STRAST! DA LI JE BOLJE ZIVETI PREDAJUCI SE STRASTIMA ILI BITI OSLOBODJEN SVIH STRASTI KAO NAS GENIJE NIKOLA TESLA? STRAST NIJE ISTO STO I HEDONIZAM! UZIVATI U STRASTIMA I UZIVATI U ZIVOTU MOGU ALI NE MORAJU ICI 'RUKU POD RUKU'! VINO, STRAST, LJUBAV, LETO, ROMANTIKA, DIVLJA STRAST....

Vremenom neki pojmovi i reči menjaju svoje značenje, prelazeći iz nečega što je negativno u nešto što je pozitivno. Takav je slučaj sa pojmom „strast” za koji danas mnogi misle da označava snažno uživanje. Zato je strast poželjna u emotivnom odnosu, odnosu prema poslu ili prema životu.

Ono što je kolektivno zaboravljeno i potonulo u naše kolektivno nesvesno jeste znanje da imenica strast dolazi od glagola stradati, nastradati. U latinskom, takođe, passio dolazi od pati, što znači muka, trpljenje. Iz ovog korena je nastala i reč pasivnost, trpno stanje.

Ljudi su strasni kada nečemu čime se bave pripisuju najveću životnu vrednost. Posledica je da najviše uživaju kada se time bave, a najviše trpe kada im je to onemogućeno. Strast, prema tome, ne podrazumeva samo uživanje, već i trpljenje.Zašto je strast bila negativno označena? Zato što onaj koji se nečemu posvećuje strasno zanemaruje sve one druge životne vrednosti. Strasno zaljubljena osoba teško misli na nešto što nije povezano sa osobom u koju je zaljubljena. Ako takva osoba pati zato što je zaljubljenost neuzvraćena, ona se takođe teško koncentriše na bilo šta drugo osim na razlog svoje patnje. Dugotrajno ignorisanje drugih važnih aspekata života i društvenih uloga se na kraju završava nekim oblikom stradanja. To je i razlog zašto su strast i razum koji propoveda umerenost, suprotni koncepti. Poslednjih godina se strast afirmiše i preporučuje kao odnos koji prema svom poslu treba da imaju zaposleni u korporacijama. Strasna posvećenost poslu podrazumeva da osoba u tom poslu uživa, da ga radi kvalitetno, da tome posvećuje puno vremena, što za posledicu ima uspeh i finansijsko zadovoljenje. Kao i svaka strast tako i strast prema poslu ili „poslovni Eros” sadrži jedan skriveni problem. Strasni zaposleni koji svoje vreme posvećuju građenju svoje karijere nužno zapostavljaju druge aspekte života i druge društvene uloge. To može dovesti do toga da nakon par decenija zaključe da je to bilo dobro za korporaciju, ali ne i za njih kao osobe.

Podsetimo se na život našeg velikog naučnika čijoj pronalazačkoj strasti svi toliko mnogo dugujemo – Nikole Tesle. Kao što je poznato on je sebe u celini poistovetio sa ulogom fizičara i pronalazača tako da nije ni imao privatni život. Način na koji je svesno izabrao da vodi život daje nam pravo da na njega gledamo kao na heroja koji se žrtvovao kako bi što više dao čovečanstvu, ali se isto tako možemo zapitati da li je toliko žrtvovanje privatnog života bila dobra odluka.

Ako ste roditelj, da li biste voleli da vaše dete herojski živi kao Nikola Tesla ili da živi harmoničnim životom običnog smrtnika u kome je strast imperativ?

Strast! Strast je začin života, gorivo motivacije, katalizator kreativnosti, pokretač posla, aktivator mašte, ponekad i genijalnosti. Strast je najveća tajna uspešnih ljudi, onih koji mnogo postižu u životu. Većina nas je i nastala iz čina ekstaze i strasti. Svaki novi početak, unutrašnje preobraženje, pa i prve misli ujutru kad se probudite – na svom izvoru imaju strast. To je onaj dodatak koji pretvara „moram“ u „hoću i želim“, esencija posvećenosti nekome ili nečemu, to je ono što nas drma, vatra koja dolazi iznutra.Pored strasti koju Robert J. Vallerand zove „harmonična“, skladna strast i u kojoj ljudi imaju kontrolu i umeju da je zauzdaju, postoji i opsesivna strast, gde ljudi imaju nekontrolisan nagon da rade iako vide da zapostavljaju sve, pa i važne osobe, a rad im služi da bi stabilizovali negativan doživljaj sebe. Ovi ljudi, slično patološkim kockarima, ne osećaju unutrašnju radost i pozitivne emocije, retko su kreativni i obično se zavaravaju da imaju entuzijazam za posao – rade naporno, ali bez vatre. Sa doživljajem neuspeha povećava se opasnost opsesivne fokusiranosti na određeni cilj. Konstantan neuspeh može da tera ljude da dokažu da mogu ili ih potpuno čini bespomoćnim.ozvolite sebi iskorak iz kutije i gurnite je u stranu. Faktor iznenađenja osvežava monotoniju u vezi. Treba biti otvoren za lepotu trenutka, uraditi stvari uprkos logici, dozvoliti sebi bogatstvo slobode, kao kad u toplom danu skinete sve sa sebe i uronite u vodu iako znate da je hladna. Lek za kontrolu je da učinite nešto novo, nešto što nikada niste radili: plešite, svirajte, bavite se sportom... Strast neće doći sama, niti treba čekati da nam je neko probudi. Moramo sami! Za početak promenite ugao posmatranja: „Zašto?“ pretvorite u „Kako da“, rizik u šansu i priliku, problem u izazov, prisetite se neke situacije u kojoj je šef bio dobar, donesite neku biljku na posao, začinite atmosferu nečim novim... Lek za ravnodušnost i monotoniju je i iskrenost prema sebi. Treba biti hrabar i iskreno odgovoriti na pitanja: Da li u mom životu postoji neka oblast u kojoj iza ravnodušnosti skrivam svoj strah i bol? Kako mi je uspelo da potpuno otupim prema ljudima ili osećanjima do kojih mi je zaista stalo? Čiju ljubav, prijateljstvo ili dobrotu primam s ravnodušnošću?

Za početak je dovoljan samo jedan dan. Sreća je znati šta se hoće i strastveno to želeti. Kad odlučite da u jednoj oblasti imate više strasti – npr. u vezi, poslu, duhovnom razvoju – jedan dan se prepustite samo tome. Ako je vaš posao prodaja – učinite neku ekstra uslugu ili se posvetite potpuno kupcu, ako ste umetnik – stvarajte kao da upravo pravite remek-delo svoga života. Ako nemate vremena čak ni za rođeno dete, odlučite da odvojite sat vremena i budete sa njim. Zaboravite sve drugo i potpuno se posvetite. Kada ste se poslednji put odnosili prema svom partneru kao da vam je najvažnija osoba na svetu? Koliko često pokazujete da ga cenite i da mu se divite na iskren i smislen način? Koliko ste mu vremena posvetili da se seti da ima posebnu vrednost u vašem životu? Nema strasti bez iskrenog divljenja, argumentovana pohvala je najbolji afrodizijak.

Tek onda možete dodati još jedno ili dva „X“ u vaše odnose. Budite kreativni, igrajte se, izađite iz rutine, pronađite bezbedan način da ostvarite fantazije. Jurite strast kao poslednji noćni autobus i obnavljajte je. I na kraju, ako ste očekivali da ću uneti neko ograničenje, da ću vam reći da budete umereni, da logika i razum ipak treba da drže uzde strasti, prevarili ste se.
Vino, pice koje podrazumeva romantiku i divlju strast. Licno, ostala sam na pivu,ali ceznem za vinom, svecama, mesecom, morem...Vino -bozansko pice koje tera nasu krv da se uzburka i prepusti strastima. Biti strastven je bozji dar i ne treba se toga stideti. Samo ponekad treba malo zauzdati strasti koje prelaze granice. Kao i sve drugo, strast mora biti pod kontrolom!
LETI IPAK, STRAST SE OTME KONTROLI! VRELE TEMPERATURE OSLOBADJAJU NASE STRASTI! I TO JE U REDU! PONEKAD!
STRAST JE DOBRA U VECINI SLUCAJEVA JER NAM POMAZE DA BRZE DODJEMO DO ZELJENOG CILJA! IPAK, AKO SMO OPSESIVNO STRASNI NECE BITI DOBRO NI PO NAS NI PO ONO STO IZAZIVA TU NASU STRAST!
PA OPET BOLJE JE BITI STRASTVEN I SVOJU STRAST USMERITI KA NEKOM ILI NECEM NEGO BITI HLADAN I RACIONALAN PO SVAKU CENU!
ZIVOT JE TAKO KRATAK DA BISMO GA PROTRACILI. PRONADJITE SVOJU STRAST I VIDECETE KOLIKO CE VAM ZIVOT BITI KVALITETNIJI!

STOKHOLMSKI SINDROM

STOKHOLMSKI SINDROM I POJAS NEVINOSTI ZA MUSKARCE! STRAST I EMOCIJE STONDIRANA DECA -KANABIS! ISTINA ILI LAZ !
Pocnimo od stokholmskog sindroma koji je dobio ime po velikoj otmici koja se dogodila u Stokholmu 1973-ce godine , u kojoj su se taoci zblizili sa otmicarem do te mere da su na sudjenju nalazili opravdanja za njegovu otmicu .Uglavnom emocije su cudo. Sta je navelo te ljude da poveruju i otmicaru i sta je navelo njega da nikoga od taoca ne povredi zaista je jedno veliko cudo!Ipak mislim da u situacijama kada se zlo (otmicar, ili nasilnik ili ubica) nadju  u malom prostoru sa  uplasenim ljudima dolazi do neke zbunjujuce reakcije medju ljudima. Dobro (zrtve) i zlo pronadju neku zajednicku tacku i shvate da su ljudi i jedni i drugi. Ne bude uvek tako na zalost. Mnogo puta stradaju nevine zrtve. Ali. ja cu se zadrzati bas na ovoj kombinaciji - zblizavanje. Onda sam taj sindrom prenela u porodicu koja trpi nasilje. Ne znam da li smem uopste da poredim te dve stvari jer su u porodici ljudi vec povezani emocijama i krvnim vezama, ali mi zaista svaka zena koja trpi nasilje ( a pritom u toj kuci ima i dece) lici na osobu bolesnu od stokholmskog sindroma.Jer kako drugacije objasniti njeno psiholosko stanje u kome se ona pored svog nasilja i dalje zblizava (tu bas mislim na "zblizavanje" sa nasilnikom?
Ljubav i strast su dve najjace emocije u coveku iz kojih proizilaze ostala dusevna stanja , srece, radosti, bola, patnje. Cak i izreka u ljubavi i ratu svako sredstvo opravdava cilj. Pa ipak to nije tako ni u kom slucaju. Ljubomora, posesivnost i bolesna strast mogu neciji zivot pretvoriti u pakao. a sve iza maske  - ljubavi. Tako se na cuvenoj mrezi Reddit (cuvena je po prici o blizancima u avionu koji se ne poznaju i tako nekim bas  neobicnim vestima) pojavila prica muskarca kome zena kad krene na put stavlja pojas nevinosti! Sporadicno sam citala da se to jos uvek desava nekim zenama, ali ovo zaista zbunjuje i dovodi do one price da su zene potpuno zavladale planetom ( i da je na snazi opet matrijarhat). Ta zena  kad krene na sluzbeni  put stavlja  ocu svoje dvoje dece (svom muzu) plasticni nakurnjak i zaklucava ga kljucem i katncem? Ovaj svojevrsni pojas nevinosti napravljen je da moze da se urinira doduse samo sedeci ! sta je navelo zenu i njenog supruga da rade ovu zaista zastrasujucu stvar ne znam. kako ona to dozivljava i zasto on to trpi zaista je tesko pitanje. opet mi na pamet pada onaj sindrom od malopre. zrtva trpi i u ovom slucaju nastavlja brak i cak planiraju trece dete. Da ipak nisu oboje bolesni?
Sada tema koja nikako nije trebala da se nadje u ovom postu jer se radi o deci . I nije to prazna prica kad kazem da decu volim najvise na scetu (imam svojih cetvoro) ,a odgajila sam jos 10-toro. I potpuno sam zgrozena i uplasena zbog onog sto se desava deci sirom planete. Umesto da ih svi stite ona postaju zrtve nasilja u porodici, u skoli, otimaju ih da bi prosjacili, otimaju ih za seks trafking, pedofili se izivljavaju na njima... nema kraja svim uzasnim stvarima koja se desavaju deci.
A onda se desi bolest. I to ona najgora - smrtonosna. deca iako jos mnogo toga ne znaju brze od odraslih shvataju da ce umreti i da ne postoji lek za njihovu bolest. Zato su deca u Belgiji trazila da im se da pravo na eutanaziju ,da nemuce sebe ni roditelje koje cesce oni tese nego sto je obrnuto.U svemu tome pojavljuje se medicinska marihuana. Neki - mislim na roditelje koji deci daju taj lek veruju u cudesne moci marihuane kada su u pitanju epilepsija, autizam, ublazavanje stanja kod hemoterapije pa cak i u smanjivanju tumora. Drugi cija deca ili nisu bolesna ili ih nemaju ili zaista ne veruju u to zgrazaju se nad direktnim pumpanjem THC u decu koja tek rastu i razvijaju se!Pa, sad da vam objasnim zasto je prica o stondiranju dece ipak dospela u ovaj blog. Zato sto su i oni zrtve u svim gore navedenim situacijama. A kako su oni sto im nanose najvise zla odrasli raumni ljudi (najgore ako su roditelji ili rodjaci) onda su deca u totalnom cudu. Kako ih zlostavlja onaj koga vole? Nepojmljivo za njih u svakom slucaju. Kada je u pitanju bolest, kazem opet bolesna deca brze sazrevaju, a kako su cesto u bolnicama gledajuci svasta i pricajuci sa vrsnjacima bolje sagledavaju svoju situaciju nego odrasli.Ako dete iskreno kaze da mu medicinska marihuana odgovara jer mu ublazava bol i patnju treba im verovati jer oni zaista neamju razloga za manipulaciju. Roditelji koji imaju bolesno dete treba da u tim teskim momentima zaborave na sujetu i predrasude i da oslobode onu beskrajnu i bezrezervnu ljubav i strast koja je deci u tim momentima najpotrebnija i budu im podrska pa makar taj lek bio i marihuana.
NA  KRAJU ZELIM DA SE SVI ZAPITATE ZAR NIJE CUDNO TO ZBLIZAVANJE NASILNIKA I ZRTAVA? DA LI TO SAMO DOKAZUJE DA SMO MI NA KRAJU KRAJEVA SAMO LJUDI? I DA LI DECI KAO NAJUGROZENIJOJ VRSTI NA PLANETI TREBA DA OLAKSAMO ZIVOT NA SVAKI NACIN A POGOTOVU AKO SU TAKO TESKO BOLESNA!
LJUBAV I STRASTTREBA DA NAM BUDU POKRETAC U ZIVOTU ALI BOLESNA LJUBOMORA I POSESIVNOST SIGURNO NISU SREDSTVO ZA POSTIZANJE CILJA!

HOLICARI

HOLICARI SU LJUDI KOJI SU SVU STRAST USMERILI KA JEDNOJ  OBLASTI.Oni poseduju veliku strast prema poslu koji obavljaju RADOHOLICARI, prema kupovini bilo koje vrste KUPOHOLICARI, i prema bilo kom picu koje omamljuje ALKOHOLICARI.Mislim da radoholicari nisu bas potpuno iskreni. Dobro mozda ima neki procenat iskrenih zaljubljenika u svoj posao, ali vecina koja "kao " usmerava strast radeci 16 sati minimum , ustvari bezi od opustenog druzenja, porodicnog rucka i slicno. Nekako mi je tesko da poverujem u razlog zasto neki zeli da provode ceo dan na poslu. I nekako mislim da ni finansije ne kompezuju manjak privatnog zivota. Tako da bi ja radoholicare strpala u ljude koji neosporno poseduju strast ali je trose na pogresnu stvar. Kupoholicari su posebna vrsta.Jer kako smo svi postali potrascko drustvo, oni su svoju strast za kupovinom doveli na jos visi nivo. Oni ne zale ni vreme ni kartice, ni minuse ma ni pozajmice, oni kupuju strpljivo satima i bacaju u ocaj prodavce kojima ti isti sati trebaju da sklone "krs" posle isprobavanja stvari nekog kupoholicara.Kad oni pozele neku stvarcicu to je samo dodatni motiv na "prazan" zivot koji pokusavaju da kompezuju kupovinom mahom nepotrebnih stvari. I na kraju alkoholicari. Definicija naucnika i doktora ide u pravcu da je svako ko konzumira vise od dve casice zestokog pica dnevno alkoholicar. O vinu i pivu da ne pricam jer je i to svedeno na dve-tri case.Pa prema tome smo svi alkoholicari. Alkohol je hteli ili ne prisutan u svakoj fazi druzenja bilo u poslovnoj bilo u privatnoj varijanti. Pa ne bi se dzabe poziv na druzenje zvao "casica razgovora. Onda gledam ove babe i dede koji dan zapocinju rakijicom,kafom i duvanom, a dogurali do devedesete godine. Mozda bi za nase uslove alkoholicar bio tek onaj koji konzumira vise od litar zestokog pica dnevno.?!
Buducnost.Holicari kao i hedonisti nestace potpuno jer ce i strast prema bilo kojoj vrsti uzivanja prestati.I to ce biti jako tuzno.Nestace onaj jedini pravi pokretac - strast.Jer sve ostalo je "puko"moranje i tesko prihvatanje.Radoholicari ce raditi kao i roboti - ubistveno dosadno.Kupoholicari ce svoju strast zadovoljavati pritiskom na dugme "bay" po bezbroj puta dnevno. Najteze ce proci alkoholicari  jer nece postojati alkohol za konzumiranje.Dobra vest za porodice koje su unistene zbog  preteranog unosa alkohola ali losa vest za druzenje koje ce onda potpuno prestati.
Proslost.Nije se nekad nasa strast svrstavala u holicare. Ali ni mi je nismo usmeravali na jednu oblast.Radili smo i to u normalnim ovirima (osam sati dnevno - pet dana u nedelji).Kupovali smo prema mogucnostima .A pravih alkoholicara je uvek bilo.Mi smo svoju strast usmeravali prema svemu sto radimo, i uzivali smo zaista u svakom sengmentu naseg zivota.
Pa nek ovaj post bude ispunjenje moje zelje. Manje da budemo holicari ,a vise da uzivamo u svakom trenutku svog zivota!