SINDROM MINHAUZEN

SINDROM MINZAUZEN JE U STVARI JOS JEDAN OBLIK ZLOSTAVLJANJA DECE. ADHD - POSTOJI ILI NE POSTOJI? POREMECAJI LICNOSTI!
Zlostavljanje je po definiciji svaka povreda deteta, sa smrtnim ishodom ili bez njega, koju namerno, nezadesno, nanese roditelj ili staratelj. U Srbiji, neki oblik seksualnog nasilja svake godine doživi oko 1% dece, a do 18. godine života 12–25% devojčica i 8–10% dečaka. Najčešći zlostavljači su roditelji ili staratelji, kao i članovi uže porodice.Stanje u kom se dovode deca na kliniku je zastrašujuće. Opekotine prvog, drugog i trećeg stepena, povrede od batina raznim predmetima, psihičke traume, seksualna zlostavljanja... stvari su na koje su deca osuđena od malih nogu.Nezasticeno  i zlostavljano dete najcesce razvija neki psihicki poremecaj licnosti!
Naravno, majke-zlostavljači nauče decu kako da razgovaraju sa medinciskim osobljem kako se ne bi saznalo kroz šta dete sve prolazi.Neke od najčešćih povreda koje se događaju deci su: opekotine nanesene peglom za kosu, peglom za peglanje veša, figarom za kosu. Opekotine od cigareta po telu su lekarima postale normalna povreda, tj. od svih povreda koje deca pretrpe, ove su najminornije. Takođe, lekari tačno znaju koliko je cigareta bila dogorela kada je ugašena na dete - da li je tek upaljena pa u besu ugašena na detinju kožu, da li je do pola dogorela ili je već bila "zrela" za pikslu.
Možda najstrašnije saznanje je da postoje slučajevi kada se, kao mera kazne koju majka (ili neko drugi iz porodice) smatra da je dete zaslužilo, detetu stavlja glava u rernu, ili da je dete stavljeno golo na vrele plotne od šporeta.
Lekari imaju paletu otisaka predmeta kojima se najčešće deci nanose povrede i često na osnovu toga mogu da utvrde kako je dete ozleđeno. Na toj paleti nalaze se: otisci od kaiša, šnale od kaiša, otisci od varjače, kutlače i escajga generalno. Na paleti se nalaze i otisci predmeta kojima se najčešće deci nanose posekotine, predmeti poput noža, brijača, makaza, igala i sličnih oštrih predmeta.
Bilo je i slučajeva kada roditelji detetu batinama polome ruku, nogu, ključnu kost... ali ga ne odvedu na pregled i do nedelju, dve dana nadajući se da će iščašenje ili slomljena kost malo srasti kako ne bi morali da prolaze kroz ispitivanje lekara šta se dogodilo. Naravno, rana može da se inficira a dete podnosi neverovatan bol sve to vreme.
Uskraćivanje hrane je samo jedna od kazni koja, dalje, dovodi do detetove neuhranjenosti, gde često krajnji ishod može da bude smrt.
Oblik zlostavljanja koji je vrlo prisutan, a o kom se malo zna je takozvani Minhauzenov sindrom by proxy.
MSBP predstavlja poseban oblik zlostavljanja deteta, koji je prvi put opisan sedamdesetih godina prošlog veka. Ime ovog sindroma potiče od barona Minhauzena koji je u XVIII veku, po povratku iz rusko-turskog rata, pričao neverovatne, izmišljene priče, koje su bile plod njegove mašte.
Beogradski doktori (koje necemo nabrojati) zarad njihove bezbednosti, su nam objasnili šta je to Minhauzenov sindrom by proxy, kako se razlikuje od klasičnog Minhauzenovog sindroma i kako se prepoznaje.
- Ta bolest se razlikuje od sindroma MSBP, kod koga simptome bolesti izmišlja druga osoba (što označava izraz „by proxy“). Za njega je karakteristično da se manipulacija izvodi indirektno, posredno, preko deteta. Po definiciji ovaj sindrom podrazumeva da roditelj ili staratelj namerno uvećava postojeće simptome bolesti kod svog deteta ili ih izaziva, priča za naš portal lekar jedne beogradske bolnice.
Ovakvim postupcima su, kažu lekari, najčešće izložena predškolska deca.
- Opisani su različiti načini manipulacije: preuveličavanje ili izmišljanje simptoma, dodavanje krvi u urin ili stolicu koji se šalju na ispitivanje, davanje različitih lekova, sve do intravenskih pokušaja da se dete inficira.
Za postojanje „lažnih” bolesti najčešće je odgovoran roditelj (u preko 90% slučajeva zlostavljač je majka) ili neko drugi ko je veoma blizak detetu (bliski rođak, osoba koja čuva dete ili medicinska sestra). Prikazujući bolest deteta i svesno manipulišući činjenicama, roditelji/staratelji prouzrokuju različite dijagnostičke procedure, terapiju nepotrebnim lekovima, a ponekad i nepotrebne hirurške intervencije nad detetom.Ponekad odgovorna osoba može da izazove prave simptome kod deteta. Tipično je da svi navodni simptomi nestaju kada se dete odvoji od odgovorne osobe.Opisan je slučaj kada je majka svojom salivom (pljuvačkom) zarazila infuzioni rastvor koji je dete primalo, što je dovelo do sepse.
Dalje, imali smo slučaj da majka detetu mašinicom obrije kosu i istuče ga dan, dva, pre nego što će ga dovesti kod lekara kako bi mu se stvorile modrice. Kada dođe kod doktora, predstavi ga kao dete koje boluje od leukemije.

Onda, bilo je i situacija kada roditelj poseče dete ili mu izvadi krv i doda tu krv u urin ili stolicu kako bismo posumnjali na bolest. Ima još mnogo primera.
Pitali smo stručna lica koji je razlog ovakvog ponašanja roditelja, tj. šta dovodi do Minhauzenovog sindroma by proxy.
- Najčešći razlog za ovu vrstu zlostavljanja jeste ostvarivanje finansijske dobiti za različite potrebe odrasle osobe (osiguranje, socijalna pomoć, kupovina novog stana i drugo), ali uzrok može biti i poremećaj ličnosti roditelja koji na ovaj način obezbeđuje kontinuiranu pažnju lekara. Obično se tegobe i simptomi deteta menjaju, a dete se svaki put odvodi u drugu bolnicu.
- Svi ispoljeni simptomi se ne mogu objasniti jednom bolesti. Ishod ovog poremećaja može biti i fatalan za dete. Dijagnoza nije jednostavna i zahteva dobro poznavanje problema. Onog trenutka kada se prepozna ovaj sindrom, dete se mora ukloniti iz roditeljske sredine, a slučaj treba prijaviti po protokolu.
Ovakvim postupcima su, kažu lekari, najčešće izložena predškolska deca.
- Opisani su različiti načini manipulacije: preuveličavanje ili izmišljanje simptoma, dodavanje krvi u urin ili stolicu koji se šalju na ispitivanje, davanje različitih lekova, sve do intravenskih pokušaja da se dete inficira.
Za postojanje „lažnih” bolesti najčešće je odgovoran roditelj (u preko 90% slučajeva zlostavljač je majka) ili neko drugi ko je veoma blizak detetu (bliski rođak, osoba koja čuva dete ili medicinska sestra). Prikazujući bolest deteta i svesno manipulišući činjenicama, roditelji/staratelji prouzrokuju različite dijagnostičke procedure, terapiju nepotrebnim lekovima, a ponekad i nepotrebne hirurške intervencije nad detetom.Ponekad odgovorna osoba može da izazove prave simptome kod deteta. Tipično je da svi navodni simptomi nestaju kada se dete odvoji od odgovorne osobe.
Attention Deficit and Hyperactivity Disorder - ADHD je izmisljen ili zaista postoji?
Leon Eisenberg,doktor koji je pre smrti priznao da je izmislio ovu bolest ( kod nas se vodi kao sindrom?) izmislo jer je imao finansijske koristi od farmaceutskih industrija zbog toga!
Sigurno ste u okolini uočili dete koje je nemirno, teško se koncentrise  na zadatke i stalno traži nove izvore zanimanja.
Ako takvo dete dovedete doktoru, on će mu dijagnosticirati poremećaj pažnje s hiperaktivnošću (ADHD) i propisati lek, iako ono možda nije bolesno.Pravilno dijagnosticiranje zahteva puno vremena. A tableta se može propisati vrlo brzo.Tako da deca "savanti" , indigo ikristalna deca pa i nova Z generacija zbog ubrzanog napretka tehnologije i vremena uopste budu svrstana pod ADHD sindrom zbog svoje radoznalosti i  multitaskinga ( raditi vise stvari istovremeno). I evo vec su na ritalinu ( u Americi svako 10-to dete). Farmaceutske industrije uzivaju u profitu, doktori su skinuli sa vrata nemirno dete, roditelji dobijaju "zombija" ,a malisan je u cudu. Eto kad ste iznad proseka i izdvajate se iz gomile i mislite svojom glavom. Odmah vam "prisiju' neki  poremecaj licnosti i daju vam lekove na r (kao ritanil) rivotril, rispolept i razni "diazepami".
TAKO DRAGI MOJI RODITELJI AKO IMATE NEMIRNO, RADOZNALO NADPROSECNO DETE POSVETITE MU VREME, A NE  DA GA ZLOSTAVLJATE   PSIHICKI I FIZICKI.
STO SE TICE FINANSIJSKE KORISTI KOJA JE POTREBNA RODITELJIMA "BOLESNE DECE' ( VIDI MINHAUZEN SINDROM) I DOKTORIMA U SPREZI SA FARMACEUTIMA KOJI JURE VELIKI PROFIT MOGU SAMO DA KAZEM SRAM VAS BILO! KOLIKO STE JADNI KAD SVOJU DECU ZLOUPOTREBLJAVATE (ILI TUDJU?)
NA KRAJU MORAM JA ONO SVOJE STO KORISTIM  U SVIM  BLOGOVIMA - NE DAJTE NI BEZOBRAZNOJ I RAZMAZENOJ DECI DA ZLOSTAVLJAJU VAS!!!!!

ZIVOT SA DECOM

NEMOJTE ZIVETI ZA DECU NEGO SA DECOM! STO JE MNOGO LAKSE RECI NEGO UCINITI. NAS RODITELJSKI EGO NAM NE DOZVOLJAVA DA U DECI VIDIMO LJUDSKA BICA KOJA SU NESAVRSENA KAO I MI SAMI. NAPROTIV, IDEMO IZ KRAJNOSTI U KRAJNOST. ILI IH DIZEMO NA PIJEDESTAL PA TIME IZAZIVAMO RAZNE POREMECAJE LICNOSTI ILI MISLIMO DA NISTA NE ZNAJU I DA MORAMO DA IH MI VODIMO KROZ CITAV ZIVOT. ZLATNA SREDINA JE ONO STO JE NEOPHODNO ,ALI KAO STO REKOH RODITELJSKI EGO JE CUDO!
Pocnimo od prve recenice teksta. jasno vam je sta ona znaci? Stalno slusam roditelje u svojoj okolini ( a i meni se omakne vise puta) - Zivim za svoju decu! Sto je u redu, svi bi dali zivot za svoju decu. Medjutim, od nas roditelja se uglavnom ne ocekuje da bukvalno damo svoj zivot. naravno da smo mi ti koji smo samim tim sto postali roditelji uz svu ljubav i srecu dobili i obavezu. Dete cemo paziti, maziti, savetovati, podrzavati... Tako cemo davati svoj zivot svaki dan prenoseci na njih nasa iskustva. Ali jednog dana ta mala slatka bica vise nece cutke prihvatati nase nametanje i smaranje i iznece svoje misljenje. Tada nastaje pakao za nas roditelje jer nemamo poverenja u svoju decu. U fazonu, sta oni znaju, mi znamo sve. Poenta pomenute recenice je potpuno suprotna od ove posesivnosti gde se na silu namecemo deci pametujuci. A onda im "nabijaju na nos" da su im dali zivot a oni tako?!
Primer prvi: Roditelji narcisi naravno prave takvu decu. Trka roditelja  u roditeljstvu postala je nasa svakodnevnica.Narcisoidni roditelji svoju decu koriste kao sredstvo za napredovanje. Uspeh deteta je razlog da se oni osećaju dobro, pa takvo dete zapravo postaje njihov “trofej".Roditelji narcisi imaju visoka očekivanja od dece – pritiskaju ih da budu uspešna u sportovima, da pohađaju vrhunske fakultete i ostvare karijere koje obezbeđuju visoki status. Oni veruju da su njihova deca posebna i da zaslužuju vanredne prilike i privilegije. Ne prihvataju ništa osim savršenstva. Na decu gledaju kao na deo sebe, a kada im očekivanja ne budu ispunjena, uskraćuju pažnju i otuđuju se.Deca nisu u stanju da izađu na kraj sa hladnim i uzdržanim stavom roditelja. Potrebno im je da osete bezuslovnu ljubav kako bi se osećala sigurnom. Od toga zavisi da li će u životu moći da uspostavljaju zdrave odnose sa drugima, kako će gledati na sebe i reagovati na stres. Kada se u detinjstvu ne uspostavi vezanost između roditelja i deteta, posledice su doživotne. Deca narcisa pate od niza psiholoških problema. Sklonija su depresiji, anksioznosti, nedostatku samokontrole, poremećajima u ishrani, niskom samopouzdanju, poremećenom identitetu, zloupotrebi hemijskih supstanci i perfekcionizmu.
Budući da ne živimo u vakumu, narcizam drugih roditelja utiče i na način kako svi podižemo decu. Njihova opsednutost dečjim potignućima stvara takmičarski odnos i među decom i među roditeljima.
Većina ljudi koji upadnu u zamku takmičarskog roditeljstva nisu narcisi, već žrtve takmičarske kuture u kojoj se uspeh meri ocenama, ugledom škola, bogatstvom i statusom.
“Stvorili smo svet u kome je praktično nemoguće uspeti ako niste narcis ” .
Čak i najdobronamerniji roditelji bivaju uvučeni u ovu igru, a time izlažu svoju decu riziku da i sama postanu narcisi, jer od tolike jurnjave za uspehom ne ostaje vremena da se kod dece razviju osobine kao što su saosećajnost i briga za druge.
Roditelji narcisi podižu lestvicu za sve, kupujući svojoj deci skupe telefone i organizujući im raskošne rođendanske proslave, zbog čega i ostala deca počinju da žele iste stvari. Onda i ostali roditelji popuštaju pa društvo u celini postaje sve više materijalstičko i opsednuto statusom. Uskoro, postaje nenormalno da svako dete nema preskup telefon, pa narcisoidni roditelji moraju da traže neke još bizarnije načine da dokažu da su njihova čeda bolja od ostalih.
Narcizam nije od juče – naučnici njegove korene nalaze još u individualizmu 19. veka. Međutim, tehnologija je učinila da individualizam danas postane vladar. Sada, kupci očekuju da svaki proizvod bude prilagođen njihovom ukusu, a televizijski program njihovim interesovanjima. Svaki aspekt onlajn sveta je u znaku individualizma. Svako ima priliku da se oseća posebnim, a to je plodno tle za razvoj narcisoidnosti. Kada roditelj svojoj deci pridaje preveliku važnost, deca usvajaju isto gledište. I NA KRAJU USPRKOS SVOJ POPUSTLJIVOSTI I NEREALNOSTI OVAKAV RODITELJ PRVI KAZE: KAKAV SI BRE ISPAO A SVE SAM TI DAO ( I ZIVOT).
Zato i ne treba ziveti za decu i kroz decu nego ih prihvatiti kao licnosti sa svim manama i vrlinama i biti veoma oprezan na relaciji ljubav i disciplina. samo da znate deca  ustvari vole disciplinu jer ako im dopustate da rade sve sto hoce ona znaju da ste potpuno nezainteresovani za njih samim tim i da ih ne volite dovoljno. Takodje, ih ne smete gusiti disciplinom i ljubavlju  ,a odnos  pun poverenja i  postovanja sa obe strane je neprocenjiv!
Kada im ne iskazujemo poverenje i kada ih ne podrzavamo  stvaramo jaz koji nikada ne moze da se premosti usprkos ljubavi koja svakako postoji. Dete nikada nece doci kod vas i reci vam svoja miljenja, svoje strahove i zelje ako  zna da  ce umesto saveta dobiti kritiku. Deca uvek treba da dolaze kod vas i da vam pricaju sve svoje uspehe, neuspehe ,probleme cak i kad odrastu i stvore svoju porodicu jer ce onda tako vaspitati i svoje dete. Ovih dana je bila Gej parada i samo sam pomislila kako dete kad shvati da je gej kaze to roditelju?
Ovih meseci i u mojoj kuci ima problema sa roditeljskim egom moga supruga koji ne prihvata cerkinog partnera i samim tim je "tera" sve dalje od nas u svakom smislu. I garantujem da tu nije u pitanju zabrinutost sto njen partner ne odgovara njegovim kriterijumima nego je u pitanju bukvalno ego i zabrinutost sta ce drugi misliti o tome!
Tako smo dosli do dela - ziveti sa decom. Od najranijeg detinjstva prihvatiti da je dete osoba koja ima licnost bez obzira sto jos nema iskustva, i ne zna pravila. Dete ce to upamtiti!!!!
Ako uvazavate njegovo misljenje od malena kada poraste dolazice uvek kod vas da mu pomognete. Pricom se sve resava. Kaznom  u nekim situacijama ali uz objasnjenje zasto je u kazni. Batine nikad! Dopustite svom detetu da iskaze svoje sposobnosti i pohvalite ga kad uspe i podrzite kad ne uspe. Ne govorite mu da je bolje od drugih i da samim tim zasluzije sve bolje. Ali mu isto tako ne govorite da je smotano, povuceno, neuspesno...pa iako jeste pomognite mu da to prevazidje.
BITI RODITELJ U DANASNJE VREME JE IZUZETNO TESKA STVAR. ONAKVO DETE KAKVO ODGAJIMO BICE I KADA BUDE ODRASTAO COVEK, A I DALJE NASE DETE. 
I TAKO TREBA I  DA  SE PONASAMO. ZIVECI SA NJIM A NE ZA NJEGA. BITI TU ,SASLUSATI, POSAVETOVATI,ALI MU DOPUSTITI DA SVOJ ZIVOT ZIVI ONAKO KAKO ZELI. U SUPROTNOM RIZIKUJETE DA NASTAVI DA ZIVI BEZ VAS!!!!