad tek vidim koliko nista nije konstanta za koju mozes da se uhvatis. Sigurno da je dobro imati uvid  u desavanja u celom svetu,znati sta se svakog sekunda desava na svakom mestu na planeti. Ali kako da saznam sta muci mog sina ili cerku?
Sutra cu napisati novi blog koji ce citati ljudi sirom sveta  i bicu srecna i zadovoljna zbog toga . A onda cu se okrenuti oko sebe  i videcu praznu sobu i cutacu ceo dan jer deca nisu kod kuce do uvece, a i to je kasno uvece tacnije oko i iza ponoci. Nekad ih sacekam budna i  zeljna razgovora  i tad se raspricamo nekad  i do jutra. I tako postajem "nocna ptica" sto nikad nisam. I shvatam da deca moraju da imaju svoj zivot. I ja sam otisla od kuce i stvorila svoju porodicu ali sam uvek svakog dana bila u kontaktu sa svojom majkom ( dok nije umrla)  i to mi mnogo nedostaje. Moja deca iako fizicki zive ovde nekad po dva dana ne progovore sa mnom. Ne sto smo u svadji ,nego se ne sretnemo zbog razlicitog vremena spavanja.  I tako teku dani i ja sam zahvalna za svaki dan koji mi je dat. Pa, ipak bila bi beskrajno zahvalna kad bi se vratilo vreme koje smo provodili zajedno- porodicno. Ili da svako od njih nadje sebi partnera  i osnuje svoju porodicu koja bi dolazila ovde u nasu porodicnu kucu na druzenje!
Prazan papir kao i praznu dusu mogu da ispune samo reci! 

DAN PRAZNOG PAPIRA II

DANAS JE DAN PRAZNOG PAPIRA BROJ 2. IMAM PRAVO DA GA KORISTIM JEDNOM GODISNJE, KAKO NISAM U 2015-TOJ EVO GA VEC NA POCETKU GODINE. TO ZNACI DA TEKST NECE BITI O JEDNOJ TEMI ILI U RAZLICITIM VREMENIMA. NEGO ONAKO "IZ DUSE".
Pocnimo od toga koliko smo obezvredili znanje. Vaterpolisti su po treci put (valjda) postali prvaci Evrope. To je super! Ali, na tom balkonu gde docekujemo sportiste sa medaljama nocas nije bilo mesta  za matematicare sa medaljama. I to nije prvi put. O nasim mladim  matematicarima, fizicarima, biolozima i drugim potencijalnim naucnicima niko ne govori. A oni kad nemaju kud ,a zele da se jos usavrsavaju odlaze u inostranstvo. Kad tamo nesto postignu, zovemo ih da se vrate. A nekad kao sto se sad desava ( ne mogu da verujem) jedan ministar kaze doktorima, ako vam se ovde ne svidja idite iz zemlje. Oni  to rade vec godinama i bez da ih on tera (cak oko 1000 je otislo zadnjih godinu dana). Sto nas vraca i na sport. Nikom od ovih mladih ljudi koji su uspesni sportisti niko nije pomogao da to postanu ( I Novak se skolovao za ovakav tenis u inostranstvu) ,a kad postanu popularni onda ih stavljamo na cuveni balkon i divimo im se. Tako i treba da im se divimo. Ali ne samo sportistima i ne samo kad postanu prvaci!
Citirala bih i americkog sten-dap komicara DZordza Karlina koji je napisao "Paradoks  naseg zivota"koji je posvetio svojoj preminuloj supruzi. Jako me je dirnulo.
NAUCILI SMO KAKO DA PREZIVLJAVAMO, ALI NE I KAKO DA ZIVIMO,
DODAJEMO GODINE ZIVOTU, ALI NE I ZIVOT GODINAMA,
IMAMO VECE ZGRADE, ALI KRACE ZIVCE,
SIRE PUTEVE, ALI UZE VIDIKE,
TROSIMO VISE, ALI IMAMO MANJE,
KUPUJEMO VISE, UZIVAMO MANJE,
IMAMO VECE KUCE, ALI MANJE PORODICE,
VISE UDOBNOSTI ALI MANJE VREMENA,
IMAMO VISE DIPLOMA, ALI MANJE RAZUMA,
VISE ZNANJA, ALI MANJE RASUDJIVANJA,
VISE STRUCNJAKA MA JOS VISE PROBLEMA,
VISE ZNANJA U MEDICINI ,A SVE MANJE ZDRAVLJA,
PIJEMO PREVISE, PUSIMO PREVISE, TROSIMO NEPROMISLJENO, SMEJEMO SE PREMALO,
VOZIMO PREBRZO, OLAKO SE LJUTIMO, PREKASNO LEZEMO USTAJEMO UMORNI, CITAMO NEDOVOLJNO, PREVISE GLEDAMO TV,
UVECALI SMO NASE POSEDE, ALI SMO UMANJILI NASU VREDNOST,
PREVISE PRICAMO, PREMALO VOLIMO ( KAD STE ZADNJI PUT REKLI PARTNERU ILI BLISKIM OSOBAMA DA IH VOLITE ILI KAD STE IH ZAGRLILI I POLJUBILI?),
ZAGOSPODARILI SMO SPOLJASNIM PROSTOROM ALI NE I SOBOM,
OVO JE VREME VELIKIH LJUDI ALI MALIH KARAKTERA, PRECISCAVAMO VAZDUH ALI NE I DUSU, GRADIMO KOMPJUTERE SA MNOGO MEMORIJA, ALI SVE MANJE RAZGOVARAMO,
SVE JE VISE RAZVODA U OVOM FINANSIJSKOM BLAGOSTANJU ,SVE JE VISE LUKSUZNIJIH KUCA ALI PODELJENIH DOMOVA, I TABLETA KOJI MOGU SVE  DA TE ORASPOLOZE, OTUPE I UBIJU!
PROVEDITE STO VISE VREMENA SA VASIM VOLJENIMA JER ONI NECE BITI VECNO PORED VAS!
SMEJTE SE DUGO, CESTO I ISKRENO, SMEJTE SE DOK NE IZGUBITE DAH!
Zaista velicanstven tekst. Zaista zivimo u vreme paradoksa, kao i onog na pocetku teksta. Zato probajmo da u nasem zivotu ispravljamo te paradokse koliko god mozemo ,bicemo srecniji sigurno. Mada je veliki problem sto je paradoks naseg vremena na globalnom nivou. Zato stvorimo u svojoj porodici  OAZU u kojoj ce biti mnogo ljubavi a malo paradoksa!