TINEJDZERI

POTPUNO JE " NEMOGUCA MISIJA" BITI RODITELJ DETETA  IZMEDJU 12 I 17 GODINA. POSEBNO U SRBIJI. MA KOLIKO MISLITE DA STE PORED BROJNIH OBAVEZA DOBAR RODITELJ I DA ZAISTA IMATE KONTROLU NAD TIM STA RADE VASA DECA - GRESITE I TO MNOGO! Znaci pojavljivala sam se u i u Osnovnoj i Srednjoj skoli kad su deca to najmanje ocekivala,imala sam sve brojeve fiksnog telefona od njihovih drugara plus mobilne i roditelja i dece.Zatim sam proveravala sva mesta na koje kazu da odlaze. Zabranjivala sam izlaske posle ponoci. I sta? Jedan sin je iz u ugostiteljske skole u Jug Bogdanovoj (kod pijace Zeleni venac) visio u Kladionici i upadao u dugove. Dolazio je cak i nekoliko puta bez jakne i sa modricama. Drugi sin je u parkicu na Cuburi pusio "travu",.Cerka koja ima astmu od pete godine pusi od 13-te godine.. I sad slobodno mozete da kazete da nisam nikakav roditelj, I ja to mislim. Jer kako je moguce da i pored rigorozne kontrole deca krenu pogresnim putem? Koliko uticaja smo muz i ja imali na njih,a koliko okolina?. Ipak smo morali dosta da budemo odsutni da bi se njih cetvoro skolovalo,oblacilo,hranilo, pa racuni za komunalije,struju,tolike mobilne! Gledam ih i srce mi se cepa,a ne znam sta da ucinim. Svi jesu zavrsili makar srednju skolu i  najmladja cerka od 17 godina ima samo jos jednu godinu skolovanja. Ali kako nisam uspela  i pored ocajnickog truda da im usadim prave vrednosti? Ili ja ne znam sta su sada prave vrednosti? Ucila sam ih postenju,radnim navikama ,pravim izborima... I sta... Okolina ih je vaspitavala pricom o lakoj i brzoj zaradi , o tome da mogu da imaju seks sa svim i svakim ,da je bitan samo lep izgled. I oni su se nasli u procepu izmedju majcinskih dobronamernih saveta i surove realtnosti za koju majka nema savet jer ni sama ne ume da se snadje!Ne mogu da ih gledam kako propadaju bez stalnog posla,bez stalne veze ,bez perspektive,ambicije i bez ikakve volje. Dok sam pisala ovaj tekst saznala sam da se mala Mila devojcica od 12 godina iz Dimitrovgrada obesila u svojoj sobi dok je pospremala. Stvarno uzasno!
Buducnost. Strasno kuda srljamo sa ovakvom omladinom koja nema ni truncicu onog morala koji smo mi  posedovali. I ne znam stvarno koga da krivim: porodicu,sklolu, ili celokupno drustvo sa akcentom na internetu i naprednim mobilnim telefonima.A tehnologija juri neverovatnom brzinom i brise sve moralne principe.Ne mogu ja bez Kineza ni u u ovom blogu.Tolko su shvatili sve probleme rizicnog seksa,zavisnosti od dtroge,duvana,alkohola da su prednost masovno dali klubovima u kojima mogu da plate da ih neko saslusa,zagrli,utesi.... Pa,sta da kazem? GLEDAJUCI SVOJU DECU,A NA ZALOST I NJIHOVE  DRUGARE KOJI SU NA KORAK OD SAMOUBISTVA JER NE MOGU PRONACI NACIN DA ZIVE A KOJI JE U SAGLASNOSTI IZMEDJU ONOG STO MAJKA TRAZI I STO DRUSTVO TRAZI MISLIM DA STO PRE TREBA DA STIGNE BUDUCNOST. Da se ovakva civilizacija sto pre zavrsi i da se deci omoguci razvoj - bez da postaju razdvojene licnosti.
Proslost. Svi smo svesni da u smo nekad u 12 godina  bili deca sto u sustini i ova deca jesu. Ali mi smo to prihvatali .Ove generacije ne. Za njih smo totalno zastareli. Oni se u 12-toj (a tek u 17-oj) osecaju mocni i sposobni da odlucuju o svom zivotu. Tu im pomazu "mozgovi" koji otvaraju kladionice blizu skole,kafice,a dileri droge ne prezaju da diluju drogu unutar skolskog dvorista. U osnovnoj skoli ne sme da kazem kojoj diler koji je navodno invalid (vozi invalidska kolica) diluje drogu i  pored skolskog obezbedjenja. Eh sretnih vremena od samo dvadesetak godina unazad (dobro 30-tak) jer su vec devedesetih poceli moralni padovi drustva koji su se prosirili i na porodice. Sve je bilo dobro dok nije doslo do tacke nasilja nad decom na svaki nacin. Zarada koju imaju od dece koja zele da pobegnu od problema koji smo im mi kao drustvo i roditelji koji se nisu snasli u ovom vremenu laka je i  velika. Deca ne komuniciraju sa roditeljima,deca su uplasena. I zato vrlo lako potpadaju pod sve ono sto im po njihovom misljenju resava probleme. Roditelji nemaju novac za uzinu,cigare,izlaske,odecu koju zahteva  njihovo drustvo - resenje kladionica. A kad se izgube i one pare do kojih su jedva dosli tu je droga,cigare,alkohol da se zaborave problemi. A kao zarada  "sigurica" tu je uvek rizan seks!
RODITELJI PROBAJTE DA KOMUNICIRATE SA SVOJOM DECOM. NIKAD NE VERUJTE U TO DA SU VEC ODRASLI I DA ZNAJU STA RADE. POMOZITE IM I KAD IMAJU 12 ALI I 21 GODINU JER ZAISTA IM JE TESKO I TREBA IM SVA POMOC DA TOTALNO NE PROPADNU.ZNAM STA VAM PRICAM JER JA TO RADIM SVAKOGA DANA I MISLIM DA CU USPETI DA IH USMERIM NA PRAVI PUT JER VIDIM DA I ONI TO ZELE!!!!!

NEMOGUCA MISIJA

NE ZNATE VI STA JE NEMOGUCA MISIJA! FILM ILI NESTO STO NE MOZE DA SE OSTVARI.Steta sto nije film jer bi onda sve bilo moguce bez obzira na naziv. Ali ako nesto zaista ne moze da se ostvari onda je to nasa realnost. Uslovi za penziju su za vecinu nas potpuno nemoguca penzija. Svrstala bih ljude samo za ovu priliku jer ne volim da ljude delim po bilo kom osnovu .Ali ovde se ne radi o to me ko je dobar a ko los. Ovde se radi o tome da niko nece dobiti penziju.
U prvu kategoriju stavila bih srecnike koji su po bilo kom osnovu dobili penziju i uzivaju kao moja komsinica Magdalena vec cetiri decenije (jos jedan radni staz - ne radis a dobijas u njenom slucaju veliku penziju jer je radila u vojsci kad se vojska cenila) i ostali koji preko 20 godina primaju penziju.
U drugu kategoriju svrstala bih one malo manje srecne koji su nekako dosli do 60-te, a imaju i 30-tak godina staza. I oni ce docekati penziju jer im nije tako daleko. Jedino da im pozelim strpljenje i zdravlje i oni ce upasti u jedinu grupu koja ima redovan prihod pa koliki je daje.
U trecu grupu spadamo mi koji nismo "ni za sta". To znaci par godina do 60-te, oko 20-tak godina staza. Posao nam nedaju, penziju takodje. Sve sto imamo to je overena knjizica od Sluzbe za zaposljavanje. Ako imate dobru decu dace vam nesto hrane u zamenu za cuvanje dece i kuvanje. Ako ste i tu nesrecni pa vam deca ne rade ili nalaze privremene poslove onda ste im vi samo visak .Evo zasto? U blogu o parazitima navela sam obrnut primer kad roditelji rade a deca do 35-te cekaju sve "na  gotovo". I to nekako funkcionise jer je majcinska ljubav potpuno bezuslovna i beskompromisna. Ali u slucaju da majka ne radi ,a opominje da nisu placeni racuni i trazi novac za hranu i higijenu, TU DECA POKAZUJU VELIKI STEPEN NETOLERANCIJE I "RATNI SUKOBI" SU  I ZA NAJMANJI IZNOS NOVCA.ISHOD NAJCESCE IDE NA STETU MAJKE KOJA ISTO POKUSAVA DA DOPRINESE ALI AKO JE JOS I BOLESNA TO TESKO FUNKCIONISE.
Cetvrta grupa za mene je teza nego ova treca u kojoj se nalazim,jer mi ipak imamo neku nadu ako nas posluzi zdravlje koliko toliko da cemo docekati tu penziju.Mladi, koji su trenutno radno sposobni, uglavnom ne rade ili" rade na crno " sto im u startu ne daje nadu da ce ikada skupiti radni staz.Moj sin me cak ubedjuje da penzija i ne postoji,da je to nesto sto je moja generacija izmislila. Da joj se ne nada i da zeli samo da radi i zaradi novac za zivot, a o buducnosti ne misli.Ni o radnoj ni o osnivanju  svoje porodice.
Buducnost.Tu bih mogla da otvorim i petu grupu. U nju bih stavila decu koja su se tek rodila ili koja ce se roditi. Da li ce zivot biti regulisan tako da se nece uopste raditi i da shodno tome nece biti ni radnog staza ni penzija? Vrlo moguce!
Proslost. To vise ne mogu da ponavljam bez sete. Moja baka,moja mama i mnogobrojna rodbina imali su ispracaje u penziju iz svojih firmi, vrlo svecano .U tim firmama su provele ceo svoj radni vek. Za razliku od mene koja sam promenila pet firmi,nakuckala 25 godina staza, ili moje cerke koja radi vec sedmu godinu  u bog zna koliko firmi bez dana staza?! STRASNO!!!!