NASILJE RADJA NASILJE

NASILJE RADJA NASILJE! LEPA REC GVOZDENA VRATA OTVARA! I ONDA U CEMU JE MOJ PROBLEM? MOZES LI TI NASILNIKU DOK TE VREDJA ILI PONIZAVA ILI CAK BIJE DA GOVORIS LEPE RECI? ILI STO JE JOS GORE DA NEKOME GOVORIS LEPE STVARI, A ON TE IZVREDJA? NESTO U KOMUNIKACIJI MEDJU LJUDIMA DANAS OPASNO NE VALJA! I DA! NE UMEMO NISTA DA CENIMO DOK NE  IZGUBIMO!CUDO!
Super su sve ove poslovice, mudre misli ,citati poznatih licnosti. Medjutim, niko ti ne daje konkretne savete za zivot. Filozofija je okej,ali realnost je ono gde jos uvek zivimo.
Ako me pitate zasto 33 godine trpim nasilnika, ne znam odgovor iako sam i ja u par blogova filozofirala u stilu - nemojte da trpite i te stvari. A sada su moja deca porasla i snose posledice moje neodlucnosti. Kotao u paklu vec se krcka za mene! Gde je istina? Zasto nikada nisam otisla? I kako sada da zivim sa saznanjem da sam ucesnik u zlostavljanju dece na taj nacin sto me je muz uvlacio u svadju i verbalne i fizicke okrsaje pred decom? Najstariji sin koji je imao 15 godina kada je pocelo najvece nasilje jer sam se ja ponovo zaposlila sto je izazvalo ljubomoru kod coveka koji mi svaki dan govori da sam ruzna i glupa??? Danas taj mladi covek radi dva posla da bi nas izdrzavao jer oboje ne radimo ( a i mlajdeg brata i sestru). Izlaz je nasao u poslu i alkoholu. Dugogodisnja veza je propala,a on se nije oporavio. Starija cerka je pobegla iz kuce sa 19 godina otisavsi da zivi kod decka koji joj je kasnije postao muz. Posle 6 godina sve je propalo,a ona sad zivi zivotom koji nijedan horor ne moze da opise. Mladji sin je "pukao" jer nije mogao da izdrzi horor u kuci.  Granicni poremecaj licnosti i ne mogucnost da vodi normalan zivot u realnom svetu! Pa, zaista ne znam kakve muke bih trebala da trpim zbog svega ovoga. A to nije sve. Mladja cerka je dobila Kronovu bolest od stresa. Trenutno ide kod dva psihologa! Ne moze da shvati zasto je otac vredja i ponizava iako je dobar student(zavrsava ove godine sve u roku ), ima divnu vezu i uopste je divna mlada osoba obzirom na sve okolnosti.
Shvatate li kakvu paranoju taj alkoholicarski zavisnik ima kad u cerkama vidi k...e i probisvete! A u sinovima nesposobne i jadne ljude. O meni sta misli i govori pred decom naravno zadnjih 15-16 godina ne bi stalo ni u knjigu tipa  RAT I MIR.
I sad ja ovako u starosti bez ikakvih finansija i mogucnosti da sada odem svaki dan trpim iskljucivanje struje da ne mogu deci da skuvam, razbijanje posudja ili vec cega, zivot bez kuhinje koja je ostala rusevina kada su popucale cevi od grejanja  i da ne nabrajam sta vec. Kao elektricar zna koje kad da vadi osigurace za struju. Verbalno nasilje kombinovano i sa fizickim napadima ne prestaje. Litar vinjaka dnevno? I pitate se kako odakle pare? Pa, ode nekom nesto popravi dobije vinjak i eto. Za kucu se brine stariji sin! On za sebe!
Probala sam ja tada kada je sve pocelo i da zovem policiju koja je bila u fazonu pa nema  nikakvih povreda i razvedite se. Probala sigurnu kucu i neki posao, ali su rekli da je cetvoro dece mnogo kao i socijalni radnici koji su me pitali zasto ste pravili toliko dece!
Nije tako bilo na pocetku. To je bio covek koji jeste pio, ali napravismo kucu. Imali smo dobre plate i sve je bilo (sem normalnih svadja) dobro. A onda je alkohol dosao po svoje. Zasto nisam otisla? Htela sam da sacuvam svoju porodicu po svaku cenu. Da ne razdvajam decu jer nisam mogla da izdrzavam vise od jednog, ako bih otisla negde da placam stan. I posle kazu da novac nije vazan. Jeste, jer me je on ogranicavo da olaksam zivot mojoj deci. I danas moja deca nemaju mnogo toga. Kao sto nemaju vec godinama. Danas moja deca imaju psihicke probleme svih vrsta ( i fizicke) ,a njihov otac dan zapocinje sa bitkom za svoj vinjak  i sve svoje nesposobnosti i greske reflektuje na nas vredjajuci nas kako nista ne vredimo u odnosu na njega! Pa super!
Sta reci za uvod? Da uzvratimo nasiljem sto verbalnim,sto fizickim? Ne mozemo. Niko od nas. Kad ima trenutke skoro normalnog  coveka on se toliko prepodobi da nama zeljnim figure oca i muza njegove reci i postupci padaju kao kisa na pustinju. A onda ponovo uvrede i stres... Pa izvinjavanje..... Pa uvrede... A godine idu.
Da pricamo sa njim kad nije pijan. Lepe reci, objasnjenja koliko nas boli kad se tako ponasa? Nemoguca misija!!!! On se niceg ne seca i sto da pricamo o tim losim stvarima kad je sad sve okej?????
A gde je tu prica o gubitcima? Deca su izgubila roditelja koji trebao da im bude uzor, ja sam izgubila partnera koji je trebao da mi bude podrska  u ovom uzasnom vremenu u kome zivimo. Dalje ne mozemo, a zivimo i dalje!
Pomoci nema jer ne znamo kako da pomognemo ni sebi, a kamoli nekom drugom. I cekamo da se desi neko cudo.Svi znamo definiciju čuda: ovo je svaki iznenadni i neverovatan pozitivan događaj, čija je verovatnoća ostvarenja izuzetno niska, a način na koji se dogodi ne može nauka da objasni.
I ZATO JE OVAJ TEKST PONOVNO UPOZORENJE!!! NE DOZVOLITE DA DECA RASTU UZ NASILNIKA. NI VI TREBA DA TRPITE TO! CENA ZAJEDNICKOG ZIVOTA JE PREVISOKA!

NASILJE I OPET NASILJE

NASILJE I OPET NASILJE! ZASTO SE ZENE VRACAU NASILNICIMA? I ZASTO NA JAVNOM MESTU NE REAGUJEMO NA NASILJE? JER NASILJE NIJE PRIVATNA STVAR ( CAK I KAD SE DESAVA U KUCI) A TEK NA ULICI, GRADSKOM PREVOZU, KLUBU.....ZAR TREBAMO DA BUDEMO SAMO NEMI SVEDOCI?
Svaka druga žena u Srbiji preživi neki oblik nasilja: fizičkog, seksualnog, psihološkog ili ekonomskog, a najstrašnije je što vrlo često to ostaje skriveno u četiri zida, daleko od očiju javnosti, daleko od nadležnih institucija.
Od početka godine je u porodičnom nasilju ubijeno 29 žena, a uprkos stalnim apelima da se svaki vid nasilja prijavljuje, žene se, zbog velikog straha, najčešće povlače u sebe i biraju ćutanje.
Zbog čega se žene koje su žrtve nasilja, vraćaju nasilnicima čak iako su prethodno uz veliku muku uspele da se od njih u manjoj ili većoj meri odvoje?Kada žena uopšte odluči da ostavi nasilnika? Ako govorimo o nasilju koje traje duže godina žene se na nekin način sa time sažive. Stvore vrstu mehanizama preživljavanja i nauče kako da se nose sa tim svakodnevno, tako da bude orjentisana što više ka zahtevima nasilnika, kako bi što manje nasilja preživljavala. I upravo se žene koje su trpele dugoročna nasilja te koje se nasilnicima najčešće vraćaju.
Ključno je razumeti da nasilnik u tom momentu shvata da gubi kontrolu i moć nad njom i da je to trenutak najvećeg rizika da nasilja eskalira.Nakon toga govorimo o onome što se dešava kada uprkos riziku, uspevaju da se na neki način odvoje od nasilnika. Jer iako deluje da je spas nadomak ruke, upravo je to trenutak u kome se stvari dodatno komplikuju. E sad, kada se to desi, one najčešće nemaju mrežu podrške. Institucionalni odgovor je često neadekvatan. Žrtva preživljava sekundarnu traumatizaciju. Sve je okrenuto protiv nje. Čak i kada policija i sudstvo radi svoj posao, ona svaki put iznova mora da prolazi kroz to kao i da preživljava pitanja tipa: a što si dozvolila da se to desi, što nisi ranije otišla, a to su pitanja koja krivicu svaljuju na nju.Čak i kada žrtva ima podršku dešava se da oni svi znaju najbolje za nju. Ne slušaju se njene potrebe. A da ne pričamo o situacijama kada nema podršku pa je ne primaju u kuću jer ako su mogle to isto da trpe generacije žene pre nje, i njena majka i njena baka, ko je sada ona da menja svet.Nasilje koje god da je prirode, fizičko, seksualno, finansijsko uvek je praćeno psihološklim nasiljem. A to je ono koje urušava samopouzdanje. I koje toliko izmori i iscpri da te žene prosto izgube iz vida da postoje neki resursi, da postoje načini preko kojih može doći do izbavljenja. Ona tad misli da je sama kriva, da ne zaslužuje bolje i da nikada neće ni biti bolje. Potpuno se izgubi pitanje samovrednovanja. I zato kada konačno uspe da izađe iz svega toga, ali je i dalje mori krivica i manjak osećaja vrednosti, ako je nakon svega, dočeka i nerazumevanje okoline, vrlo je jasno zašto se nasilniku vraća.U krugu nasilja prva tačka je podizanje tenzije – iznošenje zahteva koje ona ne može da ispuni. Sledeća tačka je eskalacija nasilja, kada dolazi do brutalnijeg nasilja. Nakon toga, pogotovu ako nasilje nije trajalo dugo, one imaju jak impuls i najčešće odu. A onda kreće nasilje koje se ne prepoznaje kao takvo a jeste. Zove se faza medenog meseca. To je faza izvinjavanja, kupovanja poklona, preklinjanja za oproštaj, ubeđivanja da je ona njemu najvažnija na svetu.Međutim, „ne nasedaju“ žene na medeni mesec, već na sopstvene emocije. Ovde se stvari komplikuju jer ulaze u sferu emotivnih odnosa. Niko ne želi da veruje da je osoba sa kojom je bila u emotivnom odnosu u stvari nasilnik. Niko ne želi da prihvati drugo lice osobe u koju smo se zaljubili. Ne želimo da verujemo da je ta idealizovana osoba u stvari „čudovište“.Kada mu se žena vrati, faza medenog meseca traje u zavisnosti od procene nasilnika. Kada on shvati da se ona njemu zaista vratila i da ponovo ima moć i kontrolu nad njom krug i sve faze nasilja se nastavljaju. Kada se krug obrne opet, faza izvinjavanja kreće iznova ali kraće traje. To tako ide sve dok ona ne postane višak, jer je nasilje postalo sastavni deo odnosa sa kojim se žrtva saživela.Kako osoba u neposrednoj blizini da se postavi i šta može uradi dok gleda kako se žena, na žalost, usled nedovoljno podrške okoline, ponovo vraća u začarani krug?Koliko god puta da se žena vrati nasilniku, neophodno je da joj mi iznova i iznova pružamo podršku. Pogotovu što će mreža podrške sa svakim povratkom biti sve manja i manja. Ljudi iz okruženja doživeće to kao svoj lični poraz. Zašto si mu se vratila kada sam ti ponudila svoju pomoć dok se sve ne završi.Ono što moramo da znamo je da to pogrešno razmišljanje. Svaki put kada žrtva ode od nasilnika ona je za toliko puta spremnija da od njega ode zauvek. Ali moramo imati u vidu da se žene u proseku od 7 do 11 puta vraćaju nasilniku pre nego što zaista odu. Zato je neophodno da svi zajedno, na pravi način podržimo svaku od tih namera. Namere da ostave nasilnika su iskrene, ali i to je proces i ona kroz njega mora da prođe. Znaci, potpuno je jasno, a ja sve ovo znam iz licnog iskustva, da je nasilnika tesko ostovati iako nasa okolina to ne shvata. A cak ni oni koji su prosli kroz sav taj pakon ne pruzaju adekvatno razumevanje jer brzo zaborave kako je njima bilo. Mehanizam odbrane - shvatam. Dakle, uvek iznova  i iznova treba pomagati zenama koje trpe nasilje pa i onda kad ne razumemo zasto se stalno vracaju nasilnicima.
A sa pitanje za sve. Zasto mirno gledamo nasilje oko nas na javnim mestima?Kada se krajem oktobra na društvenim mrežama pojavio snimak napada na devojčicu u tramvaju javnost je ustala ne protiv nasilnika, nego protiv svedoka događaja čija reakcija je izostala. Postoji značajna razlika između broja onih koji osuđuju nasilje i onih koji su spremni da pomognu. Kako kaže, na to utiču brojni faktori. Koliko je situacija jasna, da li je nedvosmisleno da se radi o nasilju, procena stepena opasnosti situacije, da li je žrtva poznata ili nepoznata osoba, kako posmatrač procenjuje svoju kompetentnost da pomogne, da li se očekuje negativni ili pozitivni ishod reagovanja. Istraživanja govore o tome da postoji veća spremnost da se pomogne u malim mestima, nego u velikim gradovima, da zavisi od uzrasta svedoka, a da su razlike između spremnosti žena i muškaraca da se uključe i pomognu male. Značajne su i individualne razlike, zavisne od ličnih vrednosti, uverenja, znanja, obučenosti i modela u sredini u kojoj se živi.- Jedan od značajnih faktora za izostanak reakcije je broj svedoka događaja. Paradoksalno, što je broj veći, manja je verovatnoća da žrtva dobije pomoć, jer se odgovornost pojedinca u grupi raspršuje i smanjuje. Ta pojava se zove difuzija odgovornosti, a poznata je i kao efekat Đenoveze, po čuvenom američkom slučaju iz 70-ih godina prošlog veka. Jedan muškarac ubio je ženu u napadu koji je trajao najmanje 35 minuta, gde je više od 30 ljudi čulo pozivanje u pomoć, a samo jedna osoba pozvala policiju, koja je stigla nakon dva minuta, na žalost prekasno. Dakle, svako od prisutnih pretpostavlja da će neko drugi preduzeti nešto. Ako niko ne reaguje, može se pogrešno zaključiti da situacija nije opasna, te se svedoci nasilja ne uključuju . Rasprostranjena je pretpostavka da se u nasilju muškarca prema ženi radi o emotivnim, intimnim partnerima, da je to “privatna stvar” u koju se ne treba mešati.NASILJE NIKAKO NE MOZE BITI INTIMNA STVAR.Neko je prisustan dok se nasilje dešava, a neko čuje plakanje, vrisku, pozivanje u pomoć, ali ne vidi delo. Neko nasilje se dešava u javnom, a neko u privatnom prostoru. Za neke relacije između učinioca i žrtve se pretpostavlja da su privatne, što može da utiče na spremnost da se reaguje ili ignoriše situacija ili poziv u pomoć.
- To će zavisiti od toga da li su primetili da se nešto događa i da je potrebna pomoć, kako razumeju to što su videli i čuli da se dešava, kako procenjuju opasnost, kako tumače reakciju drugih ljudi oko sebe, kako procenjuju orgovornost, da li znaju kako da pomognu, a da ne naprave štetu. Svedoci, kao ni žrtve, nisu sasvim bespomoćni, ali bi trebalo da znaju (da su uvežbavali) jednostavne i efikasne radnje odbrane od nasilja - da nekada svedoci navode da nisu bili sigurni da li se radilo o situaciji u kojoj bi trebalo da se interveniše. Kada je siledžijstvo normalizovano i sveprisutno, posmatranje nasilja postaje svakodnevica, što snižava pragove i za ocenu događaja i za reagovanje. Na stavove i ponašanje svedoka nasilja utiču društvene norme i vrednosti zajednice. Nije svejedno da li se podržava distance među ljudima, neuključivanje, čak zabava ili uživanje u posmatranju nasilja, ili se podstiče povezanost, saradnja, empatija, altruizam. Treba da se iskoristi njegova slabost, da ne želi da privlači pažnju drugih na sebe. Ona može biti snažna, glasna, kratka verbalna reakcija (NE! Prestani! Šta radiš?) ili vrisak, takva da zbuni nasilnika, da na kratko prekine radnju, što može da stvori priliku da se žrtva otrgne, izvuče i udalji, i da se skrene pažnju prisutnih. Treba jasno zatražiti pomoć drugih ljudi, posebno za fizičko uključivanje – da se nasinik zaustavi i odvoji od žrtve. Svakako bi trebalo oceniti opasnost nasilnika, na primer, da li je naoružan, koliko je snažan, da li je pod dejstvom alkohola ili narkotika. Odmah terba pozvati profesionalnu pomoć, odnosno policiju. Ne treba potcenjivati reakciju žrtve. Uključivanje drugih ne mora nužno da dovede do poboljšanja situacije i do zaustavljanja nasilja. Naprotiv, može da poveća rizik od težeg nasilja. To žrtve znaju, i zato će nekada odbiti pomoć, iz straha od toga da pomoć neće biti odgovarajuća. Nekada žrtve imaju pogrešnu procenu opasnosti, jer je to (nesvesna) odbrana od ugroženosti i način prevladavanja, zbog čega odbijaju pomoć. To je možda češće prisutno kod nasilja u partnerskim odnosima i u porodici, nego kada ono dolazi od nepoznate osobe i kada se dešava u javnom prostoru. Ipak, to ne isključuje obavezu da oni koji znaju pozovu policiju ili prijave nasilje profesionalcima. Oni bi trebalo da procene rizike i preduzmu intervencije koje neće dodatno ugroziti žrtvu. U javnosti je vrlo rasprostranjena sklonost da se “krivica” za nasilje nalazi u žrtvi – od toga “šta je tražila..”, do toga “kako je izgledala”, što opravdava i nasilje i nereagovanje. Ne bi trebalo da svedoci “okrenu glavu” i ignorišu situaciju nasilja, da ne učine ništa. Treba imati u vidu da nasilnici računaju s tim da ljudi u okruženju imaju nelagodu ili strah ili su zbunjeni zbog nasilja kojem prisustvuju i da neće reagovati. Nasilnici biraju slabije, nesigurne, neiskusne žrtve, jer računaju s tim da one neće zna da se zaštiti i da neće privući pažnju na to što on čini. Kad god se ponašamo kao da nismo videli, nismo čuli, ne znamo šta se dešava, direktno idemo na ruku nasilniku.
TAKO DA BEZ OBZIRA DA LI SE NASILJE DESAVA U KUCI (PRIVATNO?) ILI U JAVNOSTI MORA BITI EVIDENTIRANO. BITI NEMI SVEDOK NIKAKO NIJE U REDU. ZNAM, SVI SE PLASIMO JER NAM SE CAK I "OBILO O GLAVU' KAD SMO NEKOM POMAGALI, ALI SADA U ERI TEHNOLOGIJE LAKO JE UZBUNITI LJUDE KOJI SU OBUCENI DA PRUZE POMOC KOD NASILJA. EMPATIJA LJUDI EMPATIJA!
OKRUZENJE NAS JE DEFINITIVNO NAPRAVILO NASILNICIMA,ALI OSTANIMO LJUDI DOKLE GOD MOZEMO. LJUDSKOST JE NESTO NEPROCENJIVO!

MAJKL MUR

MAJKL MUR-AMERICKI POLITICKI AKTIVISTA,REZISER,SOCIJALNI KOMENTATOR, PISAC I HUMORISTA. POZNAT JE PO KRICKOM POGLEDU NA GLOBALIZACIJU,VELIKE KORPORACIJE, KAPITALIZAM, NASILJE...
Malo kasnim na komentar o filmu "Koga sledece napasti?" Ipak, ne mogu da se ne odusevim idejom cuvenog Majkla Mura koji je po svetu trazio resenja za americki institucionalni sistem. Ameri koji svetu prikazuju savremeno demokratsko drustvo ustvari imaju mnogo problema sa raznim institucijama. Tako na primer organizovanje zivota u zatvoru, obrazovanje dece, ali i u sistemu zastite zena i njihovih prava.
Vec sam pisala o skolstvu Finske, sto je privuklo i Majkla. Nekada su finska deca na standardizovanim  testovima znanja bila najgore rangirana. Danas su ona "broj jedan". U celom svetu finska deca pokazuju najveci nivo znanja. Kako su to Finci postigli? Jednostavno decu treba uciti da budu srecna, da postuju i sebe i druge,da se sto vise druze i igraju sa vrsnjacima.Decu treba pustiti da sto duze budu deca. To sam i ja shvatila. ali, u nasem drustvu to nikako ne moze.Decu smo preopteretili nepotrebnim stvarima kako u skoli tako i u porodici. Pa u skoli uce ono sto im nece zatrebati nikad ( pa zato imaju "rupe" i u  opstem znanju) jer ne mogu sve da postignu. Drustvo ih bombarduje crnim hronikama i lagodnim zivotom starleta i kriminalaca. A kod kuce nemastina. Da budu srecna? Pa uza sve ovo tesko. Mi im to ne dozovljavamo - da budu deca. Kod nas deca najbrze to prestaju da budu. Sto sam neki dan napisala skoro da bi trebali mobilni telefon i kompjuter da im dopustamo tek posle 16-te godine.
Majkl Mur je sigurno najvazniji dokumentarista nasega doba. Njegovi dokumentarci nazvani su kontraverznim jer direktno "proziva" sam vrh americke vlasti. Filmovi : Zedj za nasiljem ( o americkoj opsesiji oruzjem), zatim Farenhajt 9\11 ( ratom p[rotiv terorizma), Bolesni (prica o zdravstvenom sistemu Amerike) Kapitalizam-ljubavna prica (  o ekonomskoj krizi), dobili su novu temu Gde ce biti sledeca  invazija? Njegov moto : Neznanje je najvazniji sastojak straha,a strah je najvazniji sastojak mrznje zaista kazuje u kakvom drustvu zivimo.
U Americi se stalno govori : Mi smo prvi, mi smo prvi! Majkl se pita koga oni to pokusavaju da ubede? Da li su takozvane  americke pobede zaista pobede? Amerikanci za sebe misle da su najhrabriji ,najbolji, najslobodniji?! Prica o americkoj izuzetnosti uopste nije istinita. Mur kaze da amerikanci nisu prvi ni po obrazovanju, ni po zdravstvenom sistemu pa cak ni po javnom saobracaju. Ipak, danas je vecina Amerikanaca svesno da se o njihovoj zemlji ne misli bas najbolje.
I tako dok dan danas iz navike govorimo: Ostvario je "americki san" zapravo ne razmisljamo da li tako nesto vise postoji. Kapitalizam, globalizacija, stalni ratovi i  u novije doba terorizam sigurno su ucinili da taj san nestane kao i mnoge druge stvari. Danas se "americki san" moze sanjati sirom sveta i razlikuje se od zemlje do zemlje. Oni koji danas hrle u Ameriku da bi ostvarili svoje zelje i snove susrecu se sa mnogim problemima koji nekada nisu postojali.
O svemu tome govori Majkl Mur otvoreno i kriticki . I meni se cini da je on kao Amerikanac vrlo samokritican, mada njegova prica o Americi moze da se prenese i na mnoga drustva u svetu. Zato bi bilo dobro da pogledete sve njegove filmove. Zaista su dobri! I da razmislite zasto je drustvo kao takvo propalo ? Gde su moral i  ljudska prava! Zasto su neke zemlje toliko ubedjene da su superiorne? Mada tehnicki to one i jesu. Novac, savremena tehnologija donosi im moc. Ali, to ne utice na bolji zivot stanovnistva. Naprotiv! Na to ukazuju ovi dokumentarci. Na sustinu! A ne na povrsnu sliku koja nas dovodi u zabludu!

CRNA HRONIKA

CRNA HRONIKA JE POSTALA NAJCITANIJA ! U ODNOSU NA OSTALE VESTI SVI NEKAKO PRVO "BACAMO" POGLED NA RAZNA UBISTVA, NESRECE ,NASILJE, SAOBRACAJKE I SLICNO! NISMO MI KRIVI ALI NAM SE IZBOR SUZIO! MOZEMO DA  BIRAMO IZMEDJU POLITIKE, RIJALITI SOU PROGRAMA, STARLETA I CRNE HRONIKE. A ONDA TU SU I KAZNE I PRICA O ZATVORU!
Sve vise se prica o ponovnom uvodjenju smrtne kazne pogotovu posle ovih uzasnih ubistava dece. Silovanje i maltretiranje deteta zasluzuje najvecu mogucu kaznu. Mozda je cak i smrtna kazna blaga za ono sto su ucinili. Danas je ponovo jedno dete mislim mlad covek od 19 godina nastradao u saobracajki . Vozio je neprimereno u pet ujutru verovatno i pijan. Mladi su potpuno dezorijentisani . Nemaju dobre uzore ,vaspitanje, ne znaju nista o pravim vrednostima, tehnologija im ispira mozak ,a oni sve vise piju, drogiraju se kockaju i ginu ili se ubijaju! Pisala sam o tome da se sve vise mladih odlucuje na samoubistvo. Zaista uzasna slika naseg drustva. A u svemu tome kriminal koji mlade navodi da pozele da zarade "brzu lovu".  Onda nije ni cudo sto se dogadjaju ne zamislive stvari, zlocini za koje ne postoji adekvatna kazna. Ako nam dan zapocinje vestima iz Crne hronike onda naravno da ne mozemo da provedemo taj dan onako kako bi trebalo. Znaci ne mozemo da funkcionisemo normalno jer dozivimo stres od jutra. Jedino ako smo potpuno postali ravnodusni sto je mozda i gore od toga sto se "stresiramo". Ljudi su oguglali na politiku, na ekonomsku krizu, na price o smaku sveta i zagadjenju planete. Jos uvek moze da ih potrese samo prica o zlocinima. I kaznama koje su nerealne.
I onda dolazim do zakljucka da su zlocin i kazna ustvari zacarani krug. Sto se vise prica o zlocinima ,to se oni vise dogadjaju. Sto su kazne vise nerealne, to se lakse odluciti da ucinis krivicno delo. Mora postojati neki drugi nacin za obevestavanje o uzasnim zlocinima. ne verujem da je dobro sto su stavljeni na naslovne strane jer realno retko ko kupuje novine, pa u prolazu pored kioska vidimo samo naslovne strane. Takodje u ostalim medijima, sve vise se prica o zlocinima, a kriminalci uzimaju ucesce u rijaliti programima. sa njima se vrse intervjui  i daje im se velika medijska paznja. Moja je baka govorila : Cega se pametan stiti, time se lud ponosi. ispada da su zlocini nesto sto moa da dobije veliki medijski prostor i privue paznju sto vise ljudi.
A naravno onda se to vrati kao bumerang. Toliko nasilja izaziva novo nasilje. Toliko silovanja , novo silovanje. Toliko ubistava, novo ubistvo. Sto se tice saobracajki statisticki podaci su jezivi. Godisnje pogine i do 650 ljudi, a koliko je tesko povredjenih ni ne zna se tacno! Uzas! Zbog toga sto su i moja deca u tim ludim 20-tim godinama i znam za mnogo nesreca jer im javljaju svaki dan da je neko poginuo od njihovih prijatelja! Ili se ubio!
Jednostavno mora nesto da se preduzme. Ne mogu se vise ovako "puniti' ljudski mozgovi negativnom energijom. Kako izbeci vesti iz Crne hronike kad su one svuda oko nas. Kao da se zlu pridaje veca paznja nego dobrom. vise paznje djavolu nego Bogu. Vise je sve crno nego belo. Zato nam tako  ide verovatno!
U zatvorima pak desavaju se strasne stvari. I onaj koji je tamo otisao zbog manjeg prekrsaja ,napunice se negativnom energijom i  bice jos tezi prestupnik kad izadje.  ne znam verovatno postoje bolji nacini za kaznjavanje koji bi doneli rezultate. Ovako rezultata u smislu poboljsanja drustva u celini nema. To sto je neko kaznjen vise nego sto treba za nesto sto zaista nije  bas toliko tezak zlocin vec vise prekrsaj kompenzuje se sa kaznom koja je nenormalno blaga za zaista veliki zlocin. Zatvorenici sve to znaju i zato su ljuti i besni i nastavljaju da se bore protiv sistema. Nazalost stradaju nevini! Kao u svim ratovima! Svaka borba ostavlja za sobom nevine zrtve! Nazalost!
AKO POSTOJI NEKO MOCAN I PAMETAN TOLIKO DA MOZE DA RESI OVAJ GORDIJEV CVOR NEK UCINI NESTO! A MI OSTALI DA MU DAMO SVU PODRSKU I ZASTITIMO NASU DECU! AKO POSTOJI.....

ONASNAZIVANJE

ONASNAZIVANJE - BUDIMO U DUHU NASEG VELIKOG PROSVETITELJA SVETOG SAVE - OVAJ PUT TREBA 'PROSVETLITI" ZENE! MADA, REALNO GLEDANO KAKO ODMICE OVAJ XXI  VEK ZENE SU SVE VISE SVESNE SVOJIH PRAVA I ZNAJU ITEKAKO DA SE BORE U "MUSKOM" SVETU! NAZALOST JOS IMA ZENA PODVUCIMO OVO
SA MANJE OBRAZOVANJA, SA MNOGO OBRAZOVANJA, SA JEDNIM DETETOM,SA VISE DECE, ZENA KOJE SU SVESNE DA TRPE NASILJE, ZENA KOJE NISU SVESNE DA TRPE NASILJE:
FIZICKO,
PSIHICKO,
SEKLUALNO,
EKONOMSKO!
Pa, ipak treba najpre uzeti u obzir cinjenicu da je ovo Balkan! Gde su muskarci vec hiljadama godina "utripovani" da su oni "glava kuce" i da se njihova slusa. Medjutim, muskarci uporno odbijaju da shvate da zene postizu  u toku dana  ono sto oni ne bi mogli ni u dva-tri ( u najboljem slucaju). Pogledajte svoju zenu koja je uradnom odnosu kod privatnika i sa vama ima jedno ili dva deteta ( ne smem da pisem vise iako srecom to jos postoji). Pre posla sprema decu za jaslice,vrtic ,odvodi ih pesice jer vama trtebaju kola. Na poslu trpi ,sta trpi, do najmanje 17h. Onda cekanje u marketu, pa skupljanje dece ,pa rucak-vecera ili sta vec. Pa spremanje hrane za sutra. Pa, gomile sudova i vesa, pa preslisavanje skolske dece i bog zna sta vec!
I one uvek to rade od srca i iz ljubavi. A ne zato sto moraju ili sto vi muskarci na tome insistirate (kao i na seksu uvece). Medjutim, vi niste zadovoljni onim sto cine za vas i za porodicu. Isfrustrirani ste, narocito armija muskaraca koja je zadnjih decenija ostala bez posla. I koga ce da maltretiraju junacine- svoju zenu - jer realno nemaju koga drugoga.Ima sud manje-vise i drugacijih prica ako se radi o preljubi ( a i ta prica mozda ima dublje korene jer zene vrlo retko dizu ruke od svoje porodice).Ali uglavnom je prica o nezadovoljnom muskarcu koji je prvenstveno nezadovoljan sobom a to prikriva nasiljem nad zenom (zbog onog pomenutog balkanskog mentaliteta). I umesto da prica sa zenom i resi problem, on kad ostane bez posla ili radi, ali mu je plata mala ili je jednostavno alkoholicar ili narkoman pocinje sa nasiljem.
Pisala sam vec blog u kome sam objasnila kako da prepoznate nasilje i pored ljubavi koju osecate prema muzu i pored privrzenosti deci i porodici. I ne zavaravajte se. Nasilnik nikad ne odusataje. JEDNOM NASILNIK UVEK NASILNIK!
Zato je ovaj program SIGURNE KUCE  nesto najfantasticnije sto sam videla u zivotu. I steta sto nisam mladja odmah bi ga prihvatila oberucke. Poenta je u tome sto su shvatili sustinu zeninog trpljenja. A ona je nazalost obicno ekonomske prirode. To jest zena je ekonomski zavisna od muskarca. Znaci na stranu zene koje rade i koje mogu same da se izdrzavaju - one zaista nemaju bas nikakvo opravdanje da trpe nasilje.
U pitanju su zene koje ne rade ili imaju male plate pa su svesne posto bi povele decu sa sobom da ne mogu da prezive od te plate.
Tu stupa na scenu ovaj fantastican program koji "VETAR U LEDJA" zenam koje su odlucile da kazu NE NASILJU! Pa iako po statiskima jedna od pet zena potpuno zavisi finansijski od muza - zene jesu jaci pol i mogu da pomocu ovog programa "stanu na noge"! Jedan od projekata je i DOBRA BASTA osnovano prosle godine u Somboru, tu su i razne privatne firme koje pomazu kao recimo rucno pravljenje sapuna i gajenje lekovitih biljaka. Tu su naravno za obrazovanije zene i p[oslovi u struci i deje ka napredovanju zarad vece plate sto donprinosi osecaju samopozdanja svakako!
ZATO ZENE IAKO SAM OPET VEC PO KO ZNA KOJI PUT OVE GODINE PREKRSILA MOJU FORMU PATISPANJA ZELIM VAM OD SRCA DA SE 'PROSVETLITE' KRENETE PUTEM ONASNIZAVANJA DO FINANSIJSKE NEZAVISNOSTI I DA SAMOPUZDANJE PODIGNETE NA NAJVISI NIVO I DA SVOJ ZIVOT KONACNO UZMETE U SVOJE RUKE! DECA CE VAM BITI  ZAHVALNA VERUJTE!
NISTA GORE NEGO KAD VAM DECA PORASTU I KAZU MAJKO ZASTO SI DOZVOLILA DA TRPIMO PAKAO U KUCI? DA ,BAS TAKO ! DECA KAD ODRASTU NE KAZU ZASTO SI TI MAJKO TRPELA SVE UZASE NASILJA! U TOME JE ISTINA VERUJTE! ZASTITE PRVO DECU  PA SAMIM TIM I SEBE ONOSNAZITE SE!
SVIM ZENAMA ZELIM DA BUDU SNAZNE I DA UPRAVLJAJU SVOJIM ZIVOTOM!
KO CE BOLJE OD NAS ZENA  DA UCINI DA NAM DECA BUDU SRECNIJI I BOLJI LJUDI?!

KO SE SMEJE ZLO NE MISLI

KO SE SMEJE ZLO NE MISLI  ,A KO MISLI  NIJE MU DO SMEHA! SVE MANJE VIDJAM OSMEHE NA LICIMA LJUDI! I MLADIH LJUDI! Njih narocito! Kad bi trebali da budu najvise srecni nego sada dok su mladi? Gledam ih i mislim  da nisu oni krivi za to! Da jednostavno nije vreme za smeh. Nije vreme da budu srecni,nasmejani i opusteni. Oni to nikako ne mogu. Gledaju sta smo im ostavili u nasledje i misle se kako sa tolikom kolicinom problema da se izbore. I onda idu iz krajnosti u krajnost. Ili se smeju na silu bahato ne bi li utesili sami sebe,a starijim ljudima (mislim malo starijim od njih i onim bas starijim) stvaraju sliku ,ono kao vidi ih sta im fali? Bas su bahati mi smo u njihovo vreme,ovo ili ono! Neminovni jaz generacija1 Ali nazalost ne samo to! Izmedju ljudi od 18 do 20 godina i ljudi od 30 do 50 godina jaz je nepremostiv. Citava jedna epoha je izmedju. Malo li je? Ne postoji nikakva sansa da se razumeju i zato pucaju i ljubavne veze i porodicne i kolegijalne i prijateljske! Retko ko ima ljubavnu vezu sa osobom iz priblizno iste generacije. I to sve vise slucajeva koji su nekad bili namenjeni muskarcima (ono stariji muskarac i mladja zena) mada ima i danas  narocito ako su sponzoruse ili starlete u pitanju, nego sve vise starijih zena bira mladje muskarce!I tako mlade devojke jure one a novcem zbog totalnog poremecaja vrednosti (sto smo im mi u onom paketu problema ostavili),a mladji muskarci isto zbog novca moraju da budu sa bogatim starijim zenama! I jos da se smeju! Ma bas!A oni drugi sto pokusavaju da ostanu na tezem pravom putu tek ne mogu da se smeju. U svakoj sferi zivota nailaze na teske prepreke (opet onaj paket  sa problemima koji smo im mi ostavili).U generacijskoj ljubavi nema one srecne setnje dvoje zaljubljenih ,srecnih ljudi jer ni jedno nema ni posao ni stan! Ako su jos i inteligentni onda im ne nedostaje briga zbog zagadjene okoline, zagadjene hrane,nasilja u porodici,vrsnjackog i uopste nasilja. Ako ih povrh svega zanima i politika dodje im da se nasmeju ali od muke!I zato kako da se smeju? 
Buducnost. Smeh je odraz emocije, a emocije ce  kako budemo postajali masine svakako sve vise nestajati. MISLI CE NAM ODREDJIVATI CIP U GLAVI TE CEMO PREMA SITUACIJAM U KOJIMA SE NALAZIMO BITI VESELI ILI TUZNI? SADA MI TO UZASNO IZGLEDA,ALI ZA NEKO VREME BICE ME BAS BRIGA! NA SRECU SVE CE BITI ZA SVE BAS BRIGA! A KAD NEMA CRNIH MISLI NEMA NI TUGE! ALI NE ZNAM DA LI ROBOTI UMEJU DA SE SMEJU ONAKO OD SRCA???
Proslost. Smeh od srca,smeh do suza, onaj zarazni smeh koji ne moze da se iskontrolise pa kroz suze izgovaramo ono UMRECU OD SMEHA! Bilo nekad. Sad se samo pripoveda. Nekad smo bili tako opusteni. Radovali se sitnicama, nismo imali internet, mobilne telefone , iscrpljujuce poslove ...Ali imali smo roditelji koji nisu imali u svojoj mladosti ni fiksni telefon ni TV.  I BILI SU NAM BLIZI! Postojao je jaz generacija ali ne toliko dubok. Umeli smo da se razumemo jer smo ziveli u istoj epohi i delili iste vrednosti. I umesto da nastavimo da zivimo tako opusteno i srecno i da se svaki dan smejemo i kad mislimo i kad ne mislimo jer nismo na sebi imali ovoliko breme problema. Hvala nasim roditeljima ! A onda smo krenuli za potrosackim ludilom,za jurnjavom za novcem da bi ga besumucno trosili na otpatke  koje svugde bacamo. Prave vrednosti smo zamenili laznim sjajem,glamurom,brendovi,podigli smo nepremostive razlike izmedju siromasnih i bogatih .Politiku smo pretvorili u rijaliti sou,a rijaliti sou u "zvezdu vodilju" za plitkoumne i povrsne,za bahate i nemoralne! I sta sad hocemo od nase dece? Da se smeju ,a nemaju zasto? Kukamo sto beze od nas! Pa moraju! Sta drugo da rade? Najgore je sto i tamo gde pobegnu nije bas dobro,ali makar jos ljudi zive sa malo dostojanstva. Kod nas je ono umrlo odavno!
ZATO NE ZAMERAJTE DECI! GENERACIJA DECE DEVEDESITIH RODJENA JE U NAJNESRECNIJE VREME NA OVOJ PLANETI! I ZATO JE OSMEH UTIHNUO KAO I CVRKUT MOJIH OMILJENIH VRAPCICA! I STO SAD KUKAMO I ZALIMO SE KAD SMO SVE UCINILI DA ZIVOT POSTANE OVAKO  TEZAK ,OVOLIKO  POMEREN DA RETKO KO U NJEMU MOZE DA SE SNADJE! A  JOS REDJE DA SE SMEJE OD SRCA ONAKO KAO NEKAD!

SVET IDE U PROGRES

DEFINITIVNO SVET IDE U PROGRES.DECA SE VISE NE SMEJU PONIZAVATI NI FIZICKI KAZNJAVATI(ZA MAJKE I OCEVE,BABE I DEDE JE JOS SVE NEIZVESNO)! Naravno da kao majka ne mogu da kazem da treba zlostavljati dete sto ste mogli i da vidite u pretjhodnih 300 blogova u kojima se jasno vidi koliko se brinem zbog ugrozenosti nase dece na sve nacine.Medjutim,ni deca vise nisu onakva kakva su bila nekada.A nisu ni krivi za to.Od prvih dana zivota izlozena su strahovitom nasilju koje vlada svuda oko nas. Brakovi  takodje prolaze kroz tranziciju,pa ako dete svakodnevno gleda svadje roditelja ,a zatim TV,internet i tabloidi po ceo dan izvestavaju o "crnim hronikama" sta dete da uradi? Mora i ono da preuzme model nasilja .Roditelji su prezauzeti ,nervozni,uplaseni i deca u kuci upijaju samo negativnu energiju.Jer roditelji su ipak samo ljudska bica  i pred decijim nestaslucima koji su odavno to prestali da budu osete nemoc i ne znaju na koji nacin da vaspitavaju decu Onda lakse je udariti samar  nego umoran i nervozan pricati pola sata kako bi trebalo nesto da se uradi. Necu da lazem i ja sam udarila svako svoje dete (cetvoro),ali naravno da je imalo pozitivan efekat.Naucnici tvrde da to nije istina i da nema koristi od batina,ali moja deca potvrdjuju da sam ih dobro vaspitala.Ali  svakako da ih nisam vaspitavala samo batinom nego i beskrajnim razgovorima i druzenjem i bezuslovnom ljubavlju.U komsiluku sin jedinac bije majku. STA RECI? Od najmladjeg uzrasta mu je pruzano vise nego svoj mojoj deci zajedno. I eto,kad je tranzicija i njima smanjila prihode i kad nije mogao da dobije novi auto krenuo je da bije roditelje. Vaspitavanje dece je pretezak posao,
Buducnost. Nadam se da ce naucnici da nadju nacin da vaspitavanje roditelja postane obavezno obrazovanje cim krenu da planiraju porodicu.Jedino to ce doprineti opstem dobru. Roditelji ce znati da se postave prema detetu ,a ono ce iz porodice crpiti samo pozitivnu energiju (za sta i treba da sluzi porodica).I jos jedna dobra stvar je to sto ce nestati stampani mediji mozda cak i Televizija.A komunikacija medju ljudima nece podrazumevati tracarenje i crne hronike.
Proslost. Sve je vec objasnjeno .Svako vreme nosi svoje breme. U proslosti se znalo gde je kome mesto.u porodici .I to je bilo zaista fantasticno.Ali je i vreme bilo drugacije i bile su drugacije vrednosti kojima se tezi. Formiranje deteta je od porodice.do skole i do drustva u kome odrasta bilo manje stresno. I da i mene su tukli  dok sam bila mala i uvek sam bila svesna toga da sam te batine zasluzila.Znaju deca kad predju granice.Ali na zalost zbog onih koji ne znaju granice  uvek je bilo i zloupotrebe sa obe strane. Manje ali je bilo.
DOKLE GOD SE PORODICA ODRZAVA  U BAR NEKOJ HARMONIJI BICE DOBRO. SVE DOK NAM U PORODICAMA VLADA NASILJE ONO CE I DECU CINITI JOS NASILNIJOM!!