SRBI SU VUKOVI! A JA OTPISALA VUKODLAKE! ETO JOS STVARI NA V- VUKOVI ( VESTICE, VAMPIRI, VUKODLACI, VANZEMALJCI).
Poreklo svakog naroda usko je povezano za neku zivotinju. Vuk je zivotinja koja se uzima za mitskog srodnika i predstavnika srpskog naroda.
Srbi su oduvek verovali u natprirodnu snagu vuka i jako su ga postovali i bojali ga se. I izbegavali svaki susret sa njim. Nekada i ime nije smelo da mu se spominje nego su koriscene opisne zamenice kao "onaj iz gore","pogan", "kamenik"..Sto kasnije dovodi do vere i u samo vucje ime i njegovu snagu. Pa su deci koja su se radjala u porodici u kojoj je umrlo mnogo novorodjencadi davano ime Vuk,Vukica, Vukasin,Vujadin ... U jednom periodu bilo je strogo zabranjeno ubiti vuka. Mogao je covek da se bori i da ga povredi ali nikako da ga ubije.
Sta ipak vise od svega vezuje vuka i Srbina - cud. Znate onu poslovicu : Vuk dlaku menja,ali cud nikada! Vuk je lako prilagodljiv teskim uslovima i spoljnoj okolini ,ali mu se moralni karakter nikada ne menja. Vuk dobro olicava jednu ljudsku silu koja je veoma slozena i raznolika. A to je zelja za slobodom koja je vaznija od svega. Vuka ne mozes pripitomiti nikad. Uz tu slobodu vezani su naravno samopostovanje i ponos . Za njega je etika isto sto i pamet ( a pametniji je od mnogih vrsta). Vuk ne trpi nikakve kompromise koje vidi kao izdaju etike ili prirode. VUK ZIVI POTPUNO U SKLADU SA PRIRODOM! A U PRIRODI POSTOJI ZAKONITOST - BALANS KOJI JE ODRZAVA. Inista ne sme da ga narusi ,ni najmanja sitnica, a ljudi su sve ucinili i cine da poremete taj balans. Vuk to ne dozvoljava i zato mu je potrebna sloboda!On je krvolocan,ali i pravedan. I sta bi dali mnogi ljudi da imaju njegovne moralne osobine poput samopostovanja,slobodoljublja i plemenitosti.
U Istocnom kraju Srbije jos postoji obicaj "vucarenja". Obicno pred Bozic ljudi su se ogrtali vucjom kozom i isli od kuce do kuce kao polozajnici da oteraju zle sile. A kost, zub ili koza vuka su posebno " jake " amajlije.
Posto se verovanje da je vuk kao krvolocna zivotinja cesto napadao coveka mozda je i prica o vukodlaku proizasla iz stapanja coveka i vuka. Zao covek koji napada drugog coveka u obliku vuka.
Secate se i price iz mojih blogova jer ja zaista mnogo volim vukove, o coveku koji je ziveo sa coporom vukova i potpuno se poistovetio sa njima. Pa onda uopste prica o pravoj hijerarhiji moci u coporu. Tacno se zna mesto svake jedinke. I kad stari vuk oseti da ne moze da lovi , odlazi od copora da ne bude na teretu i to u sigurnu smrt naravno.Prica o Mogliju koga je odgajio copor vukova. Legenda o vucici Rei i osnivanju Rima. I jos mnogo primera u kojima se veliciju osobine vuka usprkos njegovom primarnom zanimanju krvozedne zveri.
AKO SMO MI SRBI ZAISTA SUDBINSKI POVEZANI SA VUKOM TO MNOGO GOVORI O NAMA. U POZITIVNOM SMISLU. MI NIKADA NISMO NEKOG NAPADALI KAO KRVOZEDNE ZVERI ALI SMO UVEK BRANILI NASU SLOBODU. STO SE TICE NACIONALNOG PONOSA TU NAM NEMA PREMCA! MADA NAM NEDOSTAJE NESTO SAMOPOSTOVANJA I ETIKE! ALI KAKO SMO POKVARILI BALANS PRIRODE U KOME MORA DA SVAKO DOBRO IMA SVOJE ZLO I OBRNUTO TAKO SMO I IZGUBILI SVE VUCJE OSOBINE! STETA
Poreklo svakog naroda usko je povezano za neku zivotinju. Vuk je zivotinja koja se uzima za mitskog srodnika i predstavnika srpskog naroda.
Srbi su oduvek verovali u natprirodnu snagu vuka i jako su ga postovali i bojali ga se. I izbegavali svaki susret sa njim. Nekada i ime nije smelo da mu se spominje nego su koriscene opisne zamenice kao "onaj iz gore","pogan", "kamenik"..Sto kasnije dovodi do vere i u samo vucje ime i njegovu snagu. Pa su deci koja su se radjala u porodici u kojoj je umrlo mnogo novorodjencadi davano ime Vuk,Vukica, Vukasin,Vujadin ... U jednom periodu bilo je strogo zabranjeno ubiti vuka. Mogao je covek da se bori i da ga povredi ali nikako da ga ubije.
Sta ipak vise od svega vezuje vuka i Srbina - cud. Znate onu poslovicu : Vuk dlaku menja,ali cud nikada! Vuk je lako prilagodljiv teskim uslovima i spoljnoj okolini ,ali mu se moralni karakter nikada ne menja. Vuk dobro olicava jednu ljudsku silu koja je veoma slozena i raznolika. A to je zelja za slobodom koja je vaznija od svega. Vuka ne mozes pripitomiti nikad. Uz tu slobodu vezani su naravno samopostovanje i ponos . Za njega je etika isto sto i pamet ( a pametniji je od mnogih vrsta). Vuk ne trpi nikakve kompromise koje vidi kao izdaju etike ili prirode. VUK ZIVI POTPUNO U SKLADU SA PRIRODOM! A U PRIRODI POSTOJI ZAKONITOST - BALANS KOJI JE ODRZAVA. Inista ne sme da ga narusi ,ni najmanja sitnica, a ljudi su sve ucinili i cine da poremete taj balans. Vuk to ne dozvoljava i zato mu je potrebna sloboda!On je krvolocan,ali i pravedan. I sta bi dali mnogi ljudi da imaju njegovne moralne osobine poput samopostovanja,slobodoljublja i plemenitosti.
U Istocnom kraju Srbije jos postoji obicaj "vucarenja". Obicno pred Bozic ljudi su se ogrtali vucjom kozom i isli od kuce do kuce kao polozajnici da oteraju zle sile. A kost, zub ili koza vuka su posebno " jake " amajlije.
Posto se verovanje da je vuk kao krvolocna zivotinja cesto napadao coveka mozda je i prica o vukodlaku proizasla iz stapanja coveka i vuka. Zao covek koji napada drugog coveka u obliku vuka.
Secate se i price iz mojih blogova jer ja zaista mnogo volim vukove, o coveku koji je ziveo sa coporom vukova i potpuno se poistovetio sa njima. Pa onda uopste prica o pravoj hijerarhiji moci u coporu. Tacno se zna mesto svake jedinke. I kad stari vuk oseti da ne moze da lovi , odlazi od copora da ne bude na teretu i to u sigurnu smrt naravno.Prica o Mogliju koga je odgajio copor vukova. Legenda o vucici Rei i osnivanju Rima. I jos mnogo primera u kojima se veliciju osobine vuka usprkos njegovom primarnom zanimanju krvozedne zveri.
AKO SMO MI SRBI ZAISTA SUDBINSKI POVEZANI SA VUKOM TO MNOGO GOVORI O NAMA. U POZITIVNOM SMISLU. MI NIKADA NISMO NEKOG NAPADALI KAO KRVOZEDNE ZVERI ALI SMO UVEK BRANILI NASU SLOBODU. STO SE TICE NACIONALNOG PONOSA TU NAM NEMA PREMCA! MADA NAM NEDOSTAJE NESTO SAMOPOSTOVANJA I ETIKE! ALI KAKO SMO POKVARILI BALANS PRIRODE U KOME MORA DA SVAKO DOBRO IMA SVOJE ZLO I OBRNUTO TAKO SMO I IZGUBILI SVE VUCJE OSOBINE! STETA
