OVIH DANA SU 'IZBACILI" CECU IZ UDZBENIKA. KARLEUSA JE VALJDA JOS TAMO. NA FEJSU KAZU DA BI ZORICU BRUNCLIK MOGLI JEDINO DA STAVE U BOJANKU. NA SVE TO KREATIVNA RADIONICA KOJU SAM POMINJALA NEK IDAN POKUSAVA DA PROBUDI KREATIVNOST NASE DECE. I JOS SVASTA NESTO! ZASTO JE OBRAZOVANJE U NASOJ ZEMLJI TOLIKO LOSE. ILI TOLIKO DOBRO U ODNOSU NA NEKA DRUGA ALI I DALJE NEDOVOLJNO DOBRA ZA MILENILIJALCE.IZVINJAVAM SE UMESANI SU I BIGZ I ZAVOD ZA IZDAVANJE UDZBENIKA. ZNATE LI STA JE VECNOKRET?
Kakva drzava takvo i obrazovanje. Kakvo drustvo i kakva civilizacija takva su i deca koju mi stariji "trujemo" turbo folkom, trep rokom, rijaliti sou programima i ostalim "kulturnim sadrzajima". Kulturno nasledje treba to i da bude. Da Vuk Karadzic uvek bude na naslovnoj stranici bukvara , a da decije pesmice deca uce od cika Jove Zmaja. Ljubivoja Rsumovica, Duska Radovica a ne od Marine Tucakovic! I uopste nije vazno sto deca takvu muziku htela ili ne slusaju jer su potpuno dve razlicite stvari ono sto nas okruzuje ( mislim na trenutnu modu i kulturu), a kultura ona prava koja treba da obrazuje decu svake generacije se nalazi u udzbenicima jer joj je tamo mesto.Sta bi bilo da su umesto cika Jovinih pesama ubacivani stihovi tadasnjih poznatih pevaca? A pre njih isto tako u svakom veku? Kulturno nasledje se nasledjuje i slusi obrazovanju kome je mesto u udbenicima. Svaka generacija treba da dobije isto kulturno nasledje.Udžbenik je knjiga u kojoj se date definicije, zadaci i u kojem je objašnjeno školsko gradivo. Uz njega obično ide i radna sveska sa zadacima iz prakse, a ponekad i disk sa vežbama i zadacima.
Popularna pevačica narodne muzike Svetlana Ceca Ražnatović ušla je u jedan od udžbenika za osnovnu školu.Tačnije, stihovi jedne njene popularne pesme. Reč je o udžbeniku za peti razred osnovne škole a đaci će na njenim stihovima učiti padeže ."Sećaš li se, lepi grome moj, nekada je tlo pod nama pucalo", glasi jedan od zadataka sa stranice koja je dospela na Instagram. Izbor stihova iz pesme „Sećaš li se, lepi grome moj“ koju peva Svetlana Ceca Ražnatović nije se greškom našao u radnoj svesci za srpski jezik i književnost za peti razred osnovne škole, tvrdi za Danas Olivera Đikanović, glavna i odgovorna urednica u izdavačkoj kući BIGZ.Polemika o tome da li je stihovima Svetlane Ražnatović mesto u udžbeniku pokrenuta je na društvenim mrežama, nakon što je objavljena fotografija jednog zadatka iz radne sveske, u kojem se od učenika traži da podvuku imenice u vokativu u stihovima iz poezije i popularne kulture.
Ona navodi da je udžbenik urađen u skladu sa zahtevima refome u kojoj se insistira na ostvarivanju ishoda, a ne na propisivanju sadržaja.Ovde je možda reč o intrigantnijem primeru koji apsolutno zadovoljava ishod i nije materijalna greška smatra Đikanović. Komentar iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja nismo uspeli da dobijemo. Povodom polemike na društvenim mrežama oglasila se i Svetlana Ražnatović komentarom: „Pa sad baš taj stih, ima lepših. Zar ne?“.Pevačica Jelena Karleuša se na svom Tviter profilu pohvalila da je pomenuta u udžbeniku koji se koristi na prvoj godini Fakulteta političkih nauka.Radi se o predmetu Uvod u političku teoriju (Jelena je, verovatno greškom, napisala da se predmet zove Uvod u političke nauke, prim. aut), a Karleuša se nalazi među zvezdama koje se, kao primeri, nalaze u udženiku "Elementi vladavine" čiji je autor Nenad Kecmanović.EVO JEDNOG PRIMERA KAO SU U SRBIJI NASTALI PRVI UDZBENICI. PROFESORI SU DIKTIRALI ,A DJACI PISALI IZ TIH ZABELESKI NASTALE SU PRVE PISANE KNJIGE VEZANE ZA RAZNE OBLASTI( SRPSKI, MATEMATIKA,ISTORIJA, FIZIKA,BIOLOGIJA...)
Fizika se u Srbiji izuzetno kasno razvila i mada je danas (uz IT i biomedicinska istraživanja) jedna od naših najuspešnijih disciplina, fizika kod nas zamah dobija u XX veku. Prva ikada održana predavanja iz fizike na teritoriji Srbije drže se tek od 1839. godine, po osnivanju Liceja, što je naša prva ustanova visokog obrazovanja koja će kasnije prerasti u Veliku školu i potom Univerzitet, i to u okviru predmeta Prirodoslovlje ili Jestastveslovlje (to je bio nesrećni slavenoserbski naziv za fiziku i druge prirodne i tehničke nauke). Ova predavanja studentima decenijama ne drže fizičari nego lekari, filolozi i filozofi jer fizičara u Srbiji tokom većeg dela XIX veka – nema.
No, zahvaljujući izvanrednom trudu lekara Vuka Marinkovića (1808-1859), profesora fizike na Liceju od 1849. do 1859. u srpski jezik su uvedeni gotovo svi danas znani pojmovi iz fizike i drugih srodnih nauka, ali i svakodnevnog života, koji je danas teško zamisliv bez pojmova iz prirodnih nauka. Budući autor prvog udžbenika iz fizike izdatog u Srbiji, obimnog i sjajno napisanog dela u dva toma pod nazivom “Načela fizike”, Marinković je za potrebe ove knjige osmislio lepe srpske nazive za pojmove kao što su težina, masa, sila, gustina, putanja i zračenje.
Njegovo ime za perpetuum mobile bilo je – večnokret. Međutim, ovaj naziv se nije održao ni u govoru, ni u literaturi. Cinik bi u tome čak mogao videti kako se u Srbiji nikada nisu pomirili sa nemogućnošću postojanja perpetuum mobile-a, pa mu ni ime nije prihvaćeno. Naravno, i neki drugi Marinkovićevi pojmovi, mahom oni koji su se oslanjali na slavenoserbska rešenja, nisu opstali i kasnije su zamenjeni drugim imenima. Takav primer je dviženje za jedan od centralnih fizičkih pojmova koji danas jednostavno zovemo – kretanje. No, zaista je zanimljivo kako večnokret nije čak dobio ni alternativno ime, mada se često koristi.
Marinković je bio impresivno obrazovan srpski lekar iz Novog Sada, koji se školovao u Egeru, Pešti, Beču i Berlinu. Kad mu je tokom revolucije 1849. u požaru nakon bombardovanja Novog Sada izgorela kuća, a on ostao bez imovine i biblioteke, sa porodicom se doselio u kneževinu Srbiju kako bi predavao na Liceju u Beogradu. Mesto profesora fizike bilo je hronično upražnjeno i pošto ga je knezu Aleksandru Karađorđeviću za to postavljenje preporučio ministar prosvete, prihvatio se posla. I na tom položaju ostao do smrti.
Po izričitom nalogu Ministarstva prosvete je 1851. napisao udžbenik za svoja predavanja “Načela fizike”, a u njegovoj pripremi je kombinovano koristio ubedljivo najbolje preglede iz fizike na francuskom i nemačkom tog doba. Knjiga je pisana ne samo za studente već i “za samouke”, kako navodi autor. Vrlo je čitka i danas, a može se lako naći i pregledati u digitalnom arhivu Matice srpske. Na fotografiji je prikazana jedna tabla sa ilustracijama iz drugog toma Načela.
Ovo delo, izuzetno važno za razvoj prvih naučnika i inženjera u Srbiji, ipak nije prva naša knjiga posvećena fizici, budući da je u Austro-Ugarskoj još 1801. Atanasije Stojkovič štampao delo “Fizika”. No, pisano na izumrlom slavenoserbskom jeziku, visokoparnim, enciklopedijskim stilom, mada istorijski bitno i danas vrlo poznato, Stojkovičevo delo ostalo je “nepročitano” i imalo daleko manje uticaja na razvoj nauke od Marinkovićevih danas podosta zaboravljenih “Načela fizike”.
MORAMO DA ZAUSTAVIMO PRETVARANJE UDZBENIKA U POPULARNU LITERATURU. JESTE GRADIVO DOSTA SUVOPARNO I NA TOME SE MORA DOSTA RADITI .MEDJUTIM, NIKAKO SE NE SME PRECI OKVIR KOJI JE DAVNO USPOSTAVLJEN.
Kakva drzava takvo i obrazovanje. Kakvo drustvo i kakva civilizacija takva su i deca koju mi stariji "trujemo" turbo folkom, trep rokom, rijaliti sou programima i ostalim "kulturnim sadrzajima". Kulturno nasledje treba to i da bude. Da Vuk Karadzic uvek bude na naslovnoj stranici bukvara , a da decije pesmice deca uce od cika Jove Zmaja. Ljubivoja Rsumovica, Duska Radovica a ne od Marine Tucakovic! I uopste nije vazno sto deca takvu muziku htela ili ne slusaju jer su potpuno dve razlicite stvari ono sto nas okruzuje ( mislim na trenutnu modu i kulturu), a kultura ona prava koja treba da obrazuje decu svake generacije se nalazi u udzbenicima jer joj je tamo mesto.Sta bi bilo da su umesto cika Jovinih pesama ubacivani stihovi tadasnjih poznatih pevaca? A pre njih isto tako u svakom veku? Kulturno nasledje se nasledjuje i slusi obrazovanju kome je mesto u udbenicima. Svaka generacija treba da dobije isto kulturno nasledje.Udžbenik je knjiga u kojoj se date definicije, zadaci i u kojem je objašnjeno školsko gradivo. Uz njega obično ide i radna sveska sa zadacima iz prakse, a ponekad i disk sa vežbama i zadacima.
Popularna pevačica narodne muzike Svetlana Ceca Ražnatović ušla je u jedan od udžbenika za osnovnu školu.Tačnije, stihovi jedne njene popularne pesme. Reč je o udžbeniku za peti razred osnovne škole a đaci će na njenim stihovima učiti padeže ."Sećaš li se, lepi grome moj, nekada je tlo pod nama pucalo", glasi jedan od zadataka sa stranice koja je dospela na Instagram. Izbor stihova iz pesme „Sećaš li se, lepi grome moj“ koju peva Svetlana Ceca Ražnatović nije se greškom našao u radnoj svesci za srpski jezik i književnost za peti razred osnovne škole, tvrdi za Danas Olivera Đikanović, glavna i odgovorna urednica u izdavačkoj kući BIGZ.Polemika o tome da li je stihovima Svetlane Ražnatović mesto u udžbeniku pokrenuta je na društvenim mrežama, nakon što je objavljena fotografija jednog zadatka iz radne sveske, u kojem se od učenika traži da podvuku imenice u vokativu u stihovima iz poezije i popularne kulture.
Ona navodi da je udžbenik urađen u skladu sa zahtevima refome u kojoj se insistira na ostvarivanju ishoda, a ne na propisivanju sadržaja.Ovde je možda reč o intrigantnijem primeru koji apsolutno zadovoljava ishod i nije materijalna greška smatra Đikanović. Komentar iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja nismo uspeli da dobijemo. Povodom polemike na društvenim mrežama oglasila se i Svetlana Ražnatović komentarom: „Pa sad baš taj stih, ima lepših. Zar ne?“.Pevačica Jelena Karleuša se na svom Tviter profilu pohvalila da je pomenuta u udžbeniku koji se koristi na prvoj godini Fakulteta političkih nauka.Radi se o predmetu Uvod u političku teoriju (Jelena je, verovatno greškom, napisala da se predmet zove Uvod u političke nauke, prim. aut), a Karleuša se nalazi među zvezdama koje se, kao primeri, nalaze u udženiku "Elementi vladavine" čiji je autor Nenad Kecmanović.EVO JEDNOG PRIMERA KAO SU U SRBIJI NASTALI PRVI UDZBENICI. PROFESORI SU DIKTIRALI ,A DJACI PISALI IZ TIH ZABELESKI NASTALE SU PRVE PISANE KNJIGE VEZANE ZA RAZNE OBLASTI( SRPSKI, MATEMATIKA,ISTORIJA, FIZIKA,BIOLOGIJA...)
Fizika se u Srbiji izuzetno kasno razvila i mada je danas (uz IT i biomedicinska istraživanja) jedna od naših najuspešnijih disciplina, fizika kod nas zamah dobija u XX veku. Prva ikada održana predavanja iz fizike na teritoriji Srbije drže se tek od 1839. godine, po osnivanju Liceja, što je naša prva ustanova visokog obrazovanja koja će kasnije prerasti u Veliku školu i potom Univerzitet, i to u okviru predmeta Prirodoslovlje ili Jestastveslovlje (to je bio nesrećni slavenoserbski naziv za fiziku i druge prirodne i tehničke nauke). Ova predavanja studentima decenijama ne drže fizičari nego lekari, filolozi i filozofi jer fizičara u Srbiji tokom većeg dela XIX veka – nema.
No, zahvaljujući izvanrednom trudu lekara Vuka Marinkovića (1808-1859), profesora fizike na Liceju od 1849. do 1859. u srpski jezik su uvedeni gotovo svi danas znani pojmovi iz fizike i drugih srodnih nauka, ali i svakodnevnog života, koji je danas teško zamisliv bez pojmova iz prirodnih nauka. Budući autor prvog udžbenika iz fizike izdatog u Srbiji, obimnog i sjajno napisanog dela u dva toma pod nazivom “Načela fizike”, Marinković je za potrebe ove knjige osmislio lepe srpske nazive za pojmove kao što su težina, masa, sila, gustina, putanja i zračenje.
Njegovo ime za perpetuum mobile bilo je – večnokret. Međutim, ovaj naziv se nije održao ni u govoru, ni u literaturi. Cinik bi u tome čak mogao videti kako se u Srbiji nikada nisu pomirili sa nemogućnošću postojanja perpetuum mobile-a, pa mu ni ime nije prihvaćeno. Naravno, i neki drugi Marinkovićevi pojmovi, mahom oni koji su se oslanjali na slavenoserbska rešenja, nisu opstali i kasnije su zamenjeni drugim imenima. Takav primer je dviženje za jedan od centralnih fizičkih pojmova koji danas jednostavno zovemo – kretanje. No, zaista je zanimljivo kako večnokret nije čak dobio ni alternativno ime, mada se često koristi.
Marinković je bio impresivno obrazovan srpski lekar iz Novog Sada, koji se školovao u Egeru, Pešti, Beču i Berlinu. Kad mu je tokom revolucije 1849. u požaru nakon bombardovanja Novog Sada izgorela kuća, a on ostao bez imovine i biblioteke, sa porodicom se doselio u kneževinu Srbiju kako bi predavao na Liceju u Beogradu. Mesto profesora fizike bilo je hronično upražnjeno i pošto ga je knezu Aleksandru Karađorđeviću za to postavljenje preporučio ministar prosvete, prihvatio se posla. I na tom položaju ostao do smrti.
Po izričitom nalogu Ministarstva prosvete je 1851. napisao udžbenik za svoja predavanja “Načela fizike”, a u njegovoj pripremi je kombinovano koristio ubedljivo najbolje preglede iz fizike na francuskom i nemačkom tog doba. Knjiga je pisana ne samo za studente već i “za samouke”, kako navodi autor. Vrlo je čitka i danas, a može se lako naći i pregledati u digitalnom arhivu Matice srpske. Na fotografiji je prikazana jedna tabla sa ilustracijama iz drugog toma Načela.
Ovo delo, izuzetno važno za razvoj prvih naučnika i inženjera u Srbiji, ipak nije prva naša knjiga posvećena fizici, budući da je u Austro-Ugarskoj još 1801. Atanasije Stojkovič štampao delo “Fizika”. No, pisano na izumrlom slavenoserbskom jeziku, visokoparnim, enciklopedijskim stilom, mada istorijski bitno i danas vrlo poznato, Stojkovičevo delo ostalo je “nepročitano” i imalo daleko manje uticaja na razvoj nauke od Marinkovićevih danas podosta zaboravljenih “Načela fizike”.
MORAMO DA ZAUSTAVIMO PRETVARANJE UDZBENIKA U POPULARNU LITERATURU. JESTE GRADIVO DOSTA SUVOPARNO I NA TOME SE MORA DOSTA RADITI .MEDJUTIM, NIKAKO SE NE SME PRECI OKVIR KOJI JE DAVNO USPOSTAVLJEN.
