SVI IMAJU DEPRESIJU! SAMOUBISTVA SU SVE CESCA! NE ZNAM KAKO UOPSTE DA TUMACIM PODATAK DA SADA MLADI SAMO PRICAJU O SVOJIM PSIHICKIM PROBLEMIMA! NEKADA JE TO BILA TABU TEMA DANS SVAKODNEVA 'CASICA RAZGOVORA' SA VRSNJACIMA! SLUSAM I NE VERUJEM! SVAKI DAN!MILENIJALCI CE SE BRZE RAZBOLJEVATI I BRZE UMIRATI! DOKAZ DA EVOLUCIJA IDE U NAZAD! A I ZAMENICE NAS ROBOTI!
Svakih 6 sati se u Srbiji neko ubije.
Srbija je na 13. mestu u svetu po broju suicida gde četiri osobe dnevno oduzmu sebi život. Ova crna statistika je zabrinjavajuća- naročito kada znamo da četvrtinu čine adolescenti do 25 godina. Depresija se može iskazati na različite načine, i fizički i bihejvioralno. Može izgledati kao da sama depresija može pronalaziti izlaz na razne načine. Muškarci češće ovako eksternalizuju svoju depresiju. Psiholozi navode da prekomerno konzumiranje alkohola, ljubavne afere van postojeće veze, povećana agresivnost ili povlačenje od voljenih osoba takođe mogu biti znaci depresije. Od fizičkih simptoma karakteristični su bol u leđima, smanjena seksualna želja, hroničan umor, nesanica, kao i promena navika u ishrani – gladovanje ili prejedanje.Ponekad se depresija može javiti u obliku razdražljivosti ili ljutnje – kada se osećate bespomoćno ili beznadežno. Manje je poznata činjenica da je razdražljivost ne samo znak depresije, već da često signalizira ozbiljniji nivo depresije, naročito ako se dugotrajno manifestuje u odnosu prema partneru ili porodici. Neprijateljsko raspoloženje i neprijatno ponašanje su takođe povezani sa verovatnoćom da je u pitanju anksioznost. Druge emocije kao što su tuga, sramota ili bespomoćnost često se maskiraju ljutnjom, ali je upravo ljutnja osećanje koje se neočekivano pojavljuje u javnosti kod depresivnih osoba.rojne istraživačke studije već godinama podvlače povezanost perfekcionizma i depresije. Prisutan je konstantan pritisak da će osoba biti voljena i prihvaćena od strane okoline samo ako je savršena. Za perfekcioniste je napraviti grešku “smrtni greh”, i znak ličnog nedostatka ili mane, a ne činjenice da je ljudski grešiti i da svi pravimo greške. Zbog toga ove osobe lako upadaju u depresiju. Da bi se suprotstavili strahu od neuspeha i sramote koja dolazi s njim, potrebno je raditi na samopoštovanju i saosećanju, što je teško, zbog čega im je najčešće potrebna pomoć stručnog lica.vako ima problema da se s vremena na vreme koncentriše, pogotovo ako vam je nešto posebno na umu. Ali da pitanje koncentracije toliko utiče na vaš rad ili odnose – takođe mogu biti znak depresije. Teškoće u koncentraciji direktno ugrožavaju funkcionisanje čoveka, i otežavaju rad ili školovanje, te mogu dovesti do propuštanja zadataka ili rokova.Krivica je u nekim slučajevima prirodna reakcija, ali često dubok osećaj krivice za mnoge ili većinu područja u vašem životu može signalizirati depresiju. Psihoterapeuti to nazivaju patološkom krivicom. Za depresivnu osobu krivica može postati sveobuhvatna. On/ona skeniraju prošlost i vide samo niz neuspeha. Depresivna osoba može se osećati krivim zbog bezbroj razloga: zbog svog rođenja, zbog toga što je imala depresiju, zato jer ne može da razmišlja o bilo kakvoj važnoj životnoj ulozi ili događaju, a da je ne uznemirava osećaj žaljenja.Često i kratkotrajno “prebacivanje” iz stanja tuge u sreću i obratno, može biti veliki znak da se dešava nešto ozbiljnije. Kada ste depresivni, neki srećan događaj vas može izvući iz toga, a stvari mogu izgledati u redu, ali za kratko: depresija se obično vraća kada se, recimo, pridružite tom događaju. Psihoterapeuti navode ovaj “interesantan” simptom depresije koji možda nije dobro poznat- kada se neko sa depresijom privremeno “podiže” iz tog stanja zbog pozitivnog događaja, prilike ili međuljudske veze, kratko je ublažava, ali se ubrzo kasnije ponovo vraća u depresivno stanjevo nije tako suptilan simptom, ali ga svakako vredi spomenuti. Depresija često nosi sa sobom zavisničko ponašanje – ljudi sa depresijom češće piju alkohol, puše, imaju poremećaje u ishrani i imaju druge zavisnosti. Kada ste depresivni, prirodno je da želite da koristite alate koji vam stoje na
Ako te trenutno muče misli o samoubistvu, daj sebi malo vremena da pročitaš ovaj tekst. Trebaće ti samo pet minuta. Ne želim da te odgovaram od tvojih neprijatnih osećanja. Nisam ni psihoterapeut niti bilo kakav drugi stručnjak za mentalno zdravlje, već samo neko ko zna kako je kada se osećaš loše.
Ne znam ko si ti ni zašto čitaš ovaj tekst. Jedino što znam to je da ga čitaš i to je dobro. Mogu da pretpostavim da si ovde zato što si u nevolji i razmišljaš o prekidu svog života. Ako je tako, voleo bih da budem sa tobom u tim trenucima, da sedimo i pričamo, licem u lice i iz srca iskreno, ali pošto je to neizvodljivo, biće dovoljno i ovako.
Znam mnogo ljudi koji su želeli da sebi oduzmu život, pa imam nekakvu sliku o tome kako se osećaš. Znam i da ti se sigurno ne čita nekakva dugačka knjiga o tome, pa ću se truditi da budem kratak. Dok smo zajedno narednih pet minuta, postoji pet jednostavnih, praktičnih stvari koje bih voleo sa tobom da podelim. Ne želim da se prepirem oko toga da li bi trebalo da sebi oduzmeš život, ali pretpostavljajući da već o tome razmišljaš, mora da ti je prilično teško.
Pa pošto si još uvek tu, što je veoma dobro, želeo bih da te zamolim da ostaneš sa mnom do kraja teksta. Nadam se da to znači da si barem malkice nesiguran, negde duboko iznutra, oko toga da li stvarno nameravaš da okončaš svoj život. Često se ljudi tako osećaju, čak i u trenucima najveće tame i očajanja. Takva vrsta nesigurnosti je normalna i sasvim OK. Činjenica da si u ovom trenutku još uvek živ znači da si ipak pomalo neodlučan, da iako želiš da umreš, jedan deo tebe ipak želi da živi dalje. Meni to zvuči veoma ohrabrujuće, a nadam se i tebi.
Pa, kao što vidiš, prošlo je već nekoliko minuta i ti si još sa mnom. To mi je zaista drago.
Pošto si stigao dovde, zaslužuješ nagradu. Mislim da bi mogao sebe da nagradiš jednim poklonom-- neka to bude, recimo, jedan novi način za prevazilaženje bola. Seti se, gore na početku teksta, rekao sam da je glavna ideja da imaš više sredstava i načina da prevaziđeš bol od same količine bola. Pa, zašto ne bi sebi pronašao još jedan takav način, ili dva, ili deset...! sve dok ih ne bude više od onih stvari koje ti nanose bol.
Iako je ova stranica možda uspela da ti pruži neku malu utehu i olakšanje, najbolji način da savladaš bol jeste drugo ljudsko biće i razgovor. Ako pronađeš nekoga ko želi da sluša i kažeš mu/joj kako se osećaš i kako si dospeo do razmišljanja o samoubistvu, tada si već uvećao broj svojih sredstava za odbranu od bola za jedan. Uz malo sreće, prva osoba na koju naiđeš neće biti i poslednja. Ima zaista puno ljudi oko tebe koji bi želeli da te saslušaju. Vreme je da počneš da tragaš za nekim/nekom od njih.
Koristeći kombinaciju podataka koje je prikupio Blue Cross Blue Shield, CDC, i podatke iz prethodnih zdravstvenih studija, ovaj izveštaj predviđa da će milenijalsi biti tri puta manje bolesniji, siromašniji i umiraće mlađi nego prethodna generacija, generacija X. Moji milenijalsi ovo predviđaju već godinama, samo bez svih ovih fensi podataka - mi se stalno sprdamo sa našim roditeljima da će nas nadživeti. Izgleda da smo bili u pravu sve vreme! Krupni ekonomski plan deluje kao nešto čemu milenijalsi daleko manje “doprinose.“ A zbog toga što je očekivano da ćemo biti češće bolesni, takođe se manje očekuje i da ćemo biti dobri na svom poslu - jer, kako se ispostavlja, bolešljivi ljudi nisu toliko “produktivni.“Analitičari su kao hipotezu izneli pretpostavku da se ova generacijska razlika može jasno videti u problemima povezanim sa “bihejvioralnim zdravljem,“ odnosno u pojavama kao što su depresija, hiperaktivnost (anksioznost, ADD i ADHD), i zlopotreba supstanci. Između 2014 i 2017, stope depresije i hiperaktivnosti porasle su za trideset odsto u okviru generacije milenijalsa. U poređenju sa generacijom X, milenijalsi između 30 i 39 godina imaju manje šanse da umru od dosadnih starih stvari kao što su bolesti srca i kancer, ali imaju veće šanse da umru od slučajnog predoziranja, samoubistva ili ubistva. Dakle, fizički govoreći, zapravo smo zdraviji od prethodnika, ali statistički to nije važno. Gutamo tabletice, hodamo tih 10,000 koraka svakog dana, i tretiramo šećer kao da je otrov, a i dalje smo previše depresivni; to rešavamo supstancama koje bi mogle da nas ubiju (što i hoće); i užasno smo anksiozni pored svega toga. Sumirano, analitičari kažu da ćemo puno platiti zbog ovih problema, što će samo doprineti tome da budemo još manje zdravi
SVE VAM JE JASNO ZAR NE? OTUDJILI SMO ! POCEV OD PORODICE! RADIMO 24/7.STRES ISTRAHOVI SE NAGOMILAVAJU PA PADAMO UDEPRESIJU. SVE RANIJE JOS OD 10 GODINE! PA KO PREZIVI CUVENU 27 GODINU IMA NEKE SANSE I DA DOZIVI STAROST, AKO GA PRE TOGA NE UBIJE PLANETA NAJZAGADJENIJA DO SADA. ILI DEPRESIJA!
Svakih 6 sati se u Srbiji neko ubije.
Srbija je na 13. mestu u svetu po broju suicida gde četiri osobe dnevno oduzmu sebi život. Ova crna statistika je zabrinjavajuća- naročito kada znamo da četvrtinu čine adolescenti do 25 godina. Depresija se može iskazati na različite načine, i fizički i bihejvioralno. Može izgledati kao da sama depresija može pronalaziti izlaz na razne načine. Muškarci češće ovako eksternalizuju svoju depresiju. Psiholozi navode da prekomerno konzumiranje alkohola, ljubavne afere van postojeće veze, povećana agresivnost ili povlačenje od voljenih osoba takođe mogu biti znaci depresije. Od fizičkih simptoma karakteristični su bol u leđima, smanjena seksualna želja, hroničan umor, nesanica, kao i promena navika u ishrani – gladovanje ili prejedanje.Ponekad se depresija može javiti u obliku razdražljivosti ili ljutnje – kada se osećate bespomoćno ili beznadežno. Manje je poznata činjenica da je razdražljivost ne samo znak depresije, već da često signalizira ozbiljniji nivo depresije, naročito ako se dugotrajno manifestuje u odnosu prema partneru ili porodici. Neprijateljsko raspoloženje i neprijatno ponašanje su takođe povezani sa verovatnoćom da je u pitanju anksioznost. Druge emocije kao što su tuga, sramota ili bespomoćnost često se maskiraju ljutnjom, ali je upravo ljutnja osećanje koje se neočekivano pojavljuje u javnosti kod depresivnih osoba.rojne istraživačke studije već godinama podvlače povezanost perfekcionizma i depresije. Prisutan je konstantan pritisak da će osoba biti voljena i prihvaćena od strane okoline samo ako je savršena. Za perfekcioniste je napraviti grešku “smrtni greh”, i znak ličnog nedostatka ili mane, a ne činjenice da je ljudski grešiti i da svi pravimo greške. Zbog toga ove osobe lako upadaju u depresiju. Da bi se suprotstavili strahu od neuspeha i sramote koja dolazi s njim, potrebno je raditi na samopoštovanju i saosećanju, što je teško, zbog čega im je najčešće potrebna pomoć stručnog lica.vako ima problema da se s vremena na vreme koncentriše, pogotovo ako vam je nešto posebno na umu. Ali da pitanje koncentracije toliko utiče na vaš rad ili odnose – takođe mogu biti znak depresije. Teškoće u koncentraciji direktno ugrožavaju funkcionisanje čoveka, i otežavaju rad ili školovanje, te mogu dovesti do propuštanja zadataka ili rokova.Krivica je u nekim slučajevima prirodna reakcija, ali često dubok osećaj krivice za mnoge ili većinu područja u vašem životu može signalizirati depresiju. Psihoterapeuti to nazivaju patološkom krivicom. Za depresivnu osobu krivica može postati sveobuhvatna. On/ona skeniraju prošlost i vide samo niz neuspeha. Depresivna osoba može se osećati krivim zbog bezbroj razloga: zbog svog rođenja, zbog toga što je imala depresiju, zato jer ne može da razmišlja o bilo kakvoj važnoj životnoj ulozi ili događaju, a da je ne uznemirava osećaj žaljenja.Često i kratkotrajno “prebacivanje” iz stanja tuge u sreću i obratno, može biti veliki znak da se dešava nešto ozbiljnije. Kada ste depresivni, neki srećan događaj vas može izvući iz toga, a stvari mogu izgledati u redu, ali za kratko: depresija se obično vraća kada se, recimo, pridružite tom događaju. Psihoterapeuti navode ovaj “interesantan” simptom depresije koji možda nije dobro poznat- kada se neko sa depresijom privremeno “podiže” iz tog stanja zbog pozitivnog događaja, prilike ili međuljudske veze, kratko je ublažava, ali se ubrzo kasnije ponovo vraća u depresivno stanjevo nije tako suptilan simptom, ali ga svakako vredi spomenuti. Depresija često nosi sa sobom zavisničko ponašanje – ljudi sa depresijom češće piju alkohol, puše, imaju poremećaje u ishrani i imaju druge zavisnosti. Kada ste depresivni, prirodno je da želite da koristite alate koji vam stoje na
Ako te trenutno muče misli o samoubistvu, daj sebi malo vremena da pročitaš ovaj tekst. Trebaće ti samo pet minuta. Ne želim da te odgovaram od tvojih neprijatnih osećanja. Nisam ni psihoterapeut niti bilo kakav drugi stručnjak za mentalno zdravlje, već samo neko ko zna kako je kada se osećaš loše.
Ne znam ko si ti ni zašto čitaš ovaj tekst. Jedino što znam to je da ga čitaš i to je dobro. Mogu da pretpostavim da si ovde zato što si u nevolji i razmišljaš o prekidu svog života. Ako je tako, voleo bih da budem sa tobom u tim trenucima, da sedimo i pričamo, licem u lice i iz srca iskreno, ali pošto je to neizvodljivo, biće dovoljno i ovako.
Znam mnogo ljudi koji su želeli da sebi oduzmu život, pa imam nekakvu sliku o tome kako se osećaš. Znam i da ti se sigurno ne čita nekakva dugačka knjiga o tome, pa ću se truditi da budem kratak. Dok smo zajedno narednih pet minuta, postoji pet jednostavnih, praktičnih stvari koje bih voleo sa tobom da podelim. Ne želim da se prepirem oko toga da li bi trebalo da sebi oduzmeš život, ali pretpostavljajući da već o tome razmišljaš, mora da ti je prilično teško.
Pa pošto si još uvek tu, što je veoma dobro, želeo bih da te zamolim da ostaneš sa mnom do kraja teksta. Nadam se da to znači da si barem malkice nesiguran, negde duboko iznutra, oko toga da li stvarno nameravaš da okončaš svoj život. Često se ljudi tako osećaju, čak i u trenucima najveće tame i očajanja. Takva vrsta nesigurnosti je normalna i sasvim OK. Činjenica da si u ovom trenutku još uvek živ znači da si ipak pomalo neodlučan, da iako želiš da umreš, jedan deo tebe ipak želi da živi dalje. Meni to zvuči veoma ohrabrujuće, a nadam se i tebi.
Ljudi često pribegavaju samoubistvu kada traže sklonište od bola
kome su izloženi. Zapamti i da je osećaj olakšanja od bola samo
osećaj i da moraš biti živ da bi ga osetio. Nećeš nikako moći da
osetiš to olakšanje koje ti je tako potrebno ukoliko si mrtav.
Neki ljudi će loše reagovati na tvoja osećanja o samoubistvu,
obično ako su uplašeni ili ljuti; oni zapravo mogu da nanesu još
veći bol umesto da ti pomognu, uprkos namerama, govoreći ili
postupajući nepromišljeno. Moraš razumeti da se njihove negativne
reakcije ne odnose
na tebe, već na njihove sopstvene strahove. Ali ima i ljudi koji
mogu da budu sa tobom u ovim teškim trenucima, koji te neće osuđivati,
prepirati se
sa tobom, slati u bolnicu ili pokušavati da te odgovore od toga što
se tako loše osećaš. Njima je prosto stalo do tebe. Pronađi nekoga od
njih. Sada,
iskoristi svoja 24 sata ili nedelju dana i reci mu/joj/im šta ti se
događa i kroz šta prolaziš. Nije sramota ni potražiti pomoć, na
primer....pozovi
psihoterapeuta, pažljivo pronađi prijatelja kome ćeš se obratiti ili
bilo koga ko želi da sasluša. Bitno je da ne izlažeš sebe nepotrebnom
teretu
pokušavajući da samostalno prebrodiš ono kroz šta prolaziš. Jedan
razgovor o tome kako si dospeo u situaciju da o tome razmišljaš
oslobodiće te
ogromnog pritiska, a može biti i dodatno sredstvo protiv bola koje
ti je potrebno da bi povratio ravnotežu.
Razmišljanja o samoubistvu su sama po sebi traumatična. Nakon što ona izblede, moraš nastaviti da brineš o sebi. Terapija je
zaista dobra ideja.
Pošto si stigao dovde, zaslužuješ nagradu. Mislim da bi mogao sebe da nagradiš jednim poklonom-- neka to bude, recimo, jedan novi način za prevazilaženje bola. Seti se, gore na početku teksta, rekao sam da je glavna ideja da imaš više sredstava i načina da prevaziđeš bol od same količine bola. Pa, zašto ne bi sebi pronašao još jedan takav način, ili dva, ili deset...! sve dok ih ne bude više od onih stvari koje ti nanose bol.
Iako je ova stranica možda uspela da ti pruži neku malu utehu i olakšanje, najbolji način da savladaš bol jeste drugo ljudsko biće i razgovor. Ako pronađeš nekoga ko želi da sluša i kažeš mu/joj kako se osećaš i kako si dospeo do razmišljanja o samoubistvu, tada si već uvećao broj svojih sredstava za odbranu od bola za jedan. Uz malo sreće, prva osoba na koju naiđeš neće biti i poslednja. Ima zaista puno ljudi oko tebe koji bi želeli da te saslušaju. Vreme je da počneš da tragaš za nekim/nekom od njih.
Koristeći kombinaciju podataka koje je prikupio Blue Cross Blue Shield, CDC, i podatke iz prethodnih zdravstvenih studija, ovaj izveštaj predviđa da će milenijalsi biti tri puta manje bolesniji, siromašniji i umiraće mlađi nego prethodna generacija, generacija X. Moji milenijalsi ovo predviđaju već godinama, samo bez svih ovih fensi podataka - mi se stalno sprdamo sa našim roditeljima da će nas nadživeti. Izgleda da smo bili u pravu sve vreme! Krupni ekonomski plan deluje kao nešto čemu milenijalsi daleko manje “doprinose.“ A zbog toga što je očekivano da ćemo biti češće bolesni, takođe se manje očekuje i da ćemo biti dobri na svom poslu - jer, kako se ispostavlja, bolešljivi ljudi nisu toliko “produktivni.“Analitičari su kao hipotezu izneli pretpostavku da se ova generacijska razlika može jasno videti u problemima povezanim sa “bihejvioralnim zdravljem,“ odnosno u pojavama kao što su depresija, hiperaktivnost (anksioznost, ADD i ADHD), i zlopotreba supstanci. Između 2014 i 2017, stope depresije i hiperaktivnosti porasle su za trideset odsto u okviru generacije milenijalsa. U poređenju sa generacijom X, milenijalsi između 30 i 39 godina imaju manje šanse da umru od dosadnih starih stvari kao što su bolesti srca i kancer, ali imaju veće šanse da umru od slučajnog predoziranja, samoubistva ili ubistva. Dakle, fizički govoreći, zapravo smo zdraviji od prethodnika, ali statistički to nije važno. Gutamo tabletice, hodamo tih 10,000 koraka svakog dana, i tretiramo šećer kao da je otrov, a i dalje smo previše depresivni; to rešavamo supstancama koje bi mogle da nas ubiju (što i hoće); i užasno smo anksiozni pored svega toga. Sumirano, analitičari kažu da ćemo puno platiti zbog ovih problema, što će samo doprineti tome da budemo još manje zdravi
SVE VAM JE JASNO ZAR NE? OTUDJILI SMO ! POCEV OD PORODICE! RADIMO 24/7.STRES ISTRAHOVI SE NAGOMILAVAJU PA PADAMO UDEPRESIJU. SVE RANIJE JOS OD 10 GODINE! PA KO PREZIVI CUVENU 27 GODINU IMA NEKE SANSE I DA DOZIVI STAROST, AKO GA PRE TOGA NE UBIJE PLANETA NAJZAGADJENIJA DO SADA. ILI DEPRESIJA!
