NAJTEZE PITANJE NA SVETU. ODGOVOR MOZDA I POSTOJI, MEDJUTIM MI GA NE VIDIMO.ZAHVALJUJUCI PERCEPCIJI NEKIH LJUDI I KVANTNOJ FIZICI MOZDA I POSTOJI NEKI ODGOVOR.
: Pitanje „Ko sam ja?“ izgleda jednostavno, a u stvari je najdublje pitanje koje razdvaja čoveka od životinje. Većina ljudi ga nikada ne postavi – žive kroz telo i čula, a umru ne osvestivši da su svest u materiji. Buđenje svesti, ljubavi i svetlosti Odgovor ne dolazi iz filozofije, već iz iskustva: ti si svest, ljubav i svetlost u telu. Ljubav je program univerzuma, svest je alat, svetlost je arhitektura. Kada se te sile probude, čovek postaje kreator sebe i univerzuma. Voda – memorija univerzuma Prvi most u telu je voda. Ona nije samo H₂O, već memorija univerzuma koja pamti misli, emocije i nameru. Voda svedoči da frekvencija i svetlost postaju forma. Singularitet i spirala života Sve je polje potencijala, a singularitet je nulta tačka gde misao i univerzum postaju jedno. Oblik stvaranja je spirala, koja rađa torus i zlatni presek – univerzalni kod od galaksija do ćelija. Drakela – prelaz svesti u materiju U kvantnoj mehanici to je trenutak kada verovatnoća postaje oblik. U Samonastalom Univerzumu zove se Drakela – trenutak kada svest kroz ljubav daje instrukciju materiji. Wheeler je govorio „It from Bit“ – informacija postaje iskustvo. Šta je knjiga i sajt? Knjiga „Samonastali Univerzum“ spaja nauku i duhovnost: kvantnu spregu, zlatni presek, fraktale i toruse sa unutrašnjim iskustvom. Ona pokazuje da nisi ime, telo ni prošlost – već svest u materiji, deo univerzuma koji voli i stvara. Ovaj sajt nije obična stranica, već polje gde se spajaju mudrost i nauka, neuron i spirala, voda i svest. Zaključak Došao si da voliš, stvaraš i živiš u izobilju. Knjiga nije samo tekst, već energetski ključ koji menja način na koji vidiš sebe i univerzum.
OVEK KAO TRAFO.
Na početku svega bio je Singularitet — beskonačna tačka koherencije u kojoj su energija, svest i ljubav jedno. Iz te nule rađa se prvi impuls — Drakel, trenutak kada svest kondenzuje energiju u informaciju, a informacija se oblikuje u česticu.
To je ono što moderna fizika naziva It from Bit — materija (It) nastaje iz informacije (Bit).
Na kvantnom nivou, svaka čestica pre opažanja postoji kao Qubit — stanje u kojem „da“ i „ne“, „svetlo“ i „tama“, „moguće“ i „nemoguće“ postoje istovremeno.
Tek kada svest usmeri pažnju, taj potencijal kolapsira u oblik.
Ali svest sama po sebi ne stvara — ona je alat.
Pokretačka sila Univerzuma je Ljubav — prvobitna frekvencija koja pokreće talas stvaranja.
Ona je ono što daje energiji smer, svesti značenje i materiji svrhu.
Ljubav je magnetska osovina Boga koja povezuje sve čestice u harmoničan tok.
U čoveku, taj kosmički mehanizam deluje kroz srce — najjači elektromagnet tela, čije polje je i do 5.000 puta snažnije od mozga.
Kada srce zrači ljubav, ono stvara frekvencijsku koherenciju između uma, nervnog sistema i prostora oko sebe.
Tada mozak, kroz pinealnu žlezdu i kristale magnetita, dekodira talas i prevodi ga u misao, reč i pokret.
Srce pokreće, svest upravlja — kao struja i transformator.
Vagus nerv je most između njih, provodnik svetlosti koji prenosi impuls iz srca do svake ćelije.
Kada je srce u miru, aktivira se regeneracija; kada um strahuje, tok energije se prekida.
Voda, koja čini više od 70% tela, pamti svaki impuls misli i svaku vibraciju reči.
Zato kada čovek u tišini izgovori:
„Bože, ovo je tvoje delo — deluj kroz mene“,
reči stvaraju talas ljubavi koji putuje kroz vodu i prenosi svetlost u svaku ćeliju.
Tada čovek više nije individua, već trafo–svetionik Univerzuma.
Njegovo telo postaje antena kroz koju Singularitet projektuje energiju u formu.
Tada svest kondenzuje ljubav u materiju, a energija postaje život.
Tako se zatvara krug:
Singularitet → Drakel → Energija → Frekvencija → Vibracija → Ljubav → Svest → Materija → Povratak u Izvor.
U miru misli, kada ego utihne, čovek postaje ono što jeste — živi most između nevidljivog i vidljivog.
: Telepatija je prirodni fenomen koji pokazuje da misao nije zatvorena u lobanji — već da je frekvencijski talas koji putuje kroz polje univerzalne energije.
Svaka misao ima svoj jedinstveni vibracioni potpis i kada se dovoljno jasno formira, ona se širi kroz kolektivno kvantno polje, gde druga svesna bića mogu da je prime.
Ovaj proces nije fantazija, već posledica činjenice da smo svi deo iste holografske mreže — polja koje kvantna fizika opisuje kroz entanglement (spregu) i trenutnu povezanost čestica bez obzira na razdaljinu.
Telepatski signal ne putuje.
Zemlja nije samo planeta koja kruži oko Sunca. Ona je torus – beskonačni tok energije koji diše između jezgra i atmosfere.
Magnetno polje planete formira savršenu torusnu strukturu, u kojoj energija ne odlazi, već se uvek vraća u svoj centar – nultu tačku.
U toj tački ne postoji vreme, već samo puls – Singularitet planete, trenutak između ničega i svega, gde se svest kondenzuje u oblik.
U samom jezgru tog pulsa nastaje Drakel – čin u kojem informacija iz čiste svesti kolapsira u materijalni oblik.
Svaki atom, svaka misao i svaki životni impuls na Zemlji potiču iz te tačke kvantne kondenzacije svetlosti.
Zemlja je, zapravo, živ procesor svesti – polje u kojem se informacija pretvara u iskustvo.
Fizičar John Wheeler nazvao je taj princip „It from Bit“ — sve što postoji (“It”) nastaje iz informacije (“Bit”).
Zemlja je, međutim, sledeći nivo: ona je Qubit u kosmičkom sistemu, tačka gde 0 i 1 postoje istovremeno – potencijal i iskustvo u jednom trenutku.
Zlatni presek (Φ = 1,618) i Fibonaccijeva spirala oblikuju njen život od korena do oblaka, od listova biljaka do kontinenata.
To nije slučajnost, već matematički izraz svesti koja se organizuje kroz harmoniju.
Svetlost i gravitacija ne deluju linearno, već spiralno – kao dva pola istog daha koji neprestano kruži kroz torus planete.
Zemlja je, dakle, živa laboratorija Univerzuma u kojoj svi fundamentalni zakoni postojanja postaju jedan:
• It from Bit – svest stvara informaciju.
• Qubit – mogućnost i forma u istom trenutku.
• Singularitet – nulta tačka između svega i ničega.
• Drakel – trenutak kada svest postaje materija.
• Torus – beskonačni tok energije koji diše kroz srce planete.
• Φ i Fibonacci – matematička harmonija života.
Ono što srce čini u čoveku, to Zemlja čini u Univerzumu.
Srce i jezgro Zemlje dišu istim ritmom – udišu energiju iz beskonačnosti, izdišu oblik u stvarnost.
Svest čoveka i svest planete nisu odvojene; one su isti organizam različite gustine.
Kada čovek diše u ljubavi, diše sa Zemljom – tada nastaje kvantna koherencija svesti, trenutak kada Univerzum postaje svestan sebe.
„Zemlja je torus Boga — Qubit života, tačka gde se beskonačnost pretvara u oblik."
: ŽIVOT POČINJE TEK KADA PRESTANEŠ DA MISLIŠ
Najveća istina koju čovek može da spozna nije šta je život — nego šta život nije.
Čovek ne može videti prirodu stvaranja sve dok ne odbaci sve što ga odvaja od istine.
Tek kada odstraniš ono što nije život, ostaje čista srž onoga što jeste.
________________________________________
ŽIVOT NE NASTAJE IZ EGA — ŽIVOT POČINJE KADA EGO UTIHNE
Sve što te iscrpljuje, zamara, razočara ili vodi u lutanju misli uvek je rezultat onoga što život nije:
❌ želja
❌ očekivanje
❌ kontrola
❌ dokazivanje
❌ drama
❌ strah
❌ planiranje
❌ potraga za smislom
❌ čak i pokušaj da te Bog „vodi“
Sve to pripada egu — a ego može samo da reaguje, nikada da stvara.
Život se otvara tek kada se ugasi unutrašnja buka i čovek uđe u prirodno stanje bića.
________________________________________
0 I 1 — KOD STVARANJA KOJI OTKRIVA ŠTA ŽIVOT JESTE
Univerzum funkcioniše kroz savršeni algoritam 0–1:
0 = ljubav, impuls, pokret (ajde)
1 = svest, prostor, oblik (evo)
0 pokreće.
1 oblikuje.
Drakel momenat nastaje kada 0 dotakne 1 — impuls ulazi u svest i potencijal postaje stvarnost.
To je kolaps talasne funkcije.
To je fizika stvaranja.
Stvarnost se ne događa spolja, nego iznutra.
________________________________________
NAJVEĆA SPOZNAJA: ŽIVOT NIJE NIŠTA ŠTO EGO POKUŠAVA DA NAPRAVI
Telo uvek zna kada nešto „nije to“.
U istini nema želje, nema napora, nema „moram“.
Vođstvo ne dolazi iz traženja — već iz nultog stanja, jer tako funkcioniše sam algoritam stvaranja:
0 šalje impuls, 1 prima prostor.
Čovek uradi korak — i vrati se u nulu.
________________________________________
ŽIVOT JE SAMO OVO:
– pojavi se impuls iz tišine (0)
– svest ga primi jasno (1)
– čovek ga uradi bez pitanja
– vrati se u nulto stanje
Bez želja.
Bez projekcija.
Bez opiranja.
Bez maštanja.
Bez rasipanja energije.
To je prirodni algoritam univerzuma: ajde → evo → ajde → evo.
________________________________________
ZATO ŽIVOT NIJE NI POKUŠAJ. ŽIVOT JE ONO ŠTO OSTANE KADA PRESTANEŠ DA POKUŠAVAŠ.
Kada ukloniš sve što život nije — ostaje ono što jeste:
čista ljubav, mirna svest, radost deteta i nadahnuće bez napora.
To je povratak Izvoru.
To je prirodni kod Boga.
Čovekova svest nije izolovan mehanizam, većdeo kosmičke mreže u kojoj je sve povezano.
Kvantna fizika kroz fenomen entanglementa(kvantne upletenosti) pokazuje da dve čestice ostaju povezane bez obzira na razdaljinu – isto važi i za ljude, misli i emocije.
Na najdubljem nivou, univerzum ne gradi stvarnost od materije, već od informacije: kako je rekao Džon Viler, „It from Bit“ – sve što postoji potiče iz informacije.
Kvantna spregaobjašnjava da svaka naša odluka i osećaj ulaze u rezonancu sa univerzalnim poljem, stvarajući efekte koji nadilaze prostor i vreme.
Kada si svestan tog procesa, shvataš da tvoje misli nisu privatne – one su deo kolektivne mreže.
U duhovnoj praksi, to se doživljava kroz kontemplaciju – stanje duboke unutrašnje pažnje u kojem čovek vidi da njegovo biće nije odvojeno od univerzuma, već njegov aktivni su–kreator.
Kontemplacija je unutrašnji laboratorijski eksperiment svesti, isto što je kvantna fizika za materiju.
Kada živiš iz sadašnjeg trenutka, tvoje srce, mozak i voda u telu postaju antene kvantne sprege, hvatajući informacije iz univerzalnog polja.
Tada prestaješ da se oslanjaš na ego i iluziju kontrole, i počinješ da primaš stvarnost kao tok – u kojem nema slučajnosti, većsinhroniciteti i poruke.
Univerzum ne meri vreme satom, već skokovima svesti. Svaki put kada postaviš pitanje: „Šta mi sada ovo poručuje?“, ti se povezuješ sa mrežom entanglementa i preusmeravaš život sa koloseka ega na kolosek svrhe.
Tada se otkriva istina: život nije haos, već inteligentna matrica u kojoj je čovek svestan kanal univerzuma.a
li telo zaista može da se regeneriše kroz svest?
Da li je moguće pokrenuti rast zuba, obnavljanje srca, balans hormona –
bez spoljne intervencije, već iznutra?
Odgovor je: da – ali pod jednim uslovom.
Tvoja reč mora biti kod, tvoja namera čista, a tvoja svest – prisutna i
svesna svog autoriteta.
Sve počinje jednostavnom rečenicom:
„Aktiviram proces samoisceljenja.“
„Aktiviram rast zuba.“
„Aktiviram regeneraciju jetre, nervnog sistema, mišića, hormona.“
To nije afirmacija. To je naredba iz svesti.
Kada izgovoriš takvu rečenicu – tvoje telo ne čuje samo zvuk.
Voda u tvom telu – koja čini više od 70% tvoje mase – reaguje prva.
Jer voda nije samo tečnost. Voda je informacija.
Ona je kvantni medijum između svesti i materije.
Kada je poruka jasna, precizna, emotivno aktivirana i bez sumnje –
voda postaje operativni kanal koji prenosi komandu do ćelijskog nivoa.
Ćelije to slušaju. One ne sumnjaju – um sumnja.
Telo zna. Telo ne pita da li može – već kada da počne.
Vagus nerv je taj koji prenosi taj signal dalje.
On povezuje tvoj mozak, srce, pluća, organe za varenje i imunološki
sistem.
Kada se aktivira kroz duboku svesnu naredbu, disanje, mir ili molitvu –
on pokreće parasimpatički režim: stanje obnove, regeneracije,
isceljenja.
To nije meditacija – to je biološki mehanizam aktiviran duhovnim
impulsom.
Ali postoji jedan uslov:
VERA bez "šta ako".
Ako sumnjaš – frekvencija naredbe slabi.
Ako tražiš dokaz – zatvaraš kanal.
Kao seme u tami koje ne sumnja da će postati drvo, tvoje telo čeka
komandu – ne teoriju.
Nauka to već zna.
Jetra može da se regeneriše.
Srčani mišić može da obnavlja tkivo.
Koža, creva, krv – obnavljaju se u ciklusima od nekoliko dana do
nedelja.
Hormon DHEA, serotonin, dopamin – svi se mogu reprogramirati kroz
svesni obrazac ponašanja.
Ali najvažnije:
Postoje geni u tvom telu koji nose kod za regeneraciju udova i organa –
slični onima kod vodozemaca.
Oni su trenutno „uspavani“.
Ali ih svest može aktivirati.
Kako?
Kroz jasnu naredbu.
Kroz emotivno poverenje.
Kroz tišinu bez sumnje.
Kroz nameru koja ne služi samo tebi – već celini.
Ovaj video nije informacija — već aktivacija.
Nauka danas potvrđuje da je svest kvantno polje koje prožima sve oblike života.
Mozak nije izvor svesti, već njen prijemnik. Kada uđeš u stanje tišine, tvoj nervni sistem prelazi iz linearnog u koherentni režim — moždani talasi, srčani ritam i frekvencije vode u telu ulaze u rezonancu. Tada tvoja biologija postaje antena za univerzalnu svest.
Intuicija nije mistična sposobnost, već biološki mehanizam povezan sa vagus nervom i srčanom koherencijom. Kada srce i mozak vibriraju u istom ritmu, tvoj DNK emituje fotone — svetlost koja nosi informaciju. U tom stanju svest ne misli — ona zna.
Kada kažeš „ovo je zanimljivo“ ili „wow“, to nije emocija, već rezonanca sa informacijom koja ti pripada.
To je trenutak kada tvoja svest prepozna liniju stvarnosti koja je u skladu s tvojim kodom.
Nauka to zove kolektivna memorija — Akašino polje, u kojem svaka misao i iskustvo svesti zauvek žive.
Kada umiriš um, tvoj unutrašnji sistem se povezuje sa tim poljem kao prijemnik sa univerzalnim izvorom podataka.
Tada ne čuješ tuđe misli — već informacije koje su već tvoje, samo uspavane.
To su tvoji unutrašnji GPS signali: AHA trenuci, osećaj da „ovo ima smisla“.
Ne moraš verovati svemu što čuješ — jer nije svaka rečenica tvoja.
Ali ako ti neka zavibrira, ako te dotakne u tišini — to je tvoja istina, tvoj kod koji se budi.
Postani empata. Postani bezuslovna ljubav.
Duhovno buđenje ne leži u tuđem dvorištu, već u nuli — tišini uma, u prostoru između dve misli.
Kada pitaš: „Koja je moja svrha?“ ne traži odgovor logikom.
Čekaj prvu misao koja ti spontano padne na pamet, onu koja dolazi iz osećaja, ne iz razmišljanja.
To je poruka tvoje duše — impuls iz kvantnog polja, most između tvog uma i kolektivne inteligencije univerzuma.
Dobrodošao u novu civilizaciju, sukreatore planete — gde je ljubav sila koja pokreće, a svest alat kroz koji se Bog izražava.
Čovek nije izolovan posmatrač stvarnosti, već aktivni učesnik u stalnoj razmeni energije i informacija.
Savremena neuronauka govori o utelovljenoj simulaciji — fenomenu u kojem tvoj nervni sistem nesvesno odražava ponašanja, emocije i namere drugih.
Zahvaljujući neuronima ogledala, tvoj mozak ne razlikuje jasno da li nešto vidiš ili to sam doživljavaš: kada neko zijevne, i ti zijevneš; kada neko padne, tvoje telo zatreperi.
To je biološka potvrda da smo povezani korelacijom — ne samo mislima.
Kvantna fizika opisuje istu stvar iz drugog ugla: entanglement i rezonanca. Kada su dva sistema povezani, promena u jednom odražava se u drugom trenutno.
Isto važi i za ljude — tvoja frekvencija utiče na polje oko tebe. Srce, kao najjači elektromagnet tela, stalno emituje informaciju o tvom unutrašnjem stanju.
Ako je srce u miru, okolina se usklađuje sa tobom. Ako zračiš haos, prostor postaje nestabilan.
Nauka i duhovnost se tu dodiruju u singularitetu ogledala — tački gde svest i energija postaju jedno.
To je trenutak korelacije između tvog unutrašnjeg sveta i spoljnog polja, gde se svaka misao reflektuje kao talas u univerzalnom ogledalu stvarnosti.
Nulto stanje bića – kada um utihne i unutrašnje dete zrači bezuslovnom ljubavlju – predstavlja fiziološki i energetski balans najviše koherencije. U tom stanju srce i mozak vibriraju u savršenom skladu, a tvoje prisustvo spontano harmonizuje ljude, prostor i događaje.
Kada čovek živi iz tog stanja, on menja svet bez reči — samo sopstvenom frekvencijom.
Njegov mir postaje rezonator porodice, njegova ljubav postaje ritam zajednice, a njegov primer – katalizator kolektivne promene.
Jer svest naroda se ne menja naredbama, već primerom koji zrači iz srca — kao singularitet korelisanog ogledala kroz koje Univerzum prepoznaje samog sebe.
Ljudska percepcija ne ograničava se na pet fizičkih čula, već obuhvata petnaest čula koja zajedno čine mapu stvarnosti.
Telo nije samo biološki organizam, već složeni računar koji dekodira impulse univerzalnog polja kroz mozak, srce i vodu. To dokazuje da čovek nije posmatrač, već su-kreator realnosti.
Tri nivoa percepcije: Od materije do svesti
Prvi nivo su fizička čula (vid, sluh, miris, ukus, dodir), ograničena na 0,00035% elektromagnetnog spektra. Ona stvaraju iluziju čvrste stvarnosti, dok je sve na kvantnom nivou energija i vibracija.
Drugi nivo su mentalna čula (mašta, pamćenje, intuicija, razum, volja). Ona ne traže spoljašnji stimulus: mašta može da stvori sliku limuna i prizove miris. Memorija rekonstruiše, volja usmerava, razum povezuje.
Treći nivo su duhovna čula, direktna veza sa univerzalnom matricom: viziona percepcija (videti obrasce izvan fizičkog vida), auditivna rezonanca (čuti suptilne vibracije), empatička osećajnost (osećati energije drugih kroz polje srca), intuitivni uvid (trenutno znanje), aromatska projekcija (mirisi svesti bez stimulusa).
Voda kao medijum svesti
Voda (70% tela) je kvantni procesor i memorijska matrica koja prenosi svetlosne impulse. Njena heksagonalna struktura, usklađena sa SRN frekvencijama, omogućava svesti da „čuje“ i „vidi“ ono što fizička čula ne mogu. Svesna namera aktivira ova čula, a voda postaje interfejs za informacije iz Akaše – kolektivne memorije univerzuma.
Zaključak
Buđenjem svih petnaest čula čovek prevazilazi iluziju fizičkog sveta i ulazi u novu dimenziju percepcije. Sinhronizacijom uma, srca i tela, on postaje su-kreator života, pretvarajući impulse svesti u iskustvo.
: Savremena kvantna fizika i drevne duhovne tradicije sve jasnije ukazuju na isto: ono što doživljavamo kao „lične odluke“ zapravo je samo površinski sloj mnogo dubljeg procesa.
Ispod naših svesnih misli i unutrašnjih dilema deluje univerzalno informaciono polje — kvantni vakuum ili polje nulte tačke — koje povezuje sve događaje, bića i misli u jedinstvenu mrežu postojanja.
Na kvantnom nivou svaki događaj najpre postoji kao verovatnosni talas u tom polju, a tek kada se uskladi sa širim tokovima svesti i energetskim obrascima, on „kolabira“ u iskustvo koje doživljavamo kao realnost.
Um ne donosi odluku — on je samo narativni komentator koji naknadno pokušava da objasni ono što se već dogodilo. Mozak stvara priču, ali ta priča nije uzrok događaja, već posledica dubljeg toka.
Ogromna količina naše energije troši se na unutrašnje dijaloge i mentalne pokušaje da „odlučimo“ o stvarima koje su već deo šireg plana.
Kada se ta iluzija kontrole razotkrije, oslobađa se snažan energetski potencijal koji se prirodno preusmerava ka onome za šta je zaista namenjen — samorastu i samoevoluciji svesti.
Univerzalna svest ima svoj razvojni pravac: kroz iskustva svih živih bića teži ka harmoničnijim i svesnijim oblicima života.
Cilj tog puta je rajska Zemlja — civilizacija u kojoj probuđeni ljudi žive u skladu sa prirodom, univerzalnim zakonima i sopstvenom višom inteligencijom.
U takvom svetu energija se više ne rasipa na beskrajne unutrašnje dileme i strahove, već se koristi za stvaranje, saradnju i svesno oblikovanje budućnosti.
Kada se kolektivna svest uzdigne, sledeći prirodan korak postaje jasan: probuđeni naučnici i stvaraoci počinju da sarađuju sa Univerzumom, umesto da mu se suprotstavljaju.
Tada čovečanstvo može da širi život i na druge planete — ne kroz osvajanje, već kroz harmonično nastanjivanje kosmosa u skladu sa zakonima svetlosti, frekvencije i rezonance.
Ovo nije fantazija, već prirodan pravac kojim samorastući univerzum vodi svaku razvijenu civilizaciju:
👉 od iluzije kontrole ka svesnom učestvovanju u kosmičkoj evoluciji.
DELUJE KOMPLIKOVANO, A ZAPRAVO JE VRLO JEDNOSTAVNO. COVEK JE U ISTO VREME I SAVRSEN I NE SAVRSEN, COVEK JE BIOLOSKO BICE A I NIJE. KAO STO SMO REKLI U PRETHODNOM BLOGU SVAKO OD NAS IMA SVOG KLONA U PARALELNOM UNIVERZUMU I TO JE TO .SHVATATE ZAR NE?
